Студент

Фискултура и спорт

ПОСЛЕ СКУПШТИНЕ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ

ПЛАНСКИ РАД ДРУШТВА ДАЋЕ НОВЕ УСПЕХЕ

У току протекле 1947—48 год. наше спортско друштво постигло је низ успеха који су ra ставили међу најбоља друшl*ва наше земље. Успеси наших шахиста (пр• ваци Београда, НР СрбИЈе и ФНРЈ), Футбалера (освајање пехара маршала Тита), кошаркаша (троструки прваци Београда, НР Србије и ФНРЈ), атлетичара и других, успеси на Студентским у Загребу и на другим фискултурним приредбама, изричито говоре о томе. Сви ти успеси потврђују £ а је у прошлој години посебна пажња била поклоњена квалитстном уздизању наших секција и клубова и да се на том раду осетила нагла прекретница у одаосу на раније године. Међутим, поред свих тих успеха у раду друштва било је и таквих слабости које су спречавале да се повтигну много бољи резултати иако су за то постој’але и објективне и субј’ективне могућности. У свом досадашњс раду скоро све наше секције и клубови су се оријентисали само према квалитету, тј. посебну пажњу су поклањали само ономе што су имали, док се питању бројног Ј'ачања, омасовљења, ниј‘е озбиљно прилазило, тако да је известан број наших секцнја и клубова бројао и j'oui увек броји минималан 6poj’ чланова. Питању систематског политичког, васпитног и идеслошког уздизања наших чланова није се поклонило довољно цажње. Иако се томе раду више посветило пажње него раније (одржавана су политичка предавања, васпитни састанци око 50, затим организовани Народно-ослободилачке орбе и Основа лењинт.зма) ипак у целокупном том раду није било довољно система и плана и у извесној мери развијао се независно од постојеће ситуацијс унутар друштва. Спроводећи у живот одлуке II конгреса ФИСАЈ-а, нашег друштва извршена је реорганизација тј. оформљене су две посебне организације: гимнастичка организација Београдског универзи'Гета и спорстко друштво Црвена звезда. На тзј' начин дата j‘e могућност да се иде на једну страну више у ширину, а са друге стране да се посвети посебна пажња квалитету наших фискултурника. АнализираЈ'ући те успехе и постигнуте резултате, као и недостатке који су се појављивали у досадашњем раду, овогодишња скупштина Црвене звезде j'e поставила пред друштвом задатке чијем решавању наше секциЈ'е и клубови и гимнастичка организација на Београдском универзитету треба да приступе што пре. Један од основних задатака који се намеће пред наш колектив је питање његовог омасовљења, а тиме и даљег подизања квалитета. На нашим факултетима, по средњим школама и међу радничком омладином, постоји велики број талентованих фискултурника, кој'и су остали по страни иако су имали могућности за правилан развоЈ* у нашим поЈ'единим секцијама и клубовима. Зато се у 1949 години предвиђа организовање низа такмичења по средњим школама и факултетима, одакле ће најбољи и најталентованији фискултурници прелазити у наше секције и клубове где ће се даље развијати и усавршавати под стручним руководством. Решавајући питање даљег омасовљења наших секција и клубова новим члановима, уЈ*едно ће се решити и питање даљег јачања нашег подмлатка. Углавном, све наше секције и клубови имзј‘у подмлатке, али се њима (пзузев кошарка, футбалског, одбојка подмлатка) није довољно поклањала пажња, тј. није било са њима довољно систематског и планског тренинга, а ни рад са подмлатком

није био на довољној стручној виĆHHH. Радећи на квалитетном уздизаiby као и на раду са подмлатком уједно се мора прићи и проблему тренера, посветити више пажше тренерима, помоћи им да у потпуности овладају свим оним елементима које тражи од њих одређена врста спортске гране и дг то своје знање успешно цреносе на наше нове и млађе чланопе. У том Циљу у 1949 години предвиђа се организовање месечнил предвван>а на којима ће се обрађивати стручна питања у оквир> друштва. Такође се предвиђа редовна посета наших тренера на курсевима кбје ће организовати внша фискултурна руководоства. Улога тренера није само у томе да они делују на стручном пољу, да квалитетно уздижу паше фискултурнике, него и та, да они буду ти, који ће у наше фискултурнике усађивати све оне позитивне особине које треба да поседује сваки фискултурник нове Југославије. Ради тога he се наши тренери jofti више укључити у активан политички живот унутар' друштва,. редовно присуствовати курсевима које ће организовати наше друштво. Са њима ће се одржавати посебни састанци по питањима систематског отклањања грсшака, недисциплине и других појава са наших терена, тако he значај и улоra тренера постати далеко већа и значајнија. Идеолошко-политички рад, затим рад на културном и васпитном под>у је један од основних

