Студент

Поводом искључења из СФДО-е и МСС-а

БУКУРЕШТАНСКО-ЛОНДОНСКО »ИСКЉУЧЕЊЕ«

I' За непуних месец дана наша о-1 младина доживела је два „искључен»а“. У Букурешту, на састанку Извршног комитета СФДО-е и у ЛондонУ. на састанку Извршног комитета МСС-а. Информбироовска *вћина je „одлунила“. Аргументи су .Вили „бирани" антијугословенски јроступци који су предузимани у џкследње време по директивама |?оовјетских руководилаца ради истискивања Југославије из демоВкратских међународаих организаI ција, предузимани да би се докаf зала „издаја“ наших народа и | „фашизирање“ земље (процеси против Рајка, Костова) итд. Оваква политика претставл>а озбиљну опасност по демократски фронт омладине, она је директно уперена на њену ликвидацију. Од Кошггета СФДО-е и МСС-а требало је створити марионетске постиљоне и насилно провести цепачку политику, политику дискредитовања југословенске омладине и њено избацивање из редова Светске федерације демократске омладине и Међународног савеза студената. А то није лак посао. За избацивање Народне омладине Јутославије из СФДО-е, омладине која Је дала Један од најзначајниЈих лоприноса оснивању и учвршћењу СФДО-е и МСС-а, тре Сало Је сттровести дугу и упорну кампању рушења угледа и ауторитета Народне омладине Југославије, који је она својом борбом и радом стекла У редовима напредне омладине света. И совјетска агентура у овим организацијама прихватила се тога. Beh крајем 1948 престају се обЈављивати материјали о Народној омладини Југославије у публикациЈама СФДО-е „Омладина света“, „Билтен информациЈа" и др. На нарочито тражење ЦК Народне омладине Југославије објављују се Још неке ситне вести о нашој омладини, иако је у то време било и таквих значајних акциЈа као што су градња Аутопута „Братство Јединство”, Студентске игре, Фестивал и др. Током 1949 године те информације, по команди Информбироа, сведене су на антијугословенске нспаде ггротив Народне омладине ЈугославиЈе и клевстничке изјаве омладинаца „који су били у Југославији“, о „фашизму" у Југославији, о „терору“ против Југословенске омладине и сл. У „Служби вести” од 21 новембра 1949 објављено Је писмо под насловом „Републикански шпански студенти одбијају помоћ од Народне омладине Југославије” у коме се каже; „Федерални савез шпанских студената одбио је више пакета које Је послала Народна омладина Југославије, даЈући своје разлоге у следећем шгсму МСС-у у Прагу“. У објављеном писму клевећу се југословенски студенти као „помагачи" Франковог режима итд Писмо Је потписано од Федералног савеза шпанских студената. Међутпм ЦК Народне омладине Јутославије обавештен је од Једног од главних руководилаца ове организације, Велакеза. да је ово писмо написано без знања организациЈе и мимо већине руковбдства Федералног савеза шпанских студената. ЦК Народне омладине Југославије упозорио је у броЈним писмима Извршне комитеге СФДО-е и МСС-а на политику лажи и дискриминације која се проводи против Југославије у публикацијама тих организација.- На та писма уошпте није одговарано. СаОревала је акција и намера информбироовских хушкача да се јуаословенскоЈ омладкни потпуно онемогући учешће у раду СФДО-е и МСС-а. Дискриминација се наставља и даље. За време Фестивала омладива и студената, као к Другог конrpeca Светске федерације демократске омладине, одржаног у Будимпешти августа 1949 године. Секретаријат СФДО-е не само да није спречавао дискриминацију до које Је дошло, већ је и сам у њој ствовао. Мађарске власти забраниле су улазак нашој делегацији, у Мађарску, на Фестивалу није објављен програм нашег наступа. међу заставама 23 земље није било Југословенске заставе. није се обЈаснио зашто и из којих разлота не учествује јутословенска омлаДина... Али Је зато Громан, претседник СФДО-е на Фестивалу изнео клевету како Је тобоже Југословетгска влада спречила доллвак албанске делегације, итд. итд. Информбиросвски цепачи не бираЈу средства у покушају да убеде омладнну Оегалих земаља у потребу избацивања Народне омладине Југославије из Светске федерације демократске омладине. Та идући „својим” логичним током, довела Је до хапшења и протеривања наших делегата за састанак Савета МСС-а. Том приликом буглрска влада крши уго-

