Студент
Позив на такмичење Културно-уметничког друштва Техничке велике школе „Слободан Принцип - Сељо“
Културно-уметничко друштво Народне омладине Техничке велике школе, „Слободан ПришlИП-Сељо“ поздравља одлуку Универзитетског комитета Народне омладине Београдског универзитета о одржавању Другог фестивала Народне омладине Београдоког универзитета Схватајући улогу и политички значај оеог Фестивала, а имајући у виду колико је прошлогодишњи Мајски фествал учинио на подизању нивоа културе код наших студената ,као и на ортанизационом учвршћењу културио-уметничких друштава, управа нашсг Друштва, у име целокутгаог чланства позива сва културно-уметничка друштва Београдског универзитета и великих школа на такмичење у ггрипремама за Фестивал. Културно-згметничка друштва позивамо на такмичење по следећим тачкама: П Организациснад учвршћење друштва; 2) Квалитет рада друштва; 3) Теаретско продубљмвање спреманог репертоара (кроз уметничке демонстрације и дисжусије); 4) Организовање колективног живота друвдтва; 5) Допринос друштва културном животу организације Народне омладине на факултетима и масовиим организацијама ван факултета; а) Приредбе, концерти, изложбе; 6) Предавања из рааних обласги културе и уметности. Сматрамо да ће размвнв искустава у току притгрвма, као и гостовање појединих друштава код других, дапринети да Феспивал у априлу 1950 године премаши ниооке резултате постигнуте на Мајском феотивалу 1949 године. Мишљења смо да сумирањв резултата У припремама треба да будв на самом Фестивалу. Верујемо да he и ово такмичење, као и ова такмичвња која се организују у нашој ооцијалистичкој зе_ мљи и која су прожета са љубазљу према Партији и друту Титу, допринети успеху Другог фестивалауаприлу 1950 године. Управа Културно-уметничког друјштва „Слободан ПринципСељо” СЛАВКО ВРБИЦА: БРОДОГРАДИ ЛИШТЕ НА КРКУ
Осамдесет година Народног позоришта у Београду
Живот од осамдесет година је краткотрајан за једно позориште. Већина европских позоришта имају незшоредиву дужу традицију. Ма да слави тек осму деценију од почетка свога рада Народно позориште у Београду је за тако кратко време, иод врло тешким условима, прешло велики пут. Створено у малограђанској средини, тек ослобођеној од дуготрајног ропства, некултурној, пуној превиpaifca, Народно позориште је с муном крчило пут у тежњи да доттрикесе чкултурном уздизању народа. Када је непријатељ окретао своје топове ка нашој земљи, са бине На-» родног позоришта у Београду уздиsao се пламен родољубља, који је увек био јачи од непријатељских топова. Позориште као да је делило судбину свота града и свога народа: било је рушено, пљачкано, паљено. Победом народа у Народноослободилачком рату почиње ново раздобље у животу Народног позоришта. Оно је ослобођено сметњи које су га кочиле у раду. те је пунсш онагом могло да постане рдсадник културе. Својом непосредношћу поаориште као да премошћује векове и континенте и дочарава слику живота онаквог какав је био некад и какав је данас, са свим навикама и особеностима друштва које проиказује. Отуда је оно један од најпоаољнијих форми за просвећивање иарода, уколико неприкривено и реално одражава ствармост. А то је могуће постићи само добро изабраним програмом. Такав репертоар бивша владајућа класа није хтела да пружи нашем народу, јер је желела да прикрије класне супротности свота друштва. Сада посетиоци могу да виде и чују оно што су некада само желели, а оно што је само изузетно продирало на позорницу сада је редовно. Онда није чудо шго ниједно седиште ниједне претставе не остаје данас празно. * * * Данас нема велики број података на основу којих би се могло да детељно прегледа занимљиви, бурми х тешки живот Народног позоришта. пожари, крађе и нехатност учинили су cßoie. Али. ипак је нешто остало, а остали су живи и многи људи, па се сада од свих спаоених и добивених података прави музеј који he се отворити у току јубилеја. На основу свих тих података м»гу се, укратко, да сагледају рлавне етапе развитка Народног позоришта, којих је заиста било много за једно тако кратко време. Цре доласка Турака. у Србији при дворовима постојала су позоришта која су била на задовољавајућем