Студент

ДИПЛОМИРАТИ ШТО ПРЕ патриотска дужност апсолвената нашег Универзитета

Темпо пзгрчдње соцвјаЈизма шод иае узео је гакаш заиах д а је аатреби »о кахроашша, аарочшто вшсококваЈифшковаиим, врЈО велшка. Збот rora )е амтагве етручиих кадрова једио од шар ОктуеЈишјих у иашој социјаЈиетшчко) шџградњш, Од њета умиотоме »авшсе вашш даљш успесш. Дужност ш обавеза машег У ииверзитета јесте да иа време погмаља у привреду пјоном предвшђеиш број висококваЈифи коваишх стручњака. II дато сви студеити, варочшто апсоЈвеити, треба да схвате питање бЈатовремеиот дипЈОмирања као своју патриотску дужност, кио мерп• jo љубави према вашој соцшјалветич* кој изтрадњи и победи привредио помитичке Јииије ааше Партшје. lleoспорио је д а је иаш У ииверзитет до• сада, у томе погдеду, постшгао -*епе успехе. У фабрикама Раковице, Жедед• авка, иа државним пољопривредиим добршма, државаој управи итд. већ ра• ди велшки број иових стручњака ко)и су ва иашем У пиверзитету дипјомпрали nocje осЈобођења. Међу њима шма, поред предратвих студеиата, и приЈичаи број посЈератпих (са Прав• иот, Екоиомскот, Пољопривредиот, Шумарскот, ФиЈоаофскот, Више педатошке школе итд.), Ти вредии сту ден* ти, правилио схватајуки потребу наше привреде за иовим кадровима, иако У прилично тешким послератвим услови• ма рада иа У иивердитету, дипломиради су ва време. Но, док овп тамо иеаромењеишм радишм жаром бију бој за вове успехе иаше социјалистичке изтрадње, за жшвотво спровођење линије наше Пар л тије, дотле по аулама и слушаоиицама иаших факултета или списковима декаиата, још се увек врзмају бригаде апсоЈвепата „који иису мотји па време дшпЈОмирати', иако су то већииом њихове колете, скупа су иетде 1937/38 иди 1945/46 тодпие сели у клу пе иаших слушаоиица. Само док су ови вредво радили, ие тубећи нп једиот треиутка времеиа, оип з бот roбожњет „студиознот рада” или „иауч• вшх претензија”, чекајући уџбеиике и др. одлатали са д заломмрањем, У јуну 1949 тодине бадо је ва нашем Универзитету 2210 апсолвената (у ова j број укључеви су само ови који озржавају колико толшку везу са факултетом, полажу макар и по једав шспшт). У јуиу је још апсолвирало 714, тако ее број попео иа 2924. Од тога врло мало дипломира. Примера ради иавешћемо Техиолошки факултет, ва коме је од 119 апсолвеиата дипломшраjo свега 23 в Електротехнички тде je дипломирало само 8 од 80. Наша вародиа власт ш школска у* права пружила је апсолвеитима све расподоживе мотућиости да што пре дшпломпрају (стипеидије, слободне вспштпих рокова. Али то впсу слободвш у привреди итд.). За вове, послератве студенте, схватајући тешкоће на KOje }е током студија џаилазила прва генерација апсолвената, Комштет за внсоке школе, Увиверзвтет и иаучве установе решио је да се за њих усноставе посебни рокови за полатање ларактеристика ових рокова }е следећа. Њихова сличност са слободишм poitoвима иа које су вмали право предратии студевтш, је само у томе што се полажу у периоду између редовиих испитиих рокова. Али то вису слободвш рокови. Студенти који желе да пола • жу испите из поједииих предмета обавештавају о томе одговарајуће катедре. У сатласпости са катедром одре• hy)e се калеидарски плаи полагања испита. У тако одређеиим датумима апсолвевтш су обавезви да полажу назвачеве предмете. Посебви рокови неhe се примењивати иа апсолвепте којш имају велики број заосталих испита и за које ве постоји могућпост да скоро дипломирају. Ово је решево Једвообразио за све факултете, али због слабости адмипистрације по декавати• ма, још није свуда оствареао и ви)е евуда једиако примењено. Оргапизација Народве омладпае шсто тако п редузела је шшз мера како би апсолвенти мотлш тпто пре да савдадају традиво и положе испите. После јапуарског шспитпот рока пе • ма више ии слободиих ни посебншх шс • шштшшх рокова. То захтевају прилик t ва нашем Уииверзитету, т о захтева ; нужиост иормализовања рада иа Уннрерзитету. Због тога је торуће питањв сада за вае изборити се да до ja шуарскшх испита, користећи и слобод*

