Студент

Закон о социјалном осигурању значајна тековина наше радничке класе и крупан допринос угледу Југославије у међународном радничком покрету

Усттешна борба радних маса за побољшаше свога положаја услов*>ена је јачашем радничког покрета, Од снага покрета у латом моменту зависило је шта he и колико радае масе изнудити од владајуКе класе, односно да ли he и какве социјалне реформе бкти извршене. Такве реформе у капиталистичком друштву Лењин је овако окарактерисао: „Свака социјална реформа у капиталистичком друштву има двојаки карактер. С једне стране, то је уступак који су трудбеничке масе истргле од владајућих класа. С друге стране, то је уступак који владајућа класа чини ради тога да би опречила, ослабила или угушила револуционарну борбу, расцепкала онаге и енергију револуционарних класа, помрачила њихову свест”. Међу оваквим уступцима односно реформама, значајно место заузима обавезно осигурање радника, које се први пут јавља у Западној Европи друтом половином прошлог века, да 6и се касније под притиском радничке класе увело у многим буржоаско-демократским земљама. Без обзира на нцдовољност и неефикасност оваквог осигурања, ово постигнуће је значајно доприносило У борби радаичког покрета за побољшање свога положаја у даљем развоју. Радничка класа наше земље, такођв има своју доста богату и дугу традицију социјалног осигурања. Но, с обзиром да је наш задатак и тежиште осврнути се укратко на наш Закон о социјалном осигурању радника и службвника и њихових породица, то ћемо указати само на неке важне моменте из раније који ће кам помоћи да што потпуније схватимо суштину и дубоки значај аовог закона, у чему je његова важност, које су његове тгредаости и одлике које га карактеришу као један од најпрогресив нијих закона у свету, као и шта нови закон пружа свима трудбеницима наше ооцијалистичке отаџбине. Да би ово што лакше уочили потребно је указати најпре ка Зако« о сацијалном осигурању од маја 1922 године. Овај закон као и слични у капиталистичким земљама, резултат је борбе радничке класе за своја права. Овим законом било је предвиђено обавезно ооцијално осигурање за случајеве предвиђене у закону свих лица у најамном радном односу изузев пољопривредних радника и лица запослених у помороком рибарству — као и државних и самоуправних службеника, Такође је била предвиђена јединствена организација за спровођењв осигурања, као и једиака права за све осигуранкке. Захтевима и потребама трудбеника ниЈе било удовол»ено, па ипак је овај закон претстављао напредак у односу на дотадашње стање социјалне заштите трудбеника. Али, ггрописи овог закона нису никад пружили, нити су могли да пруже нужно обезбеђење предвиђених rrpaва. Нека од права, као осигурање за случај изнемоглости, старости и смрти, почела су се спроводити тек после 15 година од доношења закона док друга нису кикада ни спроведена у живот, јер то ни је било у интересу владајућих крутова, који су захваљујући својим позициЈама налазили могућности да изиграју хграва дата законом и тако обману трудбенике. Ништа боље није стајала ствар ни са законом предвиђеном Једанствевошћу социјалног осигурања, јер је овде било допуштено постојање више самосталних мосиоца осигурања, тако да је постојало око три стотине јавних и приватних фндова који _ су радили по различитим прописима. Ако досада изложеном, додамо да је финавсирање социјалног осигурања вршено средством посебних доприноса радника и послодаваца као и да је овде било највише изигравања, онда he нам слика и оцена социјалног осигурања бити потпуна и далеко јаснија као верни одраз друштвено-економске стварности бивше Југославије. Коренитим дру штвено-економским и политичким променама, ломљешем и рушењем старе државе у току Народне револуције, стварањем кове исгиноке народне државе у којој се сада власт налази у рукама радаих маса, мења се знатно и полоокај трудбеника. Саобразно развоју наше друцггвено-економске стварности и изградњи социјализма у нашој земљи, развиЈа се и riame социјално осигурање. У условима периода обнове и стања наше привреде у том моменту, нова држава уочавајући важност и значај социјалног осигурања као моћног фактора за даљу изградњу, цредузима низ круттних мера за његово побољшање. Тако sefc Нациојшлни комитет ослобођења ЈугославиЈе Јануара 1945 године доноси одлужу о једанственом државном надзору над свим установама социЈалвог осигурања, да би већ у мају исте године био донет Закон о crrpoвођењу ооцијалног осигурања на територији ДФЈ са јединственим носиоцем Средишњим заводом за социјално осигурање. Овим Је закоhoii извршена реформа у организвцконом погледу јединствено ру вовођење и надзор над службом осигураша, као и уједињење социјалног оситурања утолико што се време осигурања код једне установе признаје и код свих осталих коЈе су сада уклопљеие у Средишњи завод. Што није одмах било нових прописа који би обезбеђивали већу зашплгу из социјалног осигурања, иего су остали у важности стари npoШ9СЗС објашњавају нам већ поменути