вор склопљен 27 августа 1947 године са ФНРЈ о олакшању преласка границе и службено изјављује да су југословенски делегати „незаконито” прешли границу. Тада су ухапшени и протерани Нијаз Диздаревић, члан ИК МСС, изабран у ИК на Савету МСС у Паризу у Јесен 1946, Рајко Томовић, члан Савета МСС-а, изабран на Првом конгресу у Прагу где Је тада био изабран и за члана Извршног комитета МСС-а, МарКа Шарић, изабрани члан Савета МСС-а, Милорад Пешић, коЈи Је био члан комисије СФДО-а за Латинску Америку 1948 године и Јакша Бучевић, посматрач. Ови наши делегати добро су познати нагтредној омдадини света као учесници при оснивању СФДОе и МСС-а. Иако су били снабдевени прописним визама и пријавили се као делегати. били су на превару ухапшени од бугарских органа безбедности и пребачепи преко границе, npaheни најгнусниЈим клеветама против наше земље, Партије и њеног руководства. Пошто је тако „очишћен” терен, стапљен је на заседање „меморандум” потписан од „анонимних” Југословенских студената. Меморандум је био пун клевета на рачун Југословенских студената, Партије, руководства и социјалистичке изградње наше земље. Коначно, противно свим одредбама Статута федерахдије, Народна омладина Југославије „тхкључена” je из редова Светске федерације демократске омладине на инсценираном састанку Извршиог комитета СФДО-е од 15 20 јануара 1950 године у Букурешту. На дневни ред стављено је гтитање „о односу према Народиој омладини Југославије". Нашем делегату није дозвољен приступ. Меморандум. упућен ИзвриЈном комитету СФДО-е од Централног комитета Народне омладкне Југсслг.вије на том заседању није читан из бојазни да не би поколебао унапред постављене резолуциЈе и већ дашто утоворено искључење Народне омладине Југославије. Народна омладина Југославије, противно свим правилима Устава федерације, искључена је, иако гграво искључења кма само Конгрес СФДО-е. Мођутим, информбироовски диригенти у Извршном комитету СФДО-е не смеју да сазивају Конгрес и па њему поставл>ају овакво питање. Да би били доследни у спровођењу „линије” информбироовци су исту ствар морали притремити и у Међународном савезу студената. У Лондону је, уместо Конгреса, заказано заседање Извршног комитета МСС-а. На днепни ред постављено је слично питање „Однос према руководству Народне омладине Југославије односно студентске организације”. Овога пута према „руководству”, како би се бацила прашина у очи напредној омладини и постигао утисак као да се ради о критици скрстања руководства југословенске омладине, а не о клеветама саме омладине. Централни комитет Народне омладине Јутославије упутио Je већ средином прошлог месеца Извршнвм комитету' МСС-а меморардум са захтевом да се прочита на заседању. У меморандуму је изложена антидемократска и дискриминаторска политгка Секретаријата МСС-а према Народној омладини Југославије, као и тражење да се осуди та политика и самовољни поступци Секретаријата. На засодању у Лондону упуђен је ггосматрач Јакша Бучевић са задатком да изложи став Југославенске омладине и студената. Међуткм, Јакши Бучевићу није био дозвољен приступ на заседању. Он је морао писмено да саопшти Извршном комитету захтеве, који су били игнорисани из бојазни да се унапред припремљена сцена не поквари уношењем таквог фактора као што Је Југословенски делегат. Ипак је Извршни комитет, ка захтев ентлеских и данских студентских претставника који су се дигли против ових недемократских поступака једног дела руководства МСС-а, био присиљен да дозволи нашем делегату приступ на заседање. Речи нашег делегата нису додуше измениле цепачке намере совјетске агентуре у Пзвршном комитету МСС-а. али је ту манифестован један, у последње време, све чешћи протест напредне омладине света против увођења информбироовских метода у рад МСС-а и СФДО-е. Овај отпор Је карактеристичан, Он Јасно говори да истина о Југославији, па према томе и о нашој омладини, захвата све дубл»е. Прогресивна омладина диже своЈ глас. ; . 4 , Народна омладина Југославије, и поред ових „искључења”, остаће доследни помагач својоЈ Партији и народу у изградњи социјализма, јер је то њен највећи допринос даљем јачању демократског Јединстна омладине света, јер то у суштинн значи практичну примену и остварење оних начела коЈи стоје у програт*у и Статуту СФДО-е и МСС-а, чији Је Један од оснивача и она.

ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКИ ИСПИТНИ РОК

ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ РОКА

Хиљаду тона нафте и шест милиана тона угља, зар је то све што је ова земља могда дати? А шен драгоцеки бакар, олово, цинк, нечије грамзиве руке су преко граница вукле себи, као да све то н>ој самој није било потр>ебно. Али, знале су шта раде грамзиве руке странаца, и домаће, које су се са шима у профиту среле и сплеле. Једна реч: профит и пред њом је падало све. И животи људи, и интвреси земље, и н>ена будуђност. Земл>а, као да кије могла дати посла свим својим људима, а они који су имали рада, радили су до изнемоглости. Тако је захтевао арофит... Стари рудар из Бора причаће вам дуго о страним господарима и страним струч!вацима, о колонама незапослеиих пред рудником, о ~срећи” кад вам послодавац удари на руку печат знак да вас је изабрао, да ћете добити посла,... о они-, ма, који данима и месецима те „среhe” нису имали ... На стази у Бору, можете данас срести жену рудара... У кратком ■ разговору he вам рећи да јој син и муж раде у руднику, и „још два сина имам, и н»их hy да дам у рудник. Све hy да дам овој држави, и она је нама много дала”... Можда ове речи звуче као парола са зида. Можда, али их је рекла жена обичног борског рудара и притом ни_ је заборавила да се похвали својим новим суичаним станом... Много егвари, великих ствари стоји, иза ових речи жене рудара. Стоји, да је на блага своје земље, наш раддш човек најзад ставио своју велику, жуљевиту руку. И сад у плану има велику ствар: да свој рад учини лакшим, живот лепшим. Унео је у свој план и то, да из земље извади миого више угља, олооа, бакра, и 500 пута више нафте иего пре.,. Да оствари свој велшси план, треба му много знања. Он је кренуо да осваја, и оне високе, н>ему дуго недостуттне врхове. У својој земљи. не на стршш, И он их осваја већ, брже, но што је то било досада познато, уобичајено, Ф Ф ф Двадесет девети јануар био је свечан дан за Техничку велику школу у Београду. Школа је испраћала у привреду своје прве инженвере после рата уписане студенте. Нови факултети, Рударски и Геолошки, уопште, своје прве инжењере. ... Свечана сала пуна студеиаja,... друт Темпо као гост. Домаћини су бурно поздравили своје госте. А када се са катедре чуло: поздрављам друга Ристу Мијатовића. борца за.., аплауз је прогутао последње речи. Зар је овим људииа потребно рећи зашто се то бори рудар из Какња Мијатовић Риста? Људи у овој земљи познају и славв своје најбоље рударе. Петнаест младих нових инжењера чекало је свечани чин. Наслов дипломског рада, успех, и онда треба изићи и узети своју диплому. За тренутак си насамо с њом. Сад је у рукама диплома. А ево како је било. Почетком 1946 године, састало се на тек отвореним отсецима Рударском и Геолошхом, не велико друштво. Око двадесет студената, углавном комуниста. Школска година је већ увелико почела, а онм су напустили своје дотадашње отсеке и дошли да буду први рудари и геолози, Сви су знали како је мало инжењера геологије и рударства на терену, и како их још много треба, али се код неких радило и о нечем другом, „Волим рударство што је то тежак посао, некако јуначки, херојски. Ту има опасности... Ту се највише oceha повезаност људи, снага колектива". И књите су ту учиниле своје. И Золин „Жерминал”... Мали колектив се чврсто повезао. Борио се са великим тешкоhawa почетка. Без књита, збирке минерала, без микроскопа. Наставиици су сасвим разумели њихов положај, много им помагали и много • тога вадокнадили. Успех свакога од њих од почетка је њихово заједничко дело; великот сопственог напора и сталне помоћи наставника. То није била само noMoh на часовима, само на факултету. И домови наставника били су за студенте увек отворени. Колектив је пребродио тешкоhe почетка. Веровао 1е у своје снаге и био је смео. Зар не би и он могао некако премашити свој план? У пролеће 1949 године, у част рођендана друга Тита, донели су важну одлуку: дштломираће шест ме-