не н посебне рокове, mro вшше апсолвешата дшпломшра, што шише кадрова оде у пршвреду. Нма пуио апсолвената којш су ове мотућности и потребе пршвреде за ка• дровима правиЈно схвптији (то се вшдп шз обавеза које су аасолвевтш далн својим органшзацшјама). Оиш раде вредво, ужурбаио се спремају да шс• пуне обавезе. Алш такви вису евш. Још има оних КОЈШ шлш збот шемаршостш илш аљкавости, нлн свесвот саботшрања н непрнјатељскот одвоса арема кадровској појштшци наше земље и њеие соцшјо • лшстичке изтрадње одлажу са дипломшрањем. Оии мисле да свој иепршјатељски став на тај вачии спроводе у деjo. Њима ие зежш ва ерцу шзтрадња еоишјаЈшзма ш победа нашшх иарода. Примера ради павегпћемо иеколико њих, који свакако иису једипи на У* нн верзитету. НАДЕЖДА МАГАРАШЕВИЂ, апсолвевт је Фармацеутскот факулета још од 1945 тодиве. Ова кћерка бившет мившстра просвете краљевске јутословевске владе ишје се оеетиj а побуl)евом да од пет вреосталих испита појожи више од једаи до децембра 1948 годнне дакле равно годнву и по даиа посзе апсолвпрања. МИЛОРАД ВУЧЕТИЂ, апсолвент Технолошкот факултета, који је за време окупације полатао све испите, и то врjo у редио, од ослобођења до данас положио је само два испита (за спремање ових шспита потребво је на/ннше три месеца). Таква je н Радмшла Зорић, апсолвент шстот факултета. Ији, Зорка Козаревић, апсолвеит Фшлозофскот факултеха, која се уписала )ош З-Х-1937 тодине. Оиа још увек не зна када ће дипломирати (а када буде дипдомирала мисл н да студира медшцинуИ?). Овш и оваквш „варод нн сгудснтн својим иеиародиим и иепријатељеким радом према политици кадрова код иае Јесу оиај балает који умнотоме оиемотућава нормализовање рада на Универзитету, кочи шспуњење плава кадрова, данас нада je иашој изтрадњи ово пајпотребпије. Према оваквшм студеитшма иерадиицима и саботерима, ваша школска управа ш иаше ортаиизациЈе треба већ једиом да заузму одређеш и јасаи став. Hame ауле не смеју бити скровишта и летла (макар и по/еднвачно) трутова и леиштина, поготову сада када је стваралачки рад ва пзтрадњи еоцијализма код иас добио општечовечанске потребе. У њима je место само онима који ће марљиво н стваралачким радом стицати стручво знање, изграђивати н васпитавати лик иовот социјалистшчкот радиика ш научншка. Да би што више апсолвеиата дшпзомирало до јавуарских шспшта потребио је укадати ва још једву ствар. Школска управа омотућила је већем броју апсолвената да из привреде дођу ва факулет и лакше заврше студије. Она шм је омотућила да добију стипевдије. Међутим, код једиот дела, појавила се тепдеиција да рок дипломирања одложе. Изтледа да им се „атмоефера на факултету свиђа”. Комитет за високе школе, Уииверзитет и иаучне уставове добио је већ иеколико таквих предлота. ОргаиизациЈе Наро дне омладиие треба да вајоштршје осуде н раскриикају овакве покушаје избетавања извршења обавеза. Колшко ће наш У ишверзштет успетш да што пре пошаље у приврду што већи број иовшх висококвалификованшх кадрова ствар је коју узајамво треба да реше и школске управе-декаиати, ортаиизације Народпе омладшие н апсолвеити. У гом потледу потребио је предузети све мере, почев од тачие евиденциЈе апсолвевата и њиховшх положеиих испита па до иајсолидиије контроле учења, испуњавања обавеза н др. Студевтима који су још у привреди треба омотућитш да добију тачна обавештења о томе када моту полатати, шта им је од традива потребно да преhy •** Што вре у прнвреду апсолвешти, ro је ваш дут ш обавеза. Тамо вас очекују задацш, нашш радвш људш, тамо су ваша радва меета (која мшоте од вас одавио-одавво очекууу). Не тубите узалудшо време по аулама факултета; учште се на пршмершма друтова којш су већ дипломшралш м укључшлш се у пршвреду нлн којш иа томе сада шесебшчио раде.

