Студент

ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ ПАСИВНОСТ СТУДЕНАТА НА ФРОНТУ БОРБЕ ЗА НАУЧНОСТ

У реферату друга Петра Стамболића на Конгресу КПС констатовано је да је на нашем Универзитету владало скоро потпуно отсуство идеолошке борбе, да се по многим научним аитањима уопште нису водиле дискусије, а поготову не борба против реакционарних и идеалистичких схватања и често из извесног бпортунизма на н>их уопште не реагира. У таквим условима природно је и разумљиво да су на нашем Универзитету могле доскора, а и сад, понегде, да се чују разне идеалистичке и назадњачке концепције, просто препричавање неких цитата класика марксизма-лењинизма, вулгаризација марксистичких поставки, а понегде и намерно непријатељско одрицање тековина напредне науке. Разлози оваквом стању на нашем Универзитету су познати и они-су констатовани на партијским конгресима и конференцијама. У првом реду то је слабост нашег наставничког кадра који још увек није, у свом пуном броју, схватио да без усвајања науке марксизма - лењинизма не може бити напредних васпитача наше студентске омладине. Један део кривице лежи и на студентима, који савлађују марксистичко-лењинистичку науку, но они се морају научити да је савлађују не као догму, већ више да размишљају о њој, да је повезују са нашом стварношћу, да стекну права а не формална „испитна“ знања. Пољопривредно - шумарски факултет, према резултатима свога рада, према учењу, према на крају постигнутим резултатима на овом испитном року (изузев неких година) спада међу наше боље факултете. У повезивању са сслом, у помоћи нашој привреди студенти Пољопривредно-шумарског факултета урадили су више него и један други факултет. Али на питању борбе за чистоту

науке овај факултет делом из објективних разлога, делом због недовољно знања, сналажљивости и самоиницијативе није учинио у току овог семестра скоро ништа. То се манифестовало и на јануарским испитима. На овом факултету студенти II године слушају предмет „генетику“ који се још увек заснива на мендел-морганистичкој формалној генетици. Студенти се за спремање овог испита служе уџбеником „Основи генетике“ од проф. А. Н. Стебута. Материјал из те књиге је довољан да се положи испит. Професор који предаје и испитује генетику друго не тражи и ограничава се само на помињање Мичурина и Лисенка. У овом испитном року је из тог предмета одустајало и по 70% од пријављених. Студенти су говорили; „Идем да полажем формалну генетику“. А многи су сматрали да је боље одустати од таквог испита, причекати док школске власти не донесу одлуку о новом програму генетике, или о њеном укидању или увођењу мичуринског гледишта. „Теорија Менделизма-Морганизма не само што не може да пружи конкретну помоћ практичним радницима у добијању нових бољих сорти биља и пасмина животиња, већ директно омета тај рад, пошто се у својој суштини заснива на идеализму и схоластици. Стога се и селекција одвија по правилу, без помоћи и независно од генетичке науке, која би, заправо, требало да јој послужи као основа (Комунист бр. 1 од 1949 год.). Таква „наука“ која се још увек, у сасвим неизмењеном облику слуша и предаје на Пољопривредно-шумарском факултету разоружава будуће практичне раднике у пољопривреди, и због тога она је већ одавно постала предмет дискусија међу студентима. Међутим, ипак, овај прсдмет се на Пољопривредно-шумарском факултету углавном савлађује некритички, да се „положи". Студенти,

