Студент

Писмо студената Београдског универзитета и великих школа административно кажњених друштвено корисним радом Универзитетском комитету КПС

r Студенти Београдског универзитета и великих ижола, административно кажњени друштвено корисгош радом због информбироовске делатности, који су раније послали писмо Универзететском комитету КПС и које је објављено у „Народном студенту” од 3 октчsора 1949 године послали су ових дана ново I писмо, које су потписали сви стуI денти који су кажњени друштвено I корисним радом и који се сада наI лазе на издржавању казне у предуI зећу „Мермер”. ■ Писмо гласи: * I „Са политичке конферепције студената Београдског универзитета хажњени адмииистративном мером ■руштвено корисног рада на радиШишту предузећа „Мермер” шаљеКо свом Ушшерзитетском комитету Вламенс, другарске поздраве. ( Под прнтиском својих личних моВ>алннх и политмчких слабости ми |кмо у судбоносним данима за нашу НХартију u парод као прл»ава neua Бгсшшвгцвр из редова монолитне дентске организације БеоградСког унивсрзитета и одазивајући се 'fjia злочиначке позиве пропаганде Цнформбироа и Москве ступили на Пут издаје, спремни на сваку подлост да би напакостили Партији и нироду. Везаии за Резолуцију само својим кукавичлуком, непартијно|Њћу и сумњивом прошлошћу (идеНлошки се за њу иико и не може Незати) ми смо тада осећали пуНтош у својој душм, бежали од Ктварпости у празна теоретизирања, »пташили се победоносне социјали■ стичке изградње и чак покушавали ц организовати подземну разбијачку Шделатност. Но будио око наше славЦ ве Управе државне безбедности оI оујетило је све иаше намере, те смо f. изоловапи из средине у којој смо штеточински деловали. Пратсћи победу социјалистичкв изградње с једне стране, а с друге стране макијавелистичке поступке Информбироа u руководства СКП (б) нрсма нашој земљи, цинично нодметање нашем руководству да је гсстаповско, а држава наша фашистичког типа и безочност друге резолуције увјерили смо се да на позицијама Информбироа данас могу стајати само окорели непријатељи Партије, страни шпијунм и белогардејци. Зато јс огромиа већипа нас искреио пришла рсвизији свога става. увидсла сву тежину својс издаје, увсрила се у правилност и всличину борбе коЈу води наша Партија, отресла карактерних мана и изоштрнла у борби против непрнјатеља ипформбирооваца. То доказујсмо поштеним одпосом преиа нашсм социјалистичком такмичењу и активним учешћем у културно иросаетном и идеолошко-политичком раду. Ми се гпушамо на минулу прошлост, али осећамо и радост и понос што се враћамо у крило своје Партије. Поносш! смо што ћемо се вратити у строј наше студентске организације, која је у овој великој борбн подигла идеолошки ниво, још чвршће збила своје редове око ЦК и друга Тита, разбијајући тиме пу|сте наде клеветпика у „здраве снаге” на Београдском универзетету. Ви нам, другови, служите примером како се чувају светле традиције Београдског универзитета, како се испуњава обавеза према домови-

ни која нам пружа >слове свестраног развитка и светле перспективе, како се брани слобода и независна земља. Да ове нисли долазе од срца и уверења доказаћемо делом. Осуђујемо са огорчењем све бесомучније контрареволуциоиарне нападе против наше Партије и народа и посебно дискриминационе поступке према студентској организацији, чијим се претставницима, У циљу сакривања истине, онемогућује додир са другим организацијама у свету. Таквим методама они мисле прокрчити пут својим пустим жељама и лажима, да су толике хиљаде напреднХх студената бачени у затворе и Логоре. Ако мислс на нас ми им поручујемо: Лицемерп и подлаци, ваша нам брига није потребна; нао је овде само шака јада од неколико десетина издајника доведених у ову школу свестраног преваспитавања, где осећамо мајчину бригу ваше Партије, сву њену племенитост. Са ове политичке конференције студената Београдског универзитста обећавамо своме УК-у да ћемо пружити свестрапу подршку Партији у преваспитавању људи па овом радилишту, разобличавању непријатељских ноступака земаља Информбироа и СССР-а и да ћемо бити будни и нсмилосрдни према подлим информбироовцима. Кроз такво деловање ослободићемо се гнусобе информбироовштине која нас је притискивала и стећи квалитете који су нам недостајали.

