Студент

О НЕКИМ ПИТАЊИМА НАУЧНОГ РАДА У ЗИМСКОМ СЕМЕСТРУ

Омасов&еие, са углавном сређеним организационим стањем, са новим могућностшта и са новим задацима ушле су научне групе наших факултета у друту годиму рада. Beh у септембру месецу отпочело се са обнављлњсм и реорганизовањем научних група. Искуство из 1948/49 школске године показало је да је вајбољи начин организационог распоређивања група према катедрама. Зато је први корак био створити научне групе ггри свим катедоама, односно ако је то немогуће, бар при најважнијим. Док се у првој години научног рада ишло за тим да само на јбољи ђаци („о«и који he остати као асистенти”) буду чланови научних група, ове године окупљање је постављено много шире. То ,ie било У складу са новим задацимд који су стајали пред научним групама. Научне групе нису више само начин за стварање новаг научттог кадра. Данас ie њихов исто тако важан задатак помоћ настави на што бољем стручном уздизању студената пгтем проуча. вања најнаттредниlих метода и схватања у научном свету. И ioni више, рад научних груна добио ie CBoi врло одређен задатак помоћ нашој младој ттривреди у проналажсњу, усавршавању и унапређењу производних процеса и освајању нових производа. У OBO,i години наоочито се успело у ангажовању проФесора. Приведено ie у дело да шефови катедри воде научне групе, да одабирају и распоређују теме. Сем тога и у току самих израда они су ове године пружили већу помоћ. Може се рећи да су утлавном све теме рађене под њиховим руководством. Какви су се резултати захваљујући тој помођи постигли најбоље сведочи квалитет израђених научних радова на; Медицинској великој школи, Природно-математичком, Ветеринарском и Геодетском факултету. Трудећи се да изврше постављене задатке, научне групе обогатиле су и ттронжриле свој рад. То је показала и децембарска смотра. Статистички подаци децембарске смотре говоре: 123 научне групе са 1269 чланова завршило је за смотру 110 радова. Али да би слика била потпуни.lа треба рећи да се поред ових завршених радова у раду данас налази iom 426 тема. Из овога се види да су научне fjryne нашле како на.lбоље органиЗационе форме рада тако и на.lправилнији начин да побољшаlу и уздигну квалитет тог рада. Међутим, још увек има слабости у раду научних груна. Отклрњање њих*је наредни задатак у летњем ееместру. У организационом погледу то би се најкраће рекло да помоћ Комитега Народне омладине мора да буде још много већа. Дисциплина долажења на састанке, дисциплина у изради тема, популаризација научног рада, све су то ггитања којима неки комитети Народне омладине још увек нису посветили довољно пажње (пример Економског, Правног и Архитектонског факултета). Избацивање „гостију” који се у научним групама крију ради избегавања уопштв рада у ортанизацији Народне омладине у многоме ће учврстити групе. На факултетима постоје активи агитатора и њихов рад показао је добре резултате. Зато ie по iffibio изненађујуће што комитети Мародне омладине и сувише мало, а негде и никако, не користе њихову помоћ у објашњавању зчачаја научног рада. Најмање графикона, парола и слика има о научном раду. Анализирањем квалитета завршених радова и радова који су читани на децембарској смотри, одмах С0 уочава разлика, и то недозвољиво велика разлика, између тема из области природних наука и тема које обрађују питања друштвених на-