који се још довољно нису упознали са поставкама напредне науке, мичуринске теорије наслеђа не могу да са сигурношћу дискутују са професором који им предаје, по тим питањима. Мендел - Морганистичку теорију треба подврћи критици са гледишта напредне науке јер данашњи морганизам претставља само буржоаску теорију у биологији на савременом ступњу капитализма". Због тога би требало искористити досадашње искуство на испитима, као и констатовани узрок пасивности студената на фронту борбе за научност. Преоријентисати у будуће рад Народне омладине на стваралачко, дубоко проучавање напредне теорије Мичурин —Лисенка. Уколико при Деканату не постоје могућности да се Мичуринско учење уведе као посебан предмет требало би, у оквиру рада Народне омладине овој теорији поклонити велику пажњу, организовати њено изучавање на групама и кружоцима. Не може се дозволити да будући инжењери агрономије оду у праксу затровани идеалистичким теоријама и због тога неспособни да допринесу нашој социјалистичкој изградњи. Проучавање Лисенковог реферата и дискусије на заседању ВАСХНИЛ-а, као и осталог материјала до кога се може доћи, мора да буде један од основних задатака свих актива Народне омладине на Пољопривредно-шумарском факултету. Пасивност на фронту идеолошке борбе због непознавања напредне теорије је исто толико грешка као и проповедање идеалистичких концепцнја. Народна омладина мора да се бори за усвајање напредне науке, мора да се труди да у својим редовима има баш такве младе будуће специјалисте који he смело, указивати на ненаучне поставке и критиковати сваког оног који те поставке покушава да протура из било којих разлога свесно или несвесно.

МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА УПОРАН СИСТЕМАТСКИ РАД ОД ПОЧЕТКА СЕМЕСТРА ЈЕДИНА ГАРАНЦИЈА ЗА УСПЕХ

Јануарски испитни рок са својим резултатима требало је да покаже колико су студенти Медицинске велике школе схватили своју основну дужност, да стално и упорно раде на подизању своје стручности. Број заосталих испита на Медицинско-стоматолошком факултету износио је 4033. Према обавези требало је полагати 2723 а пријављено је 2832. На Фармацеутском факултету било је заосталих 1400 испита а пријављено је за полагање 997 испита. Свакако да је ова чињеница уз претпоставку да ће се ти испити заиста полагати уливала наду добар резултат јануарског рока. Сам ток полагања моћи ће се углавном да види из ове табеле.

јануара 51,2 11,8 37 Из табеле се запажа да је проценат положених испита до 21. I. 1949 г. био 73%. Међутим од 20 јануара проценат положених испита опада, док проценат одусталих нагло расте. Он је нарочито велики у периоду од 24. до 27. I кад се пење на 37%. Јасно је да he ово знатно утицати на укупан резултат испита. Слабом сумарном резултату нарочито доприноси неуспех II и Ш

године Медицинског факултета. На II години од 236 положило је 158 и пало и одустало 105. На 111 години од 568 пријављених испига положило је 291, пало 44, а одустало 233; 33 студента губе годину према Уредби. На Фармацеутском факултету резултати су нешто бољи. Ту. у периоду који анализирамо. од при јављених 361 испита положило је 85, пало 39, а одустало 37. Нарочито су добри резултати нз аналитичке хемије, физичке хемије и минералогије. На ботаници су резултати најслабији, јер је од 39 пријављених испита положено 23, док је пало и одустало 16 другова. Нарочито на физиологији и хистологији постигнути су слаби резултати. На физиологији од 106 пријављених испита досада је положило 44, пало 8 а одустало 54. Неки желе да своје одустајање правдају нарочитом строгошћу на испиту, због које немају храбрости да изиђу на полагање. Предмет, као и испит физиологије јесте озбиљан, али је недостојно члана Народне омладине да ову озбиљност тумачи на други начин. Нема разлога да се плаше испита они који знају, јер страх од испита имају слаби ђаци и незналице. Одустајати са испита значи исто што и пасти. Ово даље значи кочење испуњења нашег Плана и саботирање извршавања нашег производног задатка учења. Треба напоменути да су другови који одустају добијали најподесније рокове за полагање, па су одустајући ометали коришћење о-

вих рокова бољим и савеснијим студентима. Карактернстичан је пример другарице Наде Јосифовић студенткнње Ш године медицине, која је пријавила 3 испита са II године, а досада одустала од два. Вероватно има још оваквих примера. Да би се спречило даље овакво одустајање предузете су мере да се друговима саопшти став наше организације и на састанку актива продискутује сваки појединачни случај одустајања. У већини нема објективних оправдања и разумљиво је да за такав став треба бити одговоран пред организацијом. На основу досадашњег успеха у полагању може се рећи следеће: 1) основно је да се припреме за испит не врше на месец или два пред полагање испита; за испит је потребан систематски и упоран рад од првог дана предавања. 2) спремање градиза иемогуће је без допуне материјала са практичних вежби, па је стога дисциплинован однос према вежбама услов да се градиво у потпуности усвоји. 3) за сигурно и квалитативно добро спремање испита неопходно је редовно посећивање предавања. 4) треба коначно схватити да је учење основни задатак у изградњи социјализма и да не учити, значи саботирати план стварања високо квалификованих кадрова на нашој школи.