сеци раније. Не смањујући програм. не снижавајући критеријум оцењивања. Била је то уједно и обавеза наставиика. И студенти и наставници су знали да плодоносан може бити само њихов заједнички труд. - Сви су помагали колекпшу да оствари своју велику обавезу, а највише је лежало на њему самом... И у лето 1949 године, залочели су своЈ велики „финиш”. Добили су дипломске радове конкретне привредне задатке, и пошли на теренЉубиша Парађанин је, наравно, добио нафту, Три месеца је био У ревиру Петишовци Доња Лендава. Исгштивао је могућност да се смањи цена коштања по метру бушења... Кад се вратио, причао је о новим ерупционим бушотинама, о

радости кад шикне први млаз... Познао је срећу кад се у огромним лубинама земље „ухвати” нафта. За то време је „геолог” Слободан Јанковић крстарио по Сувом Рудишту, испитивао лежишта руда, Радмила Обрадовић и Милица Петровић, уз помоћ професора Лешиha, вршиле су испитивања у лабораторији Бора. Милорад Јошић био је у Бору и у Трепчи. Радио Је као помоћнтис бушача, преграђивач, утоваривач. „Било је тешко, али лепо”. У Трепчи је спремао материјал за свој дипломски рад о бољем искоришћавању руда. Јована Недељковића нарочито интересује угаљ. Летос је био у Врднику и проучавао проблем пожара у рудницима угл>а... Давати последње испите, истовремено писати дипломски рад, и одбранити га у јануару. а не у јуну у томе је новаторство овог малог упорног колектива... По повратку са терена, његове чланове је чекао велики рад. И они су све потчинили својој одлуци... Данима не дизати главе са књига; речницима отварати за себе оне неприступачне, стране; муке над рачунима, цртежима, формулама; ноћ претворити у један више радни дан. Дан је не ретко *'асио сијалице у њиховим собама; ноћ их затекла на експериментима у. институту. Зар је онда чудно узбуђеи>е кад дође дан да се оцени успех великог радгц да се бра«и дипломски рад? Другови им се нису чудили. Разумели су бледа, узбуђена лица; то је јединствени дан, ♦ • • Успех је био достојан великог труда. Готово сви радови били су одлични и врло добри, И много нових предлога за изналажење лежишта и боље коришћење руда, за јефтинију експлоатацију нафте, и одлична студија о борској руди. Показали су да умеју стваралачки да прилазе праксн, да се привреда може на њих потпуно ослонити. И одлазе у привреду шест месеци раније, но што је то досада било познато, уобичајено. Инжењери рударства и геологије, први, наши ... Друг Тито их је с правом упоредио са првим партизанским одредима. « • • Ових дана још их можете срести како се мотају по факултету и причају о својој посети другу Титу: како им је друг Тито дуго причао о нафти, како је време летело, како су оставили своју слику и на њој се сви, први пут. испотписивали као инжењери... А када су полазшш, најпре су се једанпут поздравшш, па су неприметно још мало остали, и онда се поново поздрављали.., И свак је гледао да некако последњи изађе... Прошло је два сата, а 6ило би пријатно још дуго разговарати са Титом, и шалити се једноставно, гтрисно.

