Студент
ФОРМИРАЊЕ РАДНИХ БРИГАДА НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ СУ ФОРМИРАНЕ ДВЕ БРИГАДЕ
На нашем Универзитету данас јв у јеку формирање радних бригада, које ће учествовати преко лета нц радним акцијама. Пошто наше радне бригаде треба да буду формиране и организациоио сређене до • 1 маја, на факултетима се све живље чланови Народне омладине пријављују у радне бригаде, а омладинска руководства посвећују већу пажњу сређењу бригада и штабова. Формирање радних бригада на Економском факултету ово нарочито потврђује. Ма да то још није дефинитивно решено, овога лета на радне акције са Економског факултета иду прве две године, док другови са треће и четврте године одлазе на стручну праксу .Одлуку о формирању радних бригада примили су другови са прве и друге године са великим одушевљењем и почели се масовно пријављивати. Досада се на првој години пријавио 171 (од ;жупно 324 члана) а на другој години 172 (од укупно 235 чланова Народне омладине). Иако се овде радило о друговима од којих је већина недавно дошла у наану организацију, омладинска организација Економског факултета је са уписом у радне бригаде постигла добар успех. Када бисмо проанализирали: на који начин је организација Економског факултета о#о постигла видели бисмо да је добро организована и систематски спровођена агитација за радне акције била основа овог успеха. Поучно је зауставити се на њој. Пре него што ће се поставити на састанцима актива и група Народне омладине, питање радних бригада је претходно добро прегресено на састанцима руководства. Ту је направљен и план на који ће се начин овај задатак даље спроводити у активу. Одржани су актива Народне омладине по питању радних бригада. На њима је, не упуштајући се у конкретна питања одласка сваког члана Народне омладине, говорено о радним акцијама, њиховом значају и одлазак на радне акције се најчвршће повезивао са учењем. Састанци актива су били успешни те се у активу почело живо дискутовати о одласку на радну акцију, животу на прошлим акцијамА итд. Прошлогодишњи учесници радних акција, ударници, чланови секретаријата активи водили су у овим дискусијама главну реч. Састанци група који су после неколико дана одржани и на којима су узимане личне обавезе за одлазак на радне акције гхоказали су плодове ове добро сЛлроведене личне агитације и актив је далеко премашио своју обавезу по упису у радне бригаде. Узимање шбавеза је .показало да СУ чданови Пародне омладине схватили сву величкну задатака у овој години а ту су предњачили другови који су били већ на по три четири акције. Но било је и случајева, истина ретких, несхватање значаја радних бригада од неких чланоза Народне омладкне, који се ма да досада ниоу учествовали ни у једној радној акцији, ма да им стручни рад не смета итд. нису пријавили у радне бригаде. Ако се данас као разлог за неодлазак на акцију наводи да „не дозвољавају родитељи” онда тај „разлог” омладинску организацију не може задовољити. Јасан је огроман допринос наших радних бригада на извршавању планских задатака, но с друге стране, искуства која има Народна омладина показују и велику корист радних акција за сваког члана Народне омладине и организацију у целини. Што се више у нашим активима ово питање буде објашњавало, то -ће бити мање случајева несхватања све величине радних акција. Поред усмене агитације, популаркзацији радник бригада су допринеле и радне бригаде које су раније формиране за рад у Београду до краја године, а у којима су били обухваћени готово сви чланови Народне омладине. Заједнички излазак на рад и састанке бригада, смотре, и друго зближлло је бригадисте и учинио да боље осете и заволе живот у бригади. Очигледна агитација од стране руководства није довољно потенцирана али је, нарочито ча другој години, било парола које су говорилђ о радним акцијама. Успеху формирања радних бригада је свакако допринела и помоћ Комитета Народне омладине Економског факултета. Комитет је помогао при организацији и пратио цео ток спровођења овог важног задатка