Студент

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ ЗА БОЉИ РАД ЛИТЕРАРНИХ И РЕЦИТАТОРСКИХ СЕКЦИЈА НАШИХ ДРУШТАВА

Прирздба Мајског фестивала извешће пред нашу јавност по лрви пут у већем броју и са већим бројем дела младе писце и рецитаторе студенте. Они ће наступити са својим најбољим радовима и показати могућности које народни студенти имају на овом пољу уметничког рада, г.оказаће успехе постигнуте до данас и упознати јавност са новим младим талентима. Програм Мајског фестивала предвиђа неколико лигерарних вечери, а предвиђено је такође штампаше најбољих радова у „Алманаху“ који припрема литзрарна секција Универзитета. Припреме за фестивал обухватиле су и литерарне и рецитаторске секцше. Иако је рад секција кроз припреме покренут, ипак не можемо рећи да је он узео онакав замах какав је могуће постићи, да му је свуда дато правилно место у оквиру целокупног рада друштза. Још увек су литерарне и рецитаторске секције оне које су најслабије, којима управе друштава посвећују најмаше пажње. Резултат тога је да су многе секције отпочеле са радом тек крајем прошлог месеца, као па пример, литерарна секција Природно-математичког факултета која је тек почетком априла извршила избор управе и поставила основне смернице за рад. Јасно је да ова секција неће мсћи добро да изврши све припреме за фестивал, а питање је колико ће радова из те секције прошавши кроз руке жириа бити читано на самом фестивалу. Ово није јединствен случај. На мкогим факултетима ове секције постојале су на папиру, водиле су се у евиденцији, а нису уопште радиле и почеле су са радом тек пре месец дана или још касније. Карактеристичан је пример литерарне секције Филозофског факултета. Иако су многи предмети на Филозофском факултету у непосредној вези са књижевношћу, иако су студенти управо овог факултета највише упућени на литерарни рад, и велики се број међу њима и бави тим радом, литерарна секција Филозофског факултета није показала до сада резултате. Довољно је напоменути да је секција за веома кратко време променила четири руководиоца, па да се види какво је стање у секцији, да се ова секција, од које се с правом могло највише очекивати, уопште не спрема за фестивал. Сличан је- случај и са литерарнрм секцијом Медицинског факултета која нема свог претставника при Универзитетској литерарној секцији, не шаље извештај о раду и уопште се не спрема за наступ. Међутим, и на Медицинском и на Филозофском факултету, нарочито на овом другом, постоје услови за рад литерарпе секције, но немаром руководства Народне- омладине и неправилним ставом упраза друштава према овим секцијама, рзд није уопште покренут. С друге стране, на оба факултета рецитаторске секције раде и врше припреме за фестивалске наступе. Тако рецитаторска секција културноуметничког друштва Филозофског факултета „Крсто Бајић” има 16 чланова и припрема за фестивал 6 рецитација, док рецитаторска секција Медицинске велике школе има 10 чланова и припрема 5 рецитаци-

ја. Да би постигли што боље успехе у раду, чланови ове секције отпочели су са међусобним бодним такмичењем које обухвата: рад на повећању броја чланова секције, редован долазак н& пробе, дисциплину на пробама, што боље савлађивање рецитација итд. Најбољи чланози секције биће награђивани. Ово је добра форма рада коју могу да користе и секције других факултета. Потребно је да управе културноуметничких друштава Филозофског и Медицинског факултета увиде да је рад литерарних секција исто тако могуће покренути, као што је било могуће покренути рад рецитаторских секција, и да одговор „нема људи који пишу“ не одговара стварном стању, а поготову не на Филозофском факултету. Кад се говори о раду и проблемима литерарних и рецитаторских секција наших друштава, може се кокстатовати да се овај рад, иако у целини ие похазује видне успехе, па појединим факултетима знатно развиа I>аш на Техничкој великој школи и Пољопривредно-шумарском факултету, где рекло би се, за разлику од Филозофског факултета, нема много студената који пишу и воле да се баве рецитацијом и литерарним радом, рад и једне и друге секције добио Је сталан и систематски карактер и већ сада кроз припреме за фестивал показује резл лтате. Они се одражавају у низу одржаниЈС литерарних вечери, у броју радова које те секције спремају за фестивал, у раду са чланслвом кроз дискусије по књижевним питањима, рефератима о нашим књижевницима и приказе на филмове. Литерарна секција Пољопривредно-шумарског факултета, поред три одржане књижевне вечери и приредбе поводом стопедесетогодишњице смрти Пушкина, предвидела је и скупљаше биографских података о појединим народним херојима и литерарно обрађивање шихових биографија. Литерарна секција Техничке велике школе расписала је конкурс за литерарне радове и преко њега успела Да сакупи приличан број радова, да омасови саму секцију и потстакне интересован.е за њен рад. И сакупљање биографских података о нашим херојима и конкурс за литерарне радове такође су искуства која могу и треба да користе и остале литерарне секције. Рецитаторске секције на овим факултетима такође су активне. Добре резултатв у раду кроз припреме за Мајски фестивал постижу такође и литерарне секције Новинарске и дипломатске високе школе, где за свај рад постоје широке могућности и литерарна секција Економског факултета. Који су проблеми и задаци у раду литерарних и рецитаторских секција? Досадашња искуства показују да су уцраве друштава поклањале врло мало пажње овим секцијама гледајући на њихов рад као на нешто споредно, као на нешто што у самом програму друштва не игра велику улогу. Тај однос је донекле био бољи према рецитаторским секцијама које релативно раде систематскије од литерарних. Но баш неправилан однос управе друштава према овим секцијама, условио је

