Студент

На смучарском првенству НР Србије

Чланови Копаоника постигли добре резултате

Универзитетско планипарско друштво ..Копаоник’* успело је да кроз своЈе секције окупи преко 1500 студената са Сеоградског упиверзитета и да међу н>има развије врло активан рад на пол>у планинарства и смучарства. У току свог рада Друштво је показало много успеха. организуЈупи током читаве прошле године мпогобројпе излете у планнпу, пећине и друга интересантна места. У оквиру дрз г штва постоје алпинистичка, пећинарска, фотосекцнја, затим секције за маркацију и смучарска секција, која броји преко 600 регистрованих члаиова. Ова секцијз je од почетка зиме развила врло плодпу делатност, Многим студентима први пут су пружене могућности да се упознају са смучарством. У току прошлог месеца у Словенији је боравила група од 32 студепта и 70 студената на Копаопику, док се сада палази на Ессној Колиби група од 60 студената, До краја овог месеца Бесну Кобилу ће посстити 70 студенага. Проклетије 60 и Златибор 50 студсната.

Прво смучарско првенство Копаоника Почетком овог месеца одржано је смучарско првенство ~Копаоника“. На такмичешима, која су трајала три дана, учествовало је 68 студената, који су се такмичили у разним дисциплинама. Овако мали број учесника у такмичењу, у односу на број регистрованих чланова, јавио се због тога, што се за време одржавања првенства око 100 активних чланова „Копаоника“ налазило на разним смучарским курсевима ван Београда. Програм такмичења одвијао се у следећим дисциплинама мушкарци: штафета 3xB км. и трчање 12 км.; женс: штафета 3x4 км. и трчање на 4 км. Ова такмичења одржа-

на су на Бановом Брду. Такмичења у смуку, слалому и велеслалому одржана су на Авали. У такмичењу мушких штафета учествовале су екипе Грађевинског, Правног и Архитектоиског фзкултета и Новипарске и дипломатскс гисоке школо. Пооедила је екича НДЕШ (М. Мишовнћ, Д. Марковић, С. Mapuh) са временом 1:20,48. Штафета другарица је била мање интересантна јер су се такмичиле само екипе Природно-математичког и Архитектонског факултета. која је током такмичења одустала. Побсдиик j'e екипа Ириродно-математичког факултета (Д. Павићевић, М. Михајловић, В. Јапковпћ). Други део такмичења обухватио js трчаље поједипаца: другови 12 км., другарице 4 км. Учесгвовало је 25 такмичара и такмичарки. Прво место освојио је М, Мишопић (НДВШ) 55*32’’, други је Н. Рибар (Електрстехнички), трећи Г. Ненадић. Од другарица прва је М. Антопијевић (Технолошки), друга је В. Јаиковић (Природно-математички), трећа М. Михајловић. Најинтересантиији део првенства такмичење у спусту, слалому и велеслалому, одржана су на Авали. Пре подне је одржано такмичење у спусту за другове на истој стази где је одржано и првепство Београда (дужине 1 км. и висинске разлике око 250 м.). Учествовало је 13 такмичара.* Постишути су следећи ре-

зултати: 1) М. Ценц (НДВШ), 2) Д. Миленковић (Електротехнички), 3) М. Келић, Такмичење у велеслалому за другарице одржано је на стази дугачкој око 400 м. Најбол>е време постигла је Р. Ковачевић (Електротехнички) 1,04, друга је Д. Павичевић (Природно-математички) 1,17 и трећа В. Шипка (Ветеринарски) 1,18. Првенство у слалому одржано је на врло тешкој стази, дугој око 250 м., са висинском разликом од 50 м. и са око 20 кагаија. Учествовало је 8 такмичара од којих је један, током такмичеша одустао. Победио је Н. Печар (Рударски), други је М. Цепц (НДВШ), трећи М. Грубушић (НДВШ. Скакао је само М. Грубушић и постигао скок од 16 м. Добри резултати чланова „Копаоника” на првснству НР Србије. На смучарском првенству НР Србије чланови „Копаоника” су уче-

