Студент

ЈУГОСЛАВИЈА У БОРБИ ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ

Тфнершжп* екупштина У>едвв>евмх нане иоже се посматратв апсолутно, иего се мора оцењивати у светлости опште сполЈтополитвчке ситуације. Генерална скупштииа састављена је од претставника држава и лато на њој, као ва вајаажнијој иеђународној арени, долази до изражаја одраз опште светске политике. Отуда Генералаа скупштина у данашњој епосв даје слику курса читаaor политичког живота у свету. Самим тим у ерн империјализма она зависн од степена заоштреиости борбе идиеђу два протнввоположена табора и од степева могућностн њихове сарадње. 1949 годииа одликовала се у светској политици тиме да је империјализам углавном био у дефанзивном ставу, да се он овде онде показивао као да прелази у напад, алв да му опште расположење светских маса није допуштало да буде у генералном нападу. Најбољи доказ да је империјалиствчки табор био у суштини у дефанзивв, да се он само бранио, јесте чињенвца да он није био кадар да се супротстави успесима народноослободилачке борбе и револуџиЈв у Кини. У суштинв то је значило губљење америчког тржишта од неколико стотина милиона душа, али САД морала је да скрива своје мсшање и да званично води политику немешања; империјалнсти су морали да пођу на пут признања успеха кинеске револуције. Слична дефанзива огледа се и у Берлинском питању. То је створило услове да соцвјализам као посебаи табор, носилац револуционарних стремљења, може бити велики фактор у светској политици. Међутим, такве шансе социјализма биле су, због грешака совјетске политике, у добром делу онемогућеве за вскоришћавање. Те грешке су се огледале углавном у тези искључивости СССР као носиоца социјализма и у механичком посматрању на фронт социјалистичке борбе. Стварвост је демантовала обе грлшке. Она је показала да соцнјализам није ствар само руководства, већ да је то у првом реду ствар маса. Пововио се доказ истинитости Лењинове изреке: ~]Нико иема ионопол на добру идеју”. Много су шире прогресивне и револуционарне светске масе од оних које руководство совјетске политике ематра за револуционарне на основу факта што оно њииа руководи. Сувише је уско схватање да се за социјализам даиас боре само оне масе које стоје под директним руководством комунистичких партија вођених из Москве. Уместо ширег обухватања маса, међу којима би комунистичке партије имале улогу авангарде, као што то револуционарна геори-а прописује, секташтво је довело до отцепљења маса од комунистичких партија на Западу, (на пр. у САД, Енглеској и Норвешкој) и до тога да један велики део прогресивних маса остаје ван акције комунистичких партија. А интерес широких маса за социјализам и социјалистичку акцију, револуциоиарну а не ревизионистичку, проширује се. Интерес за социјалистичку суштину обухвата огромне масе, стваралачке и револуционарне снаге, остављене или себи или звавично искључене од револуционарног покретв. Ипак то не значи да те снаге немају у овом моменту прогресиван карактер и да оне не доприносе развитку соцнјализма у свету. У крајњој линији. те масе су пуне симпатија за социјализам, оне су кочница реакције против пароле да је социјалвзам општи баук нација. Оие су сила која тупи оштрицу капиталистичког ударца. У класној борби, која по својој законитости траје и добија форме према специфичним околвостима земаља и средина у којима се води, „ко ће кога” ви j'e изгубило светски опсег. Класна борба је остала јединствен фронт по дејству иако не по форми. Тај фронт, међутим, не може nмати јединствеиу тактику и стратегију услед тога што је пропуштено опште захватање иаса, што је интернационалва марксистичка идеологија замењена □анруском н шовинистичком, што је насту.пила ндејна стагнација, понављање увек истих фраза уместо прилажења конкретним проблемима одређене земље и стварања конкретних тактика према њнховим специфичним условима. Тано је пред Четврто заседање ОУН дошЛо до суерета социјалистнчког и империјалистичког табора уз пуно веиекоришћење потенцијалних снага социјалнзиа. Овакво стање на светској аренк било је једав од услова да је Југославија имала поеебан положај на Четвртом заседању. Југословенска делегација морала је да одреди свој самостални став на основу аналвзе спољне политике СССР, која се карактсрисала беспрпнципијелвошћу, тенденцијама за империјалистичко дељење сфера утицаја у свету, а варочито агресиввом политиком СССР-а према Југославији. Беспринципијелност еовјетске политпке огледала се на низу питања ва којима је СССР водио политику противну социјалистичким начелима, које он мора да износи н за које мора да ее залаже ва светској арени. Тенденцнје империјалистичког заузимања ефера утвцаја огледале су се у нераввоправним односима између социјалистичких земаља и у економицн в у политици. Низ чланака наших руководнлаца објављених у „Комунисту” указује конкретвим чвњевицама да је СССР сматрао друге соцвјалиствчке земље, конкретно земље народне демократије најкоикретвнје Југославију, за земље о чијој судбвнв о чијој политици иоже саи да одлучује в коју може економски да израбљује држећи се начела да између социјалнстичких земаља постоји капиталистички начин трговања. Та тенденција је још више појачана извесним гестовима СССР који указуј« на тачност Стетинијусовог тврђења да је у 1943 било преговора, а у 1944 дошло до џеитлменског споразума азмеђу СССР и Велике Британије да Југоелавија буде подељена на две поеебне утицајне зоне, подједнако велике, од којих ће једна припасти СССР-у а друга Великој Британији. Поновљени тестови ове политике указали су се на еветској арени нарочито у јулу н автусту 1949, кад је СССР чак и у днпломатским нотама претно руководству