разне недостатке у Љиховом раду. Чишеница је да секције не окупљају довољан број чланства и да је интерес за њихов рад недовољан. Потребно је зато повести агитацију за омасовљење секција и то првенствено преко чешћих и боље организованих литерарних вечери. Боља организација литерарних вечери може се постићи коордннацијом рада литерарне и рецитаторске секције (чиме ће се добити боља интерпретација радова који се читају) као и успоставом уже сарадње са нашим старијим и млађим реномираним књижевницима који својим присуством на вечерима могу много да допринесу развоју дискусије. Овде треба секцијама да помогне и универзитетска литерарна секција. Потребно је, такође, да друшгва уносе у своје програме читање успелих радова чланова секције, као и да користе чланове литерарне секције за одржавање разних.. предавања. Коначно, секције могу да истичу планове својих теоретских састанака (литерарне) на које могу да долазе и остали студенти. Све озе мере омогућиће да рад литерарних и рецитаторских секција изиђе из уског круга и окупи већи број студената. Свакако да је уска сарадња између руководства секција и управе друштава основни услов за извршење наведених мера. Побољшањем целокупног рада секције порашће и интерес за њихов рад, а тиме и број слушалаца на лктерарним вечерима. Припреме за мајски фестивал треба да помогну литерарним секцијама у решавању горе наведених задатака, да приведу чланство на активан рад који ће се одразити кроз квалитет и број радова читаних на фестивалу. М. Боглић

Вежбе на Музичкој акадсмији

КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „СЛОБОДАН ПРИНЦИП” ПОСЕТИЛО СВЉАЧКУ РАДНУ ЗАДРУГУ У НОВОЈ ПАЗОВИ

Културно-уметничко друтшво Техничке велике школе „Слободан Принцип” посетило је 10-ог овог месеца сељачку радну задругу у Новој Пазови и тамо дало за задруге успеле приредбу. Друтшво је наступило са хорском и фолклорном секцијом а одржана је и шаховска и футбалска утакмица између чланова задруге и студената. После приредбе предани су задругарима даррви, крји су се састојали од књига, и слика Народнбг хероја Слободана Принципа Сеље чије име носи и задруга. Задругари су срдачно дочекали студенте, упознали их са својим успесима постигнутим од формирања задруге до данас. Студенти су Се обавезали да ће пружити пуну помоћ задругарима у развијашу културног живота задруге и да ће у ту сврху у заједници са задругом организовати посету једне групе задружних омладинаца Београду где ће се они упознати са културним животом студената Београдског универзитета. Поред тога културноуметничко друштво ће снабдети задругу књигама у пружити помоћ организовању културног рада у задрузи. Д. Б.