у активима прве и друге године. Омладинска организација Економског факултета схвата да је добро спроведен упис у радну бригаду основа ,али и само почетак рада ком ми треба да извршимо до поласка наших радних бригада на. акцију. Искуство нас учи да иако се дооро спроведе упис мало другова иде на акцију тамо, где се после уписа престане са политичким радом и агитацијом. Такве тенденције се појавЉ ују и сада код неких руководилаца у активима Економског факултета. Није потребно истицати зашто је ово штетно и зашто иаш рад треба у бригадама да буде сада још интеизивнији. Чврсто повезивање питања струмног рада са одласком на акцију, други Је наш наЈважнији задатак. Стручни одбори треба учен»у бригадиста да пруже пуну помоћ, јер се углавном ради о најсввснијим чланоаима Народне омладине који ту помоћ највишв заслужу Ју, Кроз решавање ова два наЈважнија питања наше ће се бригаде организационО учврстити и служећи се искуством Економског и осталих наших бољих факултета, оспособити за успешно решавање наших задатака у тр>ећој планскоЈ годшиа Чланови научне групе проучавају методологију планирања НА ДРЖАВНОМ ДОБРУ у хан пијеску
У току шесеца јануара ает чјпиова ааучве груае која рали ара Ековомском внстштуту у секдкји за Петогодишњи алаи ишлв су у разнп иредузека у унутрашњост да проуче шетоаологају алавврања, Прикупљени научни матершјал је Обрађен и спремљен да смотру рала ааучннх трупа. ЈедАн од тпх сгу* дената, Хасан Хаџиомеровић, сту• дент IV тодине Економскот факултета био је па држОвпом пољопрн• вредиом добру у Хаи Пи;сску. Долазак на планинско добро. Возом се даље не може. Ни камион није могао да одоли снежним наносика. Али студент ехономије Хасан Хаџиомеровкћ није се двоумио. Моћи ће и пешке да се пробије. Тражио је најповољнији правац. Поглед је лутао снежном белином ове висоравни удаљене 80 километара северо-источно од Сарајева, између Романије и Јаворине планине. Њеним косама, на простору од преко 5.000 хектара, протеже се Савезно планинско добро Хан Пи јесак. Модрикасте прстасте граав зимзеленог растињд, прекривене с горње стране дебелим слојем снега, потврђују да је надморска висина овде изнад 1.000 метара. Иза оморика се већ назиру зграде, да би се после Још неког времена хода појавиле у свој својој привлачности пред изненађеним посматрачем. Њи хова импрегнирана брвна, оштро нагнуте кровне конструкције и камене темеље претворила је мајсторова ру ка у ипресивне лепотице разних алписких стилова. Прошло је време краљева и ага. Човек који је овим крајевима навраћао више пута у току последњих 10 година, застаће зачуђен пред првображеном сликом коју ће сада затећи. Још ће се више задивити темпу којим Је преображај наступио. И пре рата су ту и тамо бнле расуте брвнаре у кругу данашњег пЛанинског добра. Али те брвнаре нису ни мало личиле на живописне планинске кућице са спроведеним водоводом и електричном струјом у којима данас станују намештеници и радници планинског добра Хан Пијесак То су били бедни кућерци у чијоЈ је једној половини обично била смештена стока, а у другој многобројна породица брђана. Недалеко од њих као да пркоси, издизао се краљевскж дворац. Било је ту још неколико већих зграда околних богатих ага, а међу њима и касарна краљеве гарде. Поред дворца је било изграђено конфорно и сигурно бетонско склониште, које Је у случа']У напада из ваздуха требало да заштити „скупоцене” главе краљев ске породице и њихових гостију. Колико су над својим животима стрепили показује сума потрошена за изградњу овог склоништа; она превазилази укупне инвестиције данашње изградње добра, А ко се бринуо за животе оних који су живели у колибама? НеприЈатељ Је прошао Остављени сами себи наши брђани су тражили заштиту у себи самима. Они који су устали у одбрану своје рођене земље не потичу из двораца и летњиковаца него из околних брвнара. Баш у тим неугледним кућерцима рађали су се људи великог срца који су у стању да одоле налетима седам свирепих офанзива. Фашисти су и оаде одиграли своју зверску улогу. За њих је било