Студент

ЈУГОСЛОВЕНСКИ СТУДЕНТИ поносно ДОЧЕКУЈУ ПРОСЛАВУ МЕЂУНАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ НЕДЕЉЕ

Кроз неколико дана навршиће се десетогодишњица од дана када је као жртва нацизма пао у Прагу студент медицине Жан Оплетале, када оу у знак протеста прашки студенти одлучно демонстрирали, не бојећи се смрти и концентрационих ло_ trogpa. У тим тешким годинама, када се за многе народе радило о бити или не бити, напредни студенти су одлучно сгали уз своје народе и били у првим редовима борбе за продрес. Нашавпш ое на истој политичкој платформи у борби за прогрес, сгудентски покрет је иа године у годину добијао све изразитију организациону форму. У Делхају, у СССР, први пут је прослављен Међународни студентоки дан 1941. Две годинв касније, Енглеска, Кина и САД прихватили су 17 новембар као дан студената. Напредни студенти Бурме, Малаје, Индсшезије, Виетнама и Кине још и данас се с пушком у руци боре за независност својих народа против колонијалне политике империдалиста. У тој борби они имају велику подршку и помоћ напредних студената свих земаља. Тако је 1947 * године пружена помоћ отварањем санаторијума, 1948 л 1949 године великим демонстрациј ама у знак солидарности оа ослободилачки м покретима колонија. Поред тога сту« денти читавог света су дизали и дижу глас против монархофашистичког терора у Грчкој, рехабилитацијв нациста у Немачкој, против свих планова империјалиста. Кроз непрекидну борбу напредни студентски шжрет добијао је свв органцзованију форму и све целовитији карактер. А године 1946 ударен је камен-темељац и шегове организације. Те је године одржан у Прагу Оснивачки конгрес МСС-а, којег је сазвао Припремни комитет* од дванаест земаља, изабран у Лондону на Међународиој сгудентској конферекцији, новем&ра 1945 године. У Припремни комитет ушао је и делегат Југославије. На Конгресу у Прату учествоваск> је 38 делегација. На шему је изабран Савет МСС-а, унутар којег је изабран Изврпши комитет. У Извршни комитет је ушло 17 чланова, он ко* јих и један делегат Југославије. У првим данима стзараша МСС-а југословенска делегација ј9 била међу првима која се неуморно залагала да МСС буде заиста напредна организација, да њезин устав буде заснован на демократским принципима, На првим састанцима Припремног комитета, када се дискутовало о карактеру и устаау Међународне студентске црганизације избио јо на површину реак-ционарни схав неких делегација. Делегације неких земаља (Француска, Данска) су ce свим сшгама залагале да МСС-у даду аполитичан карактвр и бориле се против доношеша демократског устава. У тој борби наша заједно са делегацијом СССР, водшга је одлучну борбу против ошгх тенденција и успела да у устав з?ђе неколико важних демократсшгх цринципа, које је она изнеиа у свом Предлогу устава. Наша двлегација је водила борбу против предлога да у чланство Савеза уђу само националне унијв, нарочито оне којв не окупљају сву студентску омладину. Њен предлог да у MCČ могу ући сви демократски студентоки покрети био је прихваћен и као такав ушао у уотав МОС_а. Југословенска делагација ое мноno залагала за правилно решеше питан»а односа МСС и СФДО. Она је предлагала да МСС буде члан СФДО-а и дала велшси допринос стварашу чврстих веза између ших двеју упркос огорченом отпору не®их делегација. И даље. На предлог Југославије као место за одржавање Конгреса одређен је Праг. Ово је, поред друразлога, омотућило земљама народних демократија да пошаљу своје бројне делегате на Конгрес. И на шгташу избора делегата за Конгрес југословенска делегација је иступила као најдоследнији побор. ник уовајаша демократских начела од стране МСС-а. Она је стајала на становишту да број делегата не треба одређивати бројношћу делегације, већ њеном стварном снагом и v_ тицајем. 'Резултат тога био је да је, на пример, Бутарска имала исто толики број делегата колики и Италија, Албанија колико и Египат или Индонезија, итд. Овакав утицај могла је имати југословенска организација захзаљујући свом великом угледу, ко-јег ни)е задобила лепим речима, већ својом херојском борбом и огромним жртвама поднесеним пре и у току светског рата, као и својим ‘ т сркма у обнови земље.