ниводг. Али, та стечецд култура изгубила се у току ропства. Зато. кад су по далеком угледу н ft иностранство почеле да се на даскама изводе прве сцене то је било у Војводини eoja је од Беча и Пеште лакше извојевала незнатне културне слободе иарод је то дочекао са неразуи потсмехом. Па и поред тога, позоришта у Војводини постајелв еу све сигурнија и јsча. А у Србији, после првих и irpoншнх покушаја да се отвори повориште, успео је почетком XIX вева лукави, наметљиви и амбициозкм Јоаким Вујић да се додвори Мижмну Обреновићу и да отвори позодркште у Крагујевцу. Кнез Миаош, ради чије разоноде је позориште и отворено и народ, који је иза стодице неписменог Милоша имао цраво да стојећи присуствује претсггавама, схватили су и добро при-Iсили наноре ових наших првих глуМаца дилетаната. Ж кад је престоница постао Београд заједно са кнезом пошла је из Крагујевца и позоришна трупа. У вовој средини појавили cv се нови жуди којц су ниво тог позоришта подигли на већи степен. Први међу вдама био је Јован Стерија Поттовић, У то вд>еме наглог развоја позоришм, први пут се на бини појављуЏ Ш жене. а један део глу маца одаје
се глуми као овојој јединој професији. Квдлитет игре нагло се пење. Репертоар постаје богатији, приказују се комади од Шекспира, Хедвига, Голдонија. Али, потреси у друштву 1848, прекидају рад у позоришту и оно наставља свој живот подременим приказивањем комада у којима играју углавном дилетанти. Такво стање траје до 1868. Па ипак труд наших културних радника, који су хтели да се што пре отвори једно ново позориште у сопственој згради, није остао без успеха. Отворена је 1869 зграда Народног позоришта, она коју и сада, само поправљену, видимо на Тргу Републике. Глумци потпомогнути друтим групама, које су као гости долазиле са стране, отопише слеђене појмове малрграђана о цозоришту. У тој бољој атмосфери јављају се и јачају наши први велики глумци, од којих је најпознатији био Пера Добриновић. Репертоар, не много добар, брзо мењан, јефтин, привукао је народ у гледалиште. У то време, годину дана по отварању нове зграде почиње рад и ггрва наша глумачка школа, у којој је већи број глумаца требало да добије своје образовање. И од тада постаје велики и снажан развој нашег Народног позоришта. Први реалистички писци, као Милован Глишић, дају прве боље домаће стварм, позориште се одваја од германског и прима француски и руски утицај. Двадесет година пре завршетка прошлог века позорихпте узима исти правац којим иде и наша књижевност реализам. Од почетка овог века па до 1914 ово позориште је својим својствима и карактером достигло европска позоришта. Јавља се читав низ ванредних писаца редитеља, глумаца. Нушић није једини, Сава Тодоровић и Добрица Милзггиновић нису једини. И овај број великих уметника свв више расте све до 1914 г. када ce растура и у групице поново сакупља, али по војничким логорима у Француској. По ослобођењу читав низ позоришних трупа путује по
земљи, а Народно позориште поново почиње са радом. Сада је достигло свој досадашњи врхунац. После осамдесет година уздизаша Народно позориште слави свој значајан јубилеј. Драма, опера и балет, посвећују овом јубилеју целу овогодишњу сезону. Само у оквиру репрезвнтативне и централне декаде они he приказати опероке. драмске и балетске комаде: „Станоје Главаш“, „Охридска легенда“, „Хамлет“, „Ворис Годунов“, „Шума”, „Аида”, „Бро с оног свијета“, „Коштана", „Лажа и паралажа“, „Честитам" и ,3ласт“. До краја сезоне биће спремљене и опвре „Фауст“, „Коштана“ од Кошовића. „Фиделијо” од Бетовена, као и балет „Лабудово језеро“. Истовремено отвориће се и музеј који he најбоље илустровати развитак Народног позоришта.
У ОКНУ
Дубоко окно, иискш подуарт овод, Рударске лампе u ирак, Прцтајена претфа, пудкета у диду. У грлу давш устајахш џрак. Компресор дрхтк, мишики трепвре, Знојаво тело свијево у жук, Зуји компресор кроз хожвике дуге И стапо у себ в сав подземви хук. Ваговет чека ватру да павесе Рудачу, светлост. скупу као лек; Ту иема речв, црви прах упија Дисање тешко ш лопахе џвед. Преде компресор, одлазе точкови, Вагонет другш чека на ред, Рудачу дај. Гле! Како се круви И открпва труди аед по пед.