Из увереностм у праведност и величину борбе наше Партије проистиче неодољива унутрашша снага која нас поново приводи Партији и студентској организацији, да дамо свој прилог испуњељу плана висококвалификованих стручњака, радним и културним победама омладине у борби за победу социјализма, за победу истине. Живела борбена студеитска организација Београдског унивсрзитета Живела борба наше Партије за победу истипс и социјализма. Живео ЦК КПЈ иа челу са вољеним учитељсм нас младих, другом Титом. 1. Чобановић Пера, студент агрономије, 2. Вандески Ванде, студент Машинског факултета, 3. Шеваљевић Јован, студент медицине, 4. Кресоја Саво, студент гтрава, 5. Јосифовски Јонче, студент филозофије, 6. Настасовић Драгољуб, студент агрономије, 7. Негић Здравко, студент агронамије, 8. Катунац Драгољуб, студент медицине, 9. Бакић Максим, студент електротехнике, 10. Јовин Драган, студент шумарства, 11. Нетков Михајло, студент економије, 12. ■ Личина Жељко, студент права, 13. Мирановић Алекса, студент медицине, 14. Поповић Миломир, студент медицине, 15. Марковић Милорад, студент агрономије, 16. Недељковић Драгољуб, студент медицине, 17. Стојановић Милутин, студент Грађевинског факултета, 18. Фаик Риза, студент агрономије, 19. Деловски Љубе, студент рударства, 20. Каћански Ђорђе, студеит архитектуре, 21. Сирцељ Јоже, студент НДВШ, 22. Лацић Марко, студент технологије. Следе потписи осталих студената.

