Студент

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ ЛИКОВНЕ СКЕЦИЈЕ У ПРИПРЕМАМА ЗА АПРИЛСКИ ФЕСТИВАЛ

Рад културно-уметничких друштава сае је пунији и оадржајниЈИ. Мајски фестивал je Д ао потстрека за цравилно и равномерно спреман>е репертоара и за ств®ран>е нових форлш делатности културно-уметничких друштава. Основане су многе драмске секдиЈ е * а такође и ликовне, којих прошле године није било. Драмске и ликовне секцијв спремају се свакодневним радом за Фестгшал. Међутим, кроз рад наилазе на различите проблеме, које треба, баш зато што су нове секције, брзо и решавати, Ликовне секције су почеле са ра дом тек пре месец и по дана. Нек« оекције ру већ прилично средил« свој Рад и отишле напред. То су секције културно-уметничких ДРУштава Правног u Природно-матема тичког факултета- Ликовне секциje на осталим факултетима организоване су, раде, али. инак, заостају у поређешу са овим секцијамаПред свим тим секдијама стоје исте тешкоће и решавање сличних проблема. Први усло® за рад секдија је набавка материјала; хартије, боја, гипса итд. Без тога нема рада секција. Међутим, то питање није срећно решено и зато све секције оскудевају у материја Лу. Глаани задатак ликовних оекција је ваопитавање студената у разумевању уметничких дела и развијаше интересовања и уметничких способности код студената. За такав рад нужна је помоћ стручних лица студената Академије ликовних уметности. А стварно, досада помоћ није солидно опроведена и решена, углавном због руководства сежција које нису поставиле оцену рада тих стручних лица како греба. Ликовне секције наилазе u иа неразумевања на првом месту од стране Комитета Народне омладине, Студенти Академијв ликовних У“ метности при доласку ка рад у по* једине секције нису добили потребну подршку од Агитпроп одељења прјединих факултета- На Ветеринарском факултету и МВШ на заказани састанак поводом рада ликовне секције није дошао нико из Агитпропа, иако им је било указано на то. Негде су стручни руководиоци морали сами решавати оРгаиизациона питаша (сазивати члановв секциЈ 6 ) што није њихов задатак. У оваквим случаЈевима, када почиње радити нова секција нужна је помоћ к подршка Агитпроп оделења по факултетима. Кад ое говори о радУ једне сек ” ције морамо се осврнути и на однос Управе културно-уметничког друштва према раду те секције. Ликовне секције сусрећу извесно ireразумевање код својих Из тог односа добија се утисак да се ликовне секције схватају као моћне сехције, умал’не као техничка секција. Beh смо рекли шта Je главки задатак ликовних секциЈа. Али тим се не искључује и њихова помоћ на цр. стварању уметкичких плаката и сл. само се не сме изгубити из вида њихов главни задагак. Овакво схватање одразило се и на обезбеђешу стручних руководилаца. Већина културно-уметничхих друштава имају хонорарне стручтш руководиоце за поЈедине секције. А када дође на дневни ред хонорарисање стручног руководиоиа за ликовну секцију. онда ту долази до устручавања и изговора о великим излацима. Тако Је поступио Пољоприаредно шумарски факултет и зато њихова секција ни досада нема стручног руконодиоца. За рад ликовних секција оД велике важности су и просторије. Ту

В. ФИЛИПОВИЋ

се мора такође одразити брига и стараше Комктета НО и Управа друштава о ликовним секцијама, Јер се у неким случаЈенима то ггигвње може Јвдино решити уз њихову помоћ. Ликовна секција на Природнс-математичком факултету има просторију за рад само до првог фебруара. После тога може добити собу архиве за рад, али само уз залагање Комитета НО код Деканата. На сличне проблеме и сличне начине решавања наилазе и секције осталих друштава* Већ le изнестан броЈ радова чланова лиховних секциЈа готов. До Фестивала биће завршен још велики броЈ сликарских радова. а, уколико довволв могућности, и ваЈарских. НаЈбољи радови биће изложени на изложби, која he бити отворена у оквиру Фестивала. Све секције, у припремама за Фвстивал треба да поЈачаЈу своЈ рад. То нарочито важи за секције Ветеринарског, Филозофског факултета и МВШ. Проналажењем стручвих руководилаца и организационим учвршћењем те оекциЈв могу стићи Правни и Природно-математички факултет и заЈедно са њима репрезентовати друштва на изложби у оквиру Фестивала.