довољно и кратко пировање. Нису поштедели ни брвнаре кућерке, ни краљевски дворац ни људе ни стоку. Згаришта и пустош су резултат њиховог проласка, резултат који је још до пре три године био очигледан. Данас је нестало трагова њихових недела. Нема више краљевог дворца, али на његовом месту је израђвн далеко лепши ловачки дворац, са собама за пријем гостију у горњем и трпезаријом радничко-службениччке мензе, читаоницом, собама за шах и пинг-понг у дошем спрату. Нестало Је и страћара али су их постепено у року од три године смениле нове станбене зграде, зграда за дирекцију, управне зграде, (шумска, сточарска, ратарска) штале за коње, говеда, овце, ловачки дворац, магацини за сточну храну, живинар ници, и пчеларник са 450 кошница. Са краљевим дворцем и агинским чардацима нестало Је краљева и ага. Али са њима је нестало нешто значајније од њих самих, нестало Је међа иза којих су дрвеним плугом наполичари и надничари орали туђу агиску земљу: нестало је полу-феудализма, губи се заосталост. Зар да жалимо за тим старим, кад ми себи овде градимо нови дворац наш социјализам? Зар да жалимо за међама којима је била ишарана ова зараван, кад су у нашем дворцу пуном радног живота, сви његови становници сопственици и шуме и зеиље и хиљаду бројних грла крупне и ситие стоке? То јв мисао која св човвку намеће. Тако мисли сваки босански сељак пролазећи поред новоподигнутих обЈеката и утојених сорти свиња, говеда, кон*а, оваца овог газдинства. Тако мислећи и то гледајући он види своЈу будућност и верује у њу. Та мисао је прожимала и Хасана Хаџиомеровића када Је са својим куферчетом пуним књига прилазио згради дирекције. На пространим пагањацнма Грутга организатора, стручњака и радника приспела почетком 1946 године ниЈе овде затекла ниједну зграду, ниједно грло стоке, него само дуто година не обрађиваку зем-
љу, згаришта и зелену позадину шуме. Требало је градити од самог почетка. За три године колико је протекло од доба када је ударен први камен темељЗц саграђено је читаво социјалистичко насеље од 22.000 становника. Један део стоке набављен је куповином од нашег сељака, а други из иностранства Непосредни задатак је био да се квалитативно побољшају домаће сорте стоке. То се постизавало у првом реду добром негом и укрштањем са најбољим страним врстама. Кад се после обимних пролећних вода дигну сочни плашшстси пашњаци> околина оживи. Крећу се тромо по пашњацима 1.500 грла го* веда разких врста. Б ила Ј е го ве^и_ ном мршава изнурека стока, а од доласта на добро свако грло је добило просечно 100 килограма, Неке врсте крава дају већ 14 литара млека. Утркују' се обронцима телад храњена и негована на швајцарски начин, каскају ждребад брдских босанских коња укрштених са арапским атовима. Знатижељно пребира кљуновима влажну земљу многобројна живина коју удаљеност од насеља заштићује од преношења жи-
винских зараза. Лепе се за дречеће боје медоносних планинских трава пчеле радилице. У пчеларству је с успехом примењен метод сељења. Трошкови транспорта кошнице нису већи од расходд који би се морали чинити за исхрану пчела преко зиме, а добијају се знатно веће количинв меда Од 450 кошница има их свега педесет са непокретним саћем. Велики је догађаЈ био за сву ову околину када Је стрижена прва овца добијена укрштањем наше сЈеиичке сорте и францускв мерино овце, Тежина острижене вуне износила је осам килограма, док наше овце даЈу просечно три до четири килограма. Међутим, предност оваца добијених овим укрштањем није само у томв да даје дупло више вуне него и довољно млека. У обради земље није се још постигао најбољи принос, јер неке парцеле нису ђубрене по 50 година. Вивши власници су само продајом сена згртали тако велике своте новца да нису ни мислили на повећање доприноса. Данас се специјална пажња поклања побољшању квалитета земљишта. Земљбрадња је иначе диктована сточарства. ГаЈе се претежно жита потребна за исхрану стоке. По досадашњем темпу раЗвоЈа планинског добра може се рећи да испуњава сва предвиђања премашујући годишње производне плано-
