Студент

ПРЕД ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКИМ ИСПИТНИМ РОКОМ УЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ ТРЕБА ОСТВАРИТИ

До претстојећег јануарско-фебруарског рока остало је свега неколико дана. Пријавл>иван>е исгоггз је завршено. Само још на понеком факултету држе се последњи колоквијуми и консултације. Тежиште читавог рада пребачено је на индивидуално опремање предмета, У овом року стиче се право на полагање 53-777 испита (редовних и заосталих заједно). Према непотпуним подацима, изгледа, да he узете обавезе бити остварене. На неким факултетима, шта више, пријављен је и знатно већи броЈ испита. Тако. напр., на Пољопривредном факултету обавеза гласи на 2.829 а пријавл»ено је 3.844. Или на Шумарском факултету, обавеза гласи на 1.014 а пријављено је 1-300 исгогга, итд. Међутим, у анализи ових бројсва и овакве ситуације на појединим факултетима греба бити пажљив, јер један део пријављених истшта отпада како на ванредне тако и на сне студенте који нису обухваћени обавезама. Затим, то су само пријављени испити. Њих тек треба положити. И јануарско-фебруарски рок показаће колико су обавезе биле реалне, колико су студенти схватили да индивидуални рад претставља основу озбиљног, студиозног учења. Резултати испита биће истовремено и мериторна оцена рада сваке наше организације и сваког појединог студента њеног члана понаособ. Посебни значај овог испитног рока лежи у ликвидацији највећег дела заосталих испита. 37.000 колико их је још остало, претстављају озбиљан терет у раду наше организације, баласт који се додуше смањио. али још увек притиска, ствара тешкоће. То је. у већхпти случајева, резултат површног учења, ужурбаног рада. опортунистичког односа према мерама које се доносе за унапређење студија, прича о нереалности уредби о режиму студија итд. Живот организацттје треба да буде испуњен баш у овим данима Iош упорнијом борбом против таквог односа и схватања. Заостали испити се не могу ликвидирати ако се организација не бори за повишење квалитета студија. за систематско студирање после чега ~испит значи

само Једну формалну потврду ствар ког, у току једног периода стеченог знања”- Ни оваЈ испитни Рок неће моћи проћи, а да се не испоље горе наведена схватања. Шта више, таквих појава има већ сада, на неколико дана пред полагањв првих испита. Већ се шире приче да he се испит спремити „за неколико дана”, у периоду између полагања два испита. На четвртој години медицине нпр., има 320 студената са по два заостала испита. И већина „рачуна”, иако су предмети опсежни и озбиљни, да их спрема на таЈ начин. Но времена је мало, потребна граћа се не може савладати јер се не ради ни о каквим генијалтгм особама. Последице су Јасне знатном броју студената ове године прети опасност да понавља. Организација у оваквим случајевима мора енергичније да делује- То већ није више ствар само стручних одељења и наставних комисија. С обзиром на припреме које су у току овог семестра вршене могу се, у целнни гледано, ипак очекивати добри резултати. На многим факултетима створене су стручне и консултационе групе. коЈе, додуше. нису Још свуда организационо учвршћене нити су увек налазиле праву садржину рада, али су се показале као добре форме контроле учења. Претстојећи испити показаће њихову виталност, потребу да се и Д а " ље ради на њиховом Даље. консултације су постале број не и популарне и двоЈако корисне разјашњавају се нејасна питања, чворни проблеми и продубљује још више однос између наставника и студената. На састанцима актива Народне омладине много чешће него раније третирани су ггроблеми учења. Читав рад организације био је усмерен на то да се огуденттгма у Што Је могућв већоЈ мери омогуће потребни услови како би се узете обавезе оствариле. а оваЈ испитни рок показао њихову реалност. НаЈзад. не треба губити из вида ни чињеницу да се ради о члансвима Једне организзциЈе који су, радећи v »>oi. стекли велико искуство и научили да «.о-лустати од испита и не показати оолидно знање. значи срапготу за члана Народне омладине”.