Д. ЈАНКОВИЋ:

Д. Ђоковић

члан ликовне сск цијс Клуба младих: Одмор ва градњи

Бригадирка

КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ПЛАКАТА И ДЕКОРАЦИЈУ САЛЕ ЗА ОМЛАДИНСКИ ФЕСТИВАЛ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Фестивалски одбор Народне омладине Београдског универзитета расписује конкурс за израду: I 1. Плаката за Омладински фестмвал студената Београдског у-1 ниверзнтета. Право учешћа на конкурсу и-' маЈу сви студенти Београдског универзитета. Кроз плакат треба да се изрази масовно учешће сту- ] дената на Фестивалу и учешћв у уметничком раду: хору, соло инструментирању. соло певању, ор-' кестралној музици, драми, фолклору (народним играма), балету, ликовним уметностима и књи- I жевности. У плакат унети амблем Народне омладине Југославије и натпис: Фестивал Народнв омладине Београдског универзитета, 10—20. IV. 1950 год. Величина плаката треба да буде 70—100 см. Плакат радити у три боЈе. Награде за конкурс су следеће: прва награда 5.000, друга 3.000, трећа 1.000. 2. Нацрта за декорацнју улаза и сале на Коларчевом унивсрзнтсту. Кроз декорацију треба да се изрази рад студената Београдског универзитета на свим пољима уметничке делатности, изградње и стручног рада. Награде за конкурс су следеће: прва 5.000, друга 3.000, трећа 1.000. Рок за предају плаката и нацрта је 20. фебруар 1950 године. Радови се предаЈу Фестивалском одбору Народне омладине Београдског универзитета. Балканска 4ДП спрат. За сва детаљнија упутства обратити се Фестивалском одбору сваког дана од 12—14 час.

филм- „НЕЗАБОРАВНА ПЕСМА"

Филм „Незаборавна песма” спвда у ред оних ретких америчких филмова који се, за разлику од стандардних филмова америчке филмскв продукције са бедним садржајем и штетним утицајем, карактерише позитивним и освежавајућим деловањем на гледаоца, те као такав претставља дело од веће уметничке вредности. Режиран од Чарлса Видора, који због својих напредних режисерских концепција често запада у немилост код америчких продуцената, а кроз мајсторску глуму напредног уметника Паул Муниа подигнут на ниво квалитетног уметничког дела, филм „Незаборавна песма” је уствари плод прогресивних тежњи напредних културних радника Америке. Насупрот филмовима типа „Плинска светлост”, „Сиротица из Ловуда” или „Пропали излет” који се баве судбинама неизлечивих психопата, манијака и алкохоличара, судбинама људи чији постунци не прелазе границе потсвесног, филм „Незаборавна песма” открива нам кроз животни пут великог уметника Фредерика Шопена лепоту једне људске душе, племенитост и величину уметникове службе народу. Фредерик Шопен, велики пољски пијаниста и композитор органски везујући својв музичко стваралаштво за ослободилачке тежње потлаченог пољског народа постаје запажена личност у културним круговима револуционарно расположене Европе 30-тих година прошлога века. Његова музика, животно утемељена на богатству народних мотива, делује за Европу која се већ заситила болећиве музике салонских извођача, као откриће нечег новог, др тада слабо израженог у музици. Иако романтичар по уметничком правцу коме припада његово стваралаштво, Шопен не уноси у своја дела малограђанско сањарењв и млитаву болећивост. Романтизам са којим је Шопен освајао слушаоце је прогресиван, борбени романтизам, гтреко кога је уметник судбински везао своје велико дело за ослободилачкв тежње свога подјармљеног народа. Крвави догађаји у Пол>ској 1831 годинв налазе снажног одјека у Шопеновим композицкјама. Париз одушевљено прима пољског уметниу* ка. Његова музика постајв „савест Европе узнемирена због догађаја у Пољској.” Филм у приказивању великог уиетника и борца одабира само најкарактеристичнијв моменте из његовог живота. Патриотизам као најбиткија црта у Шопеиовом лику ненаметнуто је исгакнут већ у првим сценама којв приказују Шопена у његовом раиом детињству. Од немоћких, и детињим сузама пропраћених дисхармоничних удара У диркв клавира, којима мали Фредерик гневно изражава свој бол кад посматра пољско робље ко}е царски џелати одводе у Сибир, тај Шопенов патриотизам кулминира развојем радње, да би се, у завршним сценама, прелио у револуционарнв звуке његових етида и полонеза. Те* ска повезаност Шопеновог музичког генија са осећањем ватреног родољубља и искреног саосећања са народним патњама, иако иије увек због доста слабе глуме Корнела УаЈлда психолошки убедљива, кроз читав филм доследно је истицала та} Шопенов патриотизам, гтретвореног у основно мерило за оцену Шопенових поступака. Шопенова љубав са француском књижевкицом Жорж Санд у филму је приказана као наЈважкији догађаЈ из уметниковог живота. Велика љубав са Жорж Санд без сумње да је утицала на стварање Фредерика Шопена, међутим тај утицаЈ никад није био толико јак и поразан да би Шопена патриоту, заменио Шопен скучени малограђакин који бежи од тешкв стварности и компонуЈе за себе, своју љубав и уски круг пријател»а обожавалаца његове. у том случаЈу, „уметности ради уметности”. Уствари љубавна историја са Жорж Санд у филму форсирана и обогаћена многим детаљима. у

