Студент

Предизборни митинзи и конференције на Београдском универзитету

Друг Моша Пијаде предао Орден рада првог реда бригади Природно-математичког факултета „Слободан Принцип-Се љо ”

I Јуче после подне одржап је предмитинг студеиата Природфакултета у ВеоНраду, на коме је потгтретседтгик Народпе скупштине ФНРЈ друг Моша Пијаде предао рада првог реда члановима Р лне бригаде „Слободан ПринцтшДСељо”. I Уз бурно клицагве студената мије отворио Љубомир Златкоевић, организациони секретар Комив*ета Партије факултета, који је дао ДРУгу Моши Пијаде. Пошто је указ Президијума о одлибригаде „Слободан Приндрут Пцјаде је предао команданту бригаде ЈоПетровићу. Командант бригаде •Це захвалио на одатом признању, па 1ШР затим, на буран захтев студенадруг Моша Пијаде говортго о знаизбора за Народну скупштину !■ о дужнЈостима студената у борби ЈВа изградњу своје земље. Он је понагласио успехе које су на■пи трудбеници постигли од ослободо данас. I Говорећи о снази и значају нашег ■Јароднот фронта друг Моша ПиВаде је, између осталог рекао: „Та'af вс политичке оргаиизације која о»ухвата внше од три четвртине стаШЈовника једне земље изнад 18 годиосим у Југославији нема нигде У Шпету. И у погледу квалитета она # т °ји иепред свих оних који нао Јер наш Народни фропт века паштрната организациЈа »■Јн се чланови једанпут упишу. па сваке четврте године изићу иа јфозив те оргавизације да гласају па *ли оннм изборима. Не, то је ЈИ>ганизацкја чији су члавови сва»одневно активнн у најразличитнP®. Форжама делатности”. I Затим се друт Моша Пијаде осврта гласине к оје су проширилн Шнепријатељски елементи о томе да ■*« се тобоже на овим изборима по■авити и неха опозиција. „Има, ра■уме се. и људи који живе од успоИргена на старо — рекао је друг Мо■га Пијаде — који, разуме се, могу ■а уђу у Фронт, који у Фронту не ■ледају ништа пријатељско, али то ■у — лешеви. То није бжло способно се појави па изборича ни 1945 гоДиие. Од онда до данао ми нисмо ||рт*јалн, Југославија се развијала. ДОпо што је тада већ било покопано faBac, ножо се рећп, није остало од ■»ога ни уепомене, ни последњег о■лачк« тамЈана који је окадио њиg jcoBe гробове”. п | ДРУ Г Пијаде је био често прекнак овацијааад и скандафањем „ТиПартија” „Тито — Це-ка”, ■Јукак Moma”. Затим су говорттли декан ФакулВукзгћ Мићовић и политички ■®®*ретар Комитета Партије факулЗора Сучић.

Бригада ПрироДно-математичкот факултета „Слободан Принцип-Сел*о” је пет пута проглашена за ударну; носилац је двеју специјал»их награда Главног штаба на Ново\* Београду и награђена је новчаном наградом од 20.000 динара. Радећи на завршавању студентског града крај Земуна, бригадисти су обавл>али и многе стручне послове. као што су столарски, армирање итд. Десетодневне планове армирци су извршавали за три дана. Бригада је 40-дневни план извршила за тринаест дана. Од 160 бригадиста 64

су проглашени за ударнике, а остали су гтохваљени. Са митинга је упућеи поздрашти телеграм Цештралиом комитету КПЈ и другу Титу, у коме се. између осталог, каже : „Учествујући у предизборпој кампањи за кову Народну скупштину, ми смо нојачали такмичек.е на свим пољима рада, варочито на стручном. Иаша Партија нас учи да на Факултету одгајамо, васшгтавзмо и уздижемо вове, социЈалистичке калрове, да их паспитазамо у духу љубави и оданости прсма иароду, Партији и другу Титу”.

