Студент

Виша производња и њени корени

Г Покрет за виосжу продуктивност јрада је, несумживо, једиа од најважиијих ако не и најважнија чи|*»еница ваше изградње данас. Најрудари у разним крајевима 4рмље неколико пута хтремашују нррме копања угља и руде; најбофи мартенари ири пуњењу својих пећи не рачунају више на сате него минуте; грађевинари зидају уфего два до три кубна метра зида за 8 часова 50, 80, па и више кубШ метара; најбољи железничари пјрелазе на својим локомотивама, (sез периодичних оправки, неупоредиво више. Чињеница да се покрет већ широко развио, да је захватио Џелу привреду, продро у сваку приВредну грану и то за непуно по'ла године од настајања сведочи 0 томе да је борба за високу прорада потпуно зрела ствар кхцд нас, да је овај покрет чекао оаЏо импулс па да се разгори у пла- >■ високе производње. Пре мање пола године брезански рудар АЗјија Сиротановић дао је инидијативу, а данас већ низ рудара, метафаца, грађевинара, шумских радника, железничара и других трудбебиха револудионарно обара старе ворме извршава по неколико fiopM.ii у смени. Велитш покрет je Већ потврдио своју животну снагу. И лошао је у прави час. ДрукчиJe ни је ни могло бити. Сада је један ОД на јглавнијих задатака; што је мо‘Руће шире развити стваралачку итћгцијативу радника, наших радних људи уопште, развити и високо подићи њихову свест о оопственим сонагама и могућностима, силовито развити те снаге и те могућности. То од нас у највећој мери захтева наша данашња стварност. Велика је ствар то што ми даеас радимо, борба коју водимо. То је зачуђујуће неравна борба, против скоро свих. а за све за човечанство, за његов даљи напредак. Постали смо снага која брани и која носи напредак у светским размерама. То су схватили наши радници, сви наши трудбеници. Схватили су да је њихов садашњи задатак радити напором свих својих снага, виbre, па и много више него што би било потребно у нормално време и у нормалним условима. На ударце ©кономске блокаде са Истока они су ђдговорили повећаним полетом у раду. Управо онако како су нас учили и како нас уче Партија и Тито; онда када је најтеже полет радних људн је највећи, њихова иницијатива најшира, н>ихова снага неолпљива. То показује колика је чврстина нашег радног човека, новог човека кога изграђујемо упоредо са ггзградњом ттривреде, новог човека који расте са сваком новом маnmrtoM, са сваком новом фабриком, са сваком тоном угља ттреко гогава. Тчкви услови наше изградње су оно што чини да je покрет За високу продуктивност рада ниkao баш данас, а не јуче или сутра, Рно што је ттоспешило његово рађање. А корени његовог настајања су знатно дубљи, они се налазе у темељтша наше ооцијалистичке стаарности. Иницијатипа трудбеника ниче у условима демократичности, у условима када радниц ради за себе, за свој карод. Она ,1е резултат револуционарних промена у нашој земљи, природна последица нових друштвено-економских односа, плод и дубоки израз наше Народне револуције. Она претставља нов однос према раду, тгрема ослобођеном раду: слободан човек ради за оебе, и ради, разуме се, одушевљено и предано. Стваралачка иницијатива јача и шири више што се радни људи свакодневно уверавају да је све бољс, да се њихов животни стандарл подиже, да је данас боље него Зуче, да идемо непрестано напред, да остварујемо и да практично осећамо и видимо да остварујемо соци!Јализам лешпи, богатији и културниЈи живот за све радне људе. То даје још више сттаге. отвара нове перспективе потстиче радне људе да се више удубљују у ствари, јда се све упорније и одлучније хватају у коштац са тешкоћама. Социјализам се може изградити само на бази високе продуктивности рада, само у условима сталног пораста дтвогног стандарда радног народа. Зшчај стваралачке иницијативе цгрудбеника високе продуктивности рада састоји се управо у томе што она води најпречим путем ■јоме циљу. У чему се састоји покрет за висоЈсу гтродуктивност рада? ■! Тај покрет значи нов, виши метод ®јрда. Супгшва покрега своди се на то како боље организовати посао. Дра ктично, то значи ва радвим меОгима у фабрици, руднику, на грајдкл ишту прорачунати сваки покрет Џ раду, извршити такву поделу поСла која омогуђава сваком раднику да до максимума искоришћава време, рашчланити радне операције и ускладити све фазе рада тако да ce one што раваомерније развијају, како између њих не би било ррекида и како се не би губио ниЈвдан минут на непродуктивном по-