Телеграми са Партиских конференција на Универзитету

Чим су завршени избори за руководства основних партиских организација на појединим годинама, уследиле су изборне партиске конференције на факултетима и великим школама Београдског универзитета. После ових конференција одржаће се партиска конференциЈа Универзитета, на којој he делегати, који су већ изабрани у основшш партиским организацијама, бирати партиско руководство Универзитета. Тиме he бити завршени овогодишши избори и изабрана партиска руководства на нашем Универзитету. „Свесни ситуације и борбе коју води наша Партија и наши народи за оствареше истинских комунистичких начела у равноправним односкма међу социјалистичким земљама пишу ЦК КПЈ и другу Титу са своје конференције комунисти Новннарске и дипломатске високе ш коле нас ни за тренутак није и неће поколебати контрареволуциоиарна делатност која се води проткв наше земље. Свесни тога да смо ми прва генерација ове школе која }е отворена по први пут у кашој земљи, захваљујући бризи наше Владе и лично Теби друж® Тито, ми смо ориопули па посао и

постигли добре резултате у прошлој години. О нашим успесима у првоз години говори чињеница да је сваки трећи слушалац код нас одличан ђак. У писму ЦК КП Србије са партиске конференције Правног факултета каже се између осталог; „Ми смо, драги другови, појачаним полетом наставили изунавање теорије марксизма-лењинизма ,јер знамо да ћемо овладавши н>оме моћи да дамо такве правнике нашоЈ социјалистичкој земљи, који ће бити дубоко одани интересима народа и социјалистичке изградње наше домовине. Наша партиска организација поставља учење као основни задатак комуниста и ванпартијаца, а испуњење тог задатка као питање родољубља и верности нашој Партији, нашим народима и другу Титу!” Увиђајући величину ствари за коју се данас бори КПЈ, Tpeha партиска конференција Медицинске велике школе поручује Централном Коммтету КПЈ и другу Титу; „Сваки наш комуниста и поштен грађанин се данас претворио у активног борца за опакве односо међу социјалтигптчким земљама и парти Јама какви доликују слободним грађанима и народима социјалистиг-чког света, а ко|е непоколебиво брани иаша Партија. У тој праведној борби, коју водимо у интересу наших и других слободољубивих народа и покрета, ми

видимо, друже Тито, сву генијалност и чврстину твог руковођења и обећавамо да ћемо увек следити пут који си нам ти обележио. Свесни наших задатака у изградн,и социјализма у нашој земљи, свесни велике потребе нових медицинских кадрова учинићемо све да сваки наш студент схвати учење као главни производни задатак , „Истовремено вам захваљујемо за помоћ коју сте нам указали у току нашег рада говори се у телеграму комуниста Медицинске велике школе Универзитетском комитету а у првом реду у јачан»у наше партиске организације. Уз вашу помоћ она је очистила неколико непријатеља и прљавих смутљиваца из својих редова. Кроз читаво време бесомучне хајке, коју неки руКоводиоци СССР-а и других земаља народне демократије воде против наше Партије и народа Југославије, наша партиска организација налазила се чврсто и непоколебиво на линији праведне борбе наше Партије Она је спремна да изврши све задатке које јој постави наш славни ЦК КПЈ на челу са другом Титом.” У телеграму другу Кардељу и Ђилаоу упућеном са партиске конференци)е НДВШ-а се каже; „Ми живо пратимо ваш рад и поносимо се вашим иступима којима разобличавате пред међународним радничким покретом дволич њачку политмкј