Рудари IV године полажу испите с просечном оценом преко 9

Рударски факултет У циљу што бољег одвијаша наставе на IV години, Деканат Рударског факултета створио је наставни план по коме су предаваша седмог семестра трајала до децембра месеца, а предавања осмог семестра he почети 20 јануара. За то време, док се предавања не одржавају, рудари IV године полажући редовне и _један део заосталих испита. Децембарско-јануарски рок је за рударе IV године прекретница у стручном раду, јер he проблем ликвидације заосталих испита бити решен. У исто време то је и термин у коме he они студенти који су дали обавезу да дипломирају годину дана пре рока, испунити један цео своје обавезе. Од 97 редовних студената, 95 је дало обавезу да he у децембарскојануарском испитном року положити 89 заосталих испита (94%) и 249 редовних испита (85*/*). При узимању обавеза најпажљивије је разматрано да ли су обавезе реалне. Осим тога испитане су и све могућаости да се приликом испуњавања тих обавеза постигне што бољи квалитет знања из ових предмета. Важност и значај овог рока схваЕени су правилно. Организација Иародне омладтгае благовремено је предузела све мере како би обавезе биле испуњене и испити положени са што бољим квалитетом. Свакодиевној контроли стручног рада посвећена је пуна пажња и стручни рад сваког појединца био је редовно разматран на састанцима Народне омладине. Досада је положено 35 заосталих испитл. * 24 заостала испита 6nhe полагани заједно са студентима из треће године, по распореду који је за њих предвиђен. Од редовних испита досада је положено 159. Нарочито је добар успех постигнут из предмета „Рударски радови и израда јамских просторија”, где је просечна оцена 9.4, као и из редовног испита из „Проветравања, осветл»ења и одводњавања”, из кога Је постигнута средња оцена 9.2. <М. Д.) ★ На првој години Рударског фахултета најуредније су посећени математике на које долази

просечно 96'/« студената. Нештослабије се посећују часови хемије и физике. То долази отуда што многи сматрају да је само математика важан предмет. Најслабије је посећено предавање из увода у рударство, на која просечно долази 26 34% студената. Значи да две трећине од укупног броја на првој години сматра да је то најбезначајнији и најлакши предмет. Међутим, шта се показало? Стручних уџбеника за овај предмет нема, изузев скрипата од прошле године, која су непотххуна и сувише уска. Данас, непосредно пред испит, имамо ситуацију да преко 40*/» студената у-

опште нема бележака, а пошто сада наступа распуст, неће их имати за испит. То је једна од последица недолажења на предавања, Пољоприврсдни факултет САРАДЊА СА НАСТАВНИЦИМА ОБЕЗБЕЂУЈЕ СТУДИОЗНИ РАД СТУДЕНАТА Користећи искуство прошлих испитних рокова, када је прва година показала слабе резултате, нарочито из неорганске и органске хемије, и када је велики број студената понављао годину због непланског и несистематског рада, организација Народне омладине ререшава сада проблеме учења много озбиљније. Студентима су, уз сарадњу са наставницима и демонстраторима, путем курсева, консулативних група и колоквијума, дате могућности да раде и уче систематски. Организација Народне омладине посветила је много већу пажњу контроли учења и припрема за јануарско-фебруарски испитни рок. Она води евиденцију и о раду појединих група курсева и о раду сваког појединца. Нарочита пажња се посветила раду курсева и консултативних група, јер је градиво које треба прећи на првој години, врло обимно, Колоквијуми прве године досада су дали добре резултате. Нема сумње да је то последица редовног посећивања предавања и вежби. На колоквијум из агрогеологије изишло је 207 студената и 80*/» положило. из статистике од 220 студената положило је 90%, а из зоологије од 180 положило је 70*/i студената. Треба имати у виду да један проценат студената који иису колоквирали долази на оне који су изтубмли годину, а већ иМа-1у пбложене колоквијуме. Колоквијуми. из ботанике су у току. Основане су и консултативне групе и курсеви из метеорологије који су досада дали добре резултате, а ускоро почиње и репетиторијум из неорганске хемије; он he помоћи студентима да правилно схвате и разјасне поједине теже партије. Досадашње припреме обећавају да he овај јануарско-фебруарски рок дати боље резултате од прошлих. (СТ) Машински факултет HE СМЕ БИТИ ОДУСТАЈАН.А ОД УЗЕТИХ ОБАВЕЗА Проблеми учења честа су тачка дневног реда на састанцима актива Народне омладине машинаца IV године. Да би се побољшао стручни рад створене су консултативне групе из хидромеханике, термодинамика и теорије осцилације. Beh од самог почетка посета консултативних група није била задовољавајућа. Посећивало их је свега 50°/о студената. Из истих предмета одржани су и пробни писмени испити на којима је одзив другова био још мањи. Тако je за хидромеханику узело обавезу 83 друга, а на првом пробном испиту било је само 15 другова; на пробни испит из термодинамике дошло је свега 6 другова. Сада је, међутим, доносена прелазна одредба за студенте Техничке велике школе, према којој сту-