ука. Док су први не само бројвији веђ и квалитетно много зоелији, друти остају у границама добрих или средњих семинарских тема. Научни радови из области друштвених наука рађени су на брзину. Све су те теме узете углавном у рад у току октобра. Као објашњењв за недовољну озбиљност неких тема може се узети и однос појединаца према научном раду. Oceha се тенденција да се рад у научним групама користи за израду семинарскодипломских тема (случајеви на Екокомском факултету). Ово не би било негативно само утолико уколико оно не би остављало свој одраз на читав рад научне групе. Да би се отклонили ови недостаци треба већ сада разделити теме за рад у току летњег семестра. Али више од свега недостатак научних радова на факултетима друштвених наука је њихова неконкретност и неактуелност. Студенти у заједници са професорима могу много да користе на објашњавању, расветљавању и анализи наше револуционарне праксе. Зашто још увек није при катедри Историје народне власти на Правном факултету отпочела рад научна група која би више него и једна друга имала широко поље рада. И даље, многа питања која треба осветлити уопште из изградње социјализма стоје данас као задатак научних група. Одбрана искустава и тековина марксизма-лењинизма од покушаја скретања и ревизије дужност је научних трупа на факултетима друштвених наука. Чланови научних група треба сами од професора да захтевају баш такве теме. Остаје још једио питање које се нарочито испољило у току децембарске смотре. У наглашавању знатаја научног рада као средства за унапређење наставе и стручности не треба бити једностран, поготову не на факултетима где се то може 6оље него на другим повезати са потребама наше привреде. НаЈвећи део научних радрва на Техничкој великој школи (пример Машински и Електротехнички факултет) свели су ce на теоретска препричавања. Врло је потребно широко познавати разне теорије које објашњавају законе технике, али је исто тако важно помоћи привреди у решавању њених хитних задатака. Студенти технике не би требало на то да забораве. Ово he се најбоље постићи повезивањем научних група са генералним и главним Дlгрекцијама, управама или самим производним министарствг-гма. Научни рад на Универзитету и велкким школама нашао је свој сигуран и добар пут. Досадашњи успеси о томе довољно говоре, али за пуни успех треба још радити, треба отклонити и ове недостатке. И. Б.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Због претстојећег зимског распуста и јаиуарско-февруарског испитног рока, „Народни студент” неће излазити редовно. Следећа два броја излазе 30-/1950 и 13-Ц-1950 године.

АДМИНИСТРАЦИЈА

„Народног студента”

После турнеје Црвене звезде по Малти СА ПЕХАРОМ И БЕЗ ПОРАЗА

Крајем децембра и почетком Јашара наши водсћи ти?lспи гостоиали су у иностранству. Партитан је био у Алжиру, ХаЈдук у Белгији и Луксембургу, Локомотива у Мароку и Дрвена Звезда ка Малти. Сви тимови су постигли успехе и достоЈнс репрезентовали наш спорт у икостранству, те тиме потврдили високу класу Југословенског футбала, ко.Ји о« ужива у свету. Биланс од 1S утакмица: 15 поведа, једна нерешена игра и два пораза. МАЛТА И ЊЕНА СПОРТСКА ПУБЛИКА. Малта, мало острво у Средоземном Мору, измећу обала Европе и Африке, нема неку нарониту спортску традициј>, али Је оно познато као краЈ где Је футбал стављен на пово меото. Малтежакима Је футбалски спорт важнији од свега. од саме исхране, живота, политике, текућих пробпема, важниЈи и од самог Гувериера. У такву гредину Је требала др дође Црве«а звезда, пред гом публиком, да покаже своЈе знање, да и на овом острву докаже вредност Југословенскот спорта. југословенске стварности. Становници Малте сећају се игара сплитског Хајдука за време рата и упоредивши их са играчима Црвене звезде после рата, могти су само констатовати, да ј* наш спорт далеко одмакао и ставио се међу најбол.е на свету. ..ДОБРО ДОШЛИ. ЦРВИНА ЗВЕЗДА, ПОГОМЕТНИ КЛУБ”. Штампа Је дала велики публицитет гостовању нашег тима. Под насловом: „Добро дошли цовена звезда, ногометнн клуб", днерни лист. „ТаЈмс оф Малта’’ у своме броlу од 24 денембра 1949. доноси иа нишем Јемпгу следећу добродошлицу: „Са великим задовол.ством опортска пуб.лика Малте дочектЈе Црвену звезду. Југословенски ногометни клуб. Сви се надаЈу да he н.ихов бооавак овде бити neceo и да he се позабавити утакмицама на стадмо«у. Сретно Црвеиа звезда!” Исти лист наглашава, да Је Цавена авезла четвоти Југословенски клуб, коЈи госту1е на Малти fnpe рата су гсстовали ГраКзнски. Хашк и за време ратч ХаЈдтк). Затим лист доиоси написе о РаЈкт Митиђу, Мркунгићу и ЂаЈиђу и каже: ..Mrmih. Звездииа десна полутка, окагактеоисан Је као најбол.ч полутка на Олимпискнм играма у Лоидону. Од осталих, голман Мркупгић м халгћ *Ваlић итрали су у репрезентациЈи Југослави-Iе. коlа 1е е.лимЈгнисала Франпуску са 5:2 у Фиренци за Светски куп. лосле venptrrpmtx резултата 1:1 у Веотраду и Пдризт”. УТАКМИЦЕ И СУДИЈЕ. Напустивши зиму у Београду, играчи Црвенв звезде наишли су на Малти на топло и еунчанп вгемв. ГГрва утакмдтца била им Је са Слиlемом. Терен на коме се требало игоати био Је веома тврд, скоро бетон. Наиме. на каменоЈ стени надази ce танак слој, неке врсте ттрашине, коЈа Је услед киша и честог вал>ав.а прет-