тичара и дипломата и њихових следбеника, који на сва уста шире славопојке о немешању у унутрашње ствари других народа, о праву сваког народа на националну независност и свој суверенитет, о борби против потпаљивача новог светског рата, а на самом делу спроводе против нас политику која Је потпуно супротна њиховим речима, и која се ничим не разликује од политике коју спроводе империјалистичке земље. Поносимо се тиме што штитите интересе наше социјалистичке домовине и интересе свих малих народа и тиме пробијате још више пут истини о нашој славној борби коју водимо“. У телеграму другу Титу са изборне конференције Грзђевинског факултста поручује се: „Наша партиска организација будно је пратила развој догађаја у свету и у нашоЈ земљи, и у свему одобраћа линију, коју наш ЦК води по питању спољне и унутрашње политике. Ми се нисмо могли, нити ћгмо се сложити са тиме да наша землл и наши народи изгубе cboj суверенитет, и играју подређепу улогу у екопомском и политичком погледу у одпосу на велике државе, само зато што је мала земља. Свесни смо да Je борба коЈу води наша Партија за праведне односе међу социјалистичким земл>ама тешка. Јер знамо да је руководство СКП(б) спремно на све, али то нас не плаши, Jep смо уверени т Ш ворммо за стмр шт ешмо

ших народа, него свих малих народа света, да се боримо за интересе радничког покрета целог света, јер бранимо науку марксизма-лешинизма. од покушаја ревизије”. „Свој рад на стручном уздизању развијамо у правцу што бољег усвајања теоретске наставе, поручују другу Титу комунисти Технолошког факултета редовногполагања испита и спремности да после завршетка студија са успехом водимо нашу социјалистичку производњу. У току прошле године наш факултет је дао 37 инжењера, а до септембра 1950 године треба да изађе још 50 нових. Да би одговорили дужности свесног градитеља социјализма у нашој земљи, ми смо напоредо развили и врло живу активност за идеолошко-политичко уздизање нас, чланова Партије и наших чланова Народне омладине Прошле године 75®/» партијаца и ванпартијаца завршило је курсеве идеолошке изградње, а предавања у Народној омладики посећивало је просечно 80®/» студената. Ове године наши курсеви идеолошке изградње обухватају све чланове Оваквог су садржаја телеграми и писма. која упућују свом руководству комунисти Београдског универзитета. Ово су обавезе које студенти-комунисти дају пред својом Партијом. То најјасније говори о јачини наше Партије и о решености њених чланова да исграју у борби до победв нашег праведног

ПРОСЛАВА ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ НАУЧНОГ РАЛА ПРОФЕСОРА АЛЕКСАНДРА БЕЛИЋА

Ових дана на Београдском универзитету одржана је свечака прослава педесетогодишњице научног рада професора Александра Белића. Том приликом, народне власти одале су признање професору Белићу за његов дугогодишњи напоран и плодан рад, наградиле га орденом рада првог реда и тиме и овога пута показале своју сталну бригу за развој науке. Поред осталих говорника који су у име студената, професора и културних и уметничких радника одали признање професору Белићу, ванредни професор Универзитета Радосав Бошковић одржао је говор, у кот.те је, између осталог, рекао: Научни развитак професора А. Белића. Ја hy покушати да научни развитак и научно дело проф. Белића ухватим и укратко изнесем: у зависности од времена у коме је Белић радио; то значи у зависности од ситуације на европском лингвистичком фронту за последњих педесет година и у зависности од места где је Белић радио; то значи у зависности од ситуације на нашем лингвистичком фронту у време кад је он почео своју научну каријеру. Учинићу најпре две констатације. Прва: Белић је лингвист који је целог свог живота размишљао; који целог свог живота размишља о rtpoблемима језика као целине, језика као стварности, језика као оруђа културе. То значи лингвистички речено; Белић стоји и остаје, по своме научном интересовању, на линији такозване огапте лингвистике. Није случајно што грађење речи, механизам језика и синтакса, душа језика, остаје целог Белићева живота у центру његовог научног интересовања. Друга констатација; Белић је лингвист који има свој, оригиналан, самосталан став у лингвистици; који има своје оригиналне погледв на развитак и природу језика. То значи Белић је својим, самосталним путем, својим, оригиналним методом дошао до својих погледа на језик, на његову природу и његов развитак; али то не значи да до неких од тих погледа нису могли доћи и нису дошли и други лингвисти. Није случајно што оцењивачи Белићева лингвистичког празца, сррани и домаћи лингвисти не сврставају, не могу да сврстају Белиha ни у једну од познатих лингвистичких школа, он је сам школа. Детерминисали су га двојаки узроци: узроци субјективне природе и узроци објективне природе. Узроци, субјективне природе, јасни су: они леже у таленту, у снажном тален-