услови периода обнове и стања привреде. Како је нарочито било осетљиво питање финансирања, које није ушло у државни финансиски систем, нова држава бескаматним зајмом доприноси решењу и овог питања. За овим је следио и низ других мера у циљу дизања вредности заштите из социјалног осигурања. Успешни завршетак периода обнов- и стварања могућности као и сам прелаз на планску привреду, с једне стране омогућује, а са друге стране изискује промене и у питањтгма социјалног осигурања. Крупан корак у том правцу како у погледу организације тако и побољшања заштите, гтретставља Закон о социјалном осигурању радника, намештеника и службегшка оА Јула 1946 године. Битне одлике овога закона су да је социјално осигурање државно, једттпствено, свеобухватно, потпуно и пуноврезтто. Соцтгјално осигурање се спроводи цреко Државног завода за социјално осигурање, чијим радом руководи и контролише држава преко Министарства рада ФНРЈ. Треба нарочито подвући чињеницу да овде држава гарантује обавезе Завода према осигураницима, чији пак буцет улази у општедржавни буџет. Простор нам не дозвољава да се па овим одликама, које претстављају у ствари начела овог закона, задржммо опширниЈе и детаљније. Ипак, сматрамо да је нужно нарочито нагласити да је у овом закону примењеко ооцијалистичко начело—за више рада иза тежи рад више права из социјалног осигурања. Затим, да су извесна права из осигурања знатно проширена и побољшана у односу на старе прописе, као права за време болести, за случај несреће и сл. Даље, уведена Је здравствена заштита државних службеника и пензионера, као и пензионера социјалног осигурања што у бившој Југославији никада није било сттроведено, ма да ни овим законом ниЈе спроведено потпуно изједначење лица у радном односу. Најзад, закон обележава осетну прекретницу у смеру побољшања и гтропшрења социЈалног осигурања као и система социЈалног осигурања уошпте, утолико пре ако се имају у виду услови у којима je настао. Но оваЈ закои истовремено показује, гледаи из пцизме данашњих услова и развојног степена наше привреде, његову недовољност и немогућност да нашим радним људама ггружи она обезбеђења која они заслужују а стање нашв привреде омогућује. Из овога нужно проистиче да су степен развоја социЈалистичке економике и достигнућа изградње социјализма створили повољне услове за дал»е развијање и продубљавање социјалког осигурања. Да би се отклонили досадашњи ведоотаци закона и социјалног о-

