Студент
О ЈЕДНОЈ ГНOСЕOЛOШКOЈ ГРЕШЦИ У ПРЕВОДУ УЏбЕНИКА ФИЗИОЛОГИЈЕ ПОД РЕДАКЦИЈОМ ПРОФ. К. М. БИКОВА
У уџбенику физиологије, приликом превођења са руског, у глави о анализаторима поткрала се једна грешка. У наведеној глави, совјетски научни колектив указује на гносеолошка скретања ка идеализму Милера и Холмхолца по питању односа чулних органа и материјлног света у процесу човечјег сазнања. Поред правилног указивања на агностицизам Милера и дороглифизам Холмхолца на једној страни, по том истом питању на другој страни прави се. захваљујући нетачном преводу гносеолошка конфузија, која не објашњава ништа, већ замршује ствар. На страни 583 стоји: „Сагласно теорији рефлексије (правилније теорији одраза С. Д.ј спољни свет као објективна реалност која постоји ван и независно од сазнања (нетачно! Независно од свести С. Д.) јесте извор нашег осећања. И даље: „У осећајима се одражава (рефлектира) као што то каже Лењин „субјективна слика објективних ствари“. Ово је у основи нетачно. У осећајима се одражава материјални свет, а не „субјективна слнка објективних ствари“. Објективни свет који постоји независно од наше свести сазнајемо преко иаших чула, која такође објективно постоје. Наша чула непосредно одражавају ствари кроз ocehaj. С тога осећаји претстављају ..субјективне слике објективних ствари." Тврђење „у осећајима се одражава" (рефлектнра), као што каже Лењин „субјективна слика објективних ствари", равно је тези: „осећаји одражавају слику (а не предмет), јер слика је одражени предмет у осећајима. Горња је формулација нетачна, јер ocehaj не узима као копију објективних ствари, већ се одражени предмет („субјективна слика објективних ствари“, поново одражава. Значи дуплицитет одражавања. Тако постављена формулација не даје гносеолошко решење, већ конфузију. На истој страни даље стоји: ~Ово значи, да осећаји, будући да су резултат утицаја спољног света на човекове чулне органе имају своје квалитативне особине (специфичност), свој субјективни карактер, али у исто време у њима се одражавају и субјективне особине ствари.“ Овако постављена ствар не даје нам дијалектичко-материјалистичку оцену објективне истине. Ако наши осећаји имају „свој субјективни карактер“ и ако се „у исто време у њима одражавају и ' субјективне особине ствари (ми знамо за објективне особине ствари —С. Д.)“, оида се не можемо ослонити на веродостојност нашег знања. Наша чула релативно тачно одражавају реалне предмете. Ма да наше сазнање слика садржи у себи и субјективне елементе који су физиолошки и социјално условљени она је увек „субјективна слика објективне стварности“. Значи, да би добили појам објективне истине, ако не желимо да .срљамо у загрљај агностицизму и идеализму, морамо сазнајној слици да дамо објективни садржај који долази од самог предмета, независног од наше свести садржај који не зависи „ни од човека, ни од човечанства". Тако схватање сазнајне слике има право да претендује на објективну слику. То значи да сазнајна слика, ако носи и објективни карактер“, не садржи у себи објективне особине самог предмета и према томе, не претставља објективну истину. Критериум за веродостојност нашег сазнања је пракса. Кад дијалектички материјализам каже да су осећаји. претставе, појмови „субјективне слике об>ктивних ствари“, он тиме хоће да каже да су то осећаји, поеставе по»мови човека субјекти, а не нешто субјективно, условно, метафизичко, релагивно. иако у себи. због човечије физиолошке и социјално-историске огпаничености, салпже суб!рктчвне елементе.
Добривоје Стошић, студ. мед.