РАТОМИР РУВАРАЦ:
МИЂА
ЦРТЕЖ
НАРОДНА ТЕХНИКА
Студент - конструктор
Пронзћм Славка Нсшакорића нијв баш тако лах задатак. Као студент машинске технике он Је и демонстратор из механике лета, а, поред тога, наш најмлађи конструктор Једршшце ~Пионир U А”. Почео Је 1932 их>дине као моделараматер. 1937 постаЈе Једрилинар градитељ, р 1939 почин.у његови први летови. Коначно после ослобођења, у коме Је и сам допринео своЈ удео. борећи се на фронту он сткче све услове за даљи обимнији рад. Непосредно после ослобођења Славко организуЈе у Дарувару рад на изградњи Једрилице „Жаба”, где даје највећи број радких чаоова. Затим долави I земаљско такмичење модела У Загребу. нв коме Славко за два дана израђуЈе модел, који му је донео друго место. Када Је 22 децембра 1948 r. расписа« конкурс Савезног одбора Ваздухопловног савеза ЈутославиЈе, Славко Новаковић почињв рад на своме, досада највећем делу. Узевши обавезу, да до рођендана маршала Тита заврши конструкциЈу Једрилице, о« Је прилегао иа посао. Не треба заборавити да Славко припада људима који не желе да им иједан минут пропадне узалудно. О томе оведочи велики графикон утрошених раднин чаоова изнад његовог стола, о томе, та_ кође, сведочи и натпис на његовим вратимз; „Светлоог у моЈој соби ниЈе меридо да сам код куће. Ако не отворим, извини за пењањс". Када Je радип није допуштао да му ико смета. Интереоовало ме Је како ое створила идеја за конструкциЈу „ГГковира”. Дакле, прича Славко, то Је почело у мензи. Чекајући на ручак цртао сам разне делове Једрилица. Тако ми Је пало напакет, ако већ постоЈи Једрилица, Једносед клизач, зашто не би могао да по_ стоји и двосед. Отада се једна идеја везивала на другу. те сам за релативно кратко време имао тачну претставу онога што сам кмаг дз урадим. Славко чува те листиће хартије на ко јима се зачела идеја „Пионкра". Један лист хартије изн-**-1 Једну нову идеЈу иашег младог кокструктора коју ће он можда касније применити. Посматрло Је једну ласту која је летела поред прозора његове собе. Посматрао Је положаЈ њенога репа при лету и помнслио: за_ што се не би могао израдити овакав реп и на једрилици. И скицирао га Је. Сва-
ку идеју, која му дође на ум, ои гфеноеи на хартију и искоршхшуЈе чим му затреба. „Пионир 1Г А" се родио на парчету хартије у студеитокој мензи. Отада су се ређале скице, ман>и, па затим већи прорачуни, цртежи. Ствара.та ee нова Једрилица. ЕЈво шта каже о томе н-.еа коонструктор: При проЈектован»у желео сам да * спуним неколико услова и то; да се време трајања обуке Једног Једриличара сведе на најкраће; број кракси сведе на минимум; створити једрилицу такзв конструкције да се може израђивати у свакоЈ радионици ваздухопловних ДРУштава: затим, могућност масовне фабрикације; унифидиран.е делова и Је_ дноставност конструкције. На свв ово одговорено Је са серијом типова Једрилице типа „Пионир*. На раду око ггројектован>а Једрилице Славко Је утрошио 1400 часова рада. Поред тога Је редовно полагао испите и био демонстратор. 148 листова цртежа, детаља, поЈединих делова и толико исто разних прорачуна. статичких и -динамичких. сведоче о напорном раду токдм четири месеца. У почетку Је радио сасвим сам, док су му приликом израд* цртежа помагали другови: Ратко ГГуртнђ, Јован Видић, Бора Јанковић и друт Брана. Најзад рад Је био завршен. После извршене последње измене, где су димензиЈе рамењаче крила смањене, чимв се нашло повољније решење, конструкција „Писнир II А" отишла Је пред стручну коМисиЈу. Мишљеае стручњака, од коЈих Је наЈзначаЈније и наЈзажниЈе било мишљење др. инж Кухеља. било Је врло повољно. Једрилица Је ушла у план и вероватао почетком идуhe године отпочеће се са градњом. Такав Је Славко Новаковић. Прави одраз новог, социЈалистичжог студента, весео и добар друт, он ће са поносом понети име инжен»ера нове ЈугославиЈе. Он не воли да му ико смета када Је при раду и зато се немојте љутити. ако вам не отвори врата свог стана. јер „светлост у н»еговој соби није мерило да Је он код кућв“. Јер, Славко ради .. Зоран ДимитриЈеаић ст. техникв
Ј есењи кроц
Још 1.400 такмичара
