Студент

специфичности датих земљишта у природним условима. У том циљу ми смо направили овакав експеримент. Сви студенти других курсева, у које спада курс науке о земљишту, одведени су на отворено поље, где ннје било ниједне ископане рупе, ниједне јаме или природних откритости, који би омогућили да се без нарочитог труда одреди структура земљишног профила. Студенте смо поделили на седам група и свакој дали задатак; на осносу пређеног теоретског курса, узимајући у обзир цео комплекс природних услова (географски положај, рељеф, орографија места, клима и вегетација и др.) дати карактеристику земљишта даног места у односу на његову снагу, механички састав, структуру, богатство органских материја, карбонат, који омогућавају плодност итд. Пошто су све групе теориски испуниле свој задатак, њима је задато, да копају дубоке рупе и да провере на ли, цу места своје закључке. Тешко је претставнти каква је била радост и задовољство студената када су се уверили да теоретска објашњења природе и карактера земљишта потпуно одговарају стварности. Као један од начина проверавања ми смо користили колоквијуме, који се мало признају, а у већини случајева не постижу циљ. После сваког предавања практиковали смо да позовемо 2—3 студента себи у лабораторију и проверавали њихово знање прођеног материјала. Тај неочекивани за студента, али систематски позив, држао је студента током целог семестра у потпуној приправности. На крају теоретског курса водили смо студента по други пут у поље (првипут у почерсу школске године), где је сваки студент потпуно самостално испитивао одређени земљишни пресек, давао његов опис, доносио у лаборато-

риЈу примерке земљишта, изучавао их сам и писмено подносио карактеристику датог земљишта. Током завршне недеље, на школској пракси, студент се упознаје скоро са свнма земљишшш типовима Арменије, почевши од црнице па завршавајући са мочварним земљиштима. Том делу самосталног рада студената ми дајемо профилни карактер, тј. студенти агрономског факултета основну пажњу поклањају црници житних области и подводним земљмштима памучних областн. Студенти вртарског факултета детаљно изучавају земљиште индустрнјског виноградарства и воћарства. Мелиоратори поклањају велику пажњу полупустињским и соним земљишитима, којима су неопходне мелиорационе мере итд. Резултате тих радова сваки студент подноси писмено. У систему самосталног рада студената нарочито нас занима научни кружок на катедри за науку о земљишту, на коме смо у школској години 1946/1947 саслушали и продискутовали 17 студентских реферата, међу њима једну проширену студентску конференцију, на којој су студенти изнели 8 реферата. Ти реферати изазивају утолико еећи интерес, што сваку тему разрађује 3—4 студента. Реферате студената ми пажљиво прнпремамо, указујемо на литературу, помажемо у постапљању плана излагања, одабирамо цоказни мзтеријал, потстичемо студента-референта да напише цео реферат, али га не ослобађамо читања. Важност последњег ми наглашавамо нарочито, сматрајући да само жива усмена реч чини основну садржину реферата приступну аудиторији, схватљиву и интересантну, а самом референту даје ораторску вештину. постепено даје му неопходну референтску културу. Пошто је саслушан роферат обично се задаје мноштво питања,

на која референт каткад уз помоћ руководиоца одговара. На крају сами иступамо, објашњавајући несхватљива питања, и тумачећи спорне посгавке референта и његових опонената. Ми се нећемо дотицати методичких разговора, које смо водили са студентима, систематских консултација и саветовања. Приметићсмо само, да горенаведене мере од стране катедре за науку о земљншту заинтересовале су студенте за исту науку и привезале их за лабораторије, а то је врло важно. Као резултат ми имамо не само активне учеснике у студентском научном кружоку, већ и студенте који самостално обрађују научно-истраживачку тему. Неопходно је подвући, да су спроведене мере допринеле да низ првобитно заосталих стулената на крају школске године дође у први ред. Наш покушај да систематски и активно учествујемо у домаћем индивидуалном раду студената, затим стална брига и контрола над испуњавањем њихових задатака, придобијање студената у раду катедре и покушај да се код њих васпита укус за научни рад и ствпралаштво, сасвим су оправдалч. Практично то је довело до побољшања знатно већег н у исто време бољег учења. Треба, иппк, схватити, да те мере захтева у, прво, да се обезбеди студентима литература и потребни уџбеници, и друто, систематски, савестан и брижљив рад са студентима самих професора и предавача. Једнострани рад пој'сдиних студената без учешћа професорско-предавачког колегија тешко даје добре резултате. Само са заједничким пријатељским стваралачким ргдом професора и студената ми можемо стварно допринети * годизању квалитета нових стручњакз и тим самим испунити свој грађлнски дуг пред нашом отаџбином.