ФНРЈ да ће он сам ефикасннм средствима „увести ред и ваучити памети” руководиоце ФНРЈ, ако његова тражења. противно међувародним правима, не буду задовољена. Отуда је руководство ФНРЈ морало да изађе на Четврто заседање водећи рачуна о међународном положају Југославије и да рачуна са нужношћу искоришћавања међународних могућноств и супротности за одбрану своје независности и свог постојања. Заузимањем тако нарочитог' става југословенске делегације допринела је промена у карактеру односа између СССР-а и САД, ове две водеће светске силе. До тога је дошло нарочито авализом погрешности поделе света у два неразрушива блока, ко;а се не могу срести у сарадњи, теза која је стара сувише пееластична и аполитички постављена. Међутим, анализом се утврдило да би та теза била тачна ако би стварно с једне стране имали СССР као браниоца малих народа и као браниоца нациовалне независноств других народа, њиховог чувара од туђе експлоатације, а не ако и СССР искоришћује своју помоћ велике силе и врши притисак над другим народима кршећи начела равноправности држава и народа и побијајући право народа на самоопредељење и на принцип демократских односа између држава уопште а нарочито између соцвјалистичких држава. Кад се, ванротив зна да СССР узвма улогу хегемоније и да не преза од експлоатације других држава, онда је јасно да постоје супрогиости и у оквиру социјалистичког света и да оне у том оквиру играју првенствену улогу. Таква сигуација била је од утицаја по држање наше делегације на Чегвртом заседању • Она је поставила себи за задатак да искрево и стварно брани социјалистичке принципе, али да их брани где су они угрожени, да их брани од сваког, без обзира на етикету, и да их брани онда кад су они стварно угрожсни. С друге стране југословенска делегација је поставила себи за задатак да брани своју националну независност, јер марксистички интернацнонализам не признаје стварни интернацнонализам ако свака држава нема права да њени народв равноправно учествују у међународном животу. Полазећи са становишта да социјализам јесте линија која одређује угословенску политику, алн да та линија има своју суштину, а не да се она своди на фразе. Став југословенске делегације био је оличен у говору друга Едварда Кардеља, чији говор поставља као генералну призму речи: „Сагласност између речи и дела”. Ми не тражимо друго до правилнвх н праведних одвоса између народа, свих варода уопште, а варочито између социјалистичких држава. Мв тражимо мир, сарадњу взмеђу сввх народа, ми тражнмо могућност да народи жнве напоредо у ситуацији таквој да се један другом не меша у унутрашње односе и да један другом поштује унутрашњи н спољни суверенитет. Ето то је била лпнвја југословенске делегације на Четвртом заседању. Отуда наша делегација није априорно приступала појединим предлозима Зато што су долазили с једне или с друге стране, него је улазила у њихову суштину, проматрала их кроз социјалистичке принципе. Погрешно би било квалификоватв рад иаше делегацвје да смо ми заузнмали ставове противне ставовима СССР. Напротив, југословенска делегација поставила је себи као руководеће начело да буде увек уз СССР кад је он водио стварну борбу против имперпјализма и кад je критиковао оно што је назадно, кад се борво за оно што je еоцијалистичко начело. Напротив, ми смо ииалв храбрости и сматраио то као вашу социјалистичку дужност да се не обазиремо на то што је један предлог долазио од СССР-а, ако је тај предлог претстављао само лажву борбу против империјализма, ако је он бранво нешто што је назадно, или ако је он хтео да под маском сопијалистичког привципа нзнесе нешто што је противно тии принципима. Даћемо неколико примера који he објаснити нашу линију на Четвртом заседању. СССР још 1946 поднео је предлог за спровођење делимичног разоружања. Један од услова тог предлога био је да све државе, којих се тај предлог тиче, поднесу број и снагу свог наоружања в војних ефектива. Све државе поднеле су те податке тачне шли лажне, али их СССР није д?о. На основу тога дошле су оправдане критике и