Р. Узелац

Друг Тито младим инжењерима

0 Маршал Тито примио је првог овог месеца групу од 15 првих инЈнењсра, рудари и геолога, који су шест месеци пре рока завршили студије на Рударском факултету Техничкс велике школе у Београду. После срдачпог поздрава Маршал Тито је дуже време провео у разговору са студептима. Друг Тито им је измђеу осталог рекао: „Ви сада, другови и другарице, одлазнте на своја радна мјсста која стс сами одабрали. Иастојте да та.мо гдЈв Оудсте, упееете свој младалачки елан и учините свс шго можстс да помогиете савлађивању тсшкола коЈе су пред пама. Ја се радујсм што сам дапас имао прплике да видим вас, прпе наше ипжсњсрс, рударе и гсологе, јер, иако је паша група сада мала, а nanie потрсое велике, ваша екипа личи на опе нашс прве партизанскс одреде. II ваш број бићс свс већи. Ми пз вас гледа.мо с љубављу и насто|аћсмо да вам у вашем раду помогисмо колико Јс год внше могућс, да ријешите проб.лемс који пред вас буду искргавали/ЗнаЈте, другови и другарице, да ви полазитс сада на бојиште за изградњу социјалнзма у нашој земл.и, а та борба, у којој ћсте и ви вршити једно величо дје.ло иије пишга мањс важиа од Пародно-ослободилачке борбе. Она Је мак и Beha, јер оно за шта су давали жртпе наши најбољи људи, наша омладииа, наше жене и дјсца. сииови и кћери иаше земљс, трсба да се реализира у новоЈ Југославији, богатој социјалистичкој Југославији која ho омогућити достојан живот своЈим вародима. Ви као иижсњери, као стручњаци који у свом дјелокругу треба тоие да лопринесете, имаћетс прилике да руководите одличним елементом: данас ви имате у натоЈ земљи врло широк покрст ударпиштва, нопатора. рацпонализатора, бораца за високу продуктивиост рада. Ви одлазите у средину која соцкјалистички мисли и даје свс од себе да пам помогне у извршавању плаиспа које смо поставили. А наш јсдипи IЦlљ Је да учинрмо срећнсм нашу земљу, u то што приЈс — тим боље. Вама, другови и другарице, који ћете тачођс помоћи да се то остпари, ја желим много успеха у раду који вас чска“.

Ветеринарски факултет

НА ПЕТОЈ ГОДИНИ ПОЛОЖЕНО 95 ОД СТО ИСПИТА

. Иако су испити на Ветеринарском факултету још у току, те се не могу дати коначни резултати, ипак се neh данас могу изнсти неки карактеристични моменти. Већина студената се марл.ив« припремала током прошлог семестра. Преко 90*/» студепата узело је oGaeeзе за испите у овом року, тако да је при,јапл.снп 2839, од чега највише на првој, четвртој и петој години. Досадашњи ток испита показује бољи квалитет знања, а пастапници захтовају од студената детаљпије позиаван.е материје и зрелијс одговоре. Нарочито добри и зрели олговори исгу се чути па испитима Прве н Пете године где је досада било највише одличних и врло добрих оцсна. На Првој години положено је 83*/* приЈапљеиих испита из физике и ботанике, са добрим рсзултатима. Овим је учињеи прелом у схватан.има која су се у рапијим генсрапијама Прво године проплачила „да се пе могу полагати испити всћ у првом року“, а омогућиће овој генсрацији да на преме положи свс иснитс из Пг*ве године. Из Петој ГO7ИШI поллжено јс 9!>*/» при Јављених испита Само до 6 овог иессца од 312 пријављспих положсно Је 297 испита. пало 10 а одугтало 5. Па Другој голште резултати су нешто слабији. Овде се испити полажу за 75*/*. Студснти Друге године показују боље зпање на ислиту из аиатомијс од студсната Tpehe годипе којима је onai прсдмет заостао. Карактеристично Је да извсстан број СТГДсната на ивпиту показу,|с нематсриЈс. из миологије и иеурологпје. Студепти oiie године су врло слабо потагали и пријављспи испит из руског језика. Од R0 ириЈављсних положило је саио 37, пало 14 а 9 одустало. Студенти Четпоте го.динс имају шОпсћи spoi заосталих испита, међ-у ко ила има и лак!?»чх. пл нпак и orb полажс само 60%. Зиатап број студепата одустаЈе Овл cv углавном послсдице олаког схватап.а „лаких" испита и кампањског рада пских стгдената због чега ће тпгубити roдипу. На.ЈелабиЈе резу.лтатс студеити Toehe голмпе где fc положено само 58% пријављсних испита. Овде со ради углавном о заосталим тима који су обимпи (анатоми ја. физиологија. хистологиЈа). те захтеваЈу луговремени и систематски рад. Међутим добар део стулената ово ии.је схватио. Карактериетичио .Је цџ најслабије одговоре пају студспти који су већ изгубили годииу због ових испита, тако да ће њих 78 изгубити право на даље студирањс. Много бољи резултати су на испитима из микробиологијс и паразитоћогије. Апсолвенти су пријавили 76 испмта а досада положили 11. Они се врло солидно припремају и пајпећи број испита he ликвидирати до краја овог месеца. Посматрајући укупне рсзултатс који су до 7 фебруара постишути на Ветерипарском факултету (1456 положепо или 73%) може се рсћи да he се из овог испитиог рока изаћи са мањим бројем заосталих испита, што he омогућити редовније студирање и посттапање бољих резултата у наредном испитпом року.