ве. Савезно планско добро Пијесак својим досадашњом изградн>ом, својим успесима у одгајиваљу стоке уверава речитије од сваког говора радне људе-мештане у предност социјалистичког газдинства. Ове годике добро Хан ПиЈесак треба да пређе у стадијум изграђеног социјалистичког газдинстза. Кад се дође до горње границе планом предвиђсног броја стоке, снабдеваће се земљорадничке радне задруге најбољим расама стоке. То је крајњи циљ планинске привреде газдинства. Кахав је задатак имао студеит ековомије То је занимљиво. Али зашто је у све то уплетен студент економије? Шта он тражи на планинском добру? Можда је дошао на излет или у посету некбм рођаку? Одговор би могао наћи свако ко би макога од оних јануарских дана завирио кроз прозор зграде за дирекцију. Нагнут за столом пред хрпом плакова и безброј цифара размишљао је Хасо, рачунао и опет нешто записивао. Постављао је самом себи питања. Да ли постоје парцеле чије би се квалитет могао брже поправити? Да ли је рационалније гајење поједиппх сточних врста жита или њихова набавка? Да ли се могу померити горшв границе броја стоке у односу на површину и количину сточне хране? Какво је опслуживање стоке, приношење и приправљање хране? Какав је однос стриже и муже оваца? Какав је однос троижова управе и трошкова продуктивности радне снаге? На сва та питаша требало је самом себи наћи одговор. Хасан је одговорио својим рефератом; „Једногодишњи производни план Савезног планског добра Хан Пијесак за 1949 годину”. 6н је изнео систем делова из којих се састоји радни план, систем показитеља и њихову међусобну условљеност, повећање капацитета и стање радне снаге. Зашто је он обављао тај посао? Чисто теоретисање, одвојеио од наше данашње стварности не може довести до удубљивања у материју појединих грана друштвених наука. Зато су студенти економије, чланови научне групе планирања, одлучили да своје теме о методологији планирања заснују на подацима наше свакодневне изградње На тај начин би с«г повезивањем са праксол изашло из оквира чисто библиографских радова. Да би обухватили најзначајније гране привреде: рударство, индустрију и пољопривреду, они су решили да по-
сете неке наше истакнуте привредне организационе јединице у унутрашшости земље. За овај посао било је потребно поред огромних средстава и довољно времена. Деканат Економског факултета и Комитет за високе школе дали су стуцентима пуну материјалну и моралну погдршку и омогућили им својим разумевашем одлазак. На пут су кренули почетком јануара да би им за проучаваше остао цео семестрални распуст. Кокачна оцена о радовима, овим позодом састављеним, још није дата, јер они нксу у целости завршени, прегледани и продискутовапи, али на основу усменог извештаја који су по повратку поднели птзофесор Увалић се позитивно изразио о резултатима шиховот пута и рада. Искустпа зз летн»у прахсу Поред ћаведеног задатка ових пет студената су испитали могућности за овогодишшу летшу праксу студената економије. Наиме, прошлогодишша пракса се састојала у томе да су студенти радили у неком одељешу као службеници не упознавајући при том чак ни организациону структуру предузећа, а јсш маше везу једног одељења за другим. То је значило упознати само је дан детаљ из целокупног рада предузећа што је недовољно за студента економије. Овом приликом су се студенти упознали са радом сваког понаособ, а детаљније оног одељења које их првенствено занима. О раду тог одељења састављали су реферат. Ово им је било омогућено, јер им је било дозвољено да прегледају сва акта, да се упознају са производњом и њеним руковођењем и у томе су помогнути објашњењима и практичним примерима од стране стручњака и- директора. Примећено је исто • тако да би пракса била кориснија кад би се у предузећа слале групе студената. То би омогућило детаљније упознавање рада целог предузећа. Уочено јв такође да планер мора добро да познаје технолошку страну тока производње. То упозорава да се још већа пажња поклони предметима технологији и пословању привредних предузећа.