сзшгтни је допринела да се уметнички снажно и убедљиво подвуку најбитније особине Шопена као великог уметника; његова љубав према народу и љубав према делу које га везује са народом. И када Шопен савлађује своје слабости и раскида са Жорж Санд, ми видимо да Је ова љубавна историја само оквир који he послужити да се драматском снагом оцрта величина Шопеновог генија. Међутим, што је наЈважниЈе и у чему је основна идеја филма. то је да се у оквирима ове љубпвне историје поставља и решава сукоб два схватања о улози уметности У друштву. а посебно њен однос према ослободилачком покрету Једног народа. Сукоб прогресивног схватања о друштвеноЈ улози уметности чији су носкоци у филму професор Елзнер и Шопен, са ларпурлартистичким концепцијама Жорж Санд претворен је у филму у снажан драмски сукоб који чврсто возује филмску радњу за основну идеју филма. Сценарио филма не остаЈући увек веран историској тачности а одабирајући из Шопеновог живота само оне моменте који he га окарактерисати као уметника чврсто поввзаног са народом, није само створио чврсту основу за постављање читавог проблема, већ је условио једино правилан пут његовог ндејног и драмског решења. Шопен побеђује, а његова победа скупо плаћена жртвом једне велике љубави а потом и сопственом смрћу, претворила се у триумф Једног новог схватања о уметности који прихватају и „носе у својим срцима милиони људи”. Овакво решење идејног сукоба двају схватања у основи Је највећа вредност филма „Незаборавна песма”. Оно филму даЈе још једну квалитетну разлику од стандардних америчких филмова коЈи у циљу обмањивања гледаоца често постављају про блеме чак и врло актуелне за капиталистичку стварност (на пр. проблем штрајка у филму „Како је била зелена моја долина”) да би, затим, понирањем у метафизику, лажну еротику или „игру жкваца”, те проблеме криво решили или сасвим утасили. Тежња сценарија да филму да jeдну садржину са гледишта проблема који обрађује, чак и данас врло актуелног за америчку стварност, довела је до многих отступања од историске тачности у приказивању Шопеновог живота. На мнотим местима ова отступања су cpehно изабраиа и правилно доведена у везу са потребама унутрашњег развоја радње филма. Протест младог пијанисте Шопена на концерту у кући режиму сервилних грофова против насилника царске РусиЈе иако историски нетачан, снаHfHO је окарактерисао Шопена

Павловић Брана:

