Студент
Из историјата Београдског универѕитета
Из рада „Удружења за cpпcкoхрватски језик и југословенску књижевност"
Међу драгоценим документима борбе и рада наших студената npe рата значајно место заузима и неколико записника, изнсштаја и правнлннка Удружења за српскохрватски језик и Југословенску књижевност, удружења ко|е је доцннје, школске 1938/39 године добило назив Удружење студената славистике. Оно се као такво одржало све до почетка рата каје Београдски универзитет привремено обуставио рад. Ови записници су утолико ингересантниЈи и значајниЈи што се кроз њих види .не само сав културноуметннчки рад наших студената у најбурнијим даннма између два рата, Бећ и тешка борба Koj'a је вбђена за чистоту науке и уметности, за слободу мисли, за аутономију Универзитета. Ми ћемо се овога пута задржати на једном извештају управног и књнжевног одбора тог удружења који- је поднешен XII редовној скупштнни друштва, одржаНоЈ 11 децембра 193/ године. ТаЈ извештај обухвата период рада у школској 1936/37 Iодини, дакле у годинама када је почео да се појачава прнтнсак ондашњих власти и полиције на најпапредннје слојеве наше интелигенције, а на Београдски универаитет погбтово. Удружење за српско-хрватски језик и југословенку књижевност основано је 27 децембра 1932 roдине када је усвојен правилник рада н скициран програм који је требало спровести у живот. Као основни задатак у прво време постављало се: потпомоћи стручно образовање својих чланова. Том основном задатку удружење је одговарало састанака на којима се читају састави из подручја књижевности словенских народа и науке о језицима тих народа, издавањем часописа, алманаха и осталих публнкација, долажењем у везу са осталим удружењима исте струке ‘ итд. Из правилника може да се види да је Удружење имало задатак да окупи што већи број чланова који би у оквиру удружења могли да раде по свим пољима културноуметничке делатности. Уцружење
је имало своје редовне састанке на којима су се решавала разна стручна и културна питања, opraнизоаале се књижевне вечери, водила се свестрана диск>сија. На тим састанцима развијала се кроз дискусију борба против назадних схватања, борба против свега онога што се сервирало као идеологија буржоазије. Напредни студенти истицали су се на сваком састанку,” њихово правилно схватање значаја и улоге науке, књижевности и уметности, и мисли које су они ширили биле су оштре шибе идеологије владајуће класе. Многи од тих студената били су првоборци Народноослободилачке борбе, многи су данас руководиоци и Народни хероји. Како се из извештаја види, број чланова у пколској 1936/37 години износио је 121. Утружеше је имало своју управу која се бнрала почетком сваке школске године, имало је нсколико својих одбора (управни, надзорни, мировни, културни итд.), свој правилиик, своју благајну. Приходи су углавном долазили од приредби, игранки, предавања и чланарине. Из извештаја може се видети да су уинверзитетске и просветне власти игнорисале постојање овог друштва, нису му ничим помагале, већ напротив, на све начине кочиле и ометале његов рад. Полиција је гладала да на сваки начин ове приредбе спречи. Ево шта се о томе каже на једном месту у изEeiuTaj'y: „Спрсмљено је такође за 21 април једно другарско вече Удружења у медицинско.* мензи. Изко је програм био већ спремљен и сви организациони проблеми решени вече се није мсгло одржати. У ствар су се умешале спољне власти које су тражиле да приредба, и поред тога што се одржавала у једној згради аутономног Универзитета, буде пријављена полицији и од ње надзирана. ГледаЈ'ући у том захтеву иову повреду аутономије Универзитета, чланови управе су Ј'едногласно решили да то вече не одрже." ( Власти су биле против аутоно- , мије Уннверзитета и на разне ‘на- i чине су кршиле ту аутономију. ;