било би погрешно ако би ми измишљали агрументе да бранимо неисиуњење сопственог предлога. Или други пример. СССР напада друге државе за ратнохушкачку политику н сматра да се мир може постићи једино ако се те друте државе осуде. Правда да би та осуда претстављала прилог мшру. Уствари ако се анализира једна резолуција која садржи осуду датвх држава, онда се внли да она нде баш ва то да ие буде усвојена и да спречи сваку платформу за споразумевање. Отуда је Југославије гласала против овог дела. Совјетска делегација на пример гласала је за интернационализацију Јерусалима да би себи осигурала утицај совјетског конзула у управи Јерусалима не водећи рачуна о сопијалистичкпм начелима да интсрнационализација извесних делова света звачв учвршћивање империјалистичких позиција у тим деловима н искључење самих народа од сопствеве управе. Разумљиво је да Југославија за совјетски предлог није могла гласати. Совјетска делегација поставила је као један од услова за решење грчког питања да данашње границе буду коначне границе између Грчке в Албаније, али у исто време тражила је да' све друге државе признају садашње границе Грчко као коначне, чвме је хтела да осигура граннце Албанијв. Међутим, кад је Грчка на то пристала, онда је Совјетски Савез предложио Албанији да то не прими. Под таквим условима не може доћи ви до какве сагласности. Даље, обичај је СССР-а да миото ствари „надува”. На пример. Тражгно је да се створи стража ОУН од 300 полицајаца који би се селили по свету кад ОУН врше какву функцију, као пратња разних комисија ОУН. Совјетска делетација је неколико дана говорила против овог предлога под изговорои да се ствара војска која прети као оцасност по мвр не помињући никад број полицајаца. Сви други народи су били за ту стражу, и ми смо у ситуацији сукоба сматралн да се треба уздржати јер ситуација ннје таква да би могли тврдити да се стварно ствара међународва војска. У разним ситуацпјама ин смо тржжилн оне које доприносе јачању међуиародве сарадње. Отуда смо сматрали да у свнм тачкаиа дневног реда у којима се учвршћују могућности сарадње треба се што више ангажовати у смислу омогућавања равноправне сарадње. Наша Влада је оценила да је једна од тих тачака и Декларацпја о правима и дужностима држава. Повеља ОУН донела је основне првнципе на којима треба да пребива одвос између држава, алв тв принципи нису довољно разрађгни у Повељи. Отуда је дошла пницвјатива Панаме, да је потребно да се поблнже регулише која права имају државе према другим државаиа и које се дужности Повељом државама намгћу. Под таквим околностима наша делет&ција проучила је предлог Комисије за међународно право и нашла да је предлог позитиван, али непотпун z сувише конзерватнван и да би његова допуна претстављала напредак. Југославија је предложила једну Повељу која се имала засннвати на мирољубивој сарадњп између држава, na идеји универзалности УН на поштовању начела суверене једнакости држава и на поштовању начела о самоопредељењу народа, на осуди сваке повреде суверене једнакости као битног услова за одржавање мира п међународне сигурности, на поштовању начела да народи под старатељством треба дч иду ка гвојој независности и да колоније треба водити у правцу политичких аспирација њиховог становништва. Стога је иаша делегација дала свој предлог у 25 тачака који је обухватио детаљно разрађена сва начела која су садржана у Повељи. Кад је ствар дошла пред Генерални комитет, тј. пред Одбор за дневнп ред, совјетски претставиици су билп против тога да се ово дискутује ва Четвртом заседању, износећи смешне и немогуће разлоге ца пр. да СССР није имао времена да проучи проблеме, да им извештај није преведен на рускв, да је совјетска стална делегапнја доцкан доставила предлог у Москву). Кад су ти разлози материјално побнјени, Вишинскн је остао при захтеву да се ове годнне не днскутјгје. Уствари прави разлог био је дат у штампн в ннје био демантован од стране Совјета. Совјети су знали за југоеловенскв иротивпредлог, налазили су у тачкама нашег противпредлога низ