ствовали у свим дисцкплинама, сем у иггафети4хlo км. На такмичењима у Врњачкој Баши у даљинском трчању, и поред јаке конкуренције, студенти су постигли добре резултате. У трчаљу на 18 км. М. Мишовић (НДВШ) заузео је осмо место, а у такмнчењу другарица у даљинском трчашу па 8 км. В. Јанковић заузела је четпрто место. После ових успеха чланови ~Копаоника“ he учествовати па овогодишшем првенсгву ФНРЈ у далЈшском трчатву у саставу екипе ПР Србије. У патролпом трчању сз гађап.ем из вотнчке пушке скипа ..Копаопика“ (М. Мишовић, М. Вукчееић, Г. ПепалиН, Л. Јопанопић) освојпла је четврто место. Иначе. патрола је по постигнутом времспу заузела друго место, али због слабих резултата из гађања. у копачном пласману заузела је четврто место. С обзиром да he се у osoi дисгдиплини чланови „Коп;loиика“ такмичити и на Међу>чгиверзитетском смучарском првепству на Шари, потребно је смучаре, који долпзе у об- ; зир за састав екипе Универзитета ј у патролном трчању што боље при- i премити тј. потребно је што боље ј »скористити преостало време и уве 1 жбати их тако, да пор>ед добре коит i диције у трчању могу у исто време ■ и успешно гађати из војллчке пу- : шке. ј Припреме за такмичење на Шари : Другом половином фебруара месе- Ј ца „Копаоник** he организовати за- : једнички трекинг најбољих студона- ■ та-смучара из „Црвене звезде",. Др- Ј жавног ииститута за фискултуру, : „Копаоника“ и „Медицииара“, како • 6и се што боље припрелтили за Ме- Ј ђууниверзитетско смучарско првеи- : ство на Шари, где he Београдски у- Ј ниверзитет учествовати са екипом Ј од 28 чланова и такмичити се у свим : дисциплинама које предвиђају про- ; позиције такмичетва. Екипа ће веро- : ватно тренирати у Словенији под ž стручним надзором тренера, а по за- Ј вршетку тренинга одржаће се так- јј мичење у свим дисциплинама, како Е би се добио тачан преглед најбољих појединаца смучара са Београд- Е ског универзитета.

м. КЕЛИЋ

Са првом смучарског првенства „Копаоника”

Кроз наше универзитете

Загреб На Загребачком универзитету основан је боксерски клуб који je у исто време и први ове врсте међу студентском омладином. Скупштини је присуствовало преко 70 боксера и том приликом је изабрана управа клуба и донет план рада за 1950 годину, којим се предвиђа: популаризацмју бохса iia Универзигету, одржавање десетак сусрега са екипама из Хрватскс, стручна предавања и одржавање екипног првенства Универзитета. • Према календару Универзигетског одбора Гимнастичког савеза Хрватске, током месеца фебруара и марта, одржаће се на Универзитету многобројна так* мичења. У фебруару ће се организовати „Смучарски дан”, организоваће се течај за смучарске инструкторе и почеће припреме за „Титову штафету”. У марту he почети пролећни крос и екипно првенство Универзигета у боксу, организоваће се рукометии турнир студентске, средњошколске и синдикалне репрезентације и извршиће се све припреме за Међууниверзитетско смучарско првенство на Шари. ЈВубљана Почев од друге половине јануара месеца кроз разне планинске пределе Словеније, на смучању је провело по 10—15 дана неколико стотина студената. У другој половини фебруара и током месеца марта на Тичарјев дом, Михов дом и другим крајевима Словеније проћи ће још 300 љубљансхих студената, тако да ће укупан број обучених смучара износити око 600. Скопље СД „Студент” из Скопља је једно од најбољих друштаваНР Македоније. У 9 разних секција бухваћено је неколико стотина студената Скопског универзитета. Истиче се секција кошарке која је од 20 сусрета имала 15 победа и 5 пораза. На Градском првенству чланови „Студента” освојили су друго место у укупном пласману. У такмичењу за значку ‘фискултурника освојили су 10 златних, 30 сребрних и 20 бронзаних значки. За гакмичење у овој години пријавило се 375 студената. Сарајево На Сарајевском универзитету основано је друго гимнастичко друштво, које је донело план рада за ову годину. План предвиђа: организационо учвршћење друштва, развијање свих грана спорта, припремити за Градски слет 200 члаиова, обухватити у друштво што већи број другарица и створити што тешњу сарадњу са гимнастичким друштвом I. У плану се даље предвиђа да такмичење за значку будв сталан систем у раду и одржавање курса прсдњака за часове општег физичког образовања. Београд У месецу марту одржаће се првенство Универзитета у гађаву из ваздушне пушке. • Половином месеца фебруара полазе на смучање нове групе београдских студената: 60 на Златибор, 70 на Бесну Кобилу и 60 на Проклетије. Студенти he гамо остати до краја месеца, где 'е завршити основне течајеве из смучарства.