ворена скоро у бетон. По таквом теребило Је врло теигкс кретати се и сваки пад претстав.љао Је опасност од повреде. И поред оваквих' услова' Црвека звезда Је пред пунчм стадионом од 25.000 гледалацз приказала технички одличну, али неефикасну игру. Победлла Је са 3:0. Публика Је била одушевљена техтшчки дотераном игром нашег тима и поздрављала Је наше играче. Следећа утакмица била 1е са Фдоријан''«, коЈи се сматра са Слијемом за наЈбоље тимове Малте. И овде је неефикасност дошла до изражзЈа, насупгот техничк!! одличној к. скроз надмоћној itrpn. Резултат Је био 2:1. Јвдини гол коlи је Звезда примила на очоЈ турнеји, пао Је из неправилно досућеног пеиала. Центар-фор Флори Јане носио le лопту. На н,ега је стартовао TivpћетиК вгн казиеног простора, одбио лопту главом и том приликом оборио грудима противника. Судија Је показао на Једанаестерац. Шут и Мркушић Је био немоћан. Сем ове погренгке судиЈе cv иначе водиле утакмиие бесггрекооно. Мсже нм се замерити што поклањаЈу врло мало пажње. скоро никакву, на статзт „ђоном". који претставља onact'ocr по противника. Малтежани ово обилато користе. Још Једна разлика, нашег и њиховог сућења Је у очшањм „четрнаестеоца” (иидиректа). Код њих се не досуђуЈе кндирект напгављен од голмана, већ од бека. Ови ппекршаЈи су по нашем схватању reнали. док је по њиховом то npetcptuaj у казненом прсстору. али у ситуациЈи, коЈа Јтиlе зрела за пенал. Четонлстераца Је било доста. у нашу корист. ..ТДРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ НАЈЗАД НАШ.лд ЦИПЕЛЕ 3А ПОСТИЗАВАН.Е ГОЛОВА’’. После утакмице са Флори,lаном. штампа Је пнсала. Да Звезпа игра модеран и техиички дотепан футбал, рли да не зна да лаlе голове. После Утакмице с° ХибербиЈансом (5:0) а иарочтгго ка Спаптансом (14:0), штампа Је гшоменила митиљење. О овоме свелочи наслов извештаlа са утакмице: „Црвена звезла 1е наЈззд нашла ципеле за постизавање гелгва”. На овоЈ утакмипи ниlе игпао РаЈко Митић. а да 1е игрзо, пеповатно би штампа била Још увеоеииlа. да Звезда ниlе само „нашла” imпелв ла голове, већ да би исто тако било и без „нађених” пипела. Јер су игра«и бт.тш решени да докажу да умеју да nvitalv. ТУРНИР. На тгрниру Малте учествовали су: РеттрезентапиЈа Мадте, Вечка Виена и Цпвена звезда. Пова утакмипа туртгоа. била Је између Звезле и реттоезентаттиЈе Ма.лте. Звезла Је на овоЈ утакмици потврлила своЈу вис Оку воедчогт и приказавттт иаЈбољу игоу на пелоЈ туонеЈи. победила са 10:0. Потоебан Је био само иерегаеи резу.лтат са дгпугмм ггоотииником, Виеном. па да петар бмде освоЈен. Утакмииа са В*«тлиЈама бнла Је напорна. пошто се ттграла одмах сутрадан. Прво полувпеме ттпотекло Је у великоЈ надмоћности Повене чвезде. а.тги навала Je искористила поволлте ггрилике. У