После кроса Гимиастичког друштва Еетеринарског факултета које је учествовало са 1096 такмичаРа. Јуче су крос одржали студенти Техничке велкке школе и Природно-математичког факултета. Резултати су следећи: Рударскк 378 такмичара, Блектротехнички 196, Технолошки 149, Архитектонски 58, Грађедински 227, Мапшнски 213 и Природно-математички 280 такмичара. Кајбол>е време на кросу постигли су са Техничке вслихе пгколе: И. Буњевчевић, М. Марас, М. Петровић. А. Леман П 1 г '•здкћ, Д. Михајловић; другарице: Н. Гаврилоза, А. Боронац, Р. Андрић, О. З/илићевић. М. Антонијевић и И. Корпелије. Са Природно-математичког факултета најбоље време су имали: Здравко Вучковић и Деса Павичевић. „Оем инвалида сви морају да трче“ Јесењи крос обележава завршетак летње и почетак зимске сезоне и зато крос има, пре свега спортски карактер и претставља, у неку руку, резултате рада гимнастичких друштава. Крос је такође и фискултурна манифестацнЈа, и као такав слузки као најбоља форма за окупљањв вових фискултурника. Обавеза на целом Универзитету за Јесењи крос износи преко 5000 учесника. Да би сааки факултет иглунио обавезу потребно Је потпуно залагање гимнастичких друштава у припремама за крос (агитационо-политичка делагност међу члановпма Народне омладине, редовни треничзи и др.). Гимнастичко друштво Ветеринарског факултета Је одлично изврпгало тај задатак, пребацујући обавезу од 700 такмичара за 396 учесцика. Многа гимнастичка друштва труде се да не заостану. Међутим у припремака за крос двшаваЈу се извесне недопустиве појаве. Реч Је о вагањаштву коЈе се спроводи у неким групаиа Народве омладине на појединим факултетима. Изразит пример тога десио се иа групи воћара четврте године Пољопривред-
но-шумарског факултета, где Је руководилац групе изјавио: „Сем вввалида сви морају да трче.“ Овакви случајеви, ма да у блажој форг.ш, двсили су се и на Правном и Магаинском факултету. Узрок оваквој поЈави налази се у слабнм припремама за крос од стране појединих гимнастичких друцгтава на факултетима. Гимнастичка друштва су та. која треба да изврше свв припреме, а организациЈа Народне омладине треба да им пружи помоћ објанш>»вајући значај кроса, популаришући учешће своЈих чланова на њему. Руководства гимнастичких лруштава, међутим, злоупотребљавају ту помоћ, тражећи Је на неколико дана пре кроса када испуњење обааезе буде озбиљно доведено у иптање. Зато се таква „помоћ“ после и манифестуЈе на горе изложени начин, који
Је у супротности са линијом фискултуног покрета. Последице овакве појаве су двоЈа-ч ке: нови такмичар излази без икаквих прнпрема на крос, и тиме се нару* шава његово здравље с обзиром да је стаза дуга а време хладно. С друге стране, овакво учествовање на кросу стварно одбија такмичаре од фискултуре. Додуше, обавеза је фор* мално извршена, међутим, користи нема никакве: гимнастичко друштво не добија новог члаиа. А 'то је Један од основних задатака кроса.
СПОРТ
У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ СУ ФУДБАЛСКА ТАКМИЧЕЊА
Овогодишњем спортском првенству иашег Универзитета пришло ее по први пут Једним одређеним планом и системом, који има све изгледе да се устали и не мења. Поделивши футбалске екипе у две групе по јачини. поетигла се извесна равноправност између екипа које се сусрећу. Организадија такмичења, Је сада много тежа. С Једне стране има више екипа. с друге, маиче расположивих терена за одигравануз утакмица. Уређење терена иза Техничке велике школе решкло би и проблем утакмица и проблем тренирања, Јез Је по плану требало, поред фугба лског игралишта, ту направити и два терена за кошарку и три за одбоЈку. Алч радови су нередовно текли тако да за три недеље ниЈе ни футбалски терен у потпуности био оспособљен за игру. За те радове Фискултурно одељење Унчверзитетског комитета Народне омладине Је позаЈмило алат за преко 150 људи, купило грађу за стубове и садз се налази у ситуациЈи да Је све било узалуд и да се грађа у току зиме рагтури и изгуби. Зато, без обзира на невреме, треба искористити сваки тренутак када Је могуће радити на терену v извршити грубе земљане радове. какс би се на пролеће са мало труда дошло до бољих услова за развитак и пуни иапредак фискултурног живота на нашем Универзитету. Футбалско првенотво Је и овога пута било у центру пажње. НиЈе био редак спучаЈ да важниЈим утакмицама присуствуЈе