Студент

манизације, ка еманципацији Словенаца, ка изграђивању њихове националне културе. Прешерн је сазнао и укпза-'* нвооту да се то може постићи само револуционарним свргавањем туђимске бирокраггске власти. Тиме је Прешерн, у својој „Здрављици“, као и у другим својим пјесмама, недвосмислено јасно указао пут словеначког народа, који се састојао: у освајању власти, у сопственој друштвено-политичкој и економској самосталности, у изтрађивању своје националнодемократске културе. Због друштвене и економске заосталости словеначког народа, због нехомогеног склопа самог нанредног демократског табора, због расцјепкансти и народа и њепове територије, због разних штетних реакционарних струјања која су вршена споља и изнутра, тежње Прешерна и лијевог револуционарног дијела националног покрета нијесу биле остварене. Оне су чак биле заташкане ЈеранБлајвајсовом десничарско-.иационалистичком политиком католичко - конзервативне „просвећености“, и мутним панславистичким илиризмом Станка Враза и његовог илиркгког круга, да би у Четрдесетосмој однијеле превагу над њима. Прешерн са својим идеолошким табором водио је упорну борбу у кругу сам-ог националног покрета са двије противничке идеологије: са Јеран-Блајвајсовим конзервативизмом и са илиризмом. Конзервативистички покрет водио је директно у службу апсолутизма, и сводио се на легално тражење националних пра-

ва од Аустрије. А илиризам и панславизам, провођени у Хрватској и Словеначкој половииом прошлог стољећа, умјесто да теже ка обједнњавању словснскич народа, претворили су се у ор”ђе европске феудалне реакцијг, што је бам Јелачић тако видно испољио 1848 године, када је одиграо нимало часну уло-гу спасиоца бечке монархије и аустриске реакције. Прешерн је увидео изопачвност идеје панславизма и илнризма, која, вођена од конзерва!Тизних аристократских и грађанских елемената, није имала дубљег коријена, «ити ra је могла ухватити, у иародним масама. Прешерн и круг око њега схватали су панславизам. и проводили га, као идеју политичког јединства и сгвеза словенских народа, на принцнпу демократичности и националности, а никако не к»о службу pyci:oi или европској реажцији. Због тога су Прешерн и његов круг, као најнанреднији део словеначког народа. били против илиризма. као „хрватског облика панславизма - , који Је био неспојив и несродан са напредним народним снагама, у суштини опортум и недемократичан иако је, с npvre гттне, допринио националном буђењу, иако магловитом, и јачању препорода на културном и књижевном плану. Прешернова приврженост словекачкоЈ идеји ваи сваке је сумње, и то Је тим очнгледниЈе што ie управо он осуђивао бунопна илирско-панславистичка маштања, и тражио праву. демократску, рСВ г, Л' , МПО»'при*г ”-- - -'v словенске солидар!ности. Непо-

мирљив и доследан став по свим друштвено-политичким питањима свога врсмена, који резултира из принципијелно - идеолошке одашости ствари словеиачког нтрода, очитује се, како у лику Прешеона чов.јека, тако и у лику Прешерна-умјетника, који cv међусобно недјељиви, тако чврсто срасли. Прешерново књижевно дјело, које претставља највеће умјетничко достигнуће словеначкогп;арода и једно од највећих код свих шших народа, народно по својој салржини, до краја умјстнички уобличено, има пионирску улогу и револуционарни значај. Оно обухвата проблематику своје епохе, њом је прожето, и нашло је одговор на њу. До његове појаве сматрало се као непобитно да словсначки нарсдни јсзик није за поезију, да се на њему не може стварати нацисшална култура. Прешерковом збирком . Поези]е“ ударен је камен-темсљац националне културе, и то културе са прецизно израђачим напредно-демократским садржајем. Ту, уз Прешерна, у истом литерарном кружокч. пионирску улогу носе и његови иомагачи, Матија Чоп и Андреј Смолеј. И у садржајном и у формалном погледу, а садржај и форма код Прешерна су добили оргаиски складно јединство, Преггерн је подигао словеначку поезију на ниво сувремене европске поезиЈе. Зато је Отон Жупанчић, највећи живи словеначки пјеснтгк, могао с правом устврдити, да ;е словегачко тесништво старо онолико времена коли-

ко је прошло откад је изашла књига Прсшсрнрсс псс г Сво.ју умјетничку дјелатност Прешсрн је усклалио са напредпим дсмп- ратским стрсмљењима спога врсмсна, са револуционарпо-демоlсратским покретима тога врсмсна. не само v својоЈ земљи, всђ и у Европи. Визишгсрски caгледапајуђи будућност свога народа, Прсшсри је, у споЈим пјесмама, романсзма, баладама, соистима и написима, изнИо прогртм преппрода свога формира»г.а њсгове националности, уједињсња Словенаца и демократског друштвсног поретка. Прсшернопа поезиЈа била Је истолрсмсно и осуда свега назачног, свега bito омета раавој народа, а у прпом реду одпарођеи-ог клера и негатипних елемепата тадрп-к.сг лруштва у Слог-:начкоЈ ПЈ)Сшсрнов пјеснички гечије игшао Јс пуни израз нпродне душо. и отуда Је њсгова поезиЈа д} боко срасла са народом, постала идр-одна у правом смислу те ријечн, јер је надахњипала и водила народ на путу до коначне побједе. Прешерново дјело није слика самог писца, није само субјективно, личмо сликање виђеиог, доживљеног или сагледаног, већ и више него то оно је вјерна, истинска слика своје епохе, врсмен-а у којем је писац жипио и радио. Чак и анда кад пјесник даје најличниЈа осјећања, кад полази ол себе, кад пјева о својој несрсћноЈ љубави, он не запоставља лруштвенч он се не изолуЈе од нар-ола и домовине. Борбено-ст и вЈера у живот, у живот достојаи чвјека;