Друг Моша Пијаде члан Политбироа ЦК КПЈ, говорио је приликом пре даје Ордена рада првог реда бригали „Слободан принцип-Сељо”

Електротехнички факултет

ПОБОЉШАТИ СТРУЧАН РАД

истичу у својим обаввзама студенти електоопривоеде Актив Народне омладине П године електротехнике одржао је свечану предизборну конференцлју, на којој су дате смернице рада актива у предизборној кампањи и узете лтгчне и крупне обавезе у погледу побољшања стручног рада. Друт Томић је изложио план рада стручног одбора. По том плану одмах he отпочети са радом консултативне грлчхе из математике П и динамике. Стручни одбор се обавезао да успешно организује ове групе и да обезбеди најмање 80*/» посећиваље истих. Одбор се, исто тако, обавезао да he осигурати редовно излажење на кол<жвиlуме свих чланова ових група и да he сви спремити ова два најтежа испита за Предложено је, даље, да се цео пктив обавеже. да до дана избора буде положен пети колоквијум из из мацинских елемената. Друг Савић, прихватајући своје личне обавезе, обавезао се да he колоквирати седал! дана пре рока, а радни дан повећати за • 4 часа. Другарица Оливера Радишић изражавајући своју срећу што he у марту први пут гласати, обавезала се да he редовно посећивати стручне консултативне групе, спрвмити математику П м динамику за јули® и положити пет колоквијума из машгакжих- елемената до 26 марта. Секретар прве групе Народне омладине, узимајући групну обавезу, позвао је на такмичеље остале четиРи групе и обавезао ое да he његова група у продизборнт* макиФесгацијама учедтвовати 100*'*. Жива Топалов, ескретар IV групе, прихпатио је такмичење и предложио да се оно продужи до јуна. •

Дате су и обавезе у погледу идеолошког рада чланова Народне омладине, у погледу посета предаван»а и курсева идеолошкз изградibe и спремадва материјала. Бригаднсти су се обзвеззлк да ће у марту дати све ЗАОСТАЛЕ ИСПИТЕ На Филозофском факултету одргкала је предизборна конференција филозофског актива, која је имала •свечани карактер. После одржапог реферата о значају избора развила се врло жива дискусија, која је протекла у духу даван>а обавеза. Тако је, на пример друг Н. Милошевић. студент I године, дао обавезу да he У јуну положити свих осам исгтита. Бригадисти су се обгвезали да he у марту дати све заостале исггите. Заказано је такмичење стручких група. Дипломци he сшј дипж»трати у јуну. Филозофски актив заказује такмичење свим осталим активпма Филозофског фахултета. , AiftOHOMCKu факултеСп У јуиу дати четири матична предмета ГХрвог марта одржане су предизборне конферештје ахтива Народне омладине прве године Агрономског факултета. У часг кзбора зака-

заво Је такмичење између актива у редовном посећивању предавања и вежби, у посеКиваљу идеолоппсо-политичтшх курсева, у квалитеггу дискусија о броју дискутаната, даље, који he актив имати бољи квалитет на и колоквиумима, ко he више дати претплатника за пгтампу, ко he више дати чланова У к ултурно-уметничко и гимнастичко друштво. И студенти који станују по домовима заказали су такмичење по горњим тачкама и обавезали ce да he сви у јунском исгтитном ооку дати по 4 матична предмета. ★ Последњих невсолико дана одржане су предизборне конференције на свим активима П године агрономије, На свим конференциЈама одржани су реферати о значају избора за Народну скушптину, у којима су подвучени велчтки успеси које је постигла Народна скупштина у свом раду од првих избора досада, а исто тако Је подвучен значаЈ наредних избора. У дискусијама, које су одржане после реферата, другови су прихватили многе обавезе и дали многе корисне предлоге у циљу побољшања рада. Активи су заказали такмичење у стручном, фискултурном, идеолошко-политичком и културно-просветном раду. факџлиlепс Мтггинг студената и наставника Грађевинског факултета отворио Је декан факултета Петар Мишић. На митингу су говорили: ректор Техничхе велике школе Богић Кнежевић, секретар Јоомитега Народие омладине друг Славко Вуковић и послакички кандидат, ректор Бео-

градског универзитета др Стеван Јаковљевић. У свом излагању оии су истакли резултате делатности На.родне скупштине ФНРЈ од 1945 године до данас. Ректор Техничке велике школе је, поред осталог, говорио и о успеху новог лика студента и наставника на У i шверзитету, наглашаваЈући да he проблеми уџбеника и просторија на Техничкој великој школи у блиској будућности бити повољно решени. Наставници Техничке велике школе обавезали су се да he до краЈа Петогодишшег плана наттисати зшбенике за све предмете на тој школи. У овоЈ години почеће изградња нове зграде Техничке велике школе, коЈа he прбстор школе повећати два пута. Маишнсми факџлпсвт, До избора студенти ће завршити пројеите На предизборноЈ канференцији четврте године Машинског факултета студентЈк су се обавезали да he до дана избора за Народну скупитшу завршити проЈекте из вентилатора, пумпе и парних котлова и задатах из машина алатгси, тако да се омогући полагање ових испита у Јуну. У циљу побољшања гсвалитета испита у Јунском року обавезаће ce и консултационе групе из ових предмета за израду пројекта. Ова прилично велика обавеза машинаца чегшрте године доказује да су студенти рвшени да изборе дочекају појачаним радом на стручном пољу.