Три ДРАГОЦЕНА прилога

(Наставак) Горки је прилазио књижевности као човек који Је њоЈ дубоко близак, који не заузима само став теоретичара и изводи општа правила већ се 'читавом теоретском материЈалу приближава с неког блиског, скоро рођачког стаиовишта и уноси тон доброг познаваоца процеса рада и проблема с коЈима се ка.ижевник бори. Ако оцењуЈемо улогу коју Је Горки одиграо у историЈи руске књижевностн, увек he бити Јасно да име овог колоса социЈалистичке књижевности остаје у историЈи као име великог уметника књижевног сггварања, оснивача новуг правца у новоЈ друштвеноЈ и историскоЈ епоси, као име Једиог од наЈвећих уметиика у културноЈ историЈи читавог човечанства. На пољу публицистике Горки Је радио врло много и ма да Је то био, у оквиру читавог шеговог уметничког рада, другоплански интерес, публицистички Горког Је одиграла важну улогу а и он Је сам схватао своЈ публицистички рад као моКно оружЈе у борби за социЈалистичку уметност. Поред тога што Је Горки дао скоро систематски преглед руске књижевности XIX века, из читавог његовог рада у области теориЈе књижевности, може се извући као квиктесенциЈа оно што Је писао о проблемима нове, социЈалистичке књижевности. То претставл.а срж и разраду теориЈе содиЈалистичког реализма, заправо оно чиме Је Горки наЈвише задужио младо поколење кшижевника у социЈалистичком друштву. ОбухватаЈући читав разноврстан матери Јал коЈи Је ушао у збирку издања „Културе" могу се издвоЈити неколико централних проблема коЈима je Горки поклањао, како просторно тако и садржајно, наЈвише пажње. То су: чланци, дискусиЈе и писиа о пролетерској уметности, њеноЈ суштини, задацима и намени. и с тим у вези о задацима нових књижевника; студиЈе и дискусиЈе о књижевном наслеђу и класицима, чланци о декадентноЈ бурхоаскоЈ уметности и значаЈни ,ошити чланци" (назив редактора збирке) у коЈима између осталог улазе његове чувене „Белешке о малограђанству' 4 и чланак „О „малим** људима и њиховом великом раду**. Посебну пажњу Je Горки поклашао писцима почетницима и савети упућени њима улазе у теоретску ризниду науке и књижевности. Став Горког према пролетерскоЈ уметности био Је кристално Јасан и одређен став пролетерског писца преиа своЈоЈ књижевности. Он Је тражио од нове књижевности да буде „око, ухо и глас класе** коЈа остварује нову историску епоху. Књижевност мора да сдражава Једну стварност: или стварност командуЈућкх, експлоататорских класа, или мора да „прима, формулише, приказује расположење, жеље, узбуђења, наде, страсти, интересс, порокв и врлине своЈе класе, своЈе групе". То Је њихов први задатак и уметиичка дужност. Пролетаријат постаЈе све културииЈи. писао je Горки. Он ствара своЈу књижевиост држава пролетера мора да створи хиљаде „мајстора културе" и „иижењера душе". Своје схватање о пролетерскоЈ књижевности Горки Је прегледно изложио у реферату на Коигресу совјетских писаца. ПартиЈа има право и треба говорио Је Горки да књижевности постави посебне захтеве захтеве друга да она сво Јом снагом сликања и деловаша на људе помоћу речи, пружи помоћ радничкоЈ класи у борби за остварење социјалистичког и комунистичког друштва. Књижевност треба да помогне радничко-сељачкоЈ власти да надахне народ сазнањем да he „само снажан, поштен, упоран, хероЈски рад отворити раднииима и сељацима широк пут ка правди, Једнакости, слободи, срећи". Уметност у упоси социЈализма треба да тежи сликању најкарактеристичниЈих поЈава стварности чиЈи Је „творац и херој колективни рад људи коЈи делаЈу с краЈњом напрегнутошћу стваралачких снага". Стварност Је монументалиа уметност њу треба да одражава платнима и широко уопштеннм ликовима. Уметност не сме да се заустави на фотографисању стварности она треба да нађе нову форму за своје изражавање. Каква Је то форма? поставља IЧзрки питање критичарима и одговара: то Је „спа Јање реализма са романтизмом у нешто треће, способно да прикаже хероЈску стварност живим бојама, да о њоЈ говори вишим и достоЈниЈии тоном". Теоретска разрада проблема и уметничко остваривање социЈалистичког реализма иду у ред највећих заслуга Горког. АнализираЈући стваралаштво великих класика из светске књижевности Горки долази до закључка да Је читав њихов рад прожет и реалистичким и романтичарским елемен-