другом полувремену Звездини играчи су од замогра посустали и одбрана Је сачувала нерешеи резултат. Пред крај игре могло је доћи до пораза. Досуђен Је слоболан ударац против Звезде. Један ол навалних играча Виене извео Је казну са око 30 м. Удараи Је бмо јак и лопта Је ишла ка десној страни гола. Крило Је поЈурило за лоптом и да Је успело да Је закачи, то би био чист и неодбран>мв гол. Овакп, лопта Је одлетела поред стативе. Нерешен резултат 1е гачуван и пехар донет у Београд. О ТИМУ И ПОЈЕДИНПКМА. Не би се могла направити Јелиа табела Звездшв-гх нграча пг вредности, Јер оу они бсз разлике заглужни за успех ко,lи 1е постигнп'т. Ипак. мора се реКи, да Је олбрана а наоочито ужа одбрана. била куд и камо бољи део тима. У одбрани Је одскакао Станковић, коЈи Је наЈзад схватио како треба да игра Један бек. Он ккје ни Једном направио „излет” пргко пентра. Beh Је стално пратио крило, не доттуштаЈући му да иде први на лопту. Кашанин ниlе много заостаlао за Станковићем. а голмани, Мокушмћ и Ловоић, били су врло сигурни. Хатф Лlгнттlа. Палфи— TivpheßHh —ТЧаМФ. била Је солидна. а када Је итрао КуЈунштК, био Је веома добао. У навали су отскакали Огн»анов и Сава АнтиК. коЈи се нарочито свидео на месту цетттао-Љора, где Је играо одлично. Иначе уопште Узев. навала као целина, поиказала Je техтетчктт одличну, алтт кадкала и неефикасну игру. поопустиаши воло поволне прилике. На оној турнеЈи cv порређена четиртт игоача. ЈезетжиК 1е теже повредио колено. те неКе моКи да игоа два месепа, ЛовриК Је поврелтто колено, Вукое?вл>евиК je лакпг** повредио чланак а Раlко МитиК раме. „КАКО МАРШАЛ. КАКО ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН”. Повена звезла 1е бттла веома српачно примл,ена на Малти. Веома поттулартти. игоачи, «птм би re појавили на улици, бттли су опкољени масом симпа-тезера футбала. коЈи rv, тапкајуКи поЈедт-гнпе по рамену, тзвикчтлтт „А, Ред Стар. Ред Стар" (Рел Стар на енглегком значи Повена звезлаК Миоги су се интереговали за развоl и наттпедак ПетотчЈдипт.ег плана. за Мадапгала, за ново сгатее у ЈутославнЈ«. Поетседнитс општине им Је Једном ттрттцтто и попо што их Је питао. бттло Је: „Како Маршал, како Петогодишн.и плаи?”, Играчи Црвене звезде су донелм m Малту Једну новину, до т»да непознату на овом ocrpßv. Поттликом изласка на теоеи, игпачтт Малте иду оастурени и уопште не поздоављаlу публику' Mtти противнички тим, век олмак теутттраlу на гол. Cbolttm изласком Један за лругттм. позлрављаљем публике. и наl- позтшављатнем протттннмчког тимч. тетжчи Цовенр звезде су освоlити nvРлику и стек.ли ве.лике оимпатиЈв, Ппсле дв« утакмитте. играни га Малте ттоихвати.ли су оваl гесг. тето Је веома много утицало на глелаоце. На овоl туркеЈи ииЈе се само мислило на утакмице. У дворншту хотела врше-

к су лакши кондициошт трешетзи. Током боравка на острву, одржано Је 7 тренинга, 7 стручних састанака, 1 политичко предавање, 6 колективних посета биоскопима и 1 излет, којом приликом је обиђено цело острво, утврђеђења коЈа су остала као вида« доказ борбе становника Малте са немачким бомбардерима и разарачима. На острву су играчи посетили велику катедралу, која је по својој величини rpeha у свету. Прчгказавши одличан футбал, фер игру, савршену дисциплину и велико техничко знање, итрачи Звезде су се вратили у Београд. Биланс Је следећи: S одиграких утакмица, 5 победа, 1 нерешена игра и голдиференција 34:1 за наш тим.