као оољског патриоту који је пун гнушања према тлачитељима qboга народа. Међутим, има места у филму где су отступан»а од историских паката доводила до неправилног разумевања многих догађаја и личности, а нарочито Шопена. Историски нетачан боравак грофесора Елзнера у Паризу, много јо сметао правом разумевању доста сложеног Шопеновог карактвра, као и објашњењу многих његових значајних поступака. Поред професора Елзнера, окарактерисаног снажном вољом и јасноћом циља, човека који је увек у акцији а који je већ унапред предодређен да буде духовни вођа Шопенов, сам Шопен је блед и доста безличан. Многи поступци Фредерика Шопена, па чак и они наЈважнији коЈи га прикавују као великог уметника и патриоту, пре оу дело професора који утиче на човека слабе воље, но дело самог Шопеновог карактера. ДобиЈа се утисак да професор Елзнер осећа и говори место свог ученика. Оваквој анемичности Шопвновог лика на филму много је допркнела и непроживљена и психолошки непродубљена глума Корнела Уајлда у јглози Шопена. Уајлд се показао као недорастао да глумачки снажно и пластично прикаже лик великог уметника, његову племекитост и нежност, дубину личног доживЛ>аЈа којим је прожимао своје стваралаштво. Сценариста ниЈе остајао веран историској тачности ни када се радило о временским периодима зна чаЈним за Шопенову делатност. ГГрво путовањв Шопеново у иностранство приказано је на филму као бег из Пољске у Париз. Међутим, Шопен je пре свог доласка у Париз направио велику концертну турнеју по Европи. Варшавски устанак затекао је Шопена у Бечу за време те турнеЈе, после чега је он дошао у Париз. Итд. На филму је такође сасвим неоправдано пропуштено приказивање утицаЈа француске стварности оног доба на Шопеново стварање. Овај утицаЈ, иако ниЈе био битан за £ttoпена, коме су од првостепеие важности бшги догађаји у Пол»ској, ипак је пол>ском уметнику био велихи потАицаЈ. Слободоумни Париз онот времена пружио је Шопену пријател»ство и подршку пољских иатриота Мицкијевића и Словацког, познанство са ХаЈнеом, Бајроном, Балзаком, Берлиозом. На филму средина у којој дела Шопен Је и сувише умртвл»ена и статична, па чак и идеа лизована за оно време. Глума Паула Муниа у улози професора Елвнера претставл»а солидну глумачку интерпретациЈу. Међутим, у сценн историског сусрета Шопена и Листа у музичкој кући Плејела, кад Паул Муни глуми задрвољство због успеха свог ученика изражарајући га мајсторском глумом суза>и смеха, утисак ове одличне сценв квари његов трагикомички „чаплиновски” пад. Режија Чарлса Видора није се истицала неким посебним претензијама у решавању проблема ске радње. Кап крви из плућа &о-лесног Шопена која пада на диркв инструмента у кога је он унео сву своју душу, је успели режисерски детаљ који импресивно делуЈе на гледаоца.

А. Штака

Скица (дрворез)

ДЈЕЧАК ИЗ МЕТОХИЈЕ (одломак)

Мутно вече, с оСлаком сиве магле, сиhe кроз ждријело Руговскв клисуре и покри град. Између брда, уз корито риЈеке упузили су блокови ниских куп® до самог улаза у клисуру, те је цијели град, гледан са Јериљака, личио на оклоп огромне корњаче. Изнад мрких кровосва дизали су се биЈели стуоови минарета умотани маглом. При орду, под планином, стајала Је велиха зграда тмназиЈе сва огрезла у мугноЈ светлости широких прозора. По циЈелом rpaду подрхтазала Је свјетлост сиЈалипа пригушена тмином. А над мрким бедемом плаиина простирало се зелеккзсто, модро небо. густо посуто ситним звиЈездама. Све Је. рекло ви се, било мвгрно, спокојно учмало ... Тог вечера, уочи првог маја 1940 к>дине пео се уз стрму улицу висок човјек у дугом шинллу, ситио звеикаЈуђи мамузама. Становкици улице већ су знали да таЈ човЈеж, коЈи пролази сваког Јутра и вечери кроз н,ихову улицу, а враћа се кроз воЈне касарне, им* зелене оштре очи, црне обрве и ксто тако црне брчиће. По еполетама м звјездипама кахтетаЈта прве класе. захључише да Је веомв важна личност. » иеколико дана по ткегоаом доласку у ТГећ сазнаше да Је он лично комаидант жаттцаомериЈе. У свом приЈвтел.ском кругу, капетан Је сматрам за врло финог, спокојног човЈека, отмвнмх мажира, доброг плесача, љубитела странЈГх дихд>» м зуцкало се да. и поред тог» вгго )е ожен.ен, Јтма опхођенне ч«*)««а млвлалачких осЈећала. ДовоЈМчо Ј» Силе погледати љегоее дуге дивн» прстс е» за» обљеним рухгичастит.г иоктима, га л» «е стекне у»)ереи.в о фкиоћи тог човЈека. Њетове позлжнизе ст се просто тггпиле како таЈ чсајек уож» да буде кр-маидант жандмрмериЈе м ммслмлс су. свока за ceGe, ае vooa «ити врло благ старешииа. Међупш. Јутрос ey по зидиаима у великом броЈу осжажуле плакате, летци и пароле које су клицале слободи. Совјетском Сааезу и које су отмореко позивале ка свргввал« закотгите пладе и звале у борбу прстмв фашизма. Због тога Je капетан Оио врло узнвмирен.