денти са положеним испитима из I и II године, и са три положена испита из 111 године могу уписати осми семестар. Овом одредбом отклоњена је опасност да један део другова наново упише шести семестар тако да he се свега око 10°/e студената, уколико не испуне услове ове одредбе, вратити јануара у VI семестар. Али ова одредба ни у ком случају не треба да буде разлог за неиспуњење већ узетих обавеза. Има студената који су одустали од појединих предмета за које су узели обавезу, због много заосталих испита. Али, на последњем састанку Народне омладине јасно је истакнуто да неиспуњење обавезе повлачи одговорност пред активом. Исто тако је одређен став према ма каквом покушају преписивања или дошаптавања на испитима. Б. О. Медицински факултет НЕ CMEMO СЕ ОСЛОНИТИ НА ВРЕМЕ ИЗМЕЋУ ДВА ИСПИТА На четвртој години медицине наЈвећи број студената има по два заостала испита- Њихов броЈ износи око 320. И Behima рачуна да he Јецан од њигх спремити између испита. Обично се форсира први предмст, док се за други оставља само време између полагања прпог и другог испита. Овакав однос је забрињавајуКи, Јер су предмети опсгжни и захтевају много више gneмена, него што може да пружи размак од 15 —20 дана. Осим тога овако лабав однос може да доведе до масовног понављања годипе. Наставна комисија води бррбу противу таквог става схудсната, али се он Још увск није променио. То истовремено указује да проблеми учсња, нарочито оваквс природе, нису више ствар само наставне комисије. Њима, посебно сада, мора да се бавн и организацнја у целини. (Б. Н ) Грађевински факултет ОБАВЕЗЕ МОРАЈУ БИТИ ЗАЛОГА ЗА СИГУРНО ДАВАЊЕ ИСПИТА На Грађевинском факултету je у овом семестру преко организације Народне омладине извршено примање обавеза за полагање испита у јануарско-фебруарском року. Узете су обавезе на заостале и редовне испите. На Грађевинском факултету има 1.360,. а са ванредним 1.403 студента. До 5 јануара 1950 године Деканату је пријављено 4.081 испит редовких студената, док са ванредним студентима укупно 4.142 испита. Пријаве испита, уз молбу Деканату, још су у току. Према подацима Комитета Народне омладине узета обавеза на свим годинама гласи на 2.303 заостала и 977 редовних испита. По пријавама прва година није испунила обавозу. Обавезала се на 77, а пријављено је 62 испита. Комитет Народне омладине прве године не зна разлог зашто су 15 студената одустали од полагања, јер нема тачну евиденцију. (Ж. П.)

ПОВОДОМ ИЗБОРА ЗА ОРГАНЕ НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА

Избори за органе Народног фронта увек су претстављали значајне догађаје и за организационо учвршћење и јачање Фронта, и за општи социјалистички напредак наше земље. На њима је долазила до изражаја висока политичка свест наших маса и визуелно се испољавала њихова решеност да истрају у борби за изградњу социјализма. Овогодишњи избори за органе Народног фронта, који се у Београду одржавају 29 јануара, имају нарочити значај. Тај значај долази отуда што се одржавају после успешно завршене три године Петогодишњег плана, чијсм испуњењу су организације Народног фронта дале непроцењив прилог; у време не само великих унутрашњих победа, него и великих спољнополитичких победа наших народа у испуњењу програма социјализма. После знатног напретка наше изградње и задаци који се постављају пред Народни фронт порасли су Одлуке и закључци III пленума ЦК КШ нарочито су томе допринели, јер Народни фронт у културном и просветном прогресу наше земље треба да одигра велику улогу. Најзад, ови избори одржавају се у време настојања иепријатеља да разбију морално политичко јединство .чаших народа, опортунистичко-ревизионистичких настојања Информбироа, СССР-а и других да Фронт