испитни рок

Они ће дипломирати у јануару

Апсолвенти Економског факултета, активни чланови Народне омладине, узели су обавезу да дипломирају у јануару. Међу њима су: Станимир Томић, Абдурахим Хашимбеговић, Вер« Деспотовић, Александар Лончаревић, Ар>сен Лончаревић, Динка Станимиров. Милета Павков, Димитрије Тотић, Сима Гањић, Владимир Кочов. Другови су правилно схватили ову своју обавезу и улажу много напора на спремању својих последњих испита и дипломског рада.

Другарице са V етнолошке групе Филозофског факултета Јованка Лазић, Зага Манић, Милица Бошковић интензивно раде да испуне своју обавезу, да дипломирају у јануару. Поред великог залагања у учењу, оне су врло активне у својим научним групама, у проради конгресног материјала и на радним акцијама Народне омладине.

Пре кратког времена на Фармацеутском факултету одржана је конференција апсолвената, на којој се расправљало о сваком студенту појединачно, о испитима и о року дипломирања. Од укупно 35 а-псолвената четири су се оба-везала да ће дипломирати у јануару, а остали закључно с јуном. Да би се апсолвентима олакшало полаган>е испита, биће им пружена помоћ, организоваће се семинари и предиспитне вежбе. Биће организован семинар из фармацеутске хемијв, а из галемске фармације ће се одржавати предиспитне вежбе. На конференцији Је расправљено о оним апсолвентима, који намерно саботирају одуговлачећи са дипломираљем, да не би отишли у унутрашњост. На конференцији је осим тога одлучено да се пружи материјална помоћ апсолвентима додељива-Iвем стипендија.

Обавеза четврте године положити у јануару све заостале испите и 8O% редовних

РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ

4 НА РУДАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ сваки студент је своју обавезу на три заостала испита позисио на четири. Да би се контролисао рад студената, стручни одбор је организовао консултациј'е на групама. Четврта година, иницијатор такмичења на Техничкој великој школи, обавезала се да ће 100 по сто ззосталих испита и 80 по сто редовних полагати у јануару. Из свих предмета се одржавају семинари. Пошто за предмет „Рудна лежишта“ нема наставника, друг Слободан Јовано-вић, студент четврте гони-не превео је с руског „Кратики курс лежишта корисних минерала“ и држи реферате тако да омогућава студентима редовно уче ове предмете.

На бољи рад партијских курсева

ПОТРЕБНО ЈЕ ПОСВЕТИТИ ВЕЋУ ПАЖЊУ КВАЛИТЕТУ ПРЕДАВАЊА

Ма да доста споро, партиски курсеви на Универзнтету све више излазе из стања орЈанизационе несређености у којем су се налазили првих месеци ове школске године. На тај начин стварају се све повољнији услови да се више пажње посвети подизању њиховог идејног нивоа, њиховом оспособљавању да у пунцјој мери буду полуга за ширење марксистич.ко-лењинистичке пауке међу студентима. У таквој сигуацијиод посебног су значаја питања везана за метод наставе на курсевима, за квалитет предавања и консултација, тим пре што добар начин рада на курсу не доприноси само бољем усвајању теорије од стране студената, него и решењу организационих проблема курсева у првом реду проблема њиховог нередовног похађања. За подизање квалитега партиских курсева потребно је побољшати све форме кроз које се одвија њихов рад, то значи побољшавати како предавања и консултације, тако и учење курснста. Овде ће бити говора само о неким појавама које су дошл§ до изражаја на предавањима држаним на нашим курсевима, појавама које је потребно отклонити, како би се постиглао њихов бољи квалитет. Није потребно доказивати да свако предавање тражи озбиљан припремни рад од предавача. Да би се питања која захвата одређена тема изложила јасно, прегледно и научно а то су задаци који се постављају иред сваким предавачем није довољно ослонити се на претходно знање. Без систематских припрема за предавање то је скоро сигурко излагања ће бити нејасна, сува и недокументована. Иако је ово толико јасно да не треба доказивати, на нашим партиским курсевима, особито на курсу историје Народно-ослободилачке