задатака, коме ће се у 1949 години прићи много озбиљније, имајући у виду богата искуст;ва из прошлих година. Избор предавања, начин и форме како су она обрађивана, теме које ће бити обрађиване, све то треба да даде нашим фискултурницима основне перспективе њиховог развоја. Као важан задатак у 1949 години поставља се даље организационо учвршћење наших секција и клубова, њихово осамостаљење у погледу стручног рада. У прошлој години, у извесним секцијама одбори су били само веза између управе и секције, али нису били стварни руководиоци, нису били руководеће тело једне секције или клуба, што значи да нису у довољној мери живели са проблемима и потребама дотичне секције. Даље Омасовљење нашег друштва, подизање квалитета његових чланова, даље јачање политичког и идеолошко-васпнтног рада, захтевају нужно да руководства секција и клубова претстављају заиста она руководства, коЈа he иницијативно да решавају сва питања унутар свога колектива, да се баве свим проблемима који буду произилазили у будућем раДУ- Спроводећи у живот све ове задатке које је поставила Скупштина, омогућиће се даљи успех нашег друштва. Ово тим пре, што за нове успехе у раду постоје све могућности.

Ђорђе ТЕШИЋ.

секретар Црвене звезде

Народна техника

У недељу и понедељак одржан је у Београду I конгрес Народне технике који је у своме раду сумирао досада постигнуте резултате и поставио наредне задатке организагција Народне технике. У прошлој години, а нарочито у време припрема за I конгрес организација Народне технике постигле су значајне уопехе. Данас у нашој земљи постоји 458 клубова технике. Број чланова се од 22.500 у јануару 1948 повећао на преко 83.000. У Југославији данас плодно раде 41 ваздухопловно друштво, 69 аутомобидскомотоциклистичких 19 поморскобродарских, 17 радиоаматерсних и 20 фотоаматерских друштава. План рада за 1949 годину предвидео је да кроз разне возачкоаматерске, бродарске, једриличарске, моторно- п илотс ке, фотоама-

терске и друге течајеве прође близу 20.000 течајаца. На Београдоком универзитету заоада активно раде само два клуба Народне технике: на Техничкој великој школи и Прародно-матсматичком факултету, који су у својим кружоцима»(радиоматерски, фотоаматерски ваздухопловни и ауто-кружок) окупилн близу 500 студената, Ускоро ће се клубови Народне технике основати и на осталим факултетима. На слици: студенти - чланови кружока Техничке велике школе на практнчном раду.

Наши студенти на смучарским течајевима на Копаонику

Ове зимске сезоне дата је могућност великом броју студената да се бави зимским спортовима а посебно смучарством. Поред Зимских студентских и-гара које су одржане на Бледу и Крањској Гори, где је учествовала и наша репрезентација, ради омасовљења смучарства организовани су смучарски течајеви на Копаонику. За београдске студенте Гимнастички савез Југославије одобрио Је за ове течајеве 300.000 динара. Кроз смучарско-планинарски дом на Копаонику, где се налази и смучарска школа, прошло Је у току месеца јануара 81 студент и студенткиња са наших факултета. Студенти у смучарској школи, уз помоћ искуснич инструктора,* савладали су на течаЈевима основно теоретско и практично знање из смучарства. На завршетку течаја сваки курсиста Је полагао испит. Од 81 курсисте оспособљен је Један инструктор, 14 пом-оћника инструктора, д<ж су остали оспособљени за руков-одиоце сму-, чарских станица. За показане успехе на течају сваки такми-

чар he добити диплому и спомен значку. Од укупног броја курсиста бпло је 18 другарица- Две су остале и даље у школи да савладају све вештине смучарства, да би на тај начнн учествовали на републиканском и савезном првенству. Поред смучарско-стручног рада студенти су се бавили и културво-просветним радом (давали приредбе, приређивали усмене новине, разна предавања, политичке информације и др.). У томе су највише успеха пости-

гли студенти првог течаја који су радили са дддничком и сељачком омладином. На дан II конгреса КПС, по невремену и мећави студенти су успешно извршили маршруту на највише околне врхове. У марту ове године фискултурно одељење Комитета Народне омладине Београдског универзитета орга)Зизоваће на ј-ош три течаја на којима he учествовати око 150 студената. Тако he се осигурати руководећи смучарски кадар међу студентима за омасовљење смучарства.