ту Белићеву, а узроци, објективне природе, мање су јасни: њих треба показати. Белић је ушао и дошао у науку кад је лингвистика преживљавала извесну кризу. На прелому двају векова, прошлог и овог века, љуљала се, из темеља се љуљала стара зграда младограматичарске лингвистике. На Западу се помаљала круггаа фигура швајцарског лингвиста де Сосира, који he у другом деценију овог века ударити темеље такозваној „социјалошкој‘‘ школи; на ИстоК у још крупнија фигура совјетског лингвиста Николаја Јаковљевича Мара. који he доцније ударити темеље марксистичкој лингвистици, новом учењу о језику. PI један и други, и де Сосир и Мар, прилазе језику као систему, као целиаи. Да узмемо сад другу развојну линију Велићеву његов научни рад и научни развитак у зависности од локалних лингвистичких прилика, од српскохрватских лингвистичких прилика, тако да кажем. Ја бих овде истакао два момента; старомодност, заосталост славистике. лингвистике код нас крајем прк>шлог века и Белићеву оријентацију према дијалектологији у првом деценију овог века, првих десет година његовог научног рада. Уз први моменат. Сетите се нашег духовног „ђеда“ Ђуре Даничића. Сетите се његових Коријена и његова вокалског система индоевропске језичке групе. Сетите се тога и биће вам јасно колико се код нас, у нашој лингвистици, у ДРУгој половини прошлог века држало за истину оно у што се у Европи веровало само у првој половини ттпппттгога тгека.а ниlе више верова-

ло у другој половини прошлог вскаИли: сетите се племенитог Љубе Стојановића, његова објашњења основне диференцијације штокавског дијалекта кашег помоћу теорије супстрата и биће вам јасно колико је код нас крајем прошлог века мало прављена разлика између лингвистичких експеримепата и лингвистичких истина. Белић је учинио крај тој и таквој ситуацији код нас. Од Белића и с Белићвм паша славистика, наша липгвистика хзата корак, иде у корак с езропском славистиком, с европском лингвистиком избацујући с времена на време ногу испред ове. у томе је велика заслуга проф. Белића и само проф. Белића, за нашу науку, за нашу лингвистику. Уз други моменат. Тачно је речено да је Белићева оријентација према дијалекТологији изазвана потребом за одређивањем обима српскохрватског језика. То је тачно, али то је мало. Тако се. тиме се, нема сумње, могу објаснити Белићези „Дијалекти Источне и Јужне Србије“. Али само тиме се не може објаснити Белићева оријентација према чакавском дијалекту, према чакавским говорима нашег језика. Ту је био од значаја и други један момепат, општелингвистички моменат; у архаичним цртама чакавских говора Белић је тражио и налазио решења за многе и тешке проблеме науке о словенским језицима уопште, науке о јужнословенским језицима напосе. Једно од најпознатиЈих Белићевих дела, Акценатске студије Белићеве јасно показују и доказују то. ...и његово научно дело Белићево научно дело, лингвистичко дело његово, огромно је. Бели-