Резултати рада научних група
ЗБОРНћК СТУДЕНТСКИХ НАУЧНИХ РАДОВА СТУДЕНАТА ПОЉОПРИВРЕДНОШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА
Крајем јануара изишао је из штампе први број „Зборника студентских научних радова студената Пољ. шумарског факултета. По брижљивости обраде, оркгиналности радова и значају проблема који се третирају, зборник заслужује пуну пажњу не само студената већ и многих стручњака на тереny. У зборник су ушли радови који су претходно већ били читани на састанку научних група. „Подизање наше агрикултуре на виши степен углавном зависи од наших научника који се баве том науком“ на првој страни зборника стоје речи маршала Тита. А снда долазе озбиљно прнпремљени студентски радови. Друг Милан Тодоровић студент IV године агрономије у свом раду о једном бактеријалном обољењу грашка, даје за нашу земљу и наше прилике бактериолошки опис Bacterium pisi, о којој у страној литератури постоје многа противречна мишљења, а у нашој
врло мало података. Ова болест има значаја за нас јер се чешће јавља на културама грашка и може да угрози веће комплексе њива. Живота Поповић узима као тему „Утицај калцијум-цијанамида на шећерну репу“. Решењу овог задатка прилази са две основне поставке; 1) шећерна репа је врло важна сировина наше прехранбене индустрије; 2) ми у нашој земљи производимо калиијум-цијанамид који је уз то још и најјевтиније азотно ђубриво.' Поред много других економских фактора писац износи које количине калцијум-цијанамида доприносе максималном приносу шећерне репе (податак за наше прилике веома интересантан). Студент Боривоје Пејкић износи своја запажања о резидби и образовању котласте круне код бресака. У нашим условима ми морамо нарочиту пажњу обратиги на реакцију биљака, на еколошке услове нашег поднебља. Што се тиче бресака нарочиту пажњу треба обратити резидби јер „особитост развића круне бресака намеће нарочито брижљиву резидбу на облик, пошто од успешног образовања њене круне зависи родност (по количини и квалитету и дуговечности). Мноштво оригиналних слика и запажања у вези са формирањем круне бресака у односу на мразеве и зиму могу врло корисно да послуже за даље упознавање проблема који се срећу у нашем брескарству. Емилија Илић, студент шумарства, у свом раду о познавању храстових шума на Мајданпечкој домени даје податке који су међу првима у нашој земљи. Фитоценолошки опис састојака у Мајданпечкој домени, дендрометриска анализа средњег стабла и испитивања еколошких услова растења храста китњака леп су прилог познавању храстових шума и шума уопште на територији НР Србије. У „Травопољном систему растења“ друг Будимир Милојић на основу наших услова ратарења, руководећи се радовима совјетског научника В. Р. Виљамса и других совјетских и наших научника, даје шему седмопољног и осмопољног шрелаза на травопољни плодоред, знајући агротехничке и друге основе плодореда. Овај рад моћи he послужити као основа за практично спровођење појединих плодореда на неком државном имању или у једној од наших сељачких радних задруга. Сви горе поменути радови резултат су свестраног залагања студената и помоћи коју су професори свесрдно указали. Без те помоћи радови не би били тако брзо готови и не би били увек управљени на решење битног проблема међу многима који се јављају у вези с радом из областн биљне производње. Бредно је истаћи помоћ коју су студентима указали: О. Пејић, Ж. Пешић, С, Николић, Т. Бунушевац и А. Јовановић. Та сарадња са наставним особљем и институтима доприносиће и убудуће добром квалитету н правилној усмерености радова. Нажалост по том важном питању постоји у зборнику празнкна. Пред читаоцем се нижу резултати н чињенице, али се нигде не осећа механизам сарадње, помоћи и колективног рада који омогућује остваривање резултата. Уместотога, у другом делу зборника наилазимо на полемички чланак „О настави" који је сувише општи и неодређен да би могао позитивно деловати; затим на чјјзнзк о заосталим испитима. Оба чланка нису за зборник већ су могли да изиђу у студентском листу. У другом делу срећемо још чланак „Са праксе“ и неколико приказа које су дали наставници. Постоји опасност да овакво уређивање зборника касније попусти пред тенденцијом доношења приказа и коментара. Популаризаиију науке и слично треба препустити другим специфично стручним часописима.
Н. ПАВЛОВИЋ, студент
Настављено је испитивање периода француске окупације бивше Дубровачке републике
У току јануара група студената са Економског факултета, коју сачињавају Даница МиљковиФ, Чедомир Јовићевић и Слободан Шиндолић, радила је у Дубровачком архиву. Оиа је под руководством професора Др. Николе Вуче исигаитивала архивску грађу која се односи на период француске окупације бивше Дубровачке републике од 18081814. год. Овај рад био је започет још у току лета прошле године када су прегледана сва документа «з 1808 и једа« део из 1809 год. у току јануара је ~авршен рад на документима из 1809 год., прегледана су скоро сва документа из 1810, извршени су преписи важнијих аката и сачињсио 25 табела. Значај рада ове научио-истраживачке групе састоји се пре свега у томе што се доприноси научном осветљавању периода француске окупације бивше Дубровачке републике и осталих наших крајева према веома обимиој грађи која се налази у Дубровачком архиву. Полазећи од империјалистичког карактера Наполеонових освајачких ратова и његове политике уопште и посебно у нашим крајевима, ова научна група иде за тим да oćветли и објасни прилнке и све оне промеие које су настале у животу наших народа управо због овакве Наполеонове политике, Овакав се карактер француске окупације из досада прегледаних докумената могао јасно оцртати, цео досада испитан период. Период организовања Илирске провинције и учвршћива«>а француске адмшгистраципе. нарочито у области финансиске службе, јасно говори о експанзивности младог француског капитала у доба Наполеоновик освајачких ратова, о његовој тежњи за освапањем нових тржишта и еко-номским исирпљивањем r тр. новништва у октггираним областимз. Ово се нарочито огледа у политици сузбијања и онемогућавања утицаја енглеске трговине. у тежњи за организзвањем трговине у француским pvкама Нз : зад »мпермјалистички кзрактер Наполеонове политике огледа се и у осиромаптењу нашег сељака, који ie био пазочаран, јер се надао да ће се са успостављањем фпанцускс вла сти vkhhvth постојећи феуда.тни олноси. Овзкво стање стпари ?е бмло сасвим приролно c' F Франиузи залпжати (ћеудалнц сиСТем да би га користтли мо срелство експчо-^^ттмТв IПТЛI v б*ии*пп? П' ре и другим нашим краје вима.