разбију, одвоје народодсвоје Партије, распарчају јединство и униште оно што је крвљу дуго година стварано. Међутим, јачање наше социјалистичке изградње, све већи успеси у испуњењу програма Партије резултат су и јачања Народног фронта, све већег морално политичког јединства наших маса. зближења народа са Фронтом и Народног фронта са својом Партијом. Као оргаиизациона форма савеза радника, сељака и народне интелигенције, као општеполитичка организација у којој су окупљени сви радни људи и сви патриоти земље Народни фронт је снажна полуга Партије у изградњи социјализма, велика радна и васпитна школа широких народиих слојева. Наш Народни фронт био је то и у периоду борбе за национално ослобођење, у периоду борбе за извојевање Народне револуције, а он је то и дапас, само много чвршћи и јединственији, у периоду, када је потребно све снаге ставити у покрет за одбрану тековина те борбе, за оЧување тековина' Револуције. Као најефикаснија и најпогоднија форма, у нашим условима развитка, сједшцавања и окупљања маса Народни фропт се показао као моторна снага, која под руководством Партије покреће, мобилише милионске масе народа, даје интензитет и јачину, обезбеђује максималну брзину

маса у испуњењу задатака Петолетке. Он је школа и политичког и економског васпитања маса, преко кога наша Партија непосредно објашњава пут народу и пер>спективе развитка. Као тахав он је дао неизмерне резултате у извршењу задатака Петогодишњег плана, а посебно у прошлој, трећој години, Он је полуга спровођења у живот свих других мера које је предузимала и предузима Партија и Влада у циљу бржег изграђивања лепшег живота радног народа. Сви напади Информбироа да разбију Фронт и распарчају јединство народа, да Фронт —-народ одвоје од Партије пропали су. Народне масе окупљене у Фронту васпитаване од наше Партије и друга Тита нису могле поколебату и разјединити разне „теорије 1 * срачунате на озо прво. Уместо тога, нарочито у прошлој години Плана наше масе су се показале јединственије него икада раније. Безбројни су примери добровољних радних бригада на многим градилиштима земље. огромак је одзив за одлазак у индустрију радних људи, велика помоћ органима народне власти, у спровођењу привредиих и управних мера итд, итд. Свогодишњи избори за органе Народног фронта Бгограда биће још један значајан допринос његовом даљем јачању. Пред Фронт даљи развитак социјалистичке изградње

поставља нове и нове, замашније и величанственије задатке, чије испуњење тражи и нов још јачи и интензивнији полет и одлучност. Бирањем нових руководстава, постављањем на руководећа места организације нових смелијих и одлучнијих градитеља социјализма, исправљањем досадашњих недостатака и грешака Народки фронт биће и даље још снажнија и солиднија полуга наше Партије. Народна омладина као најактивнија и најполетнији део Народног фронта дочекује ове изборе сз raрочито великим усџесима и драгоценим доприносом својој социјалистичкој отаџбини. У том доприносу знатан је удео и омладине Бео/рада и Народне омладине нашег Универзитета и великих школа. Нар. дна омладина Београда, као што је била досада најјачи ослонац за извршење планских задатака биће то и у будуће. Стопроцентним учешћем на изборима, ангажовањем и пружчњем помоћи око предизборних припрема и самог тока избора она ће то ч овог пута показати. • • • Студенти нашег Универзитета и великих школа гласаће у својим о: сновним организацијама Народног фронта. За студенте који станују по студентским домовима биће органиi зовака бирачка места по домовима.

Шеста годишња скупштина здравствено-потпорног удружења Привредним јачањем наше земље све се више побољшавају материјални услови живота студената