борбе, има предавача који на предавање излазе са уверењем да већ знају све што је потребно да се 60 минута говори о неком питању. Пример таквих самоуверених предавача, „који довољно познају ствари“, пружили су другови који предају нсторију НОБ-з на Техничкој великој школи, Ветеринарском и Правном факултету. Њихова предавања била су рђаво постзвљена, сува и апстрактна. Тако је добар део предавања о „Карактеру и специфичности Народно-ослободилачке борбе“ прошао у олаком и површном цитирању крупних речи, направљен је опширан општи увод и није се пазило да се да заокругљена целина предзвања. Због велике важности коју за квалитет предавања има добра припрема за њега, теоретско одељење при Универзитетском комитету оргачизовало је семинаре за предавачс, на којима се дискутују и продубљују нејасна питања. Одржавање оваквих семинара претставља значајну меру у настојањима наше организације да побољша квалитет предавања и партиских курсева уопште. Но и поред тога неки предавачи нередовно долазе на ове семннаре, или ако већ дођу, недовољно се припреме за њих. Ово нарочито важи за другове са Медицинске велике школе и Природно-математичког факултета. Искуства из рада курсева показују да се неодговорни однос према припремању предавања увек одражава на њиховом квалитету, из чега излази да је потребно до краја користити све могућности за добру припрему предавања, не бити у томе површан и претерано самоуверен. Добро припремити предавање не значи само овладати материјом који треба изложити, него и пронаћи начин на који треба основна питања из теме пренети на слушаоце, тако да им се извесна истина претстави „што убедљивијом, и што лакше прихг.атљивом, што преглелнијом и што јаче упечатљивом.“ (Лењин). Да би излагања предавача деловада на слушаоце „што убедљивије и била што лакше прихватљива“ треба увек рачунати са теоретским нивоом слушалаца као са објективном чињекицом и његовој висини прилагодити предавање. Неки предавачи на Техничкој великој школи у уводном предавању из политичке економије почели су да оперишу са терминима „производне снаге и продукциони односи“ као са познатим појмовима, ма да их претходно нису разјаснили курсистима. Резултат тога био је да приличан број другова није схватио у каквом међусобном односу стоје ове две стране иачина производње. Држати се основних литања, не удаљавати се од ствари битних за разумеваље теме, битн у излагању јасан али концизан томе треба да тежи сваки предавач. Ако слушаоци још за време предавања не уоче основна питања из области о којој се говори, предавање није успело. У вези са тим често се на предавањ т, ма среће појава да предавач исгина подвуче једно од важних питања из теме, али притом занемлри друга, која су такође неопходна за правилно разумег-ање проблема. Тако је у предавању о „Политичкој линији Партије у НОБ-и“ на Правном факултету предавач највише пажње посветио борби Партије за решење националног питања, не истакавши довољно остале карактеристике политичке линије Партије у том периоду. Чест недостатак у предаг.ањима :е недостатак доброг плана излагања, срачунатог на то да се истакну основна питања из теме, да се на њих обрати пажња слушалаца. Треба се трудити да предавање претставља хармоничну целину у којој се сваком делу посвећује онолико времена, колико,

нрема важности коју имз за правилно разумевање теме, заслужује. Није добра пракса оних предавача који се изгубе у објашњавању општих питања и тако не стигну да солидно обраде конкретне проблеме, непосредно везане за њихову тему, као што је био случај на Филозофском факултету где се у предавању о националном питању и његовом решењу код нас, несразмерно дуго говорило о нацији и њеним карактеристикама, а прилично олако прешло преко питања везаних за нашу стварност. Рђаво састављен план за предавање, или недовољна лрипрема за њега од страие предавача, често се огледа у дужини предавањаЈедно п]>едавање на курсу партиске изградње на Техничкој великој школи било је завршено за непуних 20 минута. Јасно је да се у таквом предавању нису могле добро обухватити све најважније ствари. С друге стране излагања оних предавача који још нису овладали техником предавања, умемшошћу да иду по битним проблемима и да се не задржавају много на питањима мањег значаја, трају некада дуже од 2 сата. Такве појаве отсуства добрих педагошких метода долазиле су до изражаја на курсу из историје СКП(б) на Пг>авlном <ћакултету, а и на појединим курсевима из основа лењинизма. На неким предавањима, нарочито из курса партиске изгралње предавачи су читали предавања из својих забележака не дајући при том никаква објашњења, не задржавајући се на главним проблемима, не истичући бит питања. Овакво механичко излагање материје је врло лош начин предавања, он не делује на слушаоце и зато га треба избегавати. Једна од битних карактеристика доброг предавања састоји се у томе што се излагања на њему повезују са праксом, што се изналазе живи, убедљиви примери из стварности за илустрацију проблема о којима се расправља. Недовољно поткрепљивање предавања примерима из стварности је слабост већине наших предавача, а нарочито оних на курсу из историје Народно-ослободилачке борбе. Добро одабрани примери поред тога што потврђују предавачеве мисли: омогућују слушаоцима да их боље и потпуније схвате, служе истовремено и као потпрда истмнитости наше науке и њене дубоке повезаности са највећим критеријумом истине са праксом. За пуни успех прсдапања потребна Је не само припрема прелавача него и курсиста. Зато је добро подржати праксу на курсевима из дијалектичког матер-иЈализма да се слушаоцима пре предавања дају тезе и минимум литературе и на тај начин им се омогући да са више пажње и разумевања, па дакле и користи, прате предавача. Отстранити из нашег рада недостатке у прппреми предавања и методима наставе, значи учинити само Један део посла ка побољшању партиских курсева. Упоредо са борбом за риши квалитет предавања, требг водити курс ка пуниЈем садржају рада на нашим консултациЈама и пре свега, деловати на слушаоце да поЈачају своЈе учење, пошто Је индивидуални рад основна форма У изучавању марксизма-лењинизма. БроЈ 34

НАРОДНИ СТУДБНТ

Страна 5