бол нат тсгобом жнвота његовог народа; страст за стоболом и прзсдом; огорченост на фратре и филистрс, на секташс и отпаднике ослободилачке иародпе мисли, од пјеспика Прешерна учинили су трибуна нгзадовољства, п г буне, снаге. То што јс битго код њега, систематски је пре!|уткивала реакционарН'o-естетска критика, која ra је трстирала icao болпог, разочараi»or пјеснм: а. повученог од живота. рсзип::ираног мелаихоличара и романтичног љубавника! Пргшерн је романтичар, али не болећнви и суморни скептик, већ борбеши, прогресивни романтичар, чији су стихови прави, непатварсни искреии и истински одргз народне дубнне и друштвоко-историских збивања. У самом „Соистном вијенцу“, као и у „Крсту при Сазицм“, „Сонетима несрсћс“, ~Газслама“, „Глосама“, „Здраољицн", у пјесмама У спомсн Андреја Смолета и Матије Чопз, и у свим другим, дата је умјетнички уобличена слика свога времепа и напредних револуциопарнпх тсжњи тога доба. 6туда Прешсрнова поезија има аванхарљчи карактер и класичну вриједност. Отуда она објектнвно никада не може бити песимистичка, већ нашротив. Отуда је оиа остала вјерна народној борби, и вјерно јој служила, до најновијих дана. Отуда је и слава пјесника Прешерна попримила општенародни карактер и значај културног НOПОДНОГ npaa'viica. М. Р.

ФЕСТИВАЛ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ Београдског универѕитета

Одлуком Универзитетског комитета Народне омладине одржаће се Фестивал културноумјетничке дјелатности омладине нашег Универзитета од 5 до 10 маја ове године- Прелазећи сквире свих досадашњих смотри Фестивал he одразити вишегодишњи културно-умјетнички рад омладине Београдског универзитета која је, упркос свих слабости у овом раду, према постигнутим резултатима показала да је била спремна и поред свог основног задатка учења, да упознаје, развија и његује све врсте културно-умјетничког рада. На Фестивалу he, према одлуци Универзитетског комитето, учествовати културно - уметничко друштво Универзитета „Бранко Крсмановић*, сва факултетска друштва, културио - умјетничке секције са факултета гдје не постоје друштва, студенти Музичке академије, Академије ликовних умјетности и сви остали сгуденти који имају смисла за умјетнички рад. Разноврсност фестивалског програма огледа се у конкурсним наступима хорофолклорних група, солиста, инструменталиста, оркестара, диригената и младих књижевника. Ови наступи углавном треба да обухвате сву умјетничку дјелатност на Универзитету« Фестивал ће показати колико је и на који начин студентска омладина упои тумачила дјела народне умјетности учествујући у стварању нове социјалистичке умјетности и колико је, уз помоћ Партије и народних власти, уложила труда и напора за развој културно-умјетничког рада* Без сумње је у овом раду било тешкоћа и низ слабости у р>аду које свакодневно, у колико се не уклањају, утичу на рад културно-умјетничких друштава и секција. На примјер недовољно залагање и несистематски рад управних одбора друштава и руководстава секција, недовољна брига факултетских руководстава за' рад друштава, помањкање плана и лош стил у раду, «еодговорност према задацима, недисциплина на пробама, недовољна борба за масошост и квалитет рада итд. претстављају велику кочницу за рад друштава и њихов даљи развитак. Значи потребно је приступити детаљ-

ној анализи свих тешкоћа и недостатака и упознавајући их једну no једну отклањати их. Уз материјално-финансијску помоћ коју he наша друштва добити оне су у стању, ако одговорно приђу задацима, да све субјективне гешкоће сведу на минимум и тиме развију жив рад к свестрану активност. Прије свега, треба учинити све да се културно-умејтничка друштва још јаче организационо учврсте, омасове и побољшају квалнтеТ свог рада. Тиме he она бити способна да однграју значајну и одлучујућу улогу у културном • уздизан»у студената, у васпитању њиховог умјетничког укуса и развијању кроз умјетнички рад племенитих особина нашег народног студенга будућег социјалистичког стручњака. Друштва треба одмах да приђу спремању новог програма и увјежбавању досадашњег репертоара, тако да свако друштво буде у стању да иступи на Фестивалу са садржајним и умјетнички квалитетним npoi рамом. Хорске секци.је морају повести рачун о новим аудицијама, о побољшању свог гласовног матери.јала, о систематском спремању програма, о стручгном руководству нтд. Фолклорне групе приступиће, поред већ спремљених игара, увјежбавању нових а нарочито српских игара- Поред изворних кола која треба да буду срж програма треба смјело прићи стилизованим играма и са њима попунити своје репертоаре. Литерарне секције треба да обухвате што више младих књижевника и сарадника за филмску и позоришну критику и да развију упорну борбу за упознавање студентских маса са проблемима и развојем свих грана умјетности. Преко литерарних састанака и вечери одабираће се најбољи прсзми радови и пјесме за Фестивал, Такође треба развити дјелатност музичхих и рецитаторских секција и кроз систематски рад оспособити их за интерпретацију д.lела наших и страних умјетника. Потребно је развити живо интересовагве међу студентима Музичке академи.је и Академије ликовних умјетности за Фестивал те noвести акцију да што већи број

