Студент

Природно-математички факултет

О НЕКИМ НЕДОСТАЦИМА У РАДУ РУКОВОДСТВА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Међу вестима о обавезама и њиховом извршењу мало или готово ништа не стиже са Природно-математичког факултета. То изгледа утолико чудније, што се налазимо тако рећи пред завршетком семестра и што непосредио претстоји пријављивање испита- Редакција листа се стога заинтересовала а у вези овога према прикупљеним подацима сазнала следеће: Такмичење на Природно-математичком факултету, сем неколико општих изјава о прелазној заставици и слично, уопште није заказано нити извођено- Према обавештењу из секретаријзта Народне омладине, такмичарска комисија је оформљена баш у доба припрема за конференције спајања СКОЈ-а и Народне омладине и избора нових руководстава. Ове припреме су апсорбовале већи део пажње и делатности руководстава факултета, тако да је такмичење само формално проглашено. По речима другарице, право такмичење треба да отпочне тек за неки дан по сектору фискултур\ з загим по осталим секторимаРуководство факултета је, дакле, дозволило да један задатак одврати пажњу од других, не мање важних, те да рад постане Једностран. Многи од другова из руководства жалили су се на кампањски рад појединих студената при учењу градива. Зар није у овом случају баш само руководство поступило кампањски, напуштајући рад на целој ширини фронта? На тај начин је заборављено да је стручни рад главни задатак студената и да према томе руководства не смеју ни једног треиутка запоставити бригу и старање по стручном сектору. На пољу стручног рада учињен је и други велики пропуст. У основи припрема за јануарски рок требало је извршити попуњавање стручних листа, да би се у њима, поред осталог, дале нове обавезе чија би се реалност оценила на састанцима, да би се добила евиденција фактичног стања по групама и на факултету, и на основу тих података планирао даљи рад. Нешто је у том правцу урађено, али нико_ нам није могао доставити бројчане податке. Оцене нижих руксжодилаца о попуњавању листа кретале су се између 50 и 90 по сто по групама. На првој години биологијв листе уопште нису попуњаване, исто тако и на четвртој години физике. Код оваквог стања ствари поставља се питање на основу каквих података уопшет ради факултетски стручни одбор и одакле црпе податке које шаље Универзитетском одбору. По речима претседнице стручног одбора, постоје старе прошлогодишње листе- Неоспорно је да у њима има података, али то показује да се стручни одбор налази на репу догађаја, и то не овогодишњих већ прошлогодишњих. Од доба испуњавања прошлих листа протекла су два испитна рока. Не узети у обзир настале промене значи онемогуђити стварање било какве перспективе за даљи рад. Кад је већ реч о недостатку перспективе, може се изнети још један типичан случај. Научне групе функционишу релативно добро на Природно-математичком факултету- Теме су раздељене и сарадња са професорима је примерна- Али кад би били запитани о потреби проширења чланства научних група, стручни 1 руководиоци су обично изјављивали да је број чланова довољан и да за повећање треба агитовати тек после изласка факултетског стручног часописа, који ће изаћи око 20-ог децембра. Руководиоци су истакли да је : број чланова већ достигао 80. Ово је свакако похвално, али

-1 став стручног одбора, који се задовољава овим бројем, није правилан. У реферату друга Дороњског на десетом пленуму Централног већа Народне омладине Југославије јасно је истакнут значај и потреба омасовљења научног рада иа факултетима. О томе је писано и у нашем листу, а по пропозицијама Стручног универзитетског одбора Народне омладине требало би да буде у овој години бар 4.000 чланова група. Број од 80 чланова је свако велики у односу на садашње стање, али је мали у односу на Петогодишњи план. Једино посматрајући чињенице овако перспективно, стручни одбори ће моћи да одиграју руководећу улогу. Физичка и хемиска група Природно-математичког факултета су по својој структури нарочито погодне за научни рад- Баш на тим групама, супротно очекивању, не постоје научне групеУ вези тога, стручни руководилац друге, треће и четврте године физике, изјавио је да је главна препрека велики број заосталих испита, несређени стручни рад уопште и стручна заосталост другова. Значи да по стручном питању постоји гомила проблема који очекују хитно решење. Упркос томе на групи није у овој години одржана ниједна стручна конференција. Уопште, на Природно-математичком факултету ретко или никако се нису одржавале стручне конференције током овог семестра. Руководилац је навео да међу студентима постоји „незаинтересованост за конференције, јер студенти избегавају чак и предавања и вежбе, а поготову конференције, где дискутују увек професионалии дискутанти". За људе је „главни проблем дрва за огрев, а о осталом се дискутује по угловима." Не значи ли то да саме конференције нису добро организоване, да имају сувише декларативно-манифестациони карактер. да студенти не осећају довољно бригу руководилаца за њихове личне невоље и тешкоће? Дрва за грејање су свакако проблем и на њега се надовезује питање уџбеника, вежби, предавања и консултација. Радни карактер састанака, на