Славећи Међународну студентску недељу, студенти Јутославије су 1947 и 1948 године показали своју компактност и решеност да бране интересе мира и демократије, да раде на зближењу омладине и учвршћешу МСС-а, придржавајући се његовог устава. У том циљу она је после Кокгреса 1946 године прва позвала делегације страних земаља да посете Југославију. Том приликом, делегације из око десет земаља посетиле су Јутославију и неке друге балканске земље. На тај начин стваране су прве везе међу студентоким организадијама разних земаља. Осим тога Народна омладина Југославије позвала је омладину друтих земаља да узму учешћа у великим радним акцијама омладине Јутославије. А оне су биле ковачнице међународног јединства омладине. Кроз учешће многих иностраних бригада и делегација на радним акцијама Југоолавије васпитавани оу млади људи у духу интернационалне солида/рности и љубави према своме народу. Али ни ово, као и свв друто игго је Југославија радила није се свиђало руководиоцима СКП(6) (тиме се и може објаснити шихово неучешће на радним акцијама наше омладине). Они су, објавивши Резолуцију Информбироа и осувши Југославију најнеморалниЈ!им и најперфидмијим лажима и клеветама хтели одједном збрисати све оно што је до тада ЈутослаеиЗа допринела у борби за мир и демократију. А да би јој онемогућили да било где и било како рече овету истину о оеби и о шору са СССР-ом организовано је искључењв Јутословије из Извршнор комитета присталица мира, Међународног оавеза новинара, Међународног удружења правника, Светокв

федерацијв демократских жена и друтих. Разорва контрареволуциоварна делатност совјетских руководилаца исоољила се, међу осталим, и у покушају искључеша Народне омладине Јутославије из међунаордних омладиноких организација. У том циљу је прећуткано учешће наше делегације на састанку СФДО у Вудимпешти. У окладу са ошптом линијом, информбироовци у Извршном комитету МСС-а су онемогућили нашим делегатима да присуствују на последшем заседашу Савета МСС-а у Софији. Поред овога, задржано је гтозивно писмо Народној омладшш Јутославије за састанак Другог Припремног комитета за Фестивал светске етудентоке омладине и уз то је ухапшвн наш претставник у Припремном комитету за Фестивал. Али сви ови покушаји оовјетских руководилаца остаће као и све друге акцијв против Југославије само прл»ава работа. Југословекоки студенти поносно дочекују прославу Међународне студентске недеље. У борби за извршење Петогодишшег плана, заједно са читавом омладином и народом Југославије постижу данас резулгатв с којима се с правом могу поносити. Радне победе и хероиЗам у изградњи социјализма, одлучност Д а > руковођени КПЈ на челу с другом Титом, до краја издрже у борби против ревизије марксизма-лешииизма и ставља-