Али ..Удружење је најактивније учествовало у решавању свих општестудентских питања, нарочито у акцпјама да се сачува аутономија Универзитета, да се одбране и учврсте позиције, које је студентски покрет преданим радом и борбом многих генерацнја задобио, да се студентима олакшају студије и побољша њнхов економски, здравствени и културии положај", каже се у извештају. У осврту на рад Акционог одбора удружења у извештају читамо: „Прошла година у раду тога одбора значила је прикупљање првих плодова мучне борбе коју сгуденти већ годинама воде за побољшање тешких услова под којима живе и студирају. *ко буде било онако како се ми сви (тј. студенти) надамо, студенти ће ускоро добити своју моћну економску установу која he их бар доиекле заштићавати од беде и |лади која данас тако отежава њихове студије и живот. 1, На неколико места у извештају подвлачи се та тешка борба са „спољним властима“, са „носиоцима данашњег курса просветне политике“, са „реакционарним професорима" и свим верним слугама режимских клика. Удружсње je из својих редова чистило све који су ометали правилаи радили су били разбијачи јединства студентских маса. У записницима је забележено неколико случај’ева искључења, нарочито љотићеваца. Поље рада удружења HHj’e се ограничавало само на стручна питања, оно је било много шире и имало је јаку политичку и идејну подлогу. Морале су да се траже разне форме борбе, морало се радити опрезно. Велики 6poj јавних и друштвених састанака, приредби и обилне посете. све то roвори о могућности да се на овај начин шире и пропагирају најнапредније идеје и схватања. На конференцијама и стручним састанцима све чешће се ломиње име Лењина и Стаљина и уносе се нове идеје, нова схватања науке и уметности.
Удружен>е је имало своју библиотеку прикупљену тсшком муком и сасхављену од велпког броја књига наших и страних напредних писаца. Удружење је било претплаћено на тадашње наше напредне часописе. По цитатима дискутаната за време књижевннх вечери, по принципијелнсм ставу који су заузимали чланови друштва према појединим питањима културног и политичког живота, може се јасно видети напредност улоге ове студентске организације која је прихватала револуционарне идеје и доследно их спроводила кроз борбу на културном, стручном и уметничком пољу. Међу члановима који су често иступали на књижевним вечерима и друштвеним састанцимг помињу се често имена: Душана Костића, Жикице Јовановића, Б. Бабовића
и др. и сарадника Ђиласа, Зоговића, Ћопића итд. На друштвеним састанцима владало је живо интересовање за оригиналне радове младих другова и помагао се н.ихов развој. љ. ст.
Живи ѕнамен сени великог Прешерна
Прааник је то! Гле како горе луче... Мисао твоја пали читав век. Светломе Да>нас пада у загрљај јуче и векове потреса тог поздрава јек... Јер живиш ти у смени наших дана, у химни слободи, у капљи зноја врела. Живиш крај фабрика и поља узорана у песми пролећа градова и сена Живиш и бориш се у свакој бригади! Са нама си био кад крв је из рана капала; Борац твој и сад се бори гради, борба се наша с твојом стапала. Празник је то! Над кнјигом се твој дан слави. Сан твој увире у нашу градњу и дела, твој глас се из таме прошлости Јави и греје ном сунцем опаљена чела. Здравицу твоју пијемо из пехара братства за дан и слободу свих народа света, за мир, за среКу, за нова богатства, за ленше сутра што у зноју цвета!