слу. Укључити се у покрет за висо ку продзпстивност рада, дакле, значи проучити сваку ситницу у послу, стално мислити на то како се свака, макар и најмања, ствар може боље урадити, ући у „душу“ свог посла, значи наунити ценити фактор времеиа при раду навићи се да се у раду време на минуте и секунде. Све то значи постати мајстор свог посла, суверено овладати њиме. Данас већ имамо на стотине таквих мајстора то су рудари Алија Сиротановић, Никола Шкобић, Абдурахман Бабајић, Антун Бичић, Антон Загоришек, Суљо Врева; металци Станко Разингер, Ахмед Чурић; грађевинари Гиго Неделковски, Јован Гемери; железничари Филип Клаужер, Петар Најдановски; текстилне раднице Соња Ербежник, Јелена Голдштајн, Бара Шћурац и низ другизС. Покрет за високу продуктивност рада разгорео се половином прошле године. Кратак је период његовог развоја али су резултати велики: око 700 радних колектива предузеha савезног, републичког и локалног значаја извршило је годишњи план треће, решавајуће године Петолетке више од месец дана пре рока; већ стотине радника из разних грана привреде испуниле су своје петогодишње планове, а број оних који извршава ју по две и више норми у смени свакодневно расте. Постигнути успеси у пракси потврђују да покрет за високу продуктивност рада у нашој земљи има реалну политичку и материјалну основу. Политичку основу великог покрета чини пораст социјалистичке свести наших радних људи, који су свим својим бићем схватили да судбина њихове земље лежи у њиховим рукама, који су схватили величину борбе коју наша социјалистичка земља води и на унутрашњем плану изградње и на спољном плану борбе за независност и част своје домовине. Наши трудбеници су политички уздигнути људи и дубоко прожети социјалистичким патриотизмом, а само такви људи су спремни на “»самопрегоран рад и подвиге. Они су научили да интересе наше привреде гледају у целини, да осећају развој и виде перспективе наше социјалистичке изградње, научили су да борбу за ту изградњу схватају конкретно и практично преко својих резултата у свакодневном раду. И то је оно што даје иницијативу у раду и што рађа хероје тога рада. Покрет за високу продуктивност рада почива на чврстој материјалној основи. Он је резултат досад постигнутих успеха у извршавању Петогодишњег плана, пораста стручног знања трудбеника и правилног, социјалистичког принципа награђивања. Наше богате сировинске базе још више Јачају његове корене и отварају му све шире перспективе. Покрет је, дакле, никао на плодном тлу. Сада када је он заталасао масе и када је стављен на „дневни ред” наших предузећа. главни задатак је да се широко развије и да °Д У почетку, сасчим разумљиво, својине најбољих постане ствар свих наших радника. Зато сада имају реч детаљна и свестрана организација и широка сарадња радвика са инжењерима и техничарима. Управо овако: покрет је дошао у фазу када његова даља судбина зависи баш од те сарадње наше техничке интелигенције и радника, од њихове тесне, другарске сарадње, јер све техничке планове и пројекте треба ставити у службу нове, више организације рада, механизацију треба потпуније упрегнути у службу више производње. То намеће и нове задатке нашим студентима, будућим стручњацима, новом техничком кадру који се сада припрема на нашим факултетима и високим школама. Хиљаде тих младих људи који he ове и сваке следеhe године поћи у индустрију и друге гране привреде треба тамо да унесу нов полет, иницијативност, упорно стваралаштво, да буду у правом смислу нова велика смена на нашем фронту привредне изградње. Покрет за високу продуктивност рада, чињеница да све више радних људи постиже резултате какве досад није постизало претставља дубоки израз поверења трудбеника Југославије у политику њихове ПартиЈе и Владе, претставл»а велики пример шта могу да ураде синови Једног малог народа свесног своје снаге у борби за бољи живот. Овај велики покрет Је величанствена потврда наше изградње социјализ- • ма, јер се такмичење у производњи, а Још мање његова виша форма покрет за високу продуктивност рада не могу појавити ни у једној капиталистичкој земљи.