СРПСКО СЛИКАРСТВО XIII И XIV ВЕКА Из реферата одржаног на састанку дебатног клуба студената Академије ликовних уметника

Завршетком борбе између феудалног и старог роцовског уређења у Србији, крајем ХП века, која се одвијала у зеликој мери посредством утицаЈа из Византије Јако феудално племство схватило Је да се ка самосталности може ићи само путем усваЈања и разви Јања државне организациЈе коЈа Је посто Јала У Византији. То схватање довело је после племенских борби за превласт у првој половини ХП века до стварања сопствене државе у другоЈ половини. Ови утицаји су претрпели низ измена и споЈили су се са другим карасгеристикама већ израслим у оквиру феу_ дализма у Србији. Тек створена самостална држава већ у ХШ веку по своЈој изграђености и културом доотиже висину осталих феудалних држава Европе, она постаЈе способна да изграђуЈе своЈу државност, друштвену организацију а са политичким и привредним Јачањем она ствара услове за процват умегности која Је наЈснажнија изражена у архитектур« и сликарству. Спомениди наше средњевековне уметности сачувани су у нашим средшевеховним црквама. Она се углавном у њима и разви Јала. Узрок томе лежи у улози коЈу је црква имала у нашем средн.евековном друштву. Она Је била најсигурнији ослонац државе Јер Је својим учењем освештавала и бранила но_ востворене класне односе. Вршећи своЈ идеолошки задатак она Је израсла у наЈмоћниЈег феудалца у земљи поседуЈући огромна богатства, створена на бази експлоатације становништва на њезиним поседима, и на основу великих дарова које Је црква доби Јала од владара. Ова дарежљивост коЈу Је Стеван Немања па и остали владари показивао према цркви Још крајем ХП века резултат Је огромне политичке помоћи и подршкв коЈу им Јс дала црква у борби за централизам. према томв услови коЈи су омотућили развој нвшв ЗГЈветности у ХШ и XIV веку Јесу изграђено феудално уређење и развитак самосталне државв а с њом заједно и Јачаше цркве. Све ово и црква и држава, и друштвено уређеше базира се на експлоатацкЈи радних маса којв су сачињавале основу свега што Је створено. Колико год ]е значаЈан утицаЈ Визалтије за развитак српског средњевековпог друштва, толико исто Је он значаЈан за развитак уметности. Византисха уметност у оном периоду када Је она снажно утицала на развитак наше уметности, т. Ј. у периоду ренесансне школе Комнена (од 9 —12 века) )е чаправила силан корак унапред ка животу, ка оживљавању својих ликова. ТаЈ значајан корак можемо врло дако уочити на византиским споменицима из тога доба. Потенцирајући унутрашњи израз и претварајући до тада смире-

ну хришћакску скрушеност у израз људскога бола и трпљења, византисхо сликарство овог времена је резултат тежње за слободом изражавања и посматрања природе. Утицај византиске уметности на пашу уметност Је наЈЈачи али не и једи« ни. На српску средњевековну уметност која се стварала на граници истока и запада морао Је у знатној мери утицати и запад. Западни, уствари романски утицаЈ долазио Је преко приморских краЈева. Он се осећао већ у нашим миниЈатурама и у сликарству XII века. На тај начии у српској средњевековној уметности, конкретно у сликарству, сусрећу се ориЈентални и антички елементи пренети посредством ВизантиЈе са романским елементхма Запада. Ти елементи осетни су у нашем средњевековном сликарству али они кису неки еклектички збир нити просто имитирање. Они су Још пре доласка у додир измењени до извесне мере и поред тога што су задржали своЈе карактеристике. Они су се историском нужношћу споЈили на нашем тлу и посредством низа других услова постали саставни део наше уметности онда када Је та уметност дошла до свог процвата Ј г ХШ и XIV веку. Ту они постаЈу део единствене целине. Пут развоја нашв уметности може се пратити на најзначаЈнијим споменицима ХШ века. ОД Ћурђевих Стубсва, Студенице и нехих фресака у Пећи, коЈе су радили вероватно грчки маЈстори, до Милешева, Сспоћана показуЈе се прелаз ка све Јачој изражајности специфичнога израза ко]и у Сопоћаиима достиже највећу вредност постаЈући тако значајан за светску историју уметности. Та уметност нијв копиЈа византиоке. Чак оне фреске којв су радили грчки маЈстори носв печат нашег средњевековног друштва и живота. Фреске у 'Бурђепим Стубовима и Студеници показују лут израстања и развитха иашег зидног сликарства. КасниЈи споменици а нарочито Милешева и Сспоћана су резултат Једног већ изграђеног сликарстаа које се ослободило битних тешкоћа и несигурности. Младост црквене органмзацлЈе и неограничавање канонима дозволил 0 Јв овим уметницима слободу третира ња поЈединих тема и развоЈ сликарског изражаЈа у свим размерама. Одлика Јв ове уметности монументалност стила коЈи Је по своЈоЈ Јединствености реткост за средњевековну уметност Европе. Та св монументалност изражава; у широкој кбнцепцији и слободном композиционом размештају у омелпм постављању цртежа, у ограничавању на битчо изостављањем ситница, у способпости савлађивања псвршина снажним и густим колоритон коЈи осваЈа сво Јом Јецноставношћу. Та снага колорита Је можда у Сопоћанима најизразитија.