тима. „То спајаше романтизма и реализма нарочито Је карактеристично за нашу велику књижевност, оно јој даЈе ту оригиналност, ту снагу, коЈа све нриметније и cue дубл»е утиче на књижевност читавог света I ', Дефинихдију реализма Горки даЈе у краткоЈ хЈхормули („истииито, неулепшано приказивахве људи и услова њиховог живота"), а проблему романтизма прилази са више страна, износи познату поставку од две врсте ромаитизма (пасивни и активпи) и тумачи улогу коЈу Је романтизам одих-рао у прелазним историским епохама откривши и утврдивши у књижепности права човека и изражавајући нешто ново, „нестрпљлву и узнемирену хежшу да се то ново спозна". у чланку о пбзоришпим комадима Горки каже: „Наша умстпост треба да се подигне више стпарности џ да уздигне човека над н.ом, не откидајући ra од хве. Је ли то проповед романтизма? Да, ако друштвени хсроЈизам, ако културно-револуционарни ентузијазам стварање нових услова живота у оваквим формама као што се тај ентузијазам Јавља код нас може бити назван романтизмом". Тражећи на овај начин путеве уметничког сликања у епоси социјализма, Горки се уздигао до нових теоретских принципа и показао пут генерацијама младих књпжевника. Пишући и разговарајући с писцима почетницима Горки Је обЈашњавао методологиЈу стварахва, детаљпо разрађивао процес рада и истицао проблеме с којима треба да се бори пролетерски писац. Учити, учити, учити говорио Је стално Горки. Бити социЈално и културно писмен, развиЈати способност , запажања и уопштавања, неуморно тражити и неговати истину то су основни задади младих књижевника. ~Пе ускаче се у људе, већ се постаЈе човек путем посматрања, поређииања, проучавања". „Неопходно Је потребно да уметник проучава епоху" носи назив Једно од предавања младим ударницима коЈи ступају у књижевност. Треба зпати уопштавати и индивидуализирати, дати у сваком Јунаку тип и пластично окарактерисану Јединку. Ваши су Јунаци невидљиви, говорно Је Горки. „без очију, без покрета". Упозиајте тип ~а тип —то Је nojaba епохе" ~. , % Ако описуЈете дућанџиЈу треба то радити тако да у Једиом дућанџиЈи буде ‘описано тридесет дуђанџија, у Јсдном попу тридесет попова; ако се то чита у Херсону, читаоци да у попу виде херсоиског попа; ако се чита у Арзамасу, да виде арзамаиског ~опа Св а велика дела су уопштавање. Дои Кихот, Фауст, Хамлет све су то уопштавања. Ви живите у маси, ви ие седите, као ТолстоЈ или Тургењев, ла сеоском имању и не пишетс у кабинету. Сви процеси одиграваЈу се пред вашим очима. Треба их умети видети, пажљиво загледати, одмеравати, упоређивати, треба тражити Јединство, треба тражити супротности. Све се на то своди", А учити то значи учити и од приЈатеља и од неприЈатеља, Јер „колико човек више зна, толико Је Јачи, толико Је боље наоружан". Треба стално, непрекидно читати класикс и читаЈуђи учити. Учити се вештини писања, изучавати и неговати Језик, усваЈати технику стварања. Од ДостоЈевског се можемо учити изражаЈности говора лииа и типова говорио Је Горки од ТолстоЈа пластици, изванредноЈ рељефности приказивања, од Чехова мекоћи Језика и тачности, краткоЈ реченици и сажетости тако „да речима буде тесно, а мислима простраио". од Љескова вештиии причања итд. Али диЈапазон знања и интереса не сме да се сведе само на националну литературу и културу, треба свестрано проучавати културно наслеђе других иарода и учити ce од хнега. Пишући млади.м књижевницима Горки каже да Је наишао на изЈаве „шпанске охолости" и да све чешће cpehe код совЈетског човека црту иационалног шовинизиа и негирање тековина других народа. У чланку ~Корист од зиања" он каже: „Савремени Руси уопште као да путу Ју. у Европу само зато да погледају како се она распада, да улове хоће ли ce скоро расути у прах и пепео. Ако таквог галопирајућег путника запитате: Како вам се свиђа море? Он he одговорити: Зар ми нема.мо наша мора, а? Ова радост на своја мора, и презир према туђима, распростире се на све остало што сачињава Оогатство европског континента. На пр. музеЈи. У њима може човек много шта да научи много шта да разумс. Али , горди Рус" неиарно корача помлејским дворанама Напуљског музеЈа и с досадом гунђа: Не разумем/ Не разумем. Рекао би човек: ако не разумеш, потруди се да разумеш; то Је веома добро људско дело. А млади руски књижевник „не разуме" због тога да би другима ставио до знања: сви понешто разумеју, многи се чуде, а ето он, из Москве, он не разуме. Чак неђе да разуме". Овоме нијс потребан коментар. Овај дужи цитат биће користан да, иако само детаљ или мала екскурзиЈа, покаже корене поЈава коЈе су се данас у СовЈетском Савезу развиле до хипертрофираних размера. Одређивање става према културном наслеђу и борба за правилно оцењивање и коришђење уметности прошлости Је питање о коме Је Горки несто писао. Он Је дао изванредну анализу класичног реализма и одредио његов огроман значај за саврсменог човека. Критички реализам XIX века Јесте Један од наЈвиших облика књижевних достигнуђа, то Је правац којег су стварали књижевници коЈи су видсли стварност онаквом каква Јесте. и сликали таЈ „прљави, цинични, одвратни живот заснован на непоштедком угњетавању људи од стране пљачкаша и паразита". Сви велики уметници прошлости нису имали правилан и напредан друштвени став. Уметник може да да велика дела иако полази са неправилних, а често и реакционарних друштвених позиција. Таленат га води истини и његова унутрашња снага упућуЈе га иа широке, истините историске размахе. Великим маЈсторством, уметничком снагом уочавања и уопштавања, књижевник Је сликао истину о животу, његова уметничка реч Је звучала као одјек садашњости и прошлости. Уколико су не-