ћев таленат и Белићева продуктивност стоје у потпуном складу. Број Белићевих радова пење се на близу 400. То је лепа цифра, то је редак број. Ja, наравно, нећу наводити све његове радове, ја hy поменути само неке од њих оне најважније. Идући хронолошким редом. поменућу најпре његову расправу „О развитку деминутивних и амплификативних наставака у словенским језицима“, из 1901. То је докторска дисертација Белићева, чедо младих дана његових. То је Белићева улазница за европску науку, нека ми је допуштена и ова метафора. Ја је не помињем, ту расграву. само зато што је штампана у Јагићеву Архиву и што је ушла у велики Бругманов „Грундрис“, то су спољашњи моменти, који показузу и доказују Белићев рани и брз скок, успон; него зато што је њоме. том расправом, учињен крај старој, Миклошичевој и миклошичевској науци о грађењу речи; и што су шоме, том расправом, ударени темељи новој, савременој науци о грађењу речи. Поменућу, затим. његове „Акценатске студије", из 1914. У овом д&* лу, у Акценатским студијама Белић је дао најпростије и највероватније решење тешког проблема словенске метатохшје. Али Белићеве Акценатске студије интересантне су и с друге стране: оне претстављају, у неку руку, живу илустрацију лингвистичког метода његова; од локалних, архаичних, конкретних чакавских прилика, преко података свих словенских језика, ка утврђивању општесловенске доисториске акценатске системе то је пут, прав и правилан пут, којим је Велић ишао испитујући словенски акценат. Поменућу, његово дело „Двојина у словенским језицима , из 1932. То је мајсторска, белићевска комбинација филологије и лиџгвистике, морфологије и синтаксе. Иначе питање двојине и њена губитка у словенским језицима, У већини словенских језика, Белић је дефинитивно скинуо с дневног реда. Поменућу, на четвртом месту, његову расправу „Учешће св. Саве у стварању наше ортографије“, из 1936. То је филолошко-лингвистичка студија, филолошка по форми, лингвистичка по садржини. Ја је не помињем, ту студију, само зато што су њоме ударени темељи лингвистичком проучавању прве наше писмености; него и зато, и нарочито зато, што је у њој дошла до потпуног изражаја математичка тачност лингвистичког метода Белићева. Поменућу, на петом месту, његове расправе о словенском глаголу. Овде ја мислим на његове расправе о словенском глаголском виду, на његову расправу о постанку словенске глаголске системе, на његову расправу о инјунктиву итд., на све те и такве расправе заједно, као целину. Те расправе ја нарочито истичем. Оне још нису довољно оцењене у науци ни по сзоме значају за индоевропСку лингвистику ни по своме значају за општу лингвистику. Кад их човек анализира. натенане анализира, видеће прво колики је прилог, колико је велики прилог дао проф. Белић науци о индоевропским језицима; и видеће, ДРУ" го, стадијалне скокове, конкретне и јасне, на материјалу словенског глагола. Постаће му јасна и структура словеиског глагола, и структура индоевропског глагола и суштина rrpeображаја индоевропског глагола у словенски глагол. Поменућу, на шестом месту, његове расправе о Вуку и Даничићу, старије и новије. То су познате и признате оцене Вукова значаја за нашу народну културу уопште, то су познате и признате оцене Даничићева значаја за науку о нашем језику напосе. Поменућу, на седмом месту, његове многобројне расправе из синтаксе. Белић Је један од твораца, ако не и творац, модерне, савремене, научне синтаксе словенске. Поменућу, најзад, његово највеће, животно дело његово: „О језичкој природи и језичком развитку". То је Белићева лингвистика, како је студенти зову; то је Белићево учење о језику, како бисмо ми рекли. Та Белићева књига има две линије своје; линију лингвистичку у ужем смислу, о којој ја због краткоће времена не могу овде говорити, и линију општелингвистичку, о којој морам рећи неколико речи. Поставља се питање: о чему се говори у овом другом, општелингвистичком смислу у Белићевој књизи? У њој се говори, у њој се развија учење о језику као друштвеној институцији, и што се тиче порекла jeзика, и што се тиче развитка језика и ттттп се тиче његове слузкое, функције; у њој се говори, у њој се развија учење о језику као изразу мишљења, дакле о развитку језика У вези с развитком мишљења; у њој се говори, у њој се развија учење о динамици језика, против статике у језику; у њој се говори, у њој се развија учење о полигенези језика, против моногенезе језика; у њој се говори, у њој се развија учење о јединству свих језика света, по општим условима језичког стварања, и о разноврсности језика света. по њихову граматичком оформљењу. О томе се говори у Белићевој књизи. А кад се о томе говори у н>ој, није нимало чудно што се Белић с великим делом свога учења нашао на истој линиЈи с водећим ским лингвистом А. А. Мешчањиновом, Оба они, и Белић и Мешчањинов, на пример, полазе од реченице као основне језичке no(ase; оба они, и један и други, изводе из те основне језичке појаве, из реченице, и синтаксичке функције, и врсте речи и флексију и у кра]њој анализи грађење речи.