С. Беговић
Зграде државног добра грађене су различитим алпским стнловима
Члан научне групе демонстратор На биолошком отсеку Природноматематичког факултета највише резултата У раду, досада, показала јв физиолошка научна група. Њени чланови обрађују теме које, поред тога што их читају на састанцима своје научне групе, читају и пред биолошким друштвом. Међу таквим члановима налази се и Воја Поповић, студент IV године биолошког отсека. Његов рад у научној групи обележен је са 5 завршених тема међу којима су: „Потрошња кисеоника и напон кисеоника у зимском сну текунице”, „Бароквоцијент пред зњмски сан” и друге, а ради још на три теме. У њиховом обрађивању помаже га професор С. Ђелинео и асистент Влада Видовић. Недавно је Поповић читао свој рад „Улога штитних и надбубрежних жљезда у буђенЈу текунице из зимског сна” пред биолошким ДРУштвом. Мисао да обради ту тему дошла је као резултат заједничког рада са асистентом Владом Видовићем на испитивању улога ендокриних жљезда у зимском сну као и схватања и резултати испитивања старијих аутора. Да би дошао до закључка Поповић је направио план по коме је пратио буђење из зимског сна: нормалне текунице, текунице без штитних жљезда т текунице без надбубрежних жљезда, на истој температури која је била пре зимског сна. Користећи искуство ранијих посматрања, изложио је текунице ниском ваздушном притиску па је приметио да је буђење почело када је напон кисеоника у суду опао испод четвртине своје почетће вредности. Из упоређивања буђења нормалне текунице и текуница без једних или друтих жљезда, коИстатовао је да се при истим условима процеси буђења не разликују. То значи да ни штитне ни надбубрежне жљезде не утичу на буђење текуница из зимског сна. Закљунак овог испитивања иде У прилог оповргавања досадашњег тумачења појаве зимског сна. Друг Воја Поповић прстигнуте резултате свога рада преноси и на млађе студенте као демонстратор. Демонстрира општу физиологију Ш години, а као студент IV године узео је обавезу да ће дипломирати у јуну. Р. П.
Први резултати рада научних група на Епектротехничком факултету
Ове школске године на Електротехничком факултету формиране су први пут научне групе. У њиховом организовању нарочиту помоћ и подршку Народној омладини указали су, поред осталих, професор Миливоје Ракић и доцент Ранојевић. Говорећи о значају рада студената у научним групама, о његовом смеру, садржини и методама, професори су на првим састанцима група на ко јима је било око 40 студената треће и четврте године предложили теме за поједине радове, које су затим студенти изабрали. На четвртој научној конференцицији, студенти треће године Ракић, Кнежевић и Неранџић су читали своје радове. Ови радови нису у појединим ставовима прелазили оквир
семидара и третирали су проблеме за , чије је разумевање довољно познавање градива кдје студенти уче на тређој години. Конференцији су присуствовали декан факултета Радован Марковић, професор инж, Миљанић, инж. Ракић инж. Петровић, доцент инж. Гачић и више асистената. Руководство научних група предвиђа до краја ове године још шест научних конференција. У оквиру фестивала Народне омладине Београдског универзитета одржаће се и једна факултетска конференција за коју се припрема неколико самосталних радова. Нарочито успешно одвија се рад научне групе за електро-механику студената треће године; посебно гру пе за преношење електричне снагв којом руководи професор Ракић. Поред тога што озбиљно раде на припремању матерцјала за научне радове, чланови ове групе прихватили су се задатка да у својим темама обраде и неке теже партије из математике и векторске анализе, које ће користити студентима треће године за боље разумевање предавања. Ова група такође је радила на изради скрипата из атомске физике и теориске електро-технике. Било је и слабости у раду научних група. Поједини чланови група недовољно су се заложили приликом израде тема. Било је и таквих који су се дуго премишљали док тему нису одабрали, а и таквих, који су хтели да буду само „почасни чланови групе. А. П. На Грађешшском факултету завршешх су први радовн за смотру На Грађевинском факултету у научним групама ради 40 другова. Теме за обраду узете су углавном из конкурсних тема Комитета и појединих производних министарстава. Неке теме су поделили и професори. Недостатак је што није дато више тема за конструктивни отсек и то из области гвожђа и бетона. Приликом обраде тема студентима пружају непрестану помоћ професори. У овоме се нарочито истакао професор Хличијев. Недавно је Наташа Наерловић, студент Ш