КраЈ ХШ века донео је нов економски напредак СрбнЈе. У том периоду дочази до развитка рударства, занатстаа, а нарочито трговине. Расте производња, а владаЈућа класа постаЈе све снажниЈа и њено се богатство пове Кава, Продирање српских владара у Вардарску долину и Јачање државе на Југу одразило се знатно и у уметности. Сликарство XIV века нема своју пуну Јединственост, оно се може расматрати кроз три карактеристична периода, кроз коЈе се снажан утицаЈ античких традициЈа смеи>уЈе са извесним јаче израженим влементима запада да се коначно дође до упрошћености у монашкоЈ школи друтом половином века. Све то не значи да српско сликарство XIV века ниЈе прожето у целини Једном основном карактеристичном цртом. Интересантно Је за разликовање фресака XIV века од фресака рађених у ХШ веку подлога на којоЈ су ’ рађене. У ХШ веку Је та подлога свегло жута и даЈе простору дубину са много светлости. У XIV веку та подлога нестаЈе и Јавд>а се тамна на коЈој осветљени делови у прелазииа ка позадини делуЈу на известан начин рељефно. За фреске у цркваиа Мутимировог периода нарочито за оне у Св. Николи, у краљевскоЈ цркви у Студеници, у Старом Нагоричану и Грачаници које се ствараЈу под утицаЈем дворске византијске школе, карактеристично Је свесно насто Јање ка приближавању хеленистичкии традициЈама. Та тежња се огледа у цртежу, елеганцији покрета, пропорциЈи и физичкоЈ лепоти лица. Наоупрот ранијем приказивању ли.сова коЈи изразом одаЈу живост сада се у фигурама и покретима осећа иззесна незаинтервсованосг. У то време српско средњевековно сликарство врши скажан утицај на у ВугарскоЈ и РумуниЈи. Преко Румуније таЈ утицаЈ достиже до РусцЈе где се нарочито освћа у фрескама Ноагородских цркава. Руски историчар уметности, АндреЈа Грабор писао Јв у своЈоЈ „ИсториЈи рускв уметиости" миото раниЈе но што су откривени значаЈни споменици нашег сликарства, да се, говорећи о руском сликарству XIV века, може гоаорити једино о чисто византиским или Јужпословенским утицасјима. У истом делу напомиње се да Је низ других утицаЈа (мисли св на утицаЈ запада и ИталнЈе) „могао у РусиЈу стићи само посредством Јужно-словенских земаља, од којих особито велику улогу Је могла имати СрбиЈа, која Јв доживела расцвет своје уметности у XIV веку." Фреске коЈе су настале после Мутимировог доба и оне коЈе су радили такозвани „пикторсо греци” и фреске под утицаЈем дворске школе и оне под ути-

за разлиЛу од фресака Мутимировог доба. Та живост се претвара у слобзду која Је скоро несхватљива за оно вреие и за пршшипе коЈи су посто Јали у црквеном сликарству. Ова жизотност коЈа се нарочито истиче у фрескама Дечана не може се наћи нигде у Европи, кроз њу снажно и непосредно избија блиска људска црта. Сликарство мочашке школе, коЈе Је такође карактермстично за ово доба, Јављало се у већини случаЈева са тенденциЈом приказиваља ружноће земаљског живота, а« тиме нужно и са наказним приказиваљем човека. Али снажа« покрет ка реалности, ка животу који се Јавља у друтоЈ лоловини XIV века превазишао Је ове тенденције до те мере да ни слихари монашкв школе нису могли одолети стварноЈ лепоти природе и човека. Неоспорно Је да наша средљевекзвна уметност има своју самосталност и специфичнсст из чега произилази њезина оригиналност. Врло Је тешко издвојити оно што Је чисто наше, изворно, нациовално у тоЈ уметности Јер те нациолалне особине нису Јасно издиферендиране. У ту уметност Једним ограничем и скромним поступком уиошен Је начии живота и обичаЈи наших људи у појединим интимним сцевама. То Је уношен.е јаче што се сликарство више приближава животу. Можда Је за одређивање тог специфично нашег најзначаЈниЈи огроман број портрета по свим на_