Телеграм Централном комитету Комунистичке Партије Југославије и другу Титу

Са предмцбориог митнига студеиата ш чланова Сшндикалне цодруж• ннце иаставника и службеника Прав• нот факултета шаљешо Вам борбене поздраве. Драги лрутови, оствареио једнв• itbo у ватрш наше Народше револу• цшјв, које на је најдратоценија тековшна Ослободшлачкот рата ш о• сновна залога иаших успеха, дошло је ш овот пута до свот иајсиажниjer шзраза. Изборе за Народиу скупштнву дочекујеио у знаку интензивне борбе за аодизање квалитета учења м свестране шдеолошко-политмчке актишностш. Свеснш смо да иораио традити социјалшзам својим соастлешшм снагама ш да свако иа своме месту иора упоришм залагањем да допршмесе остварењу иашшх зад<4re*e. Чињеншца да у време најгрубљет иааада имформбнроовскот табора на иашу Нартшју, земљу ш народе, одржавамо најдемократскмје н.чборе које истормја познаје, претвара информбироовску оцену нашет режшма у пусту жељу његових лмдера. Дубока марксистичка принципијелногт uamer Централнот коммтета н лично друга Тита, непоколебљива ргшемост да се докраја огтане на позиџнјама комупистичких прнпци• па, игпуњана пас великим поносом uito жнвимо ш радимо под Вашим рукоподством и падахњују нас иа још nehn npertiyha. (.веснш Teni Koha које нам стоје. ша ауту, уверепш у imnie еоаствене салre, спремни смо да 26 марта, гдасаiyhn за иајпрска.l,еније борце наше Пародне револуцнје и најопробапшје трулбенпке социјалнстичке изградње, следимо и даље лииију иаше слпвне Партије, Централног ко• мнтета и иајвекег сина нашпх парода, омиљеног вођу и учитеља лруra Тита, до коиачне победе. Живео Централпи комитет Кпмуннстичке аартшје Југослапије на челу са друтом Титом! Бгд, 3 марта 1950 С.тудеитн, иаставннци ш службеници Правнот факултета

НАШИ ПРОФЕСОРИ ПОСЛАНИЧКИ КАНДИДАТИ

На листи НаЈродног фронгга Орбије налази се као кандидат зе Behe иарода наш познати револуционар и научник Др. Синиша Станковић. Пут његов, од ране младости, био је пут освајања науке и борбе за демократока црава. Резултати његових научких истраживања познати су; и ван гракица наше земл»е. Из амфитеатара наших и страних унивврзиггета, на међународним научним конгресима, често се слушала реч научника и борца за демократска права Др. Синише Стакковића. Научки рад, којим се живо бавио целог свог живото, иије умањио лик напредног научника, који је уско повеза« са напредним покретом, са стремљењима свог карода. Није ни чудновато да су фашисгички окупатрри по упаду у нашу земљу злостављали и ххрогањали баш овакве наррдне иаучнике. Рођен је у малој чиновничкој породици у Зајечару. Матурирао је 1910 године у Веограду и наставио студије на биолошкој групи Београдског ухшверзитета. Докторат из области зоожхгије положио је ва Универзитету у Греноблу. Специјалиаација му је била вколопн}а жиBOTSTita, спедијално воденог живог света. Нарочито се посветио изучавању слатководног рибарства. Његов научни реиоме убрзо му је омогућио положај асистента на зоолоiukom заводу Филозофског факултета у Београду, а затим постаје доцент за зоологију на истом факултету. Од 1934 године посгао је редован гпрофеоор истог факултета. Да«ас је редован профеоор Прнродно-матвмолгогчког факултета Београдског угагверзхттета. Научни рад академика Станковиha захвата претежно област екологије и 6upr еогра i е. Гливци, радови из области ©кчхтогије односе се на проучава!Бе језврских жинопгих заједница великих балканских језера. Практични резултати испитивања указуЈу иа ттродухтивитет балканских језера и на могућност рациомалног ртгбареша па тим језерима. У својим радовима о охридској фауни и трикладама Балканског Полуострва, академик Станковић је покушао да реши један од основких биогеографских проблема Балкаиског Полуострва, такозвани проблем „Јадранског угла”, о чиЈим резултатима су уследиле дискусије у иностраној научној лигератури.