Пре неколико дана одржана је н шеста редовна годишња скупштина * Здравствено-потпорног удружења с студената Београдског универзитета. с Циљ ове скупшткне је био да се у анализира рад у току прошле школ- г скв године, поставе нови задаци у 1 вези економско-здравствених про- р блема и изабере нова управа. Реферат о економском положају и с здравственој заштити студената r Београдског универзитета дао је r претседних Удружења Владан Пан- " тић. Материјално збрињавање студена- ( та као и старање за њихово здравље била је брига наших народних власти и омладинских организација ( још од првог дана рада Београдског универзитета. Привредним јачањем наше зем-ље материјални услови живота наших студената из године у годину су се побољшавали. О то- ( ме најболл говори чињеница да на нашем Универзитету од 24.000 студента стипендију прима 12.500, што значи 52*/о. Но, стипендија је само основна али не и једина помоћ студентима. Она се манифестује кроз разне видове и зато о њој можемо говорити као о свестраној помоћи, али не и непроменљивој, Јер потребе наших студената расту а самим тим се повећавају и суме намењене студентима. На име помоћи издато је ове године студентима 3,781.038 динара а на име позајмице 566.922 динара. Н>у су углавном користили студенти који не примају стипендију и ова чињеница јасно говори да је сваки студент на нашем Универзитету потпомогнут било стипендијом или новчаном помоћи. За рад студентске поликлинике, опоравилишта, бањских и других лечења примљена је од државних органа сума од 24.000 динара и здравствено удружење је за заштиту здравЈва студената утрошило око 26,000.000. а за ову школску годину предвиђа се сума од 26,000.000. ■ „У овом месецу, вероватно, истакао је у свом реферату друг Пантић, биће донета уредба савезне Владе о здравственој заштити студената. Према пројекту ове уредбе сву бригу о здравственој заштити студената предузеће Министарство народног здравља Н.Р. Србије, преко своје Управе за здравствену заштиту студената. Уредба предвиђа потпуно бесплатну здравствену заштиту свих редовних студената.” Посебну пажњу је Удружење поклонило организовању студентских летовалишта на мору и у Србији. Кроз њих је у току прошле школске гсдкне прошло 4.100 студената. Читаву организацију спровело је Удружење уз помоћ омладинских организација на факултетима. То je био један од највећих успеха Удружења у току протекле године. Организацији летовалишта за ову годину Удружење је одмах пристутшло. Beh је формиран одбор који је обезбедио летовалишта на мору и предузео мере за обезбвђење финансиских средстава. Ове године плагатра се организовање летовања за 6.000 студената. Удружење ,ie болесне студенте слало на бањско лечење. У дванаест бања лечило се ове године 192 студента и за њихово лечење је утрошено 515.220 динара. Велику помоћ студентима пружа и дијетална менза у којој се храни 400 студената. Посебан проблем у прошлој школској години био је: обезбедити смештај болесних студената од туберкулозе. Удружење је приступило отварању специјалног опоравилишта у Мојстрани и грађењу бараке на Авали. У овој школској години број оваквих опоравилишта he се повећати. Поред свих ових успеха у раду 3дравствено-потпорнот удружења у реферату се подвлачи као један од највећих пропуста недостатак тачне евиденције о стварном здравственом стању студената што онемогућава предузимање мера за решавање проблема здравствене заштите студената. Смештај и исхрана претстављали ' су посебну бригу наших народних ! власти. У току прошле школске године у студентским домовима је становало 2.775 студената. Да би се решило станбено питање народне власти су приступиле изградњи станбе-