ствари ноје претстављају критику сада* ш&е совјстске праксе и бојали су се да Ке ваша делегација илустровати свој предлог совјстском прансом. Кад је ствар ипак прошла в почело да се дискУ*УЈв у номисији, благодарећн совјетској делегацијв в делегацији совјетског блока, трв ведеље су дискутовали да ли да се дискутује или не днскутује ве улазећи у суштину, све док није прошао идбор ФНРЈ sa члана Савета безбедноств, бојеКи се да he Југославија, ако се пређе на дискусију по свакој тачки навестп CGCP као повредиоца □равила изнетих у предлогу. На прнмер СССР је доказивао да би усвајање овакве једне декларације претстављало угрожавање националног суверенитета, јер су сувереве земље неограниченс и према томе, ако би се донело такво ограничење, државе би изгубиле од сво’в суверености. Ову тезу нису примили чак нн Чеси ни Пољаци, јер су осећали њену впсурдност и зналн да међународни односи не почивају на анаркијв него ва неким регулама, које су већ у начелу постављене у Повељв. Само прелажење с дискусије на дискуснју о тим регулама било би непријитно ва СССР јер су у нашој декларацији постављена она начела која свака социјалистичка земља мора да брани н од којих се она не може оградити. А ако буде за та вачела, има да буде за наш предлог. Кад је вајзад отворена днскуснја по овим питањима и кад је наш делегат говорио, кад је он изиео само начелно цело питање не нападајући ннког, не указујућв на одређене повреде, а најмање не указујући на повреде од стране СССР, совјетским делегатима је лакнуло. Исто тако им је лакнуло кад је наша делегација новинарима дала изјаву о зиачењу свог предлога. У питању против кога је овај предлог уперен ваша делегација је казала: „Против сваког ко вређа таква правила”. А кад су питалн која је то земља која вређа, одговорено је „То најбоље зна она земља која их вређа”. Ипак и поред свеra тога, Совјети су били против одређивања права и дужности држава. И нашли су се у једном врло непријатном друштву које је имало иста схватања. Од 11 држава које еу гласале против, било је с једне стране 5 држава совјетског блока а с друге стране 6 држава које нмају колоније и иоје нису могле гласати да ову декларацију јер би тиме признале колонијалним народима право на самосталност. Чудно је било слушати да против гласају Совјети заједно са Великом Британијом, Белгијом, Француском, Јужном Африком, Новим Зеландом и Холандијои, док су све остале државе сматрале да би једна оваква декларација допринела бољем поштовању правила о међусобним односима држава. Није Југославија била та која је само ва овом питању допринела сарадњи. Она је евугде, у свим комисијама потпомагала све оно што је иапредно, жигосала све оно што је назадио, уздржавала се од свих личних сукоба, али се бранила од свих неоправданих напада, од свих насртаја на права и част нашнх народа не бојећи се ни грубости ни претњи које су долазиле нажалост од стране оне државе која је требало да браии мале народе. Став Југославије био је изненађујући не само за СССР н совјетски блок, него исто тако и за западне силе. СССР се изненадио гледајући наше делегате да они гласају и говоре против реакционарних предлога западних сила. Просто им је било криво што се није обнстинило њихово прорицање да Југославнја плаћа камате за своје зајмове услужннм гласањем. Западни су се чудилн да Југославија по принцнпијелним питањима гласа уз и ва СССР, којн је напада, па чак и псује њене дслегате. Али на крају светско јавно мњење разумело је ствар: Југославија је гласала према начелима.