и по неколчко стотина гледалаца, а када се играло на терену Техничке велике школе да и на прозорима буду „букети” страсних нави Јача. У првоЈ групи (десет екипа) су одиграна три кола, док су т ДРУгоЈ (осам екипа) четири кола. ▼ групама се воде скоро на свим утакмицзма равноправне борбе, но ипак, у нрвоЈ по квалитету екипе Пољопривредно-шумарског и Грађевинског факултета и Државног института ча фискултуру, а у другоЈ воде Електротехнички и Фармацеутски факултет. У садашњоЈ фази првенства такмичење у футбалу се чајправилниЈе одвиЈа. Термини за одитравање утакмица су устаљени и нема еазлога да се сумња у правовремени зевршетак Јесењвг дела првенства. Но, то никако не значи
да Је од почетка све тако текло. Вило Је, ту и тамо Још каквих неправилности, тешкоћа и покушаја разбијања планског одигравања утакмице. Проблем терена Je већ поменут, а тенденција за одлагањем утакмица Је постојала све већа опасност. Руководиоцима такмичења било 1е Јасно да ће многи играчи ради утакмица морати да напуштају редовну настазу, али су били начисто и с тим да се ни за Једну екипу не може наћи време у коме би сви њени играчи били слободни. И када Је такав став упорно заступан, екипе, чиЈи су руководиоци тражили одлагање обично на Један дан пре утакмице или чак и на два часа, су наступале, па и побеђивале своЈе противнике. Један од таквих случаЈева био Је са екипом Природно-математичког факултета. Посебно питање на футбалским утакмицама било Је питање дисциплине. ИмаЈући у виду квалитет судија, предочено Је руководиоцима екипа да рачунаЈу са извесним грешкама у суђвњу, али да те грешке не смеЈу ни у ком случаЈу да буду повод за инциденте на терену. ЗахваљуЈући томе да су то скоро сви играчи празилно схватили, досада нисмо имали тежих иступ». ПокушаЈи туче сузбијани су у корену, а такви играчи кажњавани забраном играња. Друга неспортска поЈава често ce osледала у неоправданом подношењу жалби на одиграну утакмицу. Неразумљиво Је при том само како руководиоци екипа то не увиђаЈу и Још чудниЈе, како чланови комитета, одговорни по фискултури на факултетима. потхшсују такве ствари и на такве нездраве појаве стављаЈу печат организације у коЈоЈ се, иначе, и они сами боре против њих. За ово Је наЈречитиЈи пример руководство Рударског факултета. Пссле изгубљене утакмице од електричара нису уложили протест, а сутрадан доносе жалбу против услова коЈе су знали и пре утакмице. Када таква жалба није уважена један руководилац каже: „Да смо победили не би ce жалили, а оеако, шта нам смета да покушамо!” Против оваквмх и сличних схватања треба се одлучно борити и то ие само ради исправљања фискултурних руководстава, већ и наших студената, који често не гледају даље од интереса своJ'tx екипа. Недостаци ове врсте у даљем такмхчењу не смвЈу се поЈављивати. Они о* метају правилно развијање такмичења* крње углед наше организације, и наЈзад, штетно делују иа наше фтгекултурвике. (Н. Ст.) ПРЕД ДЕРБИ ФУТБАЛСКОГ ПРВЕНСТВА Пољопривредно- шу марскиГрађевински У току ове недеље одржаће ce најинтерерантнији футбалски сусрет утакмица Пољопривредношумарски-ЈГрађевински, за коју влада велико интересовање код студената јер ће иста решити пит тање јесењег првака Универзитета. Обе екипе имају по шест бодова само што грађевинци имају повољнију голдиференцију.
Ове недеље
КОШАРКА Мушке екипе Сала Државпог ипститута за фискултуру 8. XI. у 16 час. Рударски Машдаски.. 12. ХЈ. у 14 час. Природно-математички Медицински. у 15 час. Филозофски Архитектонски у 16 час. Пољопривредно-шумарски Државни институт за фискултуру. Женске екипе 12. XI. у 17 час. Државни институт за фискултЈФу Рударски, у 18 час. Природно-математички Фармацеутски, у 19 час. Архитектонски Ветеринарски. ФУТБАЛ Помоћни терен „Црвене звезде”. 11. ХЈ. у 8.45 час. Правни Дом војних студената, у 10.30 час. Грађевински Пољопривредно-шумарски, 12. XI. у 14 час. Медицински Машински. Игралиште на Новом Београду 11. XI. у 10 час. ветеринарски тФилозофски, 12. XI. У 14 час. Економски Државни институт за фискултуру.
адговорни уредник Влаад Митров ић ст. права. Уредништво и адммн истрација Београд, Балканека 4, те лефон 23-466. Број чековног рачуна 103.90603 )0. Штампа Београд, Кардељева 31.