Бошковић Радосав

ванредни професор универзитета

Професор Белић у свом радном кабинету

НЕКИ НЕДОСТАЦИ НА ПОЧЕТКУ РАДА ИДЕОЛОШКО - ВАСПИТНИХ КУРСЕВА

ОВOГOДИШН.И упис и почетак рада на идеолошко-васпитним курсевима карактерише већа озбиљност и залагање наше организације у прилажењу том питању. Но, истовремено су се при решавању појавили сзбиљни недостаци које треба одмах уклонити. Упис ка појединим факултетима није благовремено извршен. На Универзитету постоји могућност да се курсевима обухвати још 2.500 чланова Народне омладине. Нарочито за то постоје могућности на Медицинској великој школи, на Природно-математичком, Економском и Филозофском факултету. Тако је на Медицинској великој школи 70*/ф од необухваћених студената углавном остало ван курсева услед недовољног агитовања и препуштања читавог рада одељешу за агитацију и пропаганду. Комитети Народне омладине морају се озбиљно заложити да сви чланови буду уписани на курсеве. Статут Народне омладине обавезује сваког члана да интензивно ради на свом идеолошко-политичком уздизању. Због тога питања чланова Народне омладине који се аљкаво и немарно односе према свом идеолошко-политичком уздизашу треба озбиљно расмотрити на састанцима актива. Омладинске ор-

ганизације на факултетима морају имати појединачан преглед необухваћених чланова Народне омладине на курсевима. Овом питашу треба прилазити са више политичности, објашњавајући нарочито на првим годинама значај идеолошковаспитних курсева. Стање угшса на појединим курсевима, нарочито политичкв економије и диЈалектичког материЈализма, не задовољава. На Универзигету је (на дан 25 ов. мес.) било уписано на курс политичке економиЈе свега 890 студената а на курс дијалектичког материјализма 475. Гешко Je веровати да се, на пример, на Природно-математичком факултсту на курс политичке економије није могло да упише више од 14 студената а на курс дијалектичког материјализма 10: да на Агрономском факултету буде на курсу дијалектичког материЈализма 10 студената а на Правном свега 7. Скоро исто стање Је и на осталим факултетима. Узроке томе треба, углавном, тражити у недовољном популарисању ових курсева, схватању њихове важности, у томе колико они могу да допрниесу подизању идеслошког иивоа студената, колико Је матгриЈа која се на њима изучава тесно везана за проблеме наше социЈалистичке изградње. Комитети Наоодне омладине треба да, расматраЈући ову слабост, донесу конкретне одлуке за повећање броЈа слушалаца на курсевима, нарочито са старијих година, с обзиром да су они материЈу других курсева, у овом или у оном виду, мање више у току досадашњих студија обрађивали и да су у стању и без претходно положе-

них овавезних курсева да савладају материјал предвиђен за курсеве политичке еконсмије и диј алектичког материјализма. Активи и групе Народне омладине треба да расмотре поново питан»е сваког појединца, тј. које је курсеве завршио и који би требало да похађа. И поред свих предузетих мера, слаба посета карактерише почетак рада скоро свих иедолошко-васпитних курсева. На Техничкој вели.-vOj школи, на пример, посета се креће од 40—80%. На Медицинској великоЈ школи, Економском факултету 5060%, итд. На Медицинској зеликоЈ школи на курсу политичке екопомиЈе од 40 слушалаца дошло Је овега 17. На друтој години Ветеринарског факултета на курсу бр. 11 предавач Је наишао на празну собу. Но, поред ових, има и појава лошег и неодговорног рада неких руководилаца курсева. Тако Је на првоЈ години јужнословенске групе Филозофског факултета на курс ИсториЈе КПЈ од 100 слушалаца дошло свега 40, али и они су узалуд чекали руководиоцв курса и предавача, који уопште нису дошли. Прошлогодишње искуство захтева да не дозволимо овакве организационе слабости у нашем даљем раду, јер то иде на уштрб квалитета предавања. Зато Је и потребно да се оне одмах одстране како би могли главну пажњу усредсредити на хвалитет рада курсева, на борбу за стално подизање идеолошко-васпитиог нивоа студената.

2