Студент

и Стаљина продубљује њихово схватање и усвајање* помаже правилном оцењивању оних чињеница и догађаја, с којима се човек срета у новим иСториским условима. Стрпљење, спремност да се започиње неколико пута иепочетка, да се поново читају не само пОсебна места, већ и цела књига< док не буде разумљиво све то‘је најважнији услов за успех у стицању знања путем самообразовања. При изучавању књиге треб!а имати у виду, да у свакој књизи нма главних мисли, дефиниција, основних поставки, најважнијих чињеница. На тим местима треба сС задржати дуже. Записивати, размишл>ати, поновити их нексбшко пута, да би се учврс+или у памети. Схвативши- главне мисли, увек је лакше усвојити сав остали материјал, објашњења, чињенице, примере. Природно, да при раду над књигом неизбежно се поставл>а питање памћења. Често се може чути да овај човек много чнта, схвата књиге али не може запамтити прочитано. При томе се изговара обично на рђаво памћење. Неоспорно је, да се памћење може стално развијати и јачати, када постоји жеља и упорност. Али и људи, који располажу изванредним памћењем, не ослањају се само на њега, већ се увелико служе белешкама. Бележење прочитанога поМаже да се лакше снађе са књигом и да се запамти њена садржина. Н. К. Крупска указује, да В. И. Лењин на пример, „није се ослањао на своје памћење, ма да је имао изванредно памћење. Он никада није износио чињенице напамет, „од прилике“, он их је износио са највећом тачношћу. Он је разгледао читава брда материјала (читао је, као што је н писао, изванредно брзо), али оно што је хтео да запамти, записивао је у своју свеску. У његовим свсскама сачувала се маса извода." Што није осигурано на хартији је неизвесно, и чешће се све заборавља. Зато не треба жалити времена на записивање у току читања, ма да то изискује много труда и компликује читање. Често се може видети, да људи који имају неопходне навике у самосталном читању, очевидно да би убрзали рад, једновремено и читају књигу и праве белешке. Уз то ако се у почетку књиге ваде већи изводи, то у току читања саме књиге они су све краћи, а на крају онај што чита сасвим престаје са изводима. Такав начин извода нема много смисла и, разумљиво није много препоручљив. Бележење материјала то је завршан и врло важан део рада над књигом. Само онда се могу дати садржајне белешке, када је књига ггрочитапа до краја, када је јасно шта из књиге греба узети, а шта

Не треба. Али у току читања треба ова или она мсста означити, која после треба прибележити. ПЛАН |е најбоља кратка форма беЛешкИ. Обично он се прави у том када је неопходно зпати само најглавније, основне поставке ДотиЧl!ог рада, распоред његове садржине. План се може изводити у виду питања или обиЧНих заглавља. За Састављање пЛаНа неопходно је рашчланити материјал на његове саставне делове. У сваком Таквом делу формулише се заглавље које што је могуће тачније изиоси садржину. Како процес рашчлањавања, тако и процес формулисања заглавља скреће пДжЉу на сатржину материјала. излаже његову логичну Структуру, даје основну МНсао из сваког tteroвог саставног дела. ЗАБЕЛЕШКЕ цр кн-иге обично се праве у виду цитата, кратких белешки, посебних поставки, факта. Али и тако проста форма белешки изискује вештину сналажсња у тексту. Записивање цитата без објашњења за шта су потребни, не пружа користи, и још узима време, и запеТљава рад над књигом, отежава коришћеље цитата. Треба се трудити да се записују само она места, која дају јасну и сажету формулацију овога или онога става или одредбе, укратко одговарају на одређено питање, јасно и успешно ф рмулишу ову или ону мисао, садрже користан и важан стваран материјал. Трсба убележавати првенствено завршне делове текста, целе реченице, став ве. Убележивши овај или онај одлсмак, треба на крају ставити одакле је узет, убележити место и годину издања, пошто у другом издању може бити други распоред страна, као уосталом и сам њихов број. При раду над књигом. када се током вре мена накуПи велика количина белешки, треба их систематизовати по темама. То олакшава њихово налажење и коришћење. КОНСПЕКТ је својим речима кратко излагање, садржине кога било дела. Сасгављање конепекта нешто је сложеније, зато што треба записивати својим речима изложити садржину прочитаног у кратко. Чињенкца да се својим речима мора изнети садржина књиге, Приморава да се пажљиво размисли и лепо усвоји прочитани материјал. Уколико се више стиче знање, утолико је лакше давати конспекте чинити забелешке итд. Лепо састављени конспекти одликују се пре свега својом сажетошћу и у исто време садржајношћу. Прг прзвл-ењу коиспечтв, треба тежити томе да се узмс само бно, што је битно у књизи. „Узми мало од много.