Др. Милан Бартош

професор Универзитета и члан југословенске делегације на IV ааседању ОУН

СА ГРАДИЛИШТВА НОВОГ БЕОГРАДА

Пет студентских бригада радило је овога семестра на Новом Београду. Све су постале по неколико пута ударне а три су одликоване Орденом рада. Радови су приведени крају. Током фебруара почеће прво усељаваље студената. По факултетима всћ се отпочело са пријавл»кван.ем.

Поводом годишњице смрти СПОМЕНИК НАРОДА ЛЕЊИНУ

Двадесет трекег јаауара, још од раног јутра ставоввиттво Москве почело ]е да се скуаља око Павелецке жедезиачке стааипе и по свим узицама куда је погребна поворка имала да прође до Дома Савеза. Двадесеттрекет јануара у 9 часова и 30 мивута ујутро, ковчег с тезом Вза • днмира Иизнка био је извесен из дома у Горкама. Немо, без музике, восила су ковчег с тезом Лењива покривеа првевом матервјом. До ставице Гера • симовке, кроз шуму ш поље, четирш врсте, ва рукама, по сиежвом путу, носе ковчег вође. Као уска дутачка трака, пешвпе, иду за ковчетом. Иду рођаца, пријатељи, саборци. Иду масе сељака из обзижњих сеза. Иду до стапице, тде стојш специјазви воз из Москве, коме је додељеаа аочасиа и тужва д у жаост да доаесе тело Лењииа у Мо • скву, тамо, тде та век чекају милиови ожазошкевшх људш. У једаа час поподпе 23 јаиуара по • требии воз с телом Лењина приспео fe на Павелецку стаиицу. На ставаца се ради дочека воза сакупизи дезегатш II свесавезиот ковтреса и XI сверуског ковтреса совјета, члапови ЦК Партије, члановв Взаде, претставивци ортаиизација. Взадала је свечана твшпна. У очима људи бало }е мвото туте и дубоке жозостш. Људи су тражизи једаа од дру • тот утехе и разумевања. Сви су дубоко преживљавали тај историски момеват. На уму а у срцшма је једпа мисао: „Умро је Илик", „С иама иије више Лењиа". Сви су у том треаутку особито јако осекази да је аестало човека чије срце је „куцало жарком љубављу према свшма радашцима, према свима утњете • иим”. У седам часова увече бво је отвореш приступ у салу са стубовима радш опраштања са телом Владамира Изика. У средшии, иа узвишењу, око кота су стајали безбројни веици и заставе лежи открнвеии ковчет с телом Лењина. Лице вође скоро се иије изменизо, руке спокојпо леже иа црвеиој сомотекој застави Централаот комштета Партаје. Крпсталпа свекњаци међу стубовима раззивају светлост кроз тааку пау чиау црвог вела. На белшм стубовшма сале, обавијеиим цриим ш црвевим пзатном висе заставе. Кроз швром отворева врата узшва ее као проетрааа река варод, иде по еали, оптичуки узвишење с ковчетом. Са широко отворевим очима, које бзистају од суза жедао се упијају потледом у позшахе љубљеие црте. Затзедају се у њих последњп пут, трудеки се да утшсиу у памкење драти зик за цео живот. Очеви и матере високо подижу децу. Са хорекот места $а све време радлежу се јецајуки двуца потребие музике. Без обзира иа жестоки мраз који је достизао 35 степеиа, ред пред Домом Савеза сваким часом постаје све дужи и дужи. На узици век више чаеова