Љ. РАЈНВАЈН

cr. Нов. и дипл. високе школе

ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНУ СКУПШТИНУ

Широм наше земље почеле су припреме за изборе за Народну скупштину ФНРЈ. У Београду су већ изабране градске и реонске комисије. На седницама извршних одбора Народног фронта по реонима продискутовано је питаше истицања кандидата за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ. После тога су сазвани састанци свих масовних организација АФЖ, синдиката, Народне омладине и Савеза бораца на којима су истицани кандидати. На овим ширим конференцијама свих масовних организација предложени кандидати прихватани су уз опште одушевљење присутних. За посланичке кандидате за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ предложени су у свим изоорним срезовима у Београду: У првом реону (први изборни срез) друг Душаи Петровић-Шапе, члан Политбироа ЦК КП Србије, потпретседник Владе НР Србије, а заменпк је Вељко Петровић, академик и књижевник, члан Извршног одбора Народног фронта Београда; У другом реону (други избарни срез) друг Петар Стамболић, секретар Политбироа ЦК КП Србије и претседник Владе НР Србије, заменик Мирко Ванић, претседиик Месног синдикалног већа; У трећем реону (трећи изборни срез) друт Владимир Симић, претседник Савезног већа Народие скупиггине ФНРЈ, заменик Мисдраг Филиповић, сегер>етар реонског комитета Партије l'peher р>еона. У четвртом избор«ом срезу у Трећем реону кандидат је генерал-пуковник Коча Поповић, начелник Генералштаба Југословенске армије, а заменик Љубица Михић, члан Извршног одбора Народног фронта Београда; У четвртом реону (пети изб<>рни срез) кандидован је друг Рато Дугоњић, секретар Градског комитета КП Орбије за Београд и претседник Извршног одбора Народног фронта Београда, а заменик је Милан Иконић, члан Извршног одбора Народног фронта Београда. У шестом изборном срезу у четвртом реону, кандидат је друг Чеда Миндсровић, секретар Савеза књижевника Југославије, а заменик Мираш Јовановић, секретар Комитета Партије четвртог реона ij потпретседник Народног одбора Четартог реона; У Петом реону (седми изборни срез) посланички кандидат је друг Никола Војновић, секретар Реонског комитета Партије и ттретседник Народног одбора петог реона, а заменик др Ивап Гргић. потттретседник Извршног одбора Народног фронта Београда; У Шестом реону (осми изборни орез) предложен је за посланичког кандидата друг Александар Ранховић, секретар Политбироа Цетггралног комитета КПЈ, а заменик је друг Вучко Ивковић, секретар Реанског комитвта Паотије шестог реона и претседник Народног одбора шестог реона; У седмом ресну (девети изборни срез) истакнут је за посланичког кандидата друг Благоје Пешковић, члан Политбироа Централног комитета КПЈ, а заменик је друг Илија Прица, секретар Комитета Партије у Раковици и прстседкик Народног одбора насеља у Раковици; У Земуну (десети избории срез) кандидован је друг Марко Никезић, члан Градског комитета КП Србије за Београд и потпретседник Извршног одбора града Београда, а заменик је Јелена Перовић, У јоданаестом изборном орезу у Земуну кандидован ie друг Божидар Томић, секретар Меоног коститета Партије Земуна и секретар Извршног одбара Народног фронта Земуна, а заменик је др Никола Ковачевић.

Филозофски факултет

Хоће ли у овом року бити најбољи

Тачно је да је овај испитни рок по својој масовности један од најбољих досадашњих испитних термина на Филозофском факултету. Пријављено је 1.913 испита. Па и проценат положених испита у односу на прошле повећао се. Међутим, оно што је у овом року било најважније ликвидирати са заосталим испитима, то студенти чланови Народне омладине нису извршили. Када се ово питање, неизвршења обавезе ликвидирања заосталих испита, споји са новим Правилником, а поготову са оштрим захтевом који је пред студенте стављен систематски, студиозан рад, и с обзиром на то, високи квалитет знања, тек онда се добија потпуна слика неуспеха јануара на овом факултету. У летњи семестар улазе студенти филозофије са преко пет стотина заосталих испита. На појединим групама поново су се испољили знаци старе хроничне болести кампањско учење. И даље, приликом полагања предмета историје филозофије на историској групи забележен је и дан када је просек положених испита био испод пет. Преглед успеха још добити из упоређења односа и процената добрих и лоших група. Најслабији успеси постигнути су из логике на филозофсхој групи, где је било као оцена и двојки и тројки. За овом групом долази славистичка и то из предмета руска историска граматика и руски језик. Десило се да студент који студира руски не уме да чита руски а да други не зна шта су сугласници а шта су самогласници. Исти је случај и на групи књижевности из предмета: национална историја, руски и старословенски. Затим психологија на филозофској групи, нсторија филозофије на историској групи. Добре резултате показале су славистичка и филозофска група из педагогике, славистичка из српског језика, романска група из француског језика и француске књижевности. У овом задњем случају успех је врло релативан. Просек оцене положених предмета је висок, али је зато и број одусталих велики (око 12). Једина група која у овом року предњачи својим резултатима је историја уметности. Од 180 испита није положено шест. Три кандидата је пало, три одустало. Укупан резултат положених испита на Филозофском факултету изражен статистички је: 74% испита положено, 26% отпада на пале и _ одустале.