Д. ВУКОТИЋ

ОБАВЕЗНО ТУМАЧЕЊЕ ПРАВИЛНИКА

На основу члана 9 Правила о упису, обавезном похађању предавања и полагању испита на Универзитету, ректор Универзитета, ректор Техничке велике школе и ректор Медицинске велике шкоде дају следеће ОБЈАШЊЕЊЕ 1. Студенти који понављају годину обавезни су да уписују и похађају теориске часове и вежбе из предмета из којих су пали, као и из свих осталих, које нису положили у дотичној години. . За студенте који су се уписали пре рата слободни рокови важе до краја 1949 године. После тога рока важиће и за њих прописи Правила о упису, обавезном похађању предмета и полагању испита на Универзитету. З.Сва прелазна наређења обухваћена чланом 8 Правила престају да важе са јануарским испитним роком 1949 године, Ректор Медицинске велике школе, К. Шаховић, с. р. } ректор Универзитета, С. Јаковљевић, с. р., ректор Тсхничке велике школе, Б. Кнежевић, с. р. Београд, 5 .јануара 1949 године

Сличице са испита

„СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕЗЕРВА* На Економском факултету, на испиту из технологије, неки студенти су извлачили по две цедуље за себе и за друга који ће да полаже после, а који има времена да се за питање на месту „спреми“. Но превара је откривена на време и, на место „десетки“, ови другови су зарадили казне Народне омладине.

Професор: Забога, колега, што узимате две цедуље са питањима када смете само једну? „Досетљиви" студент: Без узбуђења, колега! Вама је бар познато шта претставља резерва у социјализму. КАД ПРОФЕСОР ТРАЖИ СУВИШЕ Студенткиња Филозофског факултета, слушалац германске групе, на испиту из историје није знала да одговори на питање: „Шта је буржоазија?".

Професор: Шта је буржоазија? Студенткиња: Молим извините, али тога нема у скриптама. И усташе су реакција! Једна другарица са друге годн-. не Економског факултета на питање; „Јачање политичке реакцијв у периоду монополистичког капнтализма” (т.ј. империјализма) одговорила је: Реакција је емигрантска група, избеглице у Италији и слично, После неколико потпитања професор је упнтао другарицу одакле је. Из Осјека. Добро, шта су усташе?. —Па, ја мислим и то је једна форма рекције. Социјализам је утопија! На другој години Економское факултета, на испиту из грађанског права нв питање „Шта су утописти” једзн студент је одговорио. То су правници који су бнлн против социјалистичког уређења, јер је социјализзм утопија. I Студенти предлажу Другарица Алексзндра Турина, студент IV године Економског факултета ностигла је у овом року необичан рекорд. Док други падају полажући свој испит, она је пала два пута, али на туђим испитима. Наш сарадник joj је поставио питање како да јој се деси такав „малер”. а она је одговорила: Када сам дошаптавала другу Стефановском нисам могла добро да ПЈзеврћем листове књиге јер je професор непрестано гледао у мене. Зато је разумљиво зацгто је он добио „петицу”. А другарици Стојановић нисам могла да дошапнем све из истог разлога. Зато предлаг жем да се у свакој слушаоници на нашвм факултету монтира суфлерница да би човек могао без тешкоће да помаже друговима да не изгубе годину.

„ЧИЕДАГОШКИ методи"

Делећи студентима задатке, неки професори на Техпичкој велико 1 ' школи изјављују: „Од ових које сам позвао на усмени положиће 20 процената више не може.“

Професор: Ево вам, колега, последња прелазна оцена. И сад нека се неко не шали да положи, па да ми поквари моју процентну прогнозу.

БроЗ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3

tt o s X gj s X n X s ч o s c. <u c >» <u ■g X o g * C5 S 3 g c s £ s g 5 s s * to _ H л o н >> s Ч c o ° S 1—20 јануар 73 9 18 24—27