Љуба СТАНОЈЕВИЋ
ПОВОДОМ 100 ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ Нароидни песник Франце Прешерен
Словеначки народ, заједно са свим нашнм народима ових дана слави свој културни празник, у част свог највећег пјесника, у спомен на 100-годишњнцу смрти Франца Прешерна. Када је, у оним ланииа побје доносне народне револуције Претсједништво Сл ■ . мс ‘ч ! родноосвободилнога свста првпг фебруара 1945 годи с прогласило Двн Прешернове смрти за културни празник словеначког
народа, оно је тим актом исто времено дало пуно признање једном од највећих и најзаСл.« жниЈих синова словеначког народа у његовој историји за национално, политичко и културно ослобођење; тим актом је вилно манифестована народна љубав према 'Јеснику и слоболару, чиЈе је иче поносно лепршало на засталиа ослоболилачких брнгала у ' рби протнв туђннских освајача ;i дсз:лћих излајника чији cv 'iv ови звали иарод на отппр, ла С*орб>, за ослобођеЈве, за оп-
шти прогрес. Како кроз Народноослободилачки рат, тако и кроз социјалистичко изграђивање наше земље. Прешернов даи био је и остао истински празник словеначког народа, Тај даи се славио у партизанским јединицама и по селима и градовима на ослобсђеној територији; он се славно у тамницама и концентрацмоним логорима; славио се свуда гдје се водила борба за напиоиално и социјалио ослобођење; слави се и данас, у побједи и остварењу оних идеала ксје је пјесник и заслужни национални радник Франце Прешерн прокламовао још прије неких 100 годкг-та. „Вољети Прешерна то значи вољети љепоту, истину, право; вољети словенство без шовинизма и вољети човјечанство и све народе без сервилности и понижзвања; једнак с једнаким. Прешерн нам је својом високом књигом, која говори о човјекољубљу, о братству свих народа, задобио право да сто.јимо у кругу културног чсвјечанства као мален, а никако као безнача!ам »лан Памтите то ви, које је судбина поставила на периферију гловенства! (Отон Жупанчић омладини Марибора, на Пре-
шерновој академији 7 марта 1926 годкне). У нашим Алпима, у планинском селу Крањске, на висоравии под планином Столом, у малом селу Врби, 3 децембра 1800 годкне родио се Франце Прешерн. Одатле, па до основне школе у селу Рибници и у Љубл»ани, од гимнази* је у Љубљани до доктората права у Бечу; па од „бесплатежног практиканта“ у прокуратури у Љубљани и до писара у адвокатским канцеларијама д-р Баумгар" тена и д-р Кробата, па до свог адвокатског рада у Крању и до своје смрти, S фебруара 1849 године, и сахране на крањском гробљу, живот Франца Прешерна протекао је у сиротовању, у прогонима од стране непријател>ског, туђкнског аустро-метерниховског режима, у борби за национално јединство, за националну деможратску културу и за бољу будућност свога народа. Узбуркана епоха грађанских и народних револуција и устанака у првој половкни Х!'Х века, када је млада буржоаско-грађанска клзса свргавала ланце феудалног ропства и борбом заузимала друштвено-политичке и економске позиције, наишла је на свој одзив и код словеначког
народа, вјековно подјармљеног и подвргнугог оковима Беча. Словеначки национални покрет дошао је до јачег изражаја револуционарне 1830 и 1848 године, али он још није имао ни јасно одређену идеологију, ни потребну компактност, ни јаче развијене револуционарно-демократске снаге, због тога што је друштвени развој самог карода био осјетно заостао. Ипак, револуционарно-демократске снаге оживјеле су у том времену, и у редовима напредне словеначке интелигенције, која је била једним дијелом повезана са словеначким радништвом и сељаштвом, и одржавала везе са демократским снагама сувремене Европе. У кри лу револуционарно-демократског дијела словеначког народа подигао се, и као борац и као национални радннк и као пјесник, Франце Прешерн, код кога су се по ријечима Едварда Кардеља опште демократске тежње слиле у класичан умјетнички облик, а по садржини претстављају најзрелију политичку концепцшу код Словенаца у том раздобљу. И поред Метернихове стеге и реакције „Свете алијансе", Прешернов демократски круг и његов рад преко алманаха „Чбелице“ у многом је допринео бућењу националне свијести код Словенаца, и постао, за неко вријеме, центар словеначког националног покрета. Револуционарни утицај Прешернове поезије састојао се управо баш у томе. што ,је она прва указала пут словеначком народу ка нацибнално** ;олингтву, ка отимању ол централизма, апсолутизма и гер-
ОБАВЕШТЕЊЕ
12 о. м. у 20 часова одржаће се свечана изборна конференција Клуба младих књижевника и уметника у просторијама Културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“ Балкаиска улица бр. 4, са следећим дневним редом: 1. Реферат о раду и задацима 2. Дискусија 3. Избор управе. После рада конференције бићс другарско вече.
4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Бр<нј 1