стоје десетвве хаљада људи очекујуки да уђу. Век су отворева сва врата Дома Савеза. Век пуштају људе у аеколако бујица. А народ једнако иде и иде. Везичапствена, незаборавна слвка. Два часа је ноки, пет часова јутра, а маса народа се аепрекидно meke, воку као и дању, јутром као и вечером, у читава двадесет ш четири часа, без тренутнот прекида ва улица се ве види крај редова. Јако пламте мпогобројне ватре поред којих се човек може огрејати. Ледена је матза пред зору, пара од днсања обавија људе. Све то даје улицама које воде ка Дому Савеза узбуђујуки, потресии изтлед. Москва ие спава век одавно. Не спава два дана и две ноки. Обузетв узбуl)ењем, дубоком жазошку, људи иззазе аоку ва узицу, шду кутеки са цезим породицама, са мазевом децом иа рукама, ка Дому Савеза. Нду, тотови да престоје на жестоком мразу мното часова, да би минут-два пробаглли поред дратот вође, Сви хитају оиом месту, тде лежи тезо везвког аеимара револуције. Tpeka дав и треку вок жури народ ка Дому Савеза. Иду из цептра трада, из дазеких предтрађа. Пристижу из бзисках и даљих традова и села. Са жељезничких станица хитају делетације с венцима. Ево у Дом Савеза улазч петротрадска дезетацшја. Хиљаду петроградских радинка и црвеноармејаца, изабранпх на комеморативиим скуповима, допутовало је да се поклови одру Лењина у име петротрадскот пролетаријата. Они су положили у подножју ковчета венце и заставе послате од радиика Лењиаова трада. За три дана прошдо је око мизион људш поред ковчета Лењииа, Немотукао је зауставитн ту реку људи. Bek су објављеии даи и час сахраие Владимира Изика. 27 јавуара у 4 часа после подве бике сахрана аа Црвеном трту. Приближава се јутро 27. јануара. Приближава се тревутак када ke се обуставити приступ телу Лењнна. Отромап број телеграма свакот миаута стиже од мвотобројашх делетацаја еовјетских и инострапих радника, који су још ша путу. У свим тим послаиицама једна је молба: одложити сахрану, аричекати с предавањем земљи тела Владимира Пдика. Све мање ш мање преостаје часова, када се још моту видети црте лица Взадимира Извка. Ускоро ke поклопац сандука ш земља зававек сакритш бес • кра)но вољене вокине црте. Та помисао тишти све. Сви осекају да то ие треба л а се десш. Не треба предавати земљи тело бескрајио љубљеаот вође, ие треба зааавек сакрити драте црте Лењииова лица, Помисао да се сачува тело Взадимира Илика Лењшаа ашкла је у самој средшвн иародних маса. Bek 23 и 24 Јануара аочелш су у том смшслу пристпзати телетрамш и поруке. Особито упорне модбе су пристизале шз провииције. Г рупа кајевских жезезничара моли „без одзатања поручити одтоварајукиш стручњацима да разраде питање о томе да се сачува тело дратот Владимира Илика за хаљаду тодина". Гракевииски радвшцш ш службевици СВНХ аастоје иа томе д а се „сачу • вају за дуто време остаци д ратот учитеља путем балсамовања његовог тела". Шкозска омладива из Ростова на Дову пише: „Веома пожељно сачувати тело вашет пајвољепијет во!)