али тако да мало буде битно у кн»изи.“ то је правило којим се треба користити при састављаЈву конспекта. Да би конспект правилно изиео садржину, о свакој речи о свакој реченици, пре него што ће се записати, троба помислити. промерити. Свака безначајна грешка у конспекту може довести до неразумевања при доцнијем његовом коришћењу... У ко-испекту —, писао је Лењин* неке речи, а и неке рзчунице, имају несравњено важпији значај, него у свестраном и подробном излагању.“ (Дела, т. IV, стр. 37). Рад над књигом знатно се упрошћује, ако је књига или часопис личпа својииа. Тада је могуће подцртавање и одвајање потребних мес*га. Свако може имати свој начин белешки и примедби на крајевнма књиге. Лењин је на пример, са ње.му својствепом тачношћу лењиром подвлачио час са једћом, час са две илИ три линије, час са таласастом линијом, 4<ic са црпом, час сд црвепом, час са плавом писаљком. Опште је позната способио.ст Лењина да при самом читању ствг рпо оцени оно што је прочитао, његове примедбе са страие су кратке, али садрже изразите оцене. Обично они који почињу да раде на самоизграђивању, траже прве савете, како ће лакше нрааити белешке, како да нађу у прочитанбме главну мнсао. Али у томе и јесте ствар, што такве epcte рецепта нема на свету. Све зааиси од ступња образовања читаоца, од његових навика, склоности. Савети који се односе на свакога, обично чине утисак да помажу. Колнко је корисније, ано се сваки буде трудио ца изради свој сопствени сцдтем рада над књигом. При томе могу се показати своЈе белешке квалификованим људима, пропагапдисти, предавачу, с тим да они даду не општа упутстава, већ да покажу који су недостаци забелешки у самом тексту, да ли је схваћеиа основна мисао, не расплињава ли се конспект. Такве врсте анализа помаже Да се усаврше иавике при раду над књигом. Успех рада над књигом зависи пре свега од упорности. од зктивног рада мисли, доследности при читању књиге. Ко не тежи да се научи да ради са самим собом ништа не добија. „Треба. Писао је Лен>ин, да човек на делу користи знање читања и писања.“ (Дела, т. XXVII стр. 48). Тешкоће, које срећу човека при самосталном раду над књигом, сасвим су савладљиве. „Наукз, техничко искуство, знање говорио је друг Стаљин ... Са страсном жељом може се све добити, може се све савладати.“ (Питања Лењинизма, XI издање ctd. 3281.

14 ДЕЦЕМБАР 1939

Светле су и многоброЈне традиц»је Веоградског универзитета као бастиона слободоумл>а и његових студената, као носИоЦа борбе за слободу. КрвавИ догађаји 14 децем бра 1939 године су свакако једна таква успомена. Пред почетак и на почетку другог светског рата, када је економска И политичка крИза достигла врхунац, реакционарии режим у ЈугосЛавијИ је укидао или ограничавао сваку слободу, вршећи жестоки полИЦиски прИтисак. СтешшенИ скупоћом и несташицом и уставши да бране аутоноМију Универзитета и погажена права радничких синдиката, београдски студентИ и раднИЦи су организовали масовне заједничке демонотрације 14 децембра 1939 r. Да би се потсетили на овај незаборавни дан, на херојске подвиге београдских студената, доносимо репортажу по причању једног од учесника у демонстрацијама, резервног мајора југословенске армије, тада студента технике. ★ На београдске улице се спуштала рана децембарска ноћ, пуна влаre и сумаглице. Кренули смо са Техничког факултета према Слав»ји. Ту су већ чекале групе млаДИћа и девојака студената и радника, узбуђених лица и погледа пуних решености да »скажу оно што мисле и осећају. Нове групе су пристизале са свих страна. Доле рат, пала је прва парола. Живела слобода рзДПОг народа! Доле шпекуланти! чули еу се повици, забрујале су присутне хииваде демонстраната. Чудили су се пролазници, застајали, утапали се у гомилу. Отварали су се npoзопи, махале су са одобравањем руке, чули су се гласови бодрења . .. Као из земље изнИкли жандарми и агенти су се зверски бацили ha гомИлу. ЗаорИлИ су се Пуцњи, замахали су кундаци, без икакИе Претходне опомене. Зањихала fce прва жртва, зајечали су први рањеници. Пренеражена маса се за моменат повила, Али смо се брзо прибрали и јурнули на ватрени