Остаје још да се испита дужи период од 1814 године. Он he сигурно пружити још више чињентаца за документацију rope изнетог основног карактера француске окупације ДубровЈтика, као и свих промена које су њоме биле изаз«зне. Нзчин рада научног кружока је овога пута напредовао. Прошлог лета чланови кружокз су се бавили искључиво читањем, тумачењима к исгтиоивањем докумената. Пошто су успешно савладали ову прву етапу истраживачког рада, другови су се у току јануара оспособили за самосталнији истраживачки рад. Они су прегледали разна докумвнта. оцењивали њихов зиачај и исписивали ваlЖ«ије у кар-актернстичнија документа. Наравно и у даљем раду помоћ и руководство професора Др. Вуча било јс неопходно. Поред већег броја исписаних аката различите садржине, другови су израдlИЛlи 25 табела служећи се обимном документацијом из саме архивске грађе, или користеђи се готовим тзбелз.ма које су саставиле фрзнцуске административне власти. Од ов.нх табела најзнача|јније су оне
кој« гожазују класну структуру становшиштва Боке Которске из ко(је се вотди да француска окупацио-на власт није решила аграрно гштаље чије је решење толико жел>но очекивало оирсииашно сељааптво. Зиачаднија Је табела ко(ја показује имовинску структуру сеоског станоштиштва и указуЈе на велику неједнакост. Такав Је случај и са тзбелом која показује имовинско стање цркве и маиастира, положај кмето ва на њиховим имањима, све њихове обавезе према цржв«. Карактеристично је да се још у то доба задржала натурална рента. Израђене су затим и разне друге табеле, које говоре о платама држзвних пензионера итд. Ова истраживачка група наставиђе се радом у току лета. Потребно је напоменути да би број њенотх чланова требало газвећати и окупити : ош студената, Овим ће се постићи двострука корист. ОспособиЉе се већи број студената за истраживачки исто. риски рад, а сам рад на испктивању периода француске окупације наших крајева биће брже и успвшније завршен. М. Петровић
Први број „Медицинског подмлатка"
Ових дана изашао је из штампе први број „Медицинског подмлатка“, часописа научних радова студената Медицинске велике школе са следећим садржајем: Реч редакције; уводна реч ректора Медицинске велике школе, академика Шаховића; Т. Штрасер и Л. Ламбић: Анеуризме аорте (I део); Л. Рајнвајн, В. Пејовић, В. Дедић, М. Симнћ, Р. Лазаревнћ, О. Пејаковић: лековито биље на Дурмитору; Победа мичуринске биолошке науке, превод из „Бољшевика В. Неговановић и М. Ђаја; Вена сперматика интерна; М. Кецмановић и У. Мартинис: Спонтане рептуре са тампонадом срца; Д. Тодоровић: Оксигенотерапија базних врста аноксија; И. Станковић: Меланосркома порекла корпуса цилиаре; Р. Сотировић: Један нов индуктор; и прикази књига и часописа. Сама појава стручног часописа медицинара, стоматОлога и фармацеута претставља резултат досадашњих напора и успеха који базирају на добро организованој сарадњи наставника и студената. Главни задатак часописа је да у низу напора које улаже наша организација на стручном плану, у сарадњи са наставницима, омогући да се студенти оспособе за озбиљан, предан, самосталан научни рад. У том смислу часопнс је
не само смотра резултата стручног уздизања, квалитета рада студената већ и потстрек за масовније ангажовање у раду научних група и озбиљније схватање односа према свакодневном школском раду. Радови и прикази који су објављени у овом броју часописа показују да су студенти озбиљно пришли савлађивању појединих дисциплина и да се нису задовољили само мзтеријалом из уџбеника и учила него да су питање расветљавали шире, опсежније и са више страна. Многи од ових радова садрже елементе оригиналности и претстављају први научни напор студената ове школе. Избором радова и приказа у првом броју стручног часописа подвучени су они проблеми из области медицине и фармације које треба убудуће нарочито обрађивати, којима треба у нашим условима поклањати нарочиту пажњу. Ту се у првом реду мисли на обраду тема из наше народне патологије, наше казуистике, питања која задиру у остварење плана наше ичдустрије лекова итд. СтручИи часопис Медицинске велике школе биће и већ је то у свом првом броју преглед напора студената огледало њихових првих самосталних корака у науци.
У „БЕЖАНИЈИ"
Велики број студената старијих година на Архитектонском факултету одустао је на сам дан испита од полагања математике I зато што су сазнали да имају право само на једно полагање: у јануару или фебруару.
Ко вија ове другове? Вија их само један рок!.~,
6
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Брод 1