Зоран ДииитриЈевић

МАЧЕВАЊЕ КАРЈАГИН ЈЕ ЗАУЗЕО ЈЕДНО ПРВО И ДВА ДРУГА МЕСТА Послв финалних борби у флорету, прошлонедељни завршни сусрети у мачу и сабљи дали су коначну слику пласмана појединачног првенства. Како се могло запазити, на овом такмичешу, борци су ce делимично приближили а то је и била главна предност овог такмичења над пређашњим, ма да сви нису били у* својој пуној форми, што се може нарочито рећи за стариЈе такмичаре. Они су врло тешко излазили на крај са млађим, иако их нису ни једагатут потценили. НаЈвише Je задовољио, а то потврђуЈе и његов пласман електротехничар Карјагин, Он .I*' свооом брзом бообом, смишљеном и без непотребног парадиран>а задовољио, и показао да he даљим марљивим радом моћи да постигне Још квалитетније резултате. Од млађих такмичара, запажени су такође: Савицки, коЈи се бави мачевањем свега годину и по дана и Хелд коЈи је у чредтакмичеiw»Ma много вигае обећавап Ма да Је одбранио Једно прво место, прошлогодишн>и првак Божић се према својим квалитетима слабо пласирао. То нарочито важи за мач. Изгледа да му Је иедостајао редовни тренинт. Остали такмичари су показали променљиву форму, иако су озбиљно прилазили борбама а ово се углавном може приметити за све такмичаре. Једина борба другарица водила се између Пратнекарове и Хоменкове у флорету. Већом спретношћу Пратнекарова је олнела победу 5:2. v тиме освојила првенствб Унивсрзитста у флорету за ж«не. СудиЈе су углавном задовољиле. Може се замерити Једино досуђивање „туша” у корист Лазаревиђа, (у борби са Савицким код стања 4:4), коЈи је изгледа требало да се досуди супротно. Електрич ни уређа* за борбе у мачу у многом Је олакшао суђење. ПоЈединачни пласман првенства: «*>лерет мушкарци: 1. Божиђ, 2. КарЈагин; 3. Лазаревић. Мач: 1. Карјатен, 2. Савицки. 2. ЛазареBT»V Сабља; 1. Лазаревић. 2. КарЈатен, 3. Божић. • • • ОрганизациЈа финалних такмггчења Је била много боље припремљена него што .1« био случа.l са поипремама за излучна. Но, велика сала Техничке велике школе, згодно припремљена за посматрање бооби, очекивала 1е вигче .Чгмеочих” гледалапа... Оиа група људи кп*а Је и посматрала борбе, у већини није лошла због тога, него ето тако; „људи пролазили, па свратили...” То значи. да организатори овог првенства треба да извуку искуство. да у будуђим припремама оваквих и сличних такмттчења (наоо-птто ових спортова за ко.lе Још не влала шттpe интересовање), ниЈе само потребно ггрипремити такмичаре и место такмичења, негп Је потребно и добро проатетовати и обавестити наше људе о томе. Јер конанно. нама иису потребна, било каква такмичења, ако се она врше само због себе, —но, она има Ју. своЈу предност у упознавању и ширењу било ког спорта а тако и овог. с. к.

НА СМУЧАРСКОМ ТЕЧАЈУ У КРАЊСКОЈ ГОРИ

НОВИ ИНСТРУКТОРИ СМУЧАРСТВА

Почетком јануара група од 30 студената и студенткиња нашег Универзитета валазила ce на смучарском коЈи Је организовало Универзитетшсо планинарско друштво „Копаоник”. Течај ce одржавао на терену Впшич? у КрањскоЈ Гори. Група Је била смештена у ТичарЈевоЈ ттланмнскоЈ кући на висттни 1050 м„ неколико сати успона кроз снегом покривене планине од железничке станице Крањске Горе. Течај се налазио под стручним надзором смучарског учитеља Емила Жњидара. На течаЈу Је оспосоТљен нови кадар смучарских инструктора « поред тога послужио Је као тренинг неколициии такмичара у алпско.l комбинациЈи и даљинском трчању из екипе Београдског универзитета. Кршевита Маlстровка и ПрисоЈиик, стигнути месечимом овасlанпм плаам--; сто-велим венцима, бацаЈу своје оштре сснке на малсп Тича.гбеп лом. ст,ч?кут у подножЈу огранака МоЈстровке. У раннм Јутарњим часовима Још Је хладан и уснуо. Но. ето на!елпом срјчкс kd <*■ витих гиганата, лагано се повлаче и СуЈица зрака руменог излазећег сунца просипа ce по бљештавим врховима и стрmitm падинама Вршича. НаlраниЈв пробуђени, блеском сунцем позлаћеног врха Присојника, будв остале. УстаЈан.#. брзо облачеше, ложе се ватрв и малена планинска кућа већ живи дневним животом. Седам Је часова. Још неколико треиутака одјекуЈу кораци дрвеним степеницама. Пред домом је већ построЈена група, сгтремна да започнв са Јутарљом гимиастиком. Двадесет минута оштрих покрета смучарске тмнастмке, разгибавају удовв и припремаЈу за напоре смуччња. Учител. распушта групу, следи умивање и доручак. Румене се лица трљана снегом. Мажу се и спргмаlу смумк* и ћозо лоручкчјр. У девет часова екипе, подељене према томе колико су њихови чланови савладали смучарску техттку, крећу на терем, који одговара радњама KQie he се тога дана увежбавати. Терен. који изабере учтггељ на први поглед изгледа скоро свима тежак и скоро немогуК. али посло неколико успелих „шусева” и кристијаниЈа сви већ смело почињу са вожњом. Кандидатм за даљинско трчање треба кроз тренинт да стекн>’ добру кондици-