студената учествује на Фестивалу. Поред тога што he Фестивал бити највећа манифестација јединства и снаге омладине нашег Универзитета, он треба да буде значајан кора« у даљем развоју рада. У току тромјесечних припрема активираће се нове масе студената У раду на културноумјетничком пољу, а тиме he се смасовити и раавити рад наших друштава и секција. Кроз припреме he се развити и употпунити форме рада наших друштава, подићи he се квалитет умјетничког рада и избити на површину нови стручми кадрови и таленти. Припреме за наступ на Фестивал оонажиће и учврстити културно-умјетничка друштва и секције, повећати одговорност руководства и ојачати дисциплина чЛанства. Мајски фестивал биће најлепша манифестација јединства и снаге омладине Београдског узначајна потврда њене одлучности, воље и омладкнског одушевљења са којим учествује у изградњи социјалистичке културе у нашој земљи.

В. Вујачић, ст. права

Са •* г родне омлалпне Југославије: Фолклорна група „Бранко Крсмановић" изводи „Реченицу",

Отворен је Институт за друштвене науке

Tpeher септембра, у присуству друга Милована Ђиласа и других партискнх и државних радника свечано је отворен Институт за друштвене науке. Потреба за оснивањем оваквог института произишла је из оскудицс у познаваоцима марксистичко-лењинистичке науке, услед чега, с једне стране, марксизам-лењинизам није могао бити уведен на свим нашим школама као обавезан предмет, а с друге стране, због наставничког кадра оптерећеног старим схватањима, предавања на универзитетима и школама. нарочито из области друштвених наука, још увек су прилично идеализована и ненаучна. Идеолошко сређивање наших школа и универзитета, како јс поставио Ileти конгрес КПЈ, императивно је налагало, поред осталих мера, нзградњу нових, теоретски уздигнутих кадрова. Оснивањем института за друштвене науке, управо, проистиче из потребе за остварењем таквих кадрова. „Задатак Института за друштвене науке, подвукао је дпректор Борпс Зихерл, Јесте пре свега да изграђује квалификоваие кадрове који ће бити способип да на нашпм вншим школама прсдају марксизам-лењинизам, да руководе теоретским радом у нашим друштвеним организацијама и да учврсте кадар паше малобројне марксмстичко-ле-

њинистичке публицистике“. Отварањем за друштвене науке има велики и многоструки значај у борби за социјалистичку изградњу наше земље. Својом делатношћу Институт ће, пре свега, допринети учвршћивању идејности и научности у нашим школама и научним установама, и већ и на тај начин дати озбнљан прилог борби за социјализам. Кадрови научних радника који ће се изградити на Ииституту упознаваће наше људе са марксистичко-лењпнистичком теоријом и њеном конкретном применом у нашим условима и тако допринети порасту социјалистнчких свссти наших трудбеника. што зпачи јачање наших снага у борби за социјалистнчко друштво. Значај Института не исцрпљује се само деловањем на пораст социјалистичке свести наших народа. Његовнм оснивањем проучавање марксизма-лењинизма у нашој земљи диже се на нови, виши степен. Пети конгрес Партије указао је да друштвене науке у нашој земљи и то нарочито филозофпја, историја н теорнја књижевности заостају за резултатом природних наука. То значи да ће задатак Института бити да уздизањем калрова припреми нове радннке и на том пољу. Поред општег значаја који има разрада марксистичко-лсњинистичке теорије за једну земљу. њено проучавање данас ће имати noceбан значај у вези са положајем наше земље у антиимпернјалистичком фронту. Неоправдана кампања против наше Партије и земље, у којој се многи „критнчарислуже цитатима марксизма-лењиннзма, догматски нх примењују1ш мамеће „обавезу да још темељније изучавамо марксизам-лењинизам као вечито живо и стваралачко учење, да усвајамо његов смисао и дух како бисмо нашу начелну и праведну борбу против цитатилога и догматичара могли водити онако како они заслужују, солидним аргументима и чињеницама из наше стварности“. (Р. Чолаковић). Отварање Института за друштвсне науке претставља нови, озбиљни корак наше Партије у настојањнма за даљи развој научне мисли у нашој земљи, за стварање марксистичких научних радника и бораца који he унапредити наш идеолошки фроит.

БроЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5