ју даиас омладину Јутославиј« ва чвло истииске борбе за жр и срећну будућност младе гвнврације cse. та. Управо звто ми, јутооловенски студенти, дочекујемо Међународни студентски дан и Недељу у дубоком у_ верењу, да he и ова међународна манифестација младих људи, макар колико ce у разбијању трудили информбироовски контрареволуционари, протећи у знаку даљег јачања јединства студентске омладине и н»ене борбе тгротив свих колонијалнопоробљттвачких планова империјалиста, а за мир и победу двмократије у свету. Дочекујемо је и славимо не оамо свечаним конферевгцијама и поздравним писмима, већ и новим великим радним делима. Путем студената Бкономског, Правног, Филовофског и Природно-математичког факултета, који су одушевљено прихватили позив Универзитетскот ко_ митета КПС за згчепАе на довршен»у радова студентоког насеља на Новом Београду иду и поћиће нове хиљаде и десетине хиљада онде где их буде позивала њихова Партија. И кроз тај радни хероизам на бројним местима овог нашег гигантскот радилишта ооцијализма јутословенски студенти, читава омладииа наша he као и досада, пружити уверљиве дрказе свим разбијачима јединства напредне омладине света и омладине Југославије, да о«а неће никад скренути с пута којим је води КПЈ и друг Тито, јер је то једини прави пут пут у социјализам. Четири студентске бригаде опет на Новом Београду

Постављени задатак: убрзати изградњу станбених зграда на студентском насељу и тиме створити могућност да ое напги студенти уселе у њих још ове зиме окупио је опет студенте нашег УниверзитетА на велико градилиште Новог Београда. За извршење овог задатка није била потребна агитација. На састанцима актива Народне омладине комунисти и ванпартијци упозвати су са задатком и пријављивање је одмах почело. Одзив студената и одушевљење којим су они прихватили овај задатак говоре да они дубоко схватају значај изградње студентског насеља. Ни указивање на тешкоће под којима he морати да раде, ни указивање на то да сУ духни да нспуне обавезе на стручном пољу, нису отстраниле студенте од радне акције. На свим факултетима који су ушли у обзир за радну акцију, јер им стручнЛ рад није везан за вехбе у лабораторијумима и институтима Филозофском, Правном и Економском, пријављепо је вшпе студената него што је било потребно. Чак су и студенти Природноматематичког факултета ван плаг\* формира.ди бригаду од географа и математичара. „Борили смо се за полазак на ову радну акциЈу, Јер је броЈ оних који су хелели да пођу био велики", говоре студенти, сада поносни градитељи студентског насеља, који примењују у раду сва сзоЈа искуства са радних акциЈа н Copc се за испуњење задатка. Изградња станбсних зграда студентског вдсељр окупила је и ванРедне студенте на градилишту. Кра-

гуЈевачна, Нишка и Новосадска бригада ујединиће ое у Прву републиканску бригаду. Ва етудентском наеељу довршачетири огромне зграде са нсколико стотинз модернмх станова. Зидарски радови су завршенн на два етанбена блока, а ва већ избетонираној плочи зида се завршна кровна инсталација. На друга два блока озидан је четврти епрат, док m храћем делу зцда пети спрат. Ускоро he све четири зграде бити под кровом и у н»их he ce првенствено уселиги студенти којн су бвз станова, а учествуЈу у изградшинасеља. Граднтељи примешују ланчаниоистем, пгго значи да ое упоредо са зидашем обављају други радови на унутрашшем уређешу просторија и кнсталација, Пре непуних годину дана ту J© био празан простор, сада се ва шему високо диху огромне зграде, а кроз иеколико година биhe то лепо модерно студентско насеље подигнуто рукама сеоске, радничке и студентске омладине, ПРВА ДЕКАДА... Beh првог дана по доласку наше бригаде су почеле са радом. Послови на којима они раде оу стручни. Ово је друга радна акција на којоЈ студенти замењују стручну радну снагу. Они користс своја богата искуства ■ већ постижу добре резултате. Бригада „Владимир Перић-Валтер” ради ва зидарским, армирачким, те-