кад у делу изражене и назадне пишчеве позиције оне ие морају да помраче друге квалитете његовог талента. И од таквог се уметника поколења имају много чему учити. Сликовито то Горки обЈашњава у дискусиЈи са радницима овако: , Како Је овај предмет (показуЈе на пепељару) направљен, у томе je цела ствар. Онај који га Је направио.можда Је веровао у домаће духове тукао жену итд., а иас занима облик овог предмета, његова политура итд* Начин живбта коЈим је творац предмета живео исчезава и скоро he исчезнути; а он Је своју идеологију црпао око себе, из савременог живота". На примедбу дискутанта да тровање погрешном уметниковом идеологиЈом може да буде врло опасно, Горки Је одговорио: „То би било веома опасно тровање; али само у том случају ако ви не бисте имали изглачану површину мозга, која одражава слику као у огледалу, али Је не упи Ја. Па и ви сте и сами класни човек. Човек одређене класеЈ" Декадентна књижевност Је испољавање друштвених односа веђ преживелих класних формација, она одражава опадање и изумирање Једне класе. Потпуно лишена сваког прогресивног садржаја и хуманог осећања дубоко песимистичка, одвојена од живота и народа декадентна књижевност претставља одузимање наЈдубљег квалитета уметничком стваралаштву. „Вековна тешка прошлост одгајила Је наказне индивидуалисте" каже Горки. Они дрече о „слободи" личности, о слободи стварања, трче од Једне идеЈице другој а стварно немају ни једне. Руски тип оваквог уметника карактерише , Горки па следећи начин: „То Је сићушна, похлепна душа; она је веома пријемчива, захваљујући своме чудном, пихтиЈастом саставу; она лако мења свој изглед, према притиску који на њу врше уско личне користи.. . Она не упиЈа идеје и не храии се њима: лаким на брзину сашивеним, шареним малим огртачем оиа само прикрива отсуство одређених облика, отсуство друштвених нагона у себи и ето зашто, баш када тежи самоопредељењу, увек и неминовно пада у зоолошки егоизам". Декадентна уметност не буди у човеку ништа лепо, не отвара му никакву перспективу, оиа или својим мрачњаштвом и изнакаженим- осећањима потискује човечанско у човеку, или апсолутним одваЈањем од живота и стварности одлази у лажпе „химере вечно лепог" у „слободно стваралаштво“ које не значи ништа друго до „слободу да се не обраћа пажња на људе, слободу да се не води рачуна о људима о њиховом друштвеном раду, о закључцима до којих Је допрла мисао тих људи". Таква уметност Је дубоко штстна, она Је како каже Горки, „труо црн облак коЈи се подигао са дна болесних душа; она бије у главу својим отровним испарењем, трује и нагони до беса, доводи до помаме. Иживели људи, коЈи нису стигли да умру, сада труЈу земљу растајући се за живота, одвратна појава.. Стварно велика и права уметност Је само она која се ослања на духовне и стваралачке потенције народа који Је „Једини извор духовних драгоцености". Прави уметник мора да буде дубоко везан са народним жиаотом, са стварношћу која га окружава. Само отуда он може да црпе материјал за велик уметничка остварења. ~Милтон и Данте, МицкиЈевић, Гете и Шилер увек су се издизали више када их Је окружавало стваралаштво колектива, када су црпли надахнуће из извора неизмерно дубоке, неизброЈиво разнолике, силне и мудре народне поезије". У чланку „С ким сте ви, маЈстори културе?" Горки Је са изванредном полемичком снагом разоткрио прави карактер буржоаске културе, њену зависност од капитала и власти новца. Капиталисти кукају о трагедиЈи изобиља и неповерења, говоре о враћању на варварство, негираЈу историЈу и проповедаЈу сличне апсурде: штампом, сензационалистичком литературом и Јефтиним филмом угушују културни развој маса; буржоаски уметници непосредно им служе, помажу њиховим варварским тежњама. Такви људи лажно и лицемерно пребацуЈу Горком да ..проповеда мржњу". „Не одговара Горки, проповедање љубави сироматног према богатом, радника према газдн ниЈе мој занат. Ја нисам способан да тешим. Ја сувише давно и добро знам да читав свет живи у атмосфери мржње, Ја видим да она постаје све згуснутиЈа, све активнија, благотворниЈа..И закључуЈе: „Буржоазија Је неприЈатељ културе, и више не може да ЈоЈ не буде непријатељ: ето, то Je истина коЈу потврђује буржоаска стварност, пракса капиталистичких држава", Читав живот и уметничко стваралаштво Горког проткани су великом иде Јом рада, химном раду и великом делу Човека. Дубоко човечанско осећање говори из сваког дела Горког, а племениту идеЈу великог рада ,малог“ човека изнео Је Горки у чланку; „О „малим" људима и њиховом великом раду": „У топлим водама Индиског и Тихог океаиа има острва створених радом ништавно сићушних животиња коралних' полипа. Ове животиње почињу некад свој рад у великој дубини, радв десетине хиљада година, гину у милиЈардама, а та њихова маса, настављајући започето дело, избиЈа својим радом на површину океана, чији моћни таласи не могу да разбију да разоре труд ништавно ситних створења без руку, без очиЈу, али коЈа су, можда некако на свој начин разумна. Челични бродови разбијају се. о чврстину стена коЈе нису друго до рад ових створења коЈа слепљуЈу своја сопствена тела, Културни живот на земљи почели су градити мали људи у доба када су свакако били нешто мало разуннији од патуљастих полипа". џ Тако се стварала култура читавог човечанства. Рад „малог" човека чинио Је чуда, човек Је створио око себе Још Једну природу, ону која се зове култура. . . „Човек Је по своЈоЈ природи уметник" говорио Је Горки. Капитализам Је у малим људима убио љубав прама раду, идентификовао га са угњетавашем и ропством. СоциЈализам враћа човвку његово наЈдрагоценије осећање; садржину и смисао живота, љубав према раду и жељу за схварањем. То Је право ослобођење човека а у проповедању те велике се и састоЈи хуманизам Горког, борца за права малог човека и остварење његових великих дела. (свршићв се) м. М.