године, читала свој рад „Рачунање гредног роштилл”. У присуству великог броја студената и неких наставника она је у дискусији доказала тачност свог рада, доказала да Је могуће квалитативнв опремити ефекат а уштедети у гвожђу, важном грађевивском материЈалу. ДискусиЈа о овом раду је Ј®Д" на од наЈуспелијих коЈв су одржане на Грађевинском факултету. Студент Младен Борели читао Је свој рад са темом, „Утицај турбуленције на губитак енергије код стационираног кретања топлоте при великим РаЈлонсовим бројевима”. Алексаидар Божовић, студент IV године завршава свој рад из области мехакике „Торзија пресека омеђеног са хиперболом и две праве”. До смотре рада научних група треба да буду готова још два научШ рада. (Ж. Ш ,
Добринка Ђорђевић студ. ветериве спрема научнн рад: „Одржавање 1п т!ћго }едне капрозаичне амебе“. Снимио: Јован Луш
Научна група етнологије ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ НА ФАКУЛТЕТУ
Крајем 1947 године формирана јв на етнолошкој групи Филозофског факултета научна група од 15 студената. На једном од последњих састанака професора и студената као и на свечаној конференцији Народне омладине, научиа група етнологије Је истакнута као једна од назбољих на факултету. Успех ове научне групе је пре свега омогућен окупљањем најбољих студената које етнологија интересује. Редовни састанци се одржавају сваких 10 до 15 дана и на њи ма се читаЈу радови. Сваког месеца се прави плаи одржавања састанака и радова који ће бити читани, а то уједно преставља обавезу за чланове те групе, коју готово сви члаг нови испуњавају. тога научна група није постављена на уекој основи већ састанцима редовно присуствује и приличан број осталих студената. Квалитет радова и Д и " скусија су на згЈатној висини. У оквиру своје струке студенти етнологије се интересују разним про блемима. Једни проучавају психичке особине људи с озбиром на њихове услове живота, док други обрађуЈу народну уметност (рад на керамици, везу и ткању). Извесни студенти се интересују гостопримством, крвном осветом и другим обичаЈима. Затим се обрађују ношње, примитивни облици религиЈе, музике разних народа, типови кућа и итд. Као што видимо интересовање обухвата и матери Јалну и духовну културу разних делова етнологиЈе: етнологиЈе Јужних Словена, општв и посебнв етиологиЈе У току овог семестра на научној групи студената етнологиЈе читвно је неколико радова: „Ветрењаче у Горњем Банату“ рад Мирка Барјактаревића, предавача Универзитета и студентски радови као што су: „О крвној освети,” „Обрада музејске колекције колевки”, „Историјат етнографског музеја у Београду”, „Култ природе и аграрне жртве у СредачкоЈ жупи“, ..Народна поезија код Шиптара” итд. Од ових радова за смотру научних груш.
Научном групом руководи наставник етнологије Мирко Барјактаревић који Је својом помоћу у пружањем искуства много допринео плодном раду групе. П. А. Чланови научне групе средили минеролошку н петрографску збирку Научне групе биолошког отсека Рударског факултета спремајући се за смотру научних група обрађУЈУ Једну студију у коЈој нарочито обраћају пажњу на неке минерале који се ретко налазе. У ту сврху научна група од 8 чланова обишла је терен у околини Кратова и Злетова, где су се задржали 5 дана детаљно испитуЈући терен како на површини земље тако и у јамама рудника који се налазе на том терену. Сада су теренски радовц завршени; донесени су карактеристични примерци и врше се хемиске анализе. Радови се налазе у завршноЈ фази; сада треба средити материјал и написати га у облику студи Ја. На овај начин научна група геолога излази на фестивал са једном врло озбиљном геолошком студи-
јом терена. Сем оввга неки чланови научне групе отишли су у Бујановац, околину Лесковца и у Словенију са задатком да прикупе минералошке и петрографске збирке тих терена. 1 маја отвара се минералошка и петрографска збирка која ће бити једна од најбогатијих у Србији и претставља велику материјалну и практичну вредност. Студенти геологије добиће тиме могућност за што боље изучавање своје струке која се без солидних збирки тешко упознаје. На сређивању и скупљању ове збирке радили су највише чланови научне групе међу којима се нарочито истакао Мехмед Рамовић, студеит Ш године. Ових дана је решено да се група прошири пошто се досад дешавало да» озбиљно раде свега десетак студената који су уствари и постигли досадашње успехе. Група ће се и у будуће налазити под директним руководством катедре, а то ће омогућити брже напредовање у раду. А. В.
2
ПОСЛЕДЊЕ ПРИПРЕМ.Е ЗА
Нсцг&џчи сисуречш.
БеогрГД, 18 »прпл 1?49 год.