сареким ■ друтим пооловима наблоконима где су радови заостали. Још првог дава бригада је пребацила своју норму, а радви уминак другог давв за 25 fl /e бно је већи од првог. Бригада Филозофског факултета »Драгица Правица" на станбеном блоку 2 већ постиже видне резултате н то на радовима квалификованих радника зидарском, малтерисаљу грубом н фнном, прикиван.у троке на плафон и т. Д. Другог дана рада блок 2 био је најбол>и. Кад Је потребно студенти сами праве алат за малтерисање да не бизаостаЈали у послу. „Ђуро Стругар", бригада Правног факултета је првог дана рада нспунила норму са 146,5*/*, а другог дана са 268,22% и заказала такмичење свим студентским бригадама на изградњи студентског насеља. „Слободан Принцип-Сељо“, бригада Природно-математичког факултета ради на свим блоковима као стручна бригада на армираљу н столарским пооловима. Иако јошнемају норму, онн показују вцдне резултате. Ово је тек почетак борбе натпих бригада за извршење примљеног задатка. Али по жару те борбе видн се колико су наши студенти крвно везани за изградњу социјализма, скоре срећне будућности. Нова радна акцкја Је нови одговор на клевете н лажи о нашој земљи.

Вукица ИВАНОВИЋ

Нашв оригадо шжово ш кзградњи Новог Београда

32-ГА ГОДИШЊИЦА ВЕЛИКОГ ОКТОБРА В. И. Лењин: о нашој револуцији

(Поводом мемоара

Н. Суханова

Прелиставао сан ових дана Сухановљеве мемоаре о револуцији. Пада Z иарочито у очи педантизам свих наших ситнобуржоаских демократа. као н Z свнх делија 11. Интернапионале. Да и не говоримо о томе да су они необичво Z плашљиви, да чак најбољи међу њима кљукају себе разним оградама када Z je реч о наЈмањем отступању од немачког обрасца. да и не говоримо о тој Z особини свих ситнобуржоаских демократа, коју су они довољно испољили у Z току целе револуције, пада у очи њихова склоност ропсДом имитирању про- S шлости. S ф* ■ Сви они зову себе марксистима, али марксизам схватају до немогу!!- •; ности педантски. Оно што је у марксизму одлучујуће, они апсолутно нису *; схватили, наиме; његову револууионарну дијалектику. Чак директна Марксова указивања нв то, да се у моментима револуције тражи максимална ела- '■ етичност, они апсолутно нису схватили, чак ни запазили, н а пример Марк- £ сова указивања у његовом дописивању, ако се не варам из 1856 године, када • је он изражавао наду у спајање сељачког рата у Немачкој, који може ство- * ритн револуционарну ситуацију, с радничким покретом, чак то директио " указивање они заобилазе, и врте се око њега као мачка око вруће каше. Целим својим понашањем они показују да су плашљиви реформисти, I који се не смеју удаљити од буржоазије, а још мање да раскину с њом, и у ■ исто време прикривају своју плашљивост најбесмисленијим фразерством н S хвалисањем. Чак и посве теоријски. код свих њих пада у очи потпуна не- S способност да схвате V y мисао марксизма; они су досад видели одређени ' пут радвитка капитализма и буржоаске демократије у Западној Европи. И ' ето, они не могу замислити да тај пут може бг ти сматран за образац мутатис ! иутандис, само с нзвесним коректурама (потпуно незнатним с гледишта свет- ■ ске нсторије). J Прво, револуцвја која је повезава с првим светским импервјалн- ■ етнчким ратом. У таквој револуцијв морале су се испољвтв нове црте илв S иоднфициране црте баш у зависности од рата, зато што још никад на свету S таквог рата, у таквој ситуацији, нвје било. Ми видимо да буржоазија најбо- S гатијих земаља још увек ве може успоставити „нормалне” буржоаске односе 3 после овог рата, а наши реформисти, малограђани којн изигравају револу- ■ циоваре, сматрали су и сматрају границом (преко које нећеш прећи) нор- 3 малне буржоаске односе, при чему