коме се нешто решава и од кога другови треба да осете користи, највише ће допринети оживљавању дискусије и повећању броја присутних. Ово вреди за конференције где су досада постизавани негативни резултати- Појаве где се говори о могућностима неуспеха и пре него што је одржана и једна стручна конференција, као што је то на физичкој групи, могу се окарактерисати једино као малодушностНа крају би се могла поменути и евиденција, с обзиром на њену важност у планирању стручног кадра. На факултету има група где стручни руководиоци немају увида о укупном броју чланова група и година. Стога они нису у стању да пруже никакве прецизне податке. Карактеристичан случај недовсљно јасног става по појединим питањима јесте став руков>одства према подацима којима деканат располаже. Они например као, претседник актива физичара, сматрају на пример да је узрок слабе евиденције, то што ни сам деканат нема сређене податке, док опет други мисл« да стручни одбор не би требало да зависи од података из деканата, али да се он ипак, услед сопствене слабе евиденције, за све тачне податке обрати деканату. Таквих противречности има више. Стручни руководиоц је изјавио да је засада свега 55 по сто другова обухваћено евиденцИјом, а на четвртој години само 28 по стоНаведен је разлог што другови са четврте године слабо долазе на факултет, али је чињеница да на физичкој групи студенти четврте године долазе на факултет готово сваки други дан, а ни од кога нису током семестра узимани никакви подаци- При анализи услова рада, као и при анализи тзв. објективних тешкоћа треба бити врло обазрив, Као што горњи примери показују, често се иза привидних објективиих узрока крију други, који морају бити откривени, ако се жели да се отклони трење и неуспех у раду. Било је свакако и стварних објективних разлога за досадашње пропусте- Зграда Природ-

но-математичког факултета се тек сада Разбацаност факултета на више места, са унутрашњом ноделом на ситније групе, које често међусобно нису имале повезаности, свакако је отежавала планирање и евиденцију. Ових дана су изабрана нова руководства и у многа од њих су ушли нови другови. Предвиђа се да до 15-ог о- мбулу сређени картони и остварен преглед чланства Народне

омладине. Током ове недеље одржаваће се конференције за повишење обавеза на којима ће се моћи исправити многи досадашњи пропусти. Имајући јасну перспективу, залажући се у потпуности за искњуњење задатака, руководство и студенти Природно-математичког факултета ће постићи да у организадионом погледу и стручном раду постигну најбоље резултате.

Мирослав Тодоровић

Доиу „Осман Ђикић“ доделили смо прелаану заставицу А шта ће тек бити кад оперемо чаршаве!

ПРВИ БРОЈ "УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ВЕСНИКА"

25-ог невембра изишао је први број „Универзитетског весиика“, органа Удружења наставника Београдског универзитета. Лист је себи поставио задатак да буде орган критике и самокритике, да преноси најбоља искуства са једног на друге факултете, да буде оно што је низом чланака већ у првом броју и постигао — огледало напора наших наставника за уздизање квалитета наставе, за уздизање производног научног рада. „Универзитетски весник“ је поставио себи у задатак да се кроз своје странице бори против застарелости у науци, против свесног или несвесног искривљавања научних истина, да се бори за научну чистоту и високу идејност. Ми поздрављамо излазак „Универзитетског весника“ као један израз напора наших наставника у нашој заједничкој тежњи да на Универзитету изградимо што више нових стручњака тако потребних нашој социјалистнчкој домовини.