Мала варница могла Је повећати његов унутрашши напон, тако да би оклоп спољашњв спокојности прсао у парампарчад. Кроз застор густе магле спази он, приближавајући се брзим корацима, освиЈетљену зграду жакдармериске стакице опасану високим биЈелим зидом на којем су стрчала парчад стакла зарасла у стврднути цемент. Пролазећи поред зида замишљен, капетан наЈедном стаде и зину као да му неко сЈури дут нож у слабине. На биЈелоЈ основи писало Је финим црвеним словима; ДОЛЕ KPAJb 1 Поред зида је лежала, као да са скљокала ua асфалт, широка хартиЈа. Очигледно Је било да су аутори пароле, прислонивши хартиЈу са урезаним словима уза зид, са два-три заиаха четком каписали те двиЈе, за капетансва схватања, неспоЈиве ријечи. Он удари ногом згужвану хартиЈу и оде, скоро трчећи шзред зида, у станицу. У ходкику скочише са клупе, два жандарма салутирајући отсЈечно. Дежурног овамо, проциЈеди кроз вубе капетан ue гледаЈући мх и устрча уз степеииие. У канцелариЈи окиде капу и шињел, баци их гтреко фотељ«, па се хитро окрену кад иа врата упаде задихгн наредкик, црме кудравв косе, широких вилипа и дебелих, скоро модрих усака. Савлаћутући дисање ои поздрази Јако удармвши потпетицама и рече; ИзволЧе, господине капетане! Гладсћи сЈајну полеглу косу капета« упита заЈедљиво, оним потсмешљивим *овом, којим питаЈу полициски исљедкхци: Да ли вам Је случаЈко познато, господине наредниче, шта се дешава •ечерас у вашој парохијиГ... Не? избаци капетак измиЈанивши израз кица и приђе му вребајућим кораком. с рукама забаченим ка леђа. Не? понови он. Пуче шамар. Мааарш! викну дивље капетан. У затвор. Јесте ли разунели? Јесам,.., капетане l Врата се с треском затворише. Мало затим, смирен, али Још уздрхтао

од узбуђења, капетан позвони и нареди да сви подофицири који нијесу на тере«у буду код њега за десет минута. Двадесет минута каоније у команданто■oj канцеларији било Је десет жаидаомериских подофицира. Халашкиво nyшећи, капетан Је корачао испред њих, говорећи да се дужност не врши редовно, да Је стан.е у срезу, а у граду нарочито, врло озбиљно. Комунисти су постали и сувише дрски, говорио Јс он корачаЈући по меком тепиху. То значи да не смемо стајати скрштених руку, Ue I узвикну он и енсргично пригњечи опушак цигарете у стакленоЈ пепељари на лаккраном столу. Јутрос Је наша патрола ухватила Једнот на РожаЈском друму. Носио Је црвену заставу у вреhn, господо !... Ето. Капстан сједв на ивииу столш и поче да ужива у свом пригушено-звучиом гласу. Нека сада голуб сања гдЈе Ју Је xrjeo разамти . . Али не можемо трп Јети такве дрскости, господо, да нам се дижу демонстрације пазариим дакима. Узбушити су цео народ викну он eeh узруЈан, почели су насртати на наше људе. Позчат вгм Је случаЈ кад Је каплар Kopah отео заставу неком Вељку... чиЈег се презкмена не сјећам, али hy га, надам се, уекоро имати у рухама. Ударио га Је држалом и рекао: „Чувар си режима а не знаш да бкЈеш!" и разбио човЈеку главу, побЈегао са заставом.. Криминалан тип! Замислите докле су дотјерали?! Полофицири су ћзггали. Па з»р се то може толериоати, господо подофииири, питам Ја вас?!... Немилосрдност то Је оно! Да ... да, госттодо... ГТослиЈе такве лекцкЈе, ом нареди да се вечерас будно пази на сваку сумњиву поЈаву, да се повећа броЈ патрола у граду, Јер he комукисти покугаати да . поноао рззвиЈу засгаву на неасом брду, како би сутра, првог маЈв освакут кав ГТРКОС ЊКХОВОЈ HPMOhM . .. • Истовремено, у уокоЈ улици icoja се пела у Карагач, у кућици сљубљеној уз мртву велику зграду, сЈадио Је, У кухмњи, дебео човЈек промолммак врос