е Владншира Илмка Лењшиа. Сахравитв у земљу вшје реткост, а еачувати за миото го.у.иа, то може да учипш смо Кошувистичка партија", Радиици, ш шнжењери путиловске фабршке предлажу „ае сахрањиватш у земљу драто тело Взадимира Илика. Потребао је да Илшк физвчки остаие с иама ш д а ra веизмерне масе моту вшдети." Група радника рудара шз Домбаса телеграфшше: „Мотукаост вшдетш љубљенот воку макар и иепокретаог делшмичио ke ублажштш туту за тубитком ш вадахнути на даље борбе и победе". За трш даиа 23, 24 и 25 јануара кошисшја за сахраву добшла је хшљаде сличввх тезетрама ш аисама. То упорно захтевање варода, без раашјет примера у шсторији, д а се ие допустш предавање земљп во/)нвот теза изазвазо је следеку владину одлуку усво • Јепу 25 јаиуара: „Иззазека у сусрет жељи шзјављеној од мвотобројпих делегацвја ш апелама упукепим ЦИК Савеза ССР, а у циљу да се свима овима, којв aebe успетш да стигву у Москву на дан сахране створш мотукност да се опросте с љубљеним boljom. претседништво ЦИК Савеза ССР одлучује: I. Ковчег с тезом Взадимвра Илика сахранити у тробницу, која ke битш сатрађена r ако да је приступачва за посекивање. Друто тробвицу сатрадитш поред зшда Кремља, иа Црвевом тргу измеку заједнвчквх тробница бораца Октобарске револуцшје. Москва, Кремљ, 25 јаиуара 1924 тодине". Та одлука довоси шзвесву утеху оним људима којш иису мотлш доспетш до Дома Савеза. У осам часова ујутро 27 Јаауара у почасној стражш етоје зрутови Стаљша, Калшњша ш претставницш петротрадекшх радвшка. Тачио у 4 часа поподве ковчет с телом су изиели из Дома Савеза иајблшжш саборцш Владимара Илшка иа челу са Стаљшном. Kpos тусто збијеае масе иарода, латаво восе ковчет е телом на место последњет вочшвања, иа Црвеиш трт. Tpr је препуа аарода. Овде су претставници раззшчитих ортаннзацшја Моекве, Лењиптрада, Кијева, Смолеиска, Харкова, Туле, Урала ш друтих традова иаше велике отаџбиве. Овде су д елетације многомилвовског сељаштва. Овде је воЈека разлшчштот рода оружја. Заставе, покривеве жалосиим везом над масама варода. Ншко ае мислш о хладвокн која пробшја, лшца свих управљеаа су ка трш• бииш, сшш иапретауто чекају. У тај чае по целош иашем аеизмершом Савезу разлегзи су се жазисви двуцш опраштања са boIjom: свреше пароброда, сиреве фабрика ш радповица. На трту се почасвш плотуа топова слива са звуциша посмртнот марша. Посред заједвичких тробница, воред зшда Кремља carpakeaa је дрвеШ тробвшца д а пршмв тело aoke. Над узазом у тробиицу укрстиле су се црвш и црвеша заетава. Друтовш Стаљшв, Молотов, Калињин, Ћержшпска, уносе ковиет у тробиицјк Тело Владшмшра Изшка Лењииа нестаје еа површшае земље. Радшо шзветтава цео евет о шомеиту сахране Владвмшра Илика Лењвна. Мнотохиљадита томшза је замрла. На трту је тихо, тихо.' Дуто упркос опгтром мразу ие разалази се томкла потресева ужасвом несреком. На;зад, ,t.vjh одлазе с трта, ази, као и сав наш варод, оаи ke целот свот живота пки за Лешмаом.„ Б. Ј. ЗБАРСКИ

2

ЛШЗРППНИ^ {ЈЈШФШШ/Ш*