Васа МИЉКОВИЋ

Претседник стручног одбора Зетеринарског факултета

Медицинска велика школа

Одустајање на IV и V години

Досада најбољи успех на испитима на Медицинској великој школи показују студенти прве године Медицинског и Фармацеутског факултета. Тако од 200 пријављених испита из физике на првој години медицине положено је 192, пало 8, а није одустао ниједан студент Према мишљењу професора Јовоновића квалитет зпања је задовољавајуђи, а он је постигнут захваљујући добро организованом предиспитном курсу из истог предмета. Од 131 студента фармације који су пријавили испите положило је 120, пало 10, а само • један одустао. На другој години мелицине где има преко 400 заосталих испита из хемије, студенти који поред овог испита имају и заостали

испит из биологије показују врло слабе резултате. Тако из овог предмета од 67 пријављених студената, пало је и одустало 36, те сви понављају годину. Квалитет одговора осталих студената је прилично слаб. На трећој години медицине студенти који су већ Једном понанљали показују врло слабе резултате на испиту, из физиологије, а на анатомији од 94 пријављена испита до З-П пало је 10, а одустало 40 студената. Студенти IV и V године одустају од испита после објављивања Уредбе о режиму студија по којој нема непосреане опасности да понављају годину. Тако већ има појава одустајања са испита из бактериологије и

фармакологије на IV години, и пз тологије на V години. 'Кмлитет од говора на испитима из патологије ji? слаб, а извесни студенти стално за« хтевају померање полагаша исгштаи На Фармацеутском факултету из* вестан број апсолвената који су родовно давали испите, одуговлаче са дипломирањем, не желећи да напусте Београд где су запослени. Иако ije овај проблем већ раније руководство Народне омладиве овог факултета није још предузело енергичније мере да ce ова тенденција сузбије. Р. А.

Будимо будни чувари независности своје социјалистичке земље и њеног мирног развитиа

ФАШИЗМУ СЛОВОДА НАРОДУI '4/А Š/Jk, Ш Независност u слобода наше соци/алистичке Ж јЛЈјјШ JšSHk ' jđb јФ ' отаибине и њена безбедност, cpeha и напредак наших народа зависе од наших сопствених напоро. МР^ИЗ ИЗБОРНОГ ПРОГЛАСА НАРОДНОГ ФРОНТА ЈУГОСЛА* ВИЈЕ УСВОЈЕНОГ НА СЕДНИДИ ' ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА РА 1950 ГОДИНЕ | ГОДИВА ХП БРОЈ 4 13 ФЕБРУАР 1950 ГОД. ЦЕВА 3. ДИВ.