Много је пута досада поновљено да je неуспех у стручном раду одраз неозбиљног рада студената и недовољне бриге организације Народне омладине као целине, а поготову руководства о свом најважнијем задатку. Међутим, и овом приликом тај се закључак мора да понови; јер пракса Филозофског факултета га потврђује. Кампањско учење, неакадемски одговори, велики број палих и одусталих о чему другом него о томе говоре. Стручно руководство наводи још као разлог и нагло пооштравање критеријума на испитима које је уследило после Резолуције 111 пленума ЦК КПЈ. Али то никако roije оправдање, јер онако како су се то професори потрудили да одмах почну да спроводе у дело историске одлуке по наше школство, исто тако су то били дужни да ураде и студенти. И. Б. Tftofa&uHtm факџлшепс НА I ГОДИНИ ИМА МНОГО ПАЛИХ Према извештају Комитета Народнс омладине на I години Грађевинског факултета од 85 студената који су полагали хемију пало је 42 а одустало 5. На исгаиту студената 111 године из предмета дрвене и камене везе полагало је 196 студената од којих јо одустало 44 а пало 29. Нешто су бољи резултати на IV годјоти где је од 77 пријавл>ених испита из железница положило 68 студената. ж. П.

ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКИ ИСПИТИ

£к&ноалс4сџ факџлисеис ПОЛОЖЕНО 58»/* ИСПИТА На Економском факултету од 1575 студената који еу пријавили испите, положило је 918 или 58,4°/о, док је 342 или 21,6% студената пало. Са испита је одустало 315. Најслабији успех је био на испитима из политичке економије. К. П. I „СТРОГИ КРИТЕРИЈУМ” На 111 години Економског факултета исгопм још нису завршеии ал и досадашњи резултати дају прилично реалну слику. У такмичењу на факултету овај акткв ттрошле годаше је нроглашен за најбољи. Ове године студекти 111 годеане позвали су на такмичење све сстале активе. Међутим досадашњи резултати испита не показују да ће и ове године бити најбољи. Пријавл>ено је 336 испита, од тога је поЛожено 198, пало 87 а одустало са исгогга 51. Нарочито слабе резултате показали су студенти на испитима из политичке економије 11. Од 30 пријавл»ених исггит је положило свега 5, 14 је пало а 11 одустало. Да би нашли оправдање за свој нерад поједини слаби чланови Народне омладине развијају теорију о врло строгом критеријуму професора Увалиha, о томе да они нису знали да политичку економију треба учити из „Кашггала” и сл. д. ж. И ТАКВИХ ЈОШ УВЕК ИМА На Друтој години сцц 395 ггријављених испита полосжено је свега 233, 92 пало а 70 одустало. Нарочито слаби успеси су постишути из привредног права ФНРЈ (од 98 пријавл>ених пало је 25, а 30 одустало) и политичке економије на којој је већ првог дана пало 10 студената, e 5 одустало. Поједини студенти нису знали ати оснсвна питања из првог дела политичке економије; шта су отроизводне снаге, вишак вредности, акумулација итд. Има и таквих несвесних студената који ххокушавају да добију оцону на шпекулативан начин. Тако, на пример, студвнткиња Вера Станковић узимајући листић са пиTaifceM ттоказивала га је присутним студентима и тражила помоћ од њих. Озакав став појединих студената наишао је на реаговање самог тгрофесора. Противу оваквих студената који долазе на испит неспремни па хоће да на шпекулативан начин положе испит, треба водити најоштрмју борбу, јер они показују какви не смоју бити студенти једне социјалистичке земље. Р. Р.