ланац. Док је једна група незадрживо кренула Немањином улицом, главнина се пробила Београдском улицом (сада улицом Републике) и кренула према Правном факултету. Али и тамо је већ чекала спремна полиција. Спремна да без устезања пролије крв синова свога народа. Разбили смо се у две колоне. Мања је кренула пут Ботаничке баште а већа Булеваром Црвене Армије и застала код Вуковог споменика* Са постоља споменика допирале су мисли ватреног младог говорника. Као да је скамен*ени просветитељ српскога нарнзда проговорио. „Слобода“ жегле су његове речи. Слобода одјекивала су наша Слобода значио је пл>есак пролазннка. Али као ехо на ове речи поново су одјекнули пуцњи, зазвиждали меци, засвирале сирене полициских кола. Појурили су окрвавњени људи. Пружао је руку друг рањеном другу. Огорчење је расло. Очи су пламтеле мржњом. Дограбили смо каменице и као лавина одлучно кренули даље. Гробљанском (сада Рузвелтовом) улицом ушли смо у улицу Димитрија ТуЦоћића. У Томе крају у коме је бИло много радиика и ситних занатлија дочекали су нас најсрдачније, примили другарски пружену руку. Засијало је око младог радника испијеног лица. То као да долази слобода. Групе људи, младића и дећојака излазили су из капија и придруживале се деМонстрантима. Поворка је расла и сиажила као набујали планински поток. Поново смо пресекли Булевар Цраене Армије и нашли се после краћег времена у Приштинској улици (сада улица 14 децембар). На челу колоће био је и Живко Сед Цан, сТудент техниче прве годи Ме. ОбузеТи одушевљењем смело смо корачаЛи напред, викали, певали. ОдједИом је искрсао пред колону полициски аутобус. Фарози су заб!љештали кроз децеМбарсКу ноћ, засенили наи очи. Зашкрипаше кочнице, жандарми у шлемовМма поИскакаше и ето већ су поређаМи иза аутобуса и нишане. Одјекнуо је пло Тун. Један па друТИ. Уздрхтао је Живко СеЦлам, узЛрхтао и пао прво на колена, а затим се стропоштао на плочМик. Метак му

је просвирао кроз карличну кост. Маса је јурнула у побочне улицс, али је свуда наилазила на заседе с пушкомитрољезима. Гомиле рањеника прекриле су улице. Као да је почела вартоломејска ноћ. Издвојивши се из групе рањеника потрчао је Мирко Луковић, медицинар прве године. „Спашћу се“. Али то је била само мисао, само нада, само његова последња жеља. Жандарм је тачно нанишанио. метак је размрскао лобању деветнаестогодишњег младића. Неће стара Шумадинка загрлити свога плавокосог сина. Она још сања како ће од њега једног дана постати лекар. Боса Милићевић, сТудент ЕКВШ, остала је за трен''Т»к сама. Није ју мимоишао злочиначки поглед. Меци су јој смрскали ноге. Неће више ходати, неће видети своје родно село. „Побише нам децу“ вриснула је жена са прозора. Ту је можда и њен син. Ускоро се све стишало. Светлост погашена, капије закључане, прозори замрачени. Над Приштинском улицом влада обична децембарска ноћ, пуна тишине и влаге. Као да ]е једна велика мрачна рука све смрвила. Угушене су речи које зову слободу, утишани вапаји рањеника. Али нешто се сакрити није могло. Није се могло сакрити да ненародни режим не бира средства у борби против сваке прогресивне мисли. Није се могло избрисати огорчење које је испунило до сржи учеснике демонстрација и које ће једног дана с огромном енергијом осветити 14 децембар.

СТУДЕНТИМА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Одлука Сената издата непосредно пред 14 децембар 1939 године. „Одлуком Сената од 30 XI т r-, коју је он донсо поводом немилих догађаја на Универаитету од 29 и 30 нопембра т. r-, одложене су све студентске и јавне приредбе на Универзитету за месец дана, па и ОпШти студентски збор, заназан за ’J XII т* г. Међу+иМ аНцмОнч одбор стручних студенгскич удружења противно овој одлуци о'>јАпно je да

ће се тај Опшги сгудентскп збор одржати 14-ог о. м. у 8.30 часова у Физичкој са m нове зградс У ниверзитетаУниверзигетскп сенат овим обавештава све студенте да одлука о одлагању свих зоорова и приредаба па Унииерзитегу сстаје у пуној гажности. и да Оиппи студентски збор, заказан га 14 о. м., није одобзен од Универзитетских власгн Сеиат ии Обрађа пажњу ua послрдице

Иредвиђене Дисциплинском уред<>ом (чл- 17-а), Одржање овог збора претстављало би криење одлуке надвише Униаерзитетске власти и песумШиво би имало тешке пбследице за сазиваче студенте и за школу уопштеИз седнипе Унниерзпгегског сената, 12 децембра Н39 годиие број 13.860-

БроЈ 38

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5