Кратке вести

Кошарка Шеснаестог фебруара одржаће се у Паризу сусрет мушких и женских екипа Француске и Југославије. Наши кошаркаши су отпутовали 12 фебруара. За ona) сусрет одоећепа 1е слелећа mvшка екипа; Соколовић, Гец, Поповић, Демшар, Роклмцер, Калембер (Црпена звездаЈ, Лоцм MapjauoDHh, Кнглер, illapтизан), Гоџић, Стаиковнћ (Железничар) и Блашковић (Младост). Женска екипа ће играти у следећем саставу: Дакић. Прелевић, Младеновић, Петровмћ, Гоџић, Грујичмћ (Црвена звсзда), Хорват, Косо, Енгелдииген (Пролетер), Влајчић, Зоковпћ (Хајдук), и Костелац (Железничар Карловац). Фут б а л У овоЈ години наша државна футбалска репрезентациЈз одиграће неколико међународних утакмица. Сем учсшћа на финалнпм такмичен>пма за светско првенство у Вразилији. Југославија he с»> састати »■а: Нопвешком v Веогпалг 28 маЈа, са ШваЈцарском у ШвајцарскоЈ (термин Још није утрвђен). са Шведском у Штокхолму 3 септембра и са АустриЈом у Бечу 8 октобра. Тен и с У овогодишњем такмпчен.у за Деклс куп Југославија се у првом колу састаје са Аустријом. Ове године he на такмичен.-има учествовати 26 држава (22 у европско) и 4 у америчкој зони). Амерички тениски савез одредио Је ца се међузонско финале одигра 11 и 12 августа, а финале 25 и 26 августа. Још ниle одређен град у коме ће се утакмице однграти Сем утакмине Југославија АустриЈа, која ће се одржати у нашој земљи. Југословенски тенисери ће учествоватл на турниру за првенство Француске (од 18—29 маја у Паризу) и иа турниру у Вимблдону (од 26 Јуна до 8 Јула).

Ш А X КРАЈЕМ ФЕБРУАРА ПОЧИЊЕ ЖЕНСКО ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

Крајем овог месеца отпочеће женско појединачно првенство Универзгггета, а почетком марта екипно првенство, на коме he учествовати по 10 такмичара (осам другова и две другарице) са свих факултета, У вези ових такмичења, 17-П-1950 у 19 час. у просторијама БУШК-а, одржаће се састанак свих референата шаховских секција са факултета, који су обавезни да буду присутни, јер he се овом приликом расправљати о начину припремања и организовања свих шаховских такмичења у овом семестру.