ту „норму” схватвју крајр,е шаблонскв ■ н уеко. ■ Друго њима је потпуно тућа свака мисао о томе да се при општој S ваковитоств развнтка у целој светској историји випошто не нскључују, него S на против претпостављају поједине фазе развитка које претстављају специ- \ фичност било форме, било карактера тог разввтка. Њвма, на пример. не | пада на паиет чак ни то да Русија која стоји на гранипи земаља цивилнво- Ј ваних и земаља које овај рвт први пут дефинвтивћо увлачи у цивилизацију, ' земаља читавог Истока, земаља и ваневропских. да је Русија зато иогла н ! морала испољитн нзвесне специфичности, које се, наравно, налазе ва општој | линији еветског развитка, али које њену револуцију чине друкчијом од свих ј пријашњих револуција западноевропских земаља в које уносе неке делв- \ мнчне новиве кад се прелази ва земље Истока. _ 1 На пример. бескрајно је шабловскв њвхов аргуменат, којж еу онн ' научвли ва памет у време развитка западиоевропске соцвјал-демократије н 1 који се састојр у томе да ми нисмо дорасли за социјализам. да ин вемамо. ' како товоре разиа „учена господа међу њима, објективнвх економских предуслова за социјализам. И викоме не пада на памет да се упита: зар ввје могао народ који је дочвнао револуционарну снтуацвју онакву каква се створнла у првом импервјалистичком рату, зар он није иогао под утицајем безизлазностн своје ситуације бацити се у борбу roji му је отварала какве такве изгледе да ће извојеватв себи не сасвим обвчне услоае ва даљн развитак цввилизације? „Руснја нијв достигла ону висину развитка производнвх снага ва иојој је могућ социјализам”. С том се тезом све делије U. Ивтервацвовале, ме*>у њима, разуме се, и Суханов, шепуре као будале са шареном торбоаа. Ту неоспорну тезу они прежвакавају ва хнљаду вачвна, н њима се чвнн да је она одлучујућа за оцену наше револуције. Но, а шта ћемо ажо је спецнфичност ситуације ставила Русију, прво, у светскв импернјалвствчкк рвт у иојн су умешане све колико толико утицајве западноевропсне земље, етввила њен развитак којн се налазио на граници револуција Истока, које су оочнњале н које су делом већ биле почеле, у такве услове у којимш сио мв иоглн осгваритн баш онај еавез „сељачког рата” с ралнвчинм покретом о којем је као једиој од могућих перспектвва пвсао такав „марксвст”, no Маркс Ш6. mднне у погледу Пруске? Шта ћемо ако нам је потпунв безвзлазвост ситуацнје у двссторостру чујућн тнме снаге радника и сељака, отварала иогућност друкчкјег прелааа ка стварању основннх предуслова цнвилизације него у еввн осталим вмвдноевропским лржавама? |е лн се због тога измевила ошпта днинја развитта енетске историје? Јесу ли се због тога изменилн освовив односв основннх клаеа у свакој државн која бнва увучена в која је увучен* у отпптн ток своток* нсторије? Ако се за стварање социјализма трааш одређенш внво култур« (* IW atmo не може рећв какав је тој одрећевн ~нвво културе”), вашзо нн ае бквко моглв почетв с тим за револуционарвки путем извојујемо предуелоне м taj одређени ннво, na тек онда, на бази радвнчко-сељачхе властн и совјвтсцрг поретка кревутн даље да стижемо друге вароде 16. јануара 1923 годвве Окгобарско} рсмоиуегјаГ /Г-Ф*' 4 А crpaaa 171—173. Кужтура t94fj

смп ф чпизму - с ттт шшт*. ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 26 ВЕОГРАД, 7 НОВЕМБАР 1949 ГОД. ЦБНА Sw— ДИН.

д\У№(П 1 #4 саулаица: Четшрш егудештскв брвгазе оает ша Новом Београзу. О заачају шшучааања Нстаршје шагв« Партаје. Математшку треба уаорво ш ешетешатекш радштш. Моралпо-полктшчкш жшк разбшјача ше^уиарозаог радашчкот аокрета у еветду шајвовијвх догађаја. 90 тодшаа Народаот аозорипгта у Беотраду. Лшкошвш пршлозш. Студеат —> ковструктор.