Портрети у српском средљевекоаном сликарству иако не издвојени већ увек као саставни део неке композициЈе заузимају засебно место. Они су нашоЈ средњевековној уметности дали онај национални елеменат. Ова портретска уметност Је стварала широку галериЈу слика домаћих владара и при том развила стил и типове ове гране. Један наш византолог писао Јв да „тражећи извор византиског портрета долазимо до сазнања да Је римски натуралистички портрет хоЈи претставља врхуиац у развитку портретске уметности прешао заједно са осталим формама у уиетнички фоид младог хришћанства и разаиЈао се даље у правцу његовог развитка”. У византисхоЈ уметиости индивидуализам римског портрета св умањуЈе, али портрет задржава и даље „и скоро уаек онолико реализма колико Је иужно за истинску портретску уметност”» Ми смо у средњем веку посредством ВизантиЈе примили велику продукцију римског портрета и развили смо Је до краЈњих гранииа. Таквих (у ствари сличних портрета) има и у бугарскок и у румуиском средњевековном сликар. ству, али они се ве могу поредити ни по броЈу ни по квалитету са портретима нашег средњевековног сликарства. Карактер нашег средњевековног портрета био Је строго одређен ограниче-

У ХШ веку портретисани су искључиво владари са сво Јом породицом и црквени великодостојници. То Је одговарало цеитрализму коЈи Је владао у држави и иеограниченоЈ моћи владара. Ееличина и моћ владарске породице морала се приказати у пуном сЈаЈу, Портрети црквених великодостоЈнила одраз су енахе и идеолошке моћи цркве као ослонца у изградњи државе. На таЈ начин Је наше портретно средњевековно сликарство у склопу идеолошке улогв коЈу Је одиграла црква, одиграло своЈу улогу. У XIV веку круг протретисаних личноети се шири ина велможе. Ово се Јавља као резултат уздизања и осамостаљења велможа коЈи се супротстављаЈу централиоЈ власти. Ти портрети св налазв искључиво у црквама коЈе су они подигли, а за оваЈ перид карактери стична Је идеализација портрета Немањића, док се у портретима велможа сусрећемо са елементом коЈи Је наЈближи ономе што се данас подразумева под реализмом. Изразити примери портрета тог периода су портрет деспота Оливера у Лескову, Кнеза Паскала у Псочи, жупана Брајана и других. Подела нашег средњевековног сликарства на школе још увек претставља проблем за наше историчаре уметиости. Извесни историчари деле%пашу ср*це>евековну уметност углавном ч.ч т« н школе, док св код неких суспе* » нет школа, а и више. Но свих ги» х.>дела не треба св држати круто, >ео развоЈ на_ шег средњевековног слик..ч,тва нв може се уклопити ни у какве калупе. Унутрашње супротности и надирањв Турака на Балкаи долазе кр*Јем XIV и почетком XV века до пада вашег средњевековног друштва. Уметнос* се и даље развиЈа на стеченим традку. хЈама, али нема ону ранију снагу, Оиа св своди ка чисто тумачење версзшх мотива. У току дугог периода турске владавинв наш народ Је сачувао способност ликовнос изражавања и она Јв силно избила 7 моменту када Је Јачање грађанског друштва у ВоЈводини створило потребне услове за њено оживљавање. Она се овде развиЈа у другим условима, под другим утицаЈима и са другим тенденцијама, али Је носила у себи зиачајне елемекте иаше средњевековне традициЈе. На нашу средњеаек овну уметност треба гледати кроз развитак Јачања нашег средњевековног друштва, а ие само н искључиво кроз утицаје коЈи су деловали на њен развитак. Маша средњевековна уметност има своЈу особечост, условљену карактером развитха кашвт народа и она Је колихо по.својим ликовним квалитетима значајна и по КсторијскоЈ вредности на само за нас, и за светску уметност уопште. Неосг,Јрно Је да су нама данас у даљем разнитку нашег сликарства у потпуно новим уСловима потребЈш мкоги ликовни елементи тако у монументтлноЈ уметкости ХШ века и у сликзрству XIV века. Драгоцеио културно мзелеће' иаш« средњелековне уметности треба чористити, СгоЈаи Ћслпћ

Фреска из Старог Нагоричава детаљ (1317 1318)