ног насеља на Новом Београду. Toi ком фебруара месеца почеће тамој смештај 4.500 студената. студентских ресторана је превелизј услед чега студенти чекају дуго на ред. Отварањем нових ресторана на Новом Београду, подизањем ресто. рана у Захумскад улици за 2.00Т> 04# дената и павиљона на ском путу за 1.000 студената у о®оЈ години he се решити и то питање. 55 најскорије време организоваће ce А бифеи на факултетима. За побољч шање исхране такође је доста учеч њено. Студенти he у мензи иматИ следовање по картама Р-1 а с другo стране захваљујући студентској еч кономији у Панчевачком Риту-?де ја одгајен већи 6poi свиња квалкггев хране he се побољшати. Све ово најубедљивије говори о томе колико се побољшао у односу на раније школске године еккомч ско-социјални положај студената у нашој земљи. Посебно је питање како се корич сте материјална средства и да ли се( помоћ пружа баш оннма који то најч више заслужују добрим ђацима^ И у реферату и у дискусији билр је речи о пропустима и грешкама организације Народне омладине 6aui по питању решавања економских И здравствених проблема. Поједине ор ганизације се нису упорно бориле да брзо и благовремено помогну члаао-: вима Народне омладине у решавању њихових материјалних тешкоћан Оне су могле баш давањем гтредлога за додељивање стипендија, пович шење или одузимање, додељивања помоћи и упућивање на летовалишч та да стимулирају баш оне студенте! који се истичу својим стручним pa-i дом и залагањем у раду организацич је Народне омладине. На пример орч ганизације Ветеринарског, Економског и Природно-математичч ког факултета где је правилно решавање економско-здравствених питања постало моћно средство у решавању осталих док су на Техничкој и Медин цинској великој школи као и Фич лозофском факултету ова питатања препуштена „задуженима” или! пак за тај сектор нису дуго и-: мале ниједног одговорног члана. Игнорисање овог сектора од странo секретаријата актива и недовољна помоћи комитета Народне омладинб нарочито се негативно испољуло на случајевима болесних студената о којима се мало водило рачуна. АлЛ највећи недостатак био је тај urrOf се није у додељивању материјалнв помоћи руководило принципом да oe помоћ додељује студентима који су постигли најбољи успех у раду. Има низ примера који јасно показују да се радило баш супротно* На пример преко лета су многи слаби ђаци примали стипендију, а сличан је случа} био са слањем студената на летовање. Да би се откло-: нио овај недостатак у раду, на саветовању је прихваћен као најванонији задатак да се у будуће успех у стручном раду узме као мерило прич ликом додељивања материјалне пои моћи, слања на летовање итд, У дискусији је било доста речц 0| животу по домовима, о здравствеч но-хигијенским условима по фаи култетима, о односу студената прoч ма народној имовини и култур* j њиховог понашања. Из ње се могцв j закључити да има случајева немим лосрдног уништавања инвента£ај (дом на Вождовцу) да је хигизени ско стање незадовољавајуће цаб . пример на Техничкој великој школи не ветре се просторије, не чиств j по неколико дана, нема корпи за отч j патке и пљуваоница; затим у дому j „Милован Ђилас” где се ретко ме-: њају чаршави и студенти сами перу веш ицд. То што је здравствено-хиги-« f јенско стање на нашим школама Н r факултетима лоше има један објекч 5 тивам разлог преоптерећеност. Ач с ли, могућносги има да се ово стањв поправи само ако се и омладинскв организације и школске властл зач узму за то. Досада то није учињеs но. У дискусији је дат исто тако предлог да се изврши ревизија стуч 4 дентских домова како би се из њих к искључили сви они студенти којИ не заслужују да су у њима да се у; будуће не би догађале ствари која не доликују народним i . (продавање инвентара, поливањв s_ водом, паљење барака и др.) Одржана скупштина била је прач * во саветовање актива које ради nq ;; економско-здравственим питањима{ ;; на нашем Универзитету како би раД у овој школској години дао још боч ;; љв резултате. На крају, после дискусије кандич дациона комисија прочитала је лич !; сту предложених за управу Удруч жења која je једногласно примљена^ ;; За претседника је изабран Владак ;; ПантиЈћ. ★

Стипендије

година редовних ггримало проценат студен. ститтенд. 1947/48 18.000 5-736 32,4 # /о 194849 • 21.000 9.536 45,4% 1949/SO 24.000 12.500 52 */-> U e Г Потпоре и помоћи година додељено на број тгросечно помоћи студен, на једнот* студентг* 1938/39 485.620 2.776 175 1947/48 2,893.043 6.290 459 позајмице 1949/50 3,781.038 566 922 i > t Студ. домови година бро] ст. калацитет домова пре рата 4 680 1948/49 6 2.775 6 домова 1949'50 и ст. насеље 7,875 Менз« 19*9 7563 год. број студ- који се хрантј 1946 3.000 1947 4.000 1948 5.067

» словода нАРодап а сад^жаџх: ПРВА СТРАНА //////// //////// //////// '// ’/// /// f/// Узете обавезе треба остварити Пре д изборе за органе Народаог Sm-; јШ^ШшЈ^ШШШЈШч SWJ №У јШШК*јШ&' ЈшШУ Споменик народа Лењппу ШјЛ трећа страна IШЈкаг Априлски фестивал Д)ечак из Метохије ЧЕТВРТА СТРАНА ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА 0 иеким питањима научнот рада у (Маршализапија у Италији и покрети радиих наса Са пехаром и без пораза i i *—■—■