Наличје буржоаског СПОРТА БИЦИКЛИСТИЧКА АМЕРИКАНИЈАДА

У Америци je позната бициклисгичка трка „Шест дана”, која се врло често приређује, jep доноси велике профите. Недавно je приредба поново изведепа у Њујорку, али je трка претворена у право „месарење” своје врсте. Један од учесиика, Француз, који се вратио кући са потпуно озлеђеним кзленима, изЗавио Зе о трци следеђе; „Дужина круга за трку у ЊуЗорку износила Зе само 210 м. Кратки и крути завоЗи од 2—2,5 м. чинили су вожњу код велике брзпне врло опасном. По жељи Американаца стартовало Зе 18 паропа. Хоћеш неђеш, морали смо иђи заЗедно. Ко ће

пасти први? То иас Је забриљавало више од свега. Beh први пад изазвао Је буру одушевљен»а код посматрача. Јер су за оним, који Је пао први, падали готово сви остали. Неки су добили само огреботине, док су неке. а Mehv шима и мене. изнели на носилима. Највећи „успех" код публике изазвао је призор када је холандски возач Лоос, прилихом судара са возачем Бевилаквом, одлетео преко стазе и забио се у неку рекламу... Трку су завршила само петорица од 18 парова”. Трка у ЊуЈорку постигла је цил. згртан.е долара. Обрадовашг овим успехом менаџери су наставили турнеју у Вашлнгтону. Али возачи, поучени искуством из ЊуЈорка, нису возили највећом брзииом. Мањак су дара и несретних случајева смањио Је шггересовање гледалаца, и дирекција Је престала плаћати возаче, коЈи су на то штрајком присјтлили менпџере да прихвате љихове захтеве ТурнеЈа ie гако настављена. За трком „Шест дана” вуче се крвав траг. Возачи одустају Један за аругим, Велмки се део врати;> лући ta леч-еи.е. а неки су дуже иреие приковани у америчким болш-Јцама уз кревст. Меиаџери шаљу агенте у Европу по нове гвежпје силе, Јер се услед ..млакости” аозача и опадања нееретних случаЈева смањио интерес гледалаиа. а што Је наЈважније. смањили су се приходи.

Кружи факултетом...

| Пожртђобани Ф Е Наши људи показују примере див= ног пожртвовања. И многи студенти Есу пошли тим путем. Дали су оба?м Е везу и од ње не отступају. JJJ Али Трифун Геза је на овом ис; е Е питном року показао да је „поаЈ ~ жртвован” на мало спецпфичан на!h Е чин ' ° н се ту показао У неку руку Е хао новатор, бар на нашим испитиУ ~ ма Оцените да ли је тако. е- Е Трифун Геза и Љиљана су стус- = J eimi ветерине. Она је на вежбама а_ Е оила неЈтиешна, а он јој је помагао. jy =Она је нежио примила ту помоћ и з_ = одлучили су да заједно спремају Е исшгр из хистологи је. Виђали су се м s ревноско свакога дана. Дани су проЕ лпзили као сни. Нзlзал ie морао да Р Ј= зође и дан полагања. Је Е Прво је полагала Љиљана. Ми[o “ слила, мислила и пала. 0 ЈЛЈ Опда је дошао ред на Гезу. Он је i 3 = мислио, мгхлио... и одустао. ЈЈЈ Интервјуисан од нашег сарадника Е^ ез а је изјавио: ЈЈЈ —Т° Де ствар чистог пожртвоваЕ и* 3 - Она је пала Морала би поново м Е да учи сама » или . не дај боже, са ~ неким другим. То никако! Бол>е ЕЈ е Д а поново учим са њом ја. а = е | И обо се ; | дешаба ■- Е i = Upe неколико дана студенткин.а РуЕ са Економског факултета дошла ЈЈЈЈ иаo и многи студенти на испит. Била _ Si c узбуђена, али се није секирала. _ ~ Шта има радмишљала је. - Е Зар има мало студената који не по* - = хађају предавања n не уче баш много. r , = Изиђу на треф и положе. O —Ј Колега, полажете ли иви сада, ЈЈS запита она једног човека у ходнику Е факултета. t ЈЈЈ Да, полажем. 1 Е А колико сте спремали овај пред* . = мет. ' S Шест месеци, одговори мирио чо* 1 = век. = Ј°ј. јој, а ја сам спремала само = два дана. Али шта мари. Идем на треф. ) м 11 L г , = Меће ме ваљда ухватитв. . Е Пошто је мало прошетала и прпбраЈЈЈ л а се, упути се у учионицу у нојој ce “ полаже. Отаори врата и.. .колега није Е био иико други до професор који је то= га дана испитивао. Инђубатор Е Задрутари једне сељачке радне = задруге купили су шгкубатор. БриS ну се Љ УДИ о унагтређењу живинар= ства и гледају да што више пилића налегу за што краће време. ■Гј А пионири —ко пиопири. ОкутшЕ ли се око инкубатора, загледају га 1 = са свих страна, отварају га и пита: = ЈУ с е какав је то чудан орман. ; = Видите сад квочке неће морати Еда леже на јајима три недеље. У оЕ вој кутији ће се много брже излеЈЈЛ ћи пилићи. То нам је учитељица гоS ворила, објашњавао им мали Ми= ha, ученик првог разреда основне школе. = Ала ми ти знаш, упаде му у Ереч пионир Кића. = Више квочке не леже на јајиЕ ма него рађају живе пилиће пошто = их носе 21 дан у материци. ЈЈЈ А а а! заграјаше пиошгри. Ко Ети је ту глупост рекао. ЈЛ Бога ми, рекао ми je Живорад ЕВељковић. То је син нашег комши=је који у Београду студира ветери= ну већ другу годину. Ваљда он зна! = Слушао то чика Васа стари задруЕ гар, па се почеша по потиљку и реЈЛ че онако за себе. ЈЈЈ Благо-ли нама ако нам овакви ЈЈЈветеринари буду унапређивали стоЕ чарство и живинарство. 5 ШllПlllllllllгашгаlllllllllШШlllПlllшшllllllllШИlИlllllш | ОБАВЕШТЕЊА Од овог броја „Народни стуЕ дент” ће излазити реловно сваЕ ке недеље. Упозоравају се дру= гови-ревизори да лист п-дижу = сваког понедељника од B—9 чаЕ сова пре подне у просторијама Е редакције. * Позивају се сви другови-рукоЕ водиоци дописничких мрежа да ЛЈ неизоставио присуствују састан= ку који he се одржати сутра, 14 Е о. м. уl3 часова у просторијама ЈЈЈ Пародног студента. fiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiMmiiimmmimmimiii

Још се дешава

Професор: Да ли познајеге Cremonu? Студснт: Не знатс ја сам овде тек два семестра те не познајем све другове по имену.

С..дент Велике техничке школе не познаје »Сгелмпш«, начин ЗЈ решавање величине сила у штаповима решетке.

Реминисценција

Мада је фебруар хладан, неким кан- ■ дидатима је на испиту вруће. Један од таквих кандидата, студент медицнне, полаже анатомију. Уписао је медицину, јер се то некако највпше слаже са н.еговом осетљивом прнродом. Жели да помогне „невољнима”. А анатомпја шта у н>ој може да потстакне његову осетљиву природу. Руку да метне на срце књигу нијс често отварао. Ипак је био самопоуздан. Уздао се у своју досетљивост. Нашао се лице у лице са наставником. Реците ми где се налази жучни канал. Кратко ћутање. Кандидату одиста ниЈе преостало ништа друго него да се поузда у своју досетљивост. Но ни то није тако лако. Мисао га је муњевитом брзииом водила тамо амо и најзад довела до његовог детињства. Нешто га је таио вукло као да he у њему да нађе cnaca. Ја сам био дете, Несташно дете. А где је ту веза. Где је ту жучни канал. Чекај. Теча, теча. Шта теча? Ах да! Он је био жучан човек. —• Теча. рече полугласно. Теча? Не теча. Да теча је био жучан човек, вукла ra је муњевитом брзвном мисао ка решењу Гордијевог чвора. Човек се и не нада. а он тек падне, избуљи очи и позелени. Пензионер из суседства. Куд ии сад он паде на памет? Ах да! Шах партија. Теча се победнички смеши. Сматрао је да је позиција добијеиа. А ја несташко срушио фигуре. Али шта Ке ми ry шах партнја? Ах да. Beh сам сасвим близу. Теча је позеленео, чинило ми се да му се и коса дигла на глави. И засикта: Зар се ја оволико мучио н размишљао, в тај ми неваљалап све поквари. Сачувај нас боже иапасти. Овако жучш?г човека јога нисам видела у свом веку прошапта комшипица klја се ту налазила— Ту сам. Логика је радила муњевито. Силогизам решава све. А његов гилогизам био је логичан; Теча je размии!љао. Размвшља се мозгом. iiiiimi iiiiiiiiiiiiimmiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiii

Размишљање изиенала прекинуто избија жучни иступ, Са победнпчким осмехом саопштио je Закључак наставнику. Жучни канал ce налази у иозгу. Али остаје још један и то хонач ап закључак: кад се не научп, ништа re не може -змислита. Pexba оцена Студенту ветерине Л>убомиру Туцовићу записана је у индекс крупним словнма мало необпчна пцена: не зна ништа. Али та оцена заиста илуструје у потпуности његово знање. Ево како је до тога дошло. Љуба је хл!.„нокрван младиК. Није се узбуКввао када је предавао пријаву за иолагање испита. Још се мање тзбуђивао када је седео пред наставнпком. Хладвокрвно је пзвукао питање, бацио ва њега летимнчан поглед, а затнм још хладно* крвннје замолио; Могу ли да заменим питање? Наставник је одобрво, Улоге непромењене. Радња иста. Поступак вдентичан. Тишину је опет прекинуо сталожени и учтиви глас Љубомира Туцовића: Могу ли да променим питање? Наставник га је овај пут погледао зачуђено, али му је опет одобрио. Улоге непромењене. На једној страии стола седи наставник, на другој Љуба. Ралња пста. Љуба је равнодушно и незаиптересовано загледао у пнтања. Гледао с лица, с налнчја, искоса и под правпм углом в најзад се опет аачуо његов учтиви глас; Могу ли да изменим ова питања? Наставник је већ престао да буде равнодушан и нестрпљиво упвтао: Па реците да ли ви уопште вешто знате? Улоге промењене, Поступак изиењеи. Сада је наставник врло хладнокрвпо узео индекс в у њега записао аутентичне речи кандидата: Не ана ништа. iimiiiiiiiimmiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiimii

Допис Народном студенту

Зашто студентско опоравилиште на Авали не ради већ пет месеци

Радт ззравствепог опоравка сту• девата, на Авалн je 1948 тодиие иа ппицајативу Здравствевог удружења студенага Беотрадског упшверзктета, отворепо студевтско опоравв • лиште . Смештепо у једву вилу незалеко од Беотрада а добро опремљепо, ово је опораввлиште имало све услове да постане значајиа здравствепа устааова Београдског у наверзитета. У априлу 1949 годнве, старање вад оаораввлвштем ареузела је Управа за здравствеву заштнту студената при Комитету за научне устапове, универзптете и велике школе UPC. Управи је ох страие Иародне омладшне Беотраз• скот унвверзнтета дат аредлот да изврши неке мање оаравке ва зтра •

Ли опорааилнтта и подигие једпу бараку у коју би се мот.чо сместити ]ош 60 стулепата. Управа је прнмиџ ла овај предлог, re je опоравилитпте у септембру обуставило рад. Mel) утвм, нако су сви радовп мотли бити завртгни да неауиих месец дава. опоравилиште ип до данас иије оспособљено за прпјем студеиата на опоравак. Услед овакве аљкаво• сти У праве за заттиту студената, а што је великии делом крпвица и самот Комитета који вије контролисао рад ове Управе, онемогућено je да преко 150 студепата у току протеклих пет месеци добије свој заслужепи одмор у авалском опоравилмшгу. Студеити ее с правом питajy д а ди he Управа за здравстве-

пу запппту студената на/зад наћи начина да заврти радове на реио • вирању авалског опоравклитта? m А. Ш. студент економије

emm& Одговорни уредник ВЛАДА МИТРОВВПб ртулент права Урслнтпитво и алминистраакја Београл. БалПапгна 4» Тепефон: 23- VA Чековнп пзчун 183 -fl!H?0360 illTaiMnapnJ-) ..Борба* Београл. Карчељева 31.