НАШ ЧOBЕК

Ја желнч да жмвим, да течет као река Без бране в међа, без претлн п спрега, Да заставу шира дигием изиад свега. Г оворим ко човек у име човека. Ја желнм да стварам у земљш хероја. Мени су аознате све ратае страхоте, После окршаја, после сваког боја На рукама ја сам иосио животе. Ја желим да восим ва својим грудшма Напор иаших дана, што ће скоро плодом Да уроди свима ко цвет у људнма, Ја хоку да хечем као горска река, Да посим миршсе аланииске, слободом Да запљусаем срце раднота човека. Ч

Владета ВУКОВИЂ

ИЗ МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ - СПОРЕДАН ИЛИ ВАЖАН ЗАДАТАК

На овогодишњем Мајском фестивалу студенти - Музичке академије наступају са резултатима свога рада, ван конкуренције, с обзиром на то да програм који спремају улази у оквир студија. Они ће кроз своја три наступа (један симфониски кон_ церт и два солистичка концерта певача, клавириста и других) дати врло леп и одабран програм саетављен од дела домаћих и страних аутора, те тако још више обогатити програм фестивала. Иако, спремање програма за фестивал у Музичкој академији има карактер нормалног стручног рада повећање стручне способности студената ипак припремање овог програма не би смело имати споредан карактер у раду актива Народне омладине. Међутим питање наступа студената Музичке академије на Мајском фестивалу није довољно потстакнут© у самој организацији ни ростављено као важан и задатак. Студентима није још јасно, то барем тако изгледа, да ли је то наступ ради наступа или је то крупна и важна манифестација културног живота и рада нашег Универзитета нове интелигенције која се развија у новим условима. Студенти Музичке академије дали су у току припрема за Мајски фестивал приличан број студената на разне факултете и велике школе. Они стручно руководе бројним секцијама културно-уметничких друштава нашег Универзитета и стручно их оспособљавају за наступ на фестивалу. Организација Народне омладине Музичке академије се ту довољно ангажовала, но то не може оправдати мртвило и незаинтересованост која постоји у самом активу по питању припрема За фестивал. Припреме за фестивал остављене су по страни и препуштено је да резултати тих припрема зависе од стручне способмости појединих студената који ће наступати, од њиховог талента итд. Можда ће другови из руководства актива рећи да друго и не могу предузети осим преношења тежишта рада на што бољу стручну спрему оркестра, солмста и другихвТа је пажња нужна, но овде се ради о ствара. њу лика народног уметника који захтева наша нова стварност. Појмови о музици због музике руше се и музика почиње да прати и одражава живот народних маса. Својим па_ сивним односом у овом случају према припремама ц наступима на Мајском фестивалу руководство актива Народне омладине не само да пока-

зује непознавање васпитне улоге фестивала него и нехотице се одваја од свакодневних задатака и живота организације подржавајући незаинтересованост студената за те задатке. Зар по горе изложеном ставу руководства актива, по питању фестивала узетог као „сассим споредног", не значи изједначити добру изведбу са слабом, успелу с» неуспелом? Неће ли колективна заинтересованост и ангажовање целог актива Музичке академије на упознавању са значајем фестивала дати другачији карактер њиховим на'■ ступима, него што би то дао наступ као проста „попуна програма“ макар и технички сјајно изведеног? Да ли је значај фестивала само у његовој стручиој дотераности? Јасно да није. Тим питањима треба да се позабави руководство актива Народне омладине Музичке академије, те да оживи припреме за фестивал и потстакне интерес За наступе на његовим приредбама, Г. БИБЛИОГРАФИЈА Књижевност, месенни часопис, свеска 3, година IV. „Просвета“ Београд 1949 године. Садржај: Ели Финци; - Проблеми наше филмске критике; Тодор Тошић: Под Лешиновим спомеником; Ерих Кош: Борба на Пустајићевом салашу; Вук Трнавски: Кина; Хуто Клајн: Савремени проблеми у „Хамлету**; Мирко Вујачић: Ватре на граници; Боццан Чиплић: Љубав; Крешимир Георгијевић: Петар Јилемњицки; Стана Ђурић-Клајн: „Еро с оног свијета** Јакова Готовца; Ели Финци: „Дубоки су корени** Џемс Гоуа и Арно д’Исоа; Михајло Ражнатовић: „Пионирске пјесме** Владе Дијака. Културна хроника, Преглед књига Кроз чаоописе Цртежи Миливоја Николајевића. Цена 24 динара.

Београд, 18 април 1949 год.

Нај&уни сишаенис

3