тавладаЈу техннку трчања и то за двокорак, трокорак и фннски корак (чстзорокорак). На равнои терену по углачаној „шпури", трче они Један за другим, пазећи на кораке. Али, и поред тога, овој групи учител. стално напомиње: „Пазите на дисање, савијајте напред колена, што дуже клизање. коетоње штаповима треба да будп слободно, наизменично и стално... И тако брижљивим надзором тренера, својом Јаком вољом и концентра-

цијом пажње, онм постепенв освајају правмлан стил, тенно и ритминно клизан.в омучака по снету. Недалеко од н.их на стрмој снежној падини тренираЈу студенти који се спремају за такмичен.а у алпско.l комПинздиЈи. Њттма Je наЈважније да савладаЈу елемекте смука и слалома. Но. то ниЈе naко. Ето, они баш сада вежбају слалом. Учител. Је поставио „капије” и кроз све треба проћи. по могућству без пада. Полаз« Један за другим, неки пада Ју. други руше „капиЈе”, а трећи који су стигли без пада, окупљаЈу се око учитеља и пажљиво слушаЈу његоне савете- *,.3а смук и слалом Је имати гигуран стан на ласкама. а то се постиже пгавилним „форлагом", тЈ. наптбом нагтоед, меканим ставом у коленима. Р>'ке т оеба држати напред. Иначе ви сте све ■'o углавном савладали, алтт теже иде са -'■"хником замаха и сад ћемо радити копење оброњаван>ем и чисту кристиЈапиЈу”. Учител. Jour Једном напомиње на шта треба обратити нарочиту пажљу и спрема се да им пргктично покаже. Лак полазак, затим замах рукама, притисак раиеном, крмарида Је напоед и изведена t'i чиста кристиЈаниЈа. Учител. посматра једног за другим, исправља их. даio им упутства за даљи рад и одлази '• тругу групу... Белв падине Вршича сада одјекуЈу поклицима смучара, упозоравањима учитеља, дозивањем и смехом оних. који су успели у стрмом смукм. чли ч гунћањем очих који су били слабиЈе cpehe. Тренинт прекинут ручком и одмором на топлом планинском сунцу наставља ее до 5 часова по подне, када залазеће сунцв боЈећи врхове планина чаробним боЈама и стотинама њихових ниЈанса. наговештава скори мрак. Екипе се сттуштаЈу са терена на вечеру и одмор, након дневних напора. Још неко време од-I*>куlв домом песма и весео разговор. Неки уче, чита се распоред за следећи дам, полази се на спавање... М. Г. н М. К.

МАРШАЛИЗАЦИЈА У ИТАЛИЈИ И ПОКРЕТИ РАДНИХ МАСА

Навршило се годину и по дана од када je целокупна италијанска привреда и званично постала привесак планова „Вол-Стрита” и америчког империјализма, од када је италијанска влада (не осврћући се на интересе властитог народа) прикључила Италију Маршаловом плану. V Италији, па и у осталим маршализованим земљама, врло брзо су се осетиле благода*ги америчке М помоћи”. Када алтруистичке фразе о „помоћи” и „обнови”, под којима се скривао прави смисао Маршаловог плана и сличних „уговора”, преведемо на пословни језик америчких „бизнесмена" (у духу којег је и настао), и када уочимо досадашње постигнуте резултате, онда јасно разабирамо основне елементе који су руководили инспираторе оваквих ћланова: стицање кључних позици- . ја у привреди маршализованих земаља путем „сређивања”, тј. контроле њихове капиталистичке економике, „селекцију” индустриских грана према потребама америчког извоза за отклањање кризе хиперпродукције у властитој кући; у крајњој линији стварање база за агресију према социјалистичком свету (што потврђује Атлански пакт и слични „споразуми”). Де Гасперијева влада је несебично отворила врата америчкој експанзији у Италији. Демохришћански прекоморски господари реванширају им im то финансирањем њихових изберних кампања и акција против демократског покрета у Италији, Пмтирску nouoh америчким ишмсифшистичким плановима пружиди «у и ватикански поглавари, гоји су својим некадашњим мвђним вружјвм екокоадуникацмјем (и многим другим, у истину да«ас неактуелним методавта), покушали ућуткати напредне пркрсте у Италији и у осталим земљома- Оваква полигшка поразно се одразила на розвој италијанске