ПРИПРЕМЕ ЗА ФЕСТИВАЛ УВЕЖБАВАЊЕ НАРОДНИХ ИГАРА

ПРОШЛОГОДИШЊЕ искуство Прошлогодишњи успех фолклорних група Београдског универзитета је показао да су се друштва у целини правилно развијала. Међутим, било је и иедсстатака: уиграван je велики број кола а да се ннје обраћала пажњу деталшој обради но.еди них од њих; програми нису састављани са довољно плана, тако да су се поједине тачке понављале пошто су се увежбавале у исто време у разним групама; у играма је било јсдноличности, није примешивана песма, нити се посвећивало довољно пажње оркестру. Разлоге за оае недостатке наћи ћемо у првом реду у недовољном искуству руководилаца група и шиховој недовољној стручности. А основ за правилан развој сваке фолклорне групе је добар стручни руководилац. ч Прошле године је било на нашим факултетима свега три професионална стручшака и један играч балета, док су осталих седам руководилаца фолклорних група били аматери. Стручност руководилаца се одразила и на резултате које је поједипа фолклорна група постигла. Оне групе којима су руководили професионални стручшаци или искуснији аматери са већом педагошком способношћу, постигле су знатно боље резултате као, на пр. друштва „Соша Маринковић“ и „Слободан Принцип".