Са ирактичних вежби

Технолошки факултет

Док су на IV години резултати добри на II се масовно одустаје и пада

Најбоље резултате досада су постигли студенти IV године. Иако је полаган>е испита на овој години везано за лабораторијске вежбе (а-налитичка хемија, органска хемија, неоргнска технологија) студенти не одустају од испита већ их дају са оредњом оценом преко 8. Насупрот студентима IV године на П години се масовно одустаје и пада. Тако на пример од 126 кандидата колико је полагало испит из математике I, пало је 80 услед чега понављају годину. На испиту из минералогије од 26 пријављених 13 је одуотало, а само 9 положило. Иста је ствар и са студентима Ш године. Испит из термодинамике пријавило је 106 студеиата од којих је 21 одустао, а из хидраулике од 102 пријављена одустало је 25. Овако слаби резултати долазе као резултат кампањског рада појединих студената, услед чега he неки од њих понављати и изгубити право на даље студирање. Сл. Д. Тlуи*&чи ф'ЈКЏлт,епl НАЈБОЉИ УСПЕХ ПОСТИЖУ АПСОЛВЕНТИ Од студената права очекивало се, у овом року, потпуно ликвидирање заосталих испита. То очекивање је било сасвим оправдано јер су припреме за јануарско-фебруарске испите биле велике. Одржаване су конференције актива Народне омладино по годинама, конференције и састанци rpjma и стручних група где се расправл>ало о сваком појединцу. Руководство Народне омладине по годинама у заједници са наставницима и асистентима давали су помоћ студентима како би резултати били што бољи. Али по досадашњим подацима, почев од 20. јаиуара впди се да резултати ни приближпо нису онакви какви су очекивани. Кандидати излазе на испите са знањем испод просечног а у случајевима и без икаквог знања. Пропенат падања је велики и то због врло слабих одговора. Од 1386 пријављених исгшта досада је положило9os, пало 202, а одустало 279. На II години било је 250 заосталих испита на 80 студената, што значи по три испита на сваког појединца Дата је обавезЗ да се сви положе, међутим, ево какво је стање; сви испити су гтриlављени, сви редовно излазе на полаган>а, али скоро већшш пада. Постоје и такви

студенти који су пали досада из два> предмета услед чега ће изгубити годину. Нарочито је слаб успех из предмета историја народне власти, историје државе и права народа ФНРЈ и теорија државе и права. Кандидати и овога пута као и досада не познају најосновније поставке науке марксизма-лењинизма. На 111 години стање је такође више слабо него добро. Пријавл>ено je 148 испита, а досада је положило 34. Најслабији резултати су из грађанског права где се највише пада а има и највише заосталих испита. Ако потражимо узрок овога, видећемо да је основни и једини узрок и разлог томе непохађање предавања и нехватање белешки на часу, на чему наставник нарочито инсистира, jep се на предавањима не придржава стриктно уџбеника. Но бшто је и случајева где су одговори били на висини. На IV години досада је положено 190 испита. На овој години има студената са 7 и 8 заосталих испита и то почев од I године. И вде су кајслабији резултати из историје народне власти и грађанског права. Апсолвенти засада постижу најбоље резултате. Проценат слабих оцена је 11,5*/» што доказује да се већина студената озбиљно спрема да што пре дипломира.

В. Новаковић

Рудлрски фанули*еис 80V. ГЕОЛОГА И РУДАРА ИСПУНИЛИ ОБАВЕЗУ Угледајући се на пример својих старијих другова који су дипломирали пре времена студенти свих отсека Рударског факултета већ сада се припремају да и они дипломирају пре рока. Наставни план је ориЈентксан тако да he ова обавеза студената IV године бити реална. Досада је 80% геолога и рудара ио пунило своје обавезе а геофизичари само 75%. Квалитет знаша друтова који су полагали је на висини хпто ce види по среднлм оценама. Тако средња оцена из геологије балвана износи 9,2, из геотектоиике 9,5 а из предмета проветравање и осветљавање 9,3. Међутим и овде има мак»и броЈ другова који нису испунили своје обавезе у овом испитном року због чега доводе у питање испуњење обавезе да 60 нових инжењера рударства и геологије дипломира годину дана пре рока М. Д.

ЗУБОБОЉА

На испитима треће године Медицинског факултета један студент је тврдио да птице имају зубе.

Шта си спремио ту мараму? Да вежем главу папигу. Боли ју зуб. Боље јој онда дај верамов.

С% f 4U4ifiCHAU