. Академик Стакковић је активно сарађивао и са друтим стручиим Установама, особито из области примен*етих наука. Тазсо j© дуже времена радио у Институту за тропокв болести у Скопл>у, у цил>у сузбијан>а маларије и проучавања маларичлих комараца у : Македонији. 1934 године оргаиизовао је охридску хидробиолошку стаиицу у цил»у вештачког узгајања рагцгоналног рибарства на Охридском Језеру. Овај рад је дао позитивне резултате народној привреди. Учестаовар је У оскивању Океанографског иистигута у СплиЈту и руководио овим институтом у његовом почетку. , Од 1937 године изабран је за академика Српске академије наука. Велики и плодогаосгаи рад академика Станковића доживво је признага>е и ван наше земл»е, у игаостранству. Члан је Масарикове академиje рада у Прагу, потпретседшгк Међународиог друштва за лимнологију од 1932 го,дигае, члан Зоолоппсрг друштва у Паризу и Прату, члан Акедемије наука у Нансију и почасгаи Др. Укиверзигета у Греноблу, где је завршио своје студије. Одржао Је велики број предавања из своЈих научгаик иопиггиванл у многим страгаим земљама, гао, ка пр., у Прагу. Врну, Паризу Грегноблу, Нансију, Москви и Лењигагреду. После ослобођења је одржавао предавања о новоЈ Југослвааији и шмрио је истигау о борби нашет народа иа Сорбоии и осталим фрапдцуосим у i гкверзитеггима. Учествовао је »а миогим међуиаРОДНим контресима, на којгима је општавао резултагге својих иаучких истраживања. \ Цео његов живот дубоко је повезан са нашом кародном стварноопћу. У својим иаучшгм радовима доста }е помагао развој привреде нашизс каРОДа. Кроз полиггички лшс кародног посланпка Др. Синише Станжчжића одувек ое могао нидети лшс тумача и заштитника вародних интервса. Још пре рата ирипадао ј<> грутги на-

Др Синиша Станковић

предних универ зитетских профвоора, хрја је подржааала нниредну студентсасу амладенну у њеној револуционарној борби. Окупатор је у њему видео свог знепријатеља и 1942 године отстрањвн је са Ушговрзитета и пензиогаисаи. За време окупације био је малтретирон, цроган»ан и хапшен од стране Гестапоа и Недићеве полиције. Искусио је и страхоге Бањичког логора, у којем се налазио до 1944 годигае, хада је побегао из лого1>а. Од почетка је нашао своје место уз Народноослободилачки покрет, с којим активно сарађује. Био је члан Главног народноослободнлачког одбора Србије. После ослобођења изабран Је за претседкижа Президијума Анггифашистичке скупштине Народног ослобођења Србије, односно Народнв скушнтине Србије, коју функцију и дагаас врши. На изборима 1945 годиве изабран је за послаиика Веha народа и постао је члан Президијума Народне скупштине ФНРЈ Југославије. И овога пута је, уз наше вајбоље синове, посланичхи каидидат Народног фронта Србттје за Behe нзрода, Народне скупшттгне ФНР Југославије. СМРТ ФАШИЗЛПГ. - СЛОВОДА НАРОДУI IРГДН HD СРБИЈЕ НД БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗНТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДПНА ХП БРОЈ 7 6 МАРТ 1950 ГОД. ЦВНА S. ДИН.

И з садt>ж а f а: ПРВА СТРАНА Предизбории матинзи ш конфереици je Друг Моша Пијаде предао је Ордеи рада пршог реда студеатској радвој брвгадш „Слободав Пршвцвп-Сељо ** ДРУГА СТРАНА Дакон о социјалвом осигурању —двачајва тековвна aame радввчке класе Зашто в како треба слушатв предавања Органвзацвја студевтсквх летовалиапа ТРЕЂА СТРАНА Првпреме за Аарилски фествваз „У метвост” првкад ЧЕТВРТА СТРАНА Поводом првог броја предратног„Студеита п Међуунмверзнтетско смучареко првевство Прохећии крос 1950 Народна техвшка