брка иза раширеких новина. КраЈ шкорета плела Је старија лсена. А у собици краЈ прозора иза кухиње било Је врло живо. Један крупни младић чучао Је под столом размиЈештаЈуТш кутиЈе са боЈом и говорио одатле врло гласио. из дубине груди. А што ти се чиии, гдЈе Је највећа ватра? Највећа Је она на Коприштоку и.... наЈбоље се види... говорио Је дјечак бијеле коое, растежући нов црвен пуловер низ црне панталоне. ДвиЈе горв на Црном Врху, само Је магла прегуста ... па се Једва виде •.. Једна дЈевоЈка плаве косе у биЈело) блузи закопчаноЈ до грла пресипала Je, забацивши главу устрану, црвену боЈу из Једне куткје у повећу кантицу. А два младића су извлачила дугачко црвено платно из ранца. Један од њих бнјаше ситан и жив, немирних мало избуљених очију и чечеравЗ црпе косе, а други Је спокоЈно гледао тамним очима испод високог и као мало затуреног чела. имао Је меку ланену коеу и широка оамена. Окренувши ce, он уптгга дјечка: Ти си, Коља, нешто нерасположен данас? Нијесам. иего тако ... Ех, да ниЈе тата у затвору! А што? Како што? Тебе. Јованка, не волим. Јер увијек наопако питаш. Зна се зашто дао би ми да пуцам из двоциЈсвке. а ма!ка ми не да! Видиш ли сад! објасни Коља. А тако, насмија се дјевојка. Сви се насми'аше. Коља Je усрдно чешао лакат лнЈеве руке, намргођен. Крупни младић изађе испод стола, исправи се до таванице и рече гладећи такке кинеске брчиће: АЈде. В««л>ко, свлачи ее да стигнеш на вриЈеме. Младић меке ланеие косе прогунђа иешто, почеша се по потиљку, па рече; Молио бих да другарице изаћу, ако Је могућно ~. АЈде не пренемажи се ту, љутну ое дЈевојжа. Младић опет иешто прогунђа, екиде капут и свуче зелену кошуљу. Тада њих троЈе, два младића и дЈевоЈка, скалупише дутачку заставу ужарено-бакарнв боЈе, са српом и извезеним жутим концем, и умоташе их око Велисових маљавих груди. Затим Је повезаше танким канапом испод пазуха и око паса и обукоше му кратах али широк капут позаЈмљен за ту прмлвмсу од дома*пма, који ee нпак мало pacnapa ка ш—сапмв иеттод мшхжце. Дахле иећеш озепсти, рече arrии младић гргураве косв. А висоии крупхи младић обЈаски км дубоким гЗЛеом куда he ићи и шта he радити. Вељку рвче да oe чува добро, Јер га траже марљмво, а Кољу упооори