МЕРЕ КОЈЕ СУ ДАНАС ПРЕДУЗЕТЕ Овогодишњи Фестивал се приближава. Успех није успех ако се само на шему остаие. Прави успех је сталан развој, непрекидни напредак и усавршавање. УочаваЈући недостатке из прошле године предузете су извесне мере за шихово отклањаше и подизање фолклорпих група иа виши ниво. У погледу стручности руководилаца група на факултету сташе је поправљено утолико што је известан број руководилаца-аматера завршио курсеве за народне игре и тиме донекле постао квалификовап. Међутим само на овој мери се није остало. Образован је Уметнички савет Уииверзитета, коме је стављено у задатак да, с једне стране, одржава везу путем састанака и консултовања с пашим истакнутим стручшацима ira пољу народних игара, а, с друге страпд, буде у што тешнлј сарадши са руково/цшцима група на факултетима. Уметнички савет је 10 фебруара ове године одржао саветоваше са познатим београдским стручљпцима, на коме се дискутовало о правилности досадашн»ег рада фолклорних група и дала линија њиховом даљем раду. ОБРАДА КОЛА НОВА ФОРМА РАДА После овог саветовања одржан је састанак са стручним руководиоцима факултета па коме се расправл>ало о програму који ће бити изведен на Фестивалу и о увсжбавашу тачака. Уметнички савет је на основу дискусије са београдским стручшаци-

ма дошао до извесних закључака које руководиоци група треба да остваре на терену и који ће омогућити још значајније резултате на свогодишшем Фестивалу. У погледу избора кола, већа друштва треба да се равнају према мањима, да не би дошло као прошле године до понављања истих тачака. Мањим друштвима коЈа располажу са малобројним аксамблом и играчима слабијег квалитета препустиhe се да одаберу оне тачке које им буду најпогодније с обзиром на услове њиховог рада. Обради ће се приступити постепено, са више плана и система у раду. Руководећи се законом сцене, приступиће се линијском решавашу игре. Друштва he да поведу више рачуна о одвајању женске игре од мушке, али тако да то не постане шаблон усиљен и једноличан. Наместо старе форме сплета, прелази се на нову форму обраду народне игре. У вези са овим неопходно је да се број игара смањи, а да се одабране игре разраде, припремају проширено. Узимајући у обзир квалитет стручних руководилаца као и квалитет и масовност фолклорних група приступило се решавању квалитета програма фолклорних група. Обради народних игара се приступило водећи рачупа о масовности група и квалитету програма. Друштва са мањнм квалитетним способностима су поред сплета унела и песму и, по могућности, смен.ивање група играча. Песма даје пунију форму, изразитији и потпунији фолклор, јер се у ретко којој нашој кореографској обради примењује само игра без песме. Треба имати на уму да се овим намећу тежи задаци, јер увежбаваше игре са песмом захтева посебно стручно руковођење. Квалитетно болл друштва радиће на широј обради народиих игара у

тежњи да читав програм уоквире у целину и игру испуне садржајношћу. Обрада je схваћена тако да се одаберу кола из 2—3 кореографске области са свим њиховим карактеристикама и да се путем игре, песме и смењипања група играча прикаже неки народни обичаЈ; и испуни игра садржајношћу. Не поводи се за узимањен већег броја, веђ напротив тежи одабирању мањег броја кола, али њиховој свестраној и потпунијој разради. ПЕРСПЕКТИВЕ Од Фестивала нас дели још кратко време. Само упорним радом, редовним одржавањем проба и уз пуну иодршку Комитета Народне омладине може да се дође до потпуног успеха, може да се реализује оно што је добро замишљено. Али остало је неколико проблема о којима се мора још д& размишља. Поставља се питаше да ли народне игре у обради могу да се удаљавају од оригиналног извора. Сматрамо да оне то могу само утолико уколико су оплемењени одраз народне игре, тј. преживљавање онакво каквим га је оформио народ кроз ритам игре, музику и песму. Ту не сме да се удаљава сувише од базе, него да се креће у одређеним границама. Иначе уместо лица може да се добије наличје и да се изгуби фолклорна подлога. Стилизацијом игре се засада бави само фолклорна група културноуметничког друштва „Бранко Крсмановиђ“. Неоспорно је да „Бранко Крсмановић" квалитетно отскаче од осталих наших друштава, али је пут којим се пошло врло озбиљан. Стручни руководиоци овог друштва су нарочито на опрезу, јер може да се деси да „кола крену низа страну“. Може да се деси да се уместо „дочаравања читаве једне кореографске области“ изгуби свака веза