привреде. на живот радних маса Италије. Маршализована привреда Италије доживела је велики пад. Зависност и потчињеност италијанске економике америчким империјалистичким плановима довела је до поразних резултата. Тако су многе индустриске гране потпуно парализоване, што je резултат америчке политике такозване „селекције” индустриских грана. На пример, истовремено док многа италијанска велика бродоградилишта обустављају рад, италијанска влада поручује у Америку 105 бродова типа „Либерти”. До обустављања производње дошло је у многим пр>едузећима тешке индустрије, јер недостају основне сировине тешке индустрије, предвиђене за увоз по Маршаловом плану (челик, гвожђе, бакар и слично). Паралелно с тим, огромне количине увезеног угља остају неискоришћене због обуставе производње у предузећима тешке индустрије, која су највећи конзументи угља. Слично је стање усвим осталим гранама производње. Као последица Маршаловог плана уследило је једино планско рушење италијанске привреде, особито оних грана које су стајале на путу продирању америчког империјализма, које су и најмање конкурисале америчкој империјалистичкој екс■ панзији у Италији и осталој Европи. Многи италијански индустријалци траже сигурније послове за инвестирање својих капитала у иностранству, док истовремено постоји преко 3.000.000 незапослених радника у Италији (како пише „Мондо операјо” септембра прошле године). Оволика незапосленост никако није резултат бројности италијанског народа, како то неубедљиво тумачи де Гаспери Но, још су мање научне илеје о томе како би се беспослица покушала ублажити оснивањем државних предузећа о чему сањају неки руководиоци и-

талијанске Генералне конфедерације рада. Наиме, они предлажу де Гасперију свој план развоја италијанске привреде путем отварања великих мелиорационих радова, пошумљавања, изградње хидроцентрала, станбених зграда за раднике, нових школа и слично. Фииансирање ових радова. по овоме плану, предвиђа се инвестицијама из „унутрашњости”, тј. капиталом италијанских индустријалаца, или оним инвестицијама из иностранства које неђе угрожавати остварење овога „плана”. Заиста, сувише оптимистички „планови”; велике наде у де Гасперија и италијанске индустријалце. Сентименталност и хуманост с те стране узалудно ie очекивати. Оштрицу борбе треба окренути у другом смеру. То врло добро знају и италијанске радие масе. Револуционарни покрети италијанских радних људи у последње време говоре о томе да се они не задовол»авају никаквим владиним обећањима, нтгги голим констатацијама о тешким приликама радничке класе, која је „брутално искључена” из свог историског места, (Тољати 18. ХП. 1949 год. на заседању ЦК КП Италије). Масовна отпуштања са посла изазвала су револуционарне подухвате италијанских радних маса. Тако су радници, у борби са полицијом, запосели многе велике фабрике, као на пр. „Бреда” у Милану, „Мотор Фидес” у Ливорну, „Ом” у Тернију, „Метрон” у Торину и друге, а изабране радничке комисије су неко време руководиле целом производњом у овим фабрикама. Велика победа типографских радника уверила је радне људе Италије да само истрајном и јединствеHOirt борбом могу извојевати своје захтеве. У бројним штрајковима и демонстрацијама дошло је до изражаја солидарност и монолитност целе ралничке’класе Италије. Сзмо у октобру прошле године спроведе-