ПОУКЕ ИЗ ПОБЕДЕ МИЧУРИНОВОГ УЧЕЊА у совјетској биологији

Наука у изградњи социјализма игра одлучујућу улогу, зато борба за чистоту науке чини део борбе за социјализам. У тој борби наше руководство ставило је пред нашу науку крупне и часне задатке. У извештајима и рефератима као и одлукама V конгреса КПЈ наглашава се пуни значај борбе против мистике, идеализма и метафизике, нарочито у нашим школама, Друг Ранковић у свој извештају каже: „Посебно треба истаћи потребу уздизања квалификованих теоретских кадрова који би водили борбу за идејну чистоту, за научна схватања у нашим школама, на пољу културе и уметности, против идеалистичких тумачења у науци и против заосталости сваке врсте“, а друг Ђилас наглашава да „проблеми покретања и развијања науке и научног живота, проблеми идеолошке борбе против мистике и нелријатељских схватања у нашим школама од толике су важности да морају бити у првом плану нашег рада у наредном периоду." Друг Тито је приликом избора за првог почасног члана Српске академије наука одредио смернице и подвукао улогу наше науке у доба изградње социјализма. Подизање наше агракултуре на внши степен углавном зависи од најважнијих проблема, јер ми морамо

у нашој земљи створити услова за производњу, чим више пољопривредних и осталих животних потреба.“ Ови и други задаци организационе, идеолошке, теоретске и практичне природе постављају се пред сваког нашег биолога јер је наша биологија оптерећена тешким бременом разних реакционарних схватања. Полуколоиијално ропство старе Југославије осећало се и у науци, нарочито код оних људи од науке који нису имали и нису хтели да имају везе са револуционарним покретом наших радних маса; често су таквим људима од науке служили као узор јалови реакционарни мрачњаци и идеолози империјалистичке буржоазије. Они су затварали очи и уши пред напредним научним струјањима Запада а интересовање за раЈвитак друштвеног и научног живота у Совјетском Савезу није прелазило оквире новинарских вести из реакционарне штампе. Они су стајали по страни, неки у табору непријател>а, и према своме радном народу и према великим стварањима у земљи социјализма. Оваква интелигенција сачињавала је приличан део универзитетских кадрова старе буржоаске полуколонијалне Југославије. Имајући у вкду овакво стање науке код нас перспективе

њеног развоја и улогу коју тр-еба на одигра у социјалистичкој реконструкцији наше земље, као и у преваспитавању људи, поб!еда Мичуриновог учења у совјетској биологији пружа нашој науци изванредну и свестрану помоћ. Значај реферата академика Лисенка и читавог борбеног пута Мичурина и мичурннаца карактерише се тиме што је то принципијелна, темељито заснована критика ненаучних схватања у биологији уопште. Спор између мичуринаца и њихових противника то је стварно спор између материјализма и идеализма, између науке и мистике. Да почнемо од основног питања, да ли је живот материјалан као и остала природа, или се његова суштина састоји у неком духовном принципу, биолошком духу, ентелехи, која се неможе сазнати експерименталним путем. Све остале разлике између материјалиста и идеалиста у биологији у суштини се заснивају на овој разлици. Ако је живот материјалан, ако живот постоји и развија се као једна специфична форма кретања материје, онда људска пракса мора открити законитости тога кретања, онда људи могу управљати развићем живих бића, другим рсчима, могу регулисати та кретања у оквиру живота по својој жељи.

Идеалисти осим материјалног субстрата живота налазе нешто што се не може мерити ни сазнати, нешто што је изван граница наших сазнања. Концепцију о несазнатљивости живота најбоље поткрепљује њихово схватање мутација као непредвидљивих, неодредљивих, по многима од њих безузрочних промена генотипа. Улога биогола, према томе, треба да се сведе на пасивно регистровање манифестација живота. У критици основног става идеалиста према животу, Лисенко помиње само неколико формалних генетичара. Та је критика уперена колико против гена .толико ако не и више, против ентелехије, биолошког духа и разних других идеалистичких додатака животу. Насупрот активном стваралачком односу претставника мичуринске биологије идеалистичка биологија имгеријализма ;е прожета мрачним агностицизмом и без перспективношћу. Приступајући остварењу задатака које биолошким кадрвима поставл>а наше сојКјзлистичко друштво, Мичуриново учење ће нам помоћи да се критички осврнемо на традиције наше биологије и на њено данашње стање. Оно ће нам помоћи аа се крити ки односимо према свим утицајима са да се аоекине са клањањем и полражачањем Западу, да нађемо пут дал>ег развоја у својој сопственој. соцч алистичкој земљи, која биологији много дај'е и од ње много очекује. Критика идеализма у бк логији оа стране мичуринаца не односи се само на формалнс стмчаре у Совјетском Савезу већ обухвата целу

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 32