Александар Бајац

Гостовање Црвене звезде у Аустрији

После одиграних утакмица са београдским „Железнмчап^м' 1 и Слави Јом, које су послужиле као припрема вечерас фулбалери Црвене звезде путују за Беч, где ће 12 и 13 фебруара одиграти две футбалске утакмице са бечком „Аустријом”, и ~Адмиром“ клбовима који спадају међу најбоље у Аустрији. На пут полазе следећи играчи: Ловрић Мркушић, Станковић, Кашанин, Тадић, ЂаЈић Ђурђевић, Палфи. Вукосављевић. Митић, Томашевић Такач. Језсркић Антић Живановић и још две резерве.

После Првих ѕимских студентских игара

Од 15 до 23 јануара одржане су на Бледу и Планици Прве зимске студентске игре, које су показале не само велику организациону способност Народне омладине наших уииверзитета и факултета, већ су биле још једна значајна манифестација фискултурника-студената, који на свим пољима друштаеног живота показују високу свест Народне омладине. Победник Првих зимских сту-•ентских иглра je Љубљански ун верзитет који је осетно победио своје противнике и добио 183 бо да, испред Загребачког универзг тета који је сакупио 58 бодова и Београдског унивд)зитета, чиЈи' су такмичари имали 27 бодова. Чеврта је екипа Сарајева, а пета Скопл>а. Игре -су показале да екипа стулената Београ х тског универзитета није била у пуном еаставу, што се

најбоље одразило на њен пласман. Зато воћ сада треба мислити на идуће Зимске студентске игре, омасовити наше смучарске секције, иобољшати квалнтет појединаца и екипа, што ће увелико допринети да наши студенти-смучари идуће године заузму боље место.

Јанез Полда, наш рекордер у скоковима постигао j'e последњих •■зиа завидне резултате на међународним такмичењнма у Аустрнји

25 ТРЕНЕРА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ

У спортском друштву Црвена звезда раде 25 спортских тренера и инструктора у секцијама и спортским клубовима. У свакој секцији, а нарочито у клубовима раде по неколико тренера са маљим групама и појединцима. Повећањем броја тренера и Инструктора олакшан је рад и омогућена је врло уска специјализација, што се огледа нарочито у многобројним специфичним дисциплинама атлетике, где поједине категорије по специјалности имају свог тренера. Тако на пример, група скакача у вис, у даљ, троскок и скок с мотком имају св а тренера који потпуно са одвојеним планом рада, ради на усавршавању најбољих скакача Црвене звезде. Групе почетника и почетница, под надзором својих тренера, прелазе кроз повезане тренинге основне елементе атлетике да би по постизавању извесних квалитетних резултата прешли у специјалне категорије. Техничке комисије секција и клубова Црвене звезде, у врло тесном контакту са такмичарима и такмичаркама, остварују не само постављене обухватне планове, већ и најдетаљннје планове појединих тренинга и мање важних такмичења код којих често умпогоме зависи целокупан развој и резултат појединаца и екнпа. Технички руководиоци у своме раду са такмичарима излазе већ увелико из оквира уског и једностраног техничког рада и они постају васпитачи оних са којима тренирају. У свеопштем изграђиваљу, у циљу остваривања правог лика фискултурника, тренери и интсруктори Црвене звезде играју видну улогу. На курсевима, у циљу идеолошко-политичког изграђива!вћ, они данас дзју својим такмичарима пример озбиљног схва-Iаља значаја овог рада за свеопИlти успех у фискултут. и спорry. Због тога је и напредак атлетичара уско везан са техничком комисијом коју сачињавај‘у 5 атлетских стручљака и тренера, са целокупним чланством атлетског клуба не само на тренинзима и такмичењима, већ првенствено на културно - идеолошко -политичким курсевима, приредбама и манифестацијама. Милан ВРАНИЋ

Број i

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7