с ifaOM, да се толико удаљи од народне средине у којој је игра поникла да се она више не може ни препознати. Могло би да се дође до стпарања нереалног стила. Стилизација је народна игра вгхђена од уметника. Уметност је само анда права уметност ако је истинита, ако је реалан одраз стварности, иначе постоји бојазан да се изроди. Тако би се могло десити ца нереална стилизација изобличи карактер области. Стилизовање је врло озбиљан посао, на њему се до данас код нас врло мало радило, те има мало искуства. Културно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић“ се подухватило озбиљног и одговорног посла. Да ли ће оно успети у свома покушају зависи од студиозног рада његових стручних руководилаца и подршке коју оно уопште добије. О куптурном друштву „Ђуро Стругар" Културно - уметничко друштво Правног факултета гшје постигло потребне резултате у припремама за Фестивал. Ма да је протекло доста времена од почетка припрема, успеси су минимални. Један од основних узрока оваковог стања је недовољпа агитација руководства Народне омладине. Оно није у довољној мери утицало на чланове Народне омладине да се укључе у рад културно-уметничког друштва, нити је објашњавало значај културно-уметничког и друштвено-забавног живота на факултету. Већина чланова је остала по страни, незаинтересована за рад културноуметничког друштва. Али мора да се узме у обзир и један објективан разлог. Већина чланова културно-уметничког друштва је била’на радној акцији, што је онемогућило редовне пробе или пробе са пуним бројем чланова. После студената Правног факултета отишли су на радну акцију и студенти НДВШ који су чланови истог културно-уметничког друштва. Све је ово онемогућило прикупљање свих чланова друштва. Осим тога драмска секција је од страие Универзитетског комитета добила за припрему „Покојника'* од Нушића. Улоге су већ биле подељене и увежбавање отпочело. После више од месец дана Универзитетски комитет Је променио програм, одабравши други програм. Ово се негативно одразило на рад секциЈе. Али не треба заташкавати ни субјективне разлоге неуспеха. Чланови хора и фолклора нису долази* ли или су долазили иоредовно на пробе поред свих опомена. Неопходно је наћи начина да се заведе чвршћа дисциплина, по потреби и кажњавати неуредне чланове. Добре резултате показала је и ликовна секциЈа. Јасно Је да и чла 1 нови осталих секциЈа као и чланови драмске могу да постигну боље резултате ако се буду уредно одазивали својим задацима, долазећи редовно на вве пробе. Поред свих тешкоћа рад културно-уметничког друштва може и мора да крене напред, јер зато сада постоје услови, пошто су се сви чланови секција вратили са радних акциЈа већ пре дуже времена.

ВЕЛИКОМ СЕ ЦИЉУ ЗАПУТИЛА ЛАЂА

Чемпреси ми пјесме шумећи пјевуше: о вјетру југа и свитању зоре. Вали се о хриди балканске руше бруји пјесме јутра наше плаво море. Всликом се циљу запутила лађа. Слушај складну пјесму којом грме вали! Бљештаво ко младост сунце се рађа одижуђи зорин барјак крвави ... О, море, море, водо дубока брујањсм силним пјесму сви љубав је наша ко срце широка, њу пико неђе убити! Загрми пјесму за подвиг човјека, нск уз тутањ вали о хридине туку u Балканом нек заори јека да Феисрјот плови у црвсну луку! Чемпреси ми пјесме шумећи пјевуше: о вјетру југа и свитању зоре. Вали се о хриди балканске руше бруји пјесме јутра нашс плаво море.

Брато Павловић