да се не плаши и да ради онако како га Је данас научио, а за пуцање из двоцијевке he се већ нешто урадити ... • Низ улицу оиђоше њих двоЈица тихо. Коља Је ишао Једно двадесет метара наприЈед средином улице, а Вељко за њим поред зидова умотан заставом и са качкетом до самих трепавица. На раскрсници код Малог паркз ста Јала су под сијалицом два жандарма. Кад их примијети кроз маглу Коља потрча. Чико викиу он изблиза. Чико? повЈерљиво, озбиљким шааатом рече он. Ено двоЈица пишу слова по зиду, горе... Где? бубну промукло кроз брке крупан жандар. На бабичиноЈ кући, горе, гласом паметног, услужног дЈечака објасни Коља и поче чешкати нестрнљиво лиЈеви лакат. Жандар хтједе да креие па се предомисли. ЧиЈи си ти? Ja? ... Ја сам Јанка Маро Јевића, наредника жандарског. Жакдарми ce погледаше, nocrojaiue гледаЈуђи дечака, па потомаше уз улицу скидаЈући пушке. Чим њих двоЈица замааглише у магли, из Једне мрачне капиЈе испаде Вељко и пође за Кољом обазируги се. Прођоше трчећи кроз Мали парк напуњен маглом. Док су са улаза у парк посматрали неколико тренутака простор пред хотелом с .друге странв ријеке. изнад њих Је око велике лампе коужио рој свиЈетлих мушица. П-авед замагљених хс/телских пвтг r nnovntiPf' >• ппчвки човЈек. Испод уског моста протицала Је Бистрица, невидљива у тами, и тихо Је жуборила бЈеласаЈуђи се понегде спрам свЈетлости. Они прстрчаше преко моста, успореним кораком промакоше испред хотела. прођоше воред освијетљеног водоскока и замакоше тамном улицом ка Дугачком Гробљу, поиово се раздвојивши. Да Кољз не прими Јети како у гами, поред тараба игралишта на Дугачком Гробљу раздражено засјаЈи жар цигарете, натрапали би на патролу. Чиква викну Коља да би опоменуо Вељка и потрча к њима не знаЈуђи ко Je у мраку. Чико. понови он препознавши жандарме. ено троЈица пишу риЈечи по зидовииа. доље... под чокалице... А што се то тебе тиче младиђу, а? ЧиЈи си ти, а? Ја сам Јанко, ...Јанка МаооЈевића и тата је ноћас у патроли рече Коља следаЈуђи мрачну прилику изнад себе, мало уплашен. Видиш да лажеш? Јанко Је нођае дежурни, а? шта Ја знам. чико, није код куђе. Пустите ме, замоли он покушавајуђи да истргне руку из широке жандармове шаке.

Па где рече да су ти...1 пустивши ra упита прилика из таме. Ето ту одмах, доље. код чокалице. Добро. Губи се... али ахо си слагао... МаЈка да ми умре, зашто би Ја то... Пожурите, чико... Теигким спорим кораком пођошр жак» ■ дарми. Док су пролазили поред жега Вељко чу њихов разговор прибиЈаЈући се уз Једна врата у мраку. Ђаво их однцо, ваљда су већ одмаглили... И онако he капетан зато пришити орден ако их ухватиш говорио Је високи. Тако ти Је то удешено у животу/> < куие рече женским гласом мали жандарм идући поред крупног. ко бере не Једе, кв ceje не жан>е. Страхота, просто страхота... Цратећи Кољу на отггојању, Вељко пређе Дугачко Гробље опустјело и тамно, прође кроз изломљеиу улицу и сустижв ra иза посљедњих кућа под Јерњаком. Преко пута Је, кроз дрвено корито, жуборила вода и танки млазеви скакали су преко даско и тонули у траву. Вељко погледа у Јерињак изнад њих, а Коља помисли да личи на буре пободено на двије притке. Хтједоше да се поздраве. Ти се сада, Коља, врати рече Вељко и качкетом обриса зноЈ са лица. Добро баш... него... како би било да Ја пођем с товом? Али Вељка залијегш млаз свЈетлоеи* по лицу. Неко грмну из винограда: СтоЈ! Вељко ce трже, сурва низ вододерину и побјеже, између рогљи коЈе су подупирале дрвено корито, уз поток. Коља обрну у град испод Јерињатса. За њим се нададе висок спор жандар. вичућц непрестано: Стапи! Не боl се, кад ти кажем! Али Коља Је бЈежао безобзирце, чујући како други жандаом узвикуЈе негде у пиноградима на брду. У имв закона стоЈ! Пуцаћу! Плашећи се да жандар не стигне Вељка, Коља шмугну у једно двориште и притаЈи се поред наелаганих цјепакипа, ослушкуЈући. Кад улицом протрча жандар коЈи га Је гонио, у брду мукло одЈекнушв два пуцња... • • • Сутрадан у граду су се сусретали млади људи и радници загонетно се осмиЈехуЈући. Tov даиа био Је раздељен оглас Централног комитета. Лепо време даиас, а? ЛиЈепо... Одличио... Срећал празник! Хвала, друже... Јеси ли добио Јутрошње иовине* Све Је у реду... А из парка на Карагачу Један дЈечак у црвеном пуловеру дуго Je гледао пр*ко брда камо се. иа врху модро суре литице, лепршало мало платно црвене боЈе.

Данило Нмколжћ