но је око сто штрајкова у којима је учествовало око 2,500.000 радника. Утицај маршализације јако се оceha и у италијанској пољопривредм. Кроз годину дана постојања Маршаловог плана 91,8% продуката увезених у Италију по овом плану биле су житарице, угаљ, памук и слично, док су сировине потребне за тешку индустрију недостајале. Прилив америчког жита з г чинио је да многи велепоседници претварају своје обрадиве површине у пашњаке, док велика већина пољопривредних радника беземљаша, остају без посла. Други део овор проблема резултат је заосталих феудалних односа, који су особито изразити у јужној Италији и на Сицилији (на пр. на Калабрији 252 велепоседника поседују укупно око 90*/« обрадивих површина, док на том подручју живе преко милион беземл»аша). Око 2,000.000 сељачких породица у Италији нема никаквих поседа. У свим деловима Италије уследили су покрети пољопривредних радника беземљаша за заузимање необрађених велепоседничких имања. До тога је дошло после одбијања велепоседника да изврше одредбе колективног уговора, који је био закључен после општег штрајка пољопривредних радника у јуну ове године. Наиме, велепоседници су пред зимском сезоном отпустили наполичаре и надничаре, а нису их упослили на извођењу мелиорационих радова, како је то било предвиђено у колективном уговору. На то су пољопривредни радници (беземљаши) одговорили заузимањем велепоседничких имања. Де Гасперијева влада је ову акцију прогласила нелегалном и полициском интервенцијом одлучила да је што пре сузбије — још у зачетку. Али је покрет брзо заузео велике размере. Осим у јужној Италији, где покрет пољопрпвредних радника под руководством локалннх снндикалних организација траје веђ око две године, ова акција је убрзо попримила масовне размере и у провинцијама Средње и Северне Италије. У мкопгм Итвлије беземљашким покретима су се придру-

жили индустриски радници. На запоседнутим необрађеним имањима велепоседника радници су поставили страже, организовали беземл>ашке задруге и почели оврађивати земљу. Полициским интервенцијама италијанска влада није успела ућуткати овај масовни покрет италијанских плебејских маса. Ипак и поред овако узбујалог политичког живота у целој Италији, беземљашки покрети су „изнснадили” КП Италије како је то и констатовано на заседању КП Италије (18. децембра прошле године). Отсуство партије у руковођек»у овим ггокретима у многоме се осећа. У беземљашким задругама. спонтано створеним на запоседнутим необрађеним велепоседничким имањима, којих је већ крајем јуна било 1187, појављују се тенденције диференцијације међу задругарима, не постоје колективна руководства. Није ни чудновато када се у извештајима на овом заседању ЦК КП Италије најмање говори о овим проблемима, када се у центру пажње налази „чињеница” како су будимпештански и софиски процеси коначно открили опасност „империјалистичке 14 Југославије Ипак им је на концу, после констатације оваквих „чињеница”, постало јасно да се унутрашњи проблеми не решавају клеветањем социјалистичке Југославије, да револуционарке покрете пољопривредних радника беземљаша треба водити у правцу извојевања коначне аграрне реформе што је и основни захтев пољопривредних радника, а никако не задовољити се местимичном поделом неких парцела земље, на које би уступке можда и пристала де Гасперијева влада да би стишала револуционарну буру у земљи. У том смислу, а под притиском сељачких покрета, италијанска влада је израдила некакав нацрт закона о аграрној реформи. Међутим, овај нацрт само делимично решава аграрно пнтање у земљи. У нацрту се не предвиђа одређивање законских максимума, црквени велепоседи изузимају се од реформе, а у неким областима земља с$ уопште неће одузимати.

„Сваком нашем члану говори се у саопштењу земаљске федерације пољопривредних радника, изданим поводом овог владиног нацрта већ је сада јасно да је обЈављивање овакве „аграрне реформе” имало једини циљ да се то искористи као предизборни мамац за сељачке масе и да истовремено послужи као могућа кочница за даљи развој великог покрета за земљу. 4 * Радничка класа Италије је непоколебљива и истрајна у својим захтевима. Радни људи Италије видз докле их је довела де Гасперијева политика потчињености америчком империјализму, као и информбироовска линија подређивања борбеиталијанског народа интересима „владајуће нацијс 44 . коју верно спроводи руководство КП Италије. Али, они не остају само пасивни посматрачи таквог стања. Само у току првих осам месеци прошле године како пише „Глобо 44 у Италији је спроведено 1.052 штрајка ,у којима је учествовало преко 6,000.000 радника. Масовне акције пољопривредних радника најбоље говоро на који начин они очекују извојевање својих захтева. Преко штрајкова, демонстрација и револуционарних покрета они се боре за боље услове свога жнвота, против нетражене „помоћи 44 самозваних самаританаца с оче стране Атлантика. Т. 3.

Одгововни уредник ВЛАДА МИТРОВИТ. студент правз Уредшпптво n адмиписг»ацп)з Београд. Бплкапска 4. Телефон: 23-464 Чековни рачув 103 —9060380 Штампарија „Бороа 4 * Београл, Кардељева 31.