сигурања уопште као неспровођење изједначавања лица у радном односу, необухватање извесних категорија лица ван радног одаоса а коЈа раде на друштвено корисним секторима, слабости организације и други и довели у склад са новоствореним условима, донесен је Закон о социјалном осигурању радника и службеника и њихових породица. Наша Народна скупштина, забршавајући плодни период свога четворогодишњег револуционарног рада, правилно одражавајући жеље трудбеника и водећи рачуна о да'љој перспективи њиховог живота и рада, а захваљујући успесима и постигнућима у извршењу Петогодишњег плана, донела је овај закон који претставља крупан допринос за даље јачање и продубљавање наше социјалистичке демократије. Да би се лакше уочило у чему Је средност и коЈе су то квалигетне ковине нашег новог закона, указаћетло само на нека основна начела i и права из со?ди јалног осигурања не- i задржавајући се на њима, јер ће l она бити предмет детаљне обраде у ' циљу упознавања и правилне примене. Начело Јединствености, претстав- i ља потпзгно изједначавање свих радника, намештеника и службеника у < свим ттравима из социјалног осигу- < рања што досада није било обез- i беђено. : Ослобрђење осигураника од пла- ; ћања доприноса, што управо значи i бесплатно социјално осигурање, чи- < ме држава, гтреузимајући финанси- ' ске обавезе, ина овај начин обез- ; беђује основпа права и изражава ; брттгу за своје трудбенике. < Проширење заштите из социЈал- ] ног осигурања на лица која нису у i радном односу, а обавл»ају опште i корисне послове, што досада ниЈе i био случај. i Треба истаћи чињеницу да овим ■ законом долази до изражаЈа непосредније учешће синдиката у crrpo- ' вођењу и контроли рада органа оо- 1 цијалног осигурања. ' Што се пак тиче права из ооцијалног осигурања у новом закону * карактеристично је, с Једне стране, ’ да су постоЈећа знатно прохпирена, а. са друге стране, да су уведетта и ( нова права. *Закон садржи у погледу побољшања и проширења пра- * ва из социјалног осигурања низ нових момената у односу на досада 1 постојећа права као неограиичено трајање здравствене заштите како * за осигуранике и шихове породице, тако и за уживаоце инвалиднина и пензиЈа и њихове породице. Даље, 1 повећање материјалног обезбеђења ( у случаЈу болести, трудноће и поро- 1 ђаја на пун износ плате за редовно 1 радно време. Овоме треба додати појачање заштите трудница и мајки ' дојиља; повећање сталног месечног 1 додатка на децу за породште са ви- 1 ше децв; проширење поЈма несрећ-

ног случаја и на оне који се десе у вршењу грађанских дужности као и дужности у масовгош и политичким организацијама. Међу новим правима из социјалног осигурања треба истаћи: право на пуно матери Јално обезбеђеше и за време лечења у здравственим установама где пак има обезбеђено издржавање; код породица са нише деце, ттраво на једнократну за новорођенче гтраво уживаоца инвалиднине као и његову дужност ла се запосли на лакшим пословима и право и дужност на преквалификацију. СадржаЈне новине и бројне предности новог закона, изражене како у његовим основним начелима тако и правима, карактеришу га као социјалистички, Он то и јесте, како у поређењу са досадашњим нашим прописима и законима тако и са сличним у другим земљама. Нови социјалистички закон на револуционаран начин решава низ крупних проблема. Руководећи се бригом за наше радне људе, ко]у одражав#Ју сва начела новог зако* на, он не само да прокламује већ и обезбеђуЈе права наших трудбеиика из социјалног осигураша. Када кажемо да је нови закон условљен развојем наше социјалистичке економике и степеном изградњв социЈализма, то претпоставља високу свест наших трудбеника и самопрегорно залагање у изградњи наше земље, што је неоспорно и необорива чињеница. Зато су наши трудбеници горди и поносе се својим законом коме данас нема равног у свету. Морално политичко јединство и свест наших трудбеника да раде за себе, за своју отаџбину, прегстављају онај пеисцрпан извор коЈи их напаја снагом за нове радне победе, утгркос сметњи и клевета са стране. Пред истном о напгим успесииа и радним победама падају све клевете а таква Једна истииа о бризи наше државе и наше Партијв за радне људе код нас, претставља и каш нови Закон о социЈалном осигурању коЈи he разбити све клевете информбировштште о стању и ставу наших трудбеника У изградњи социЈализма, почев ОД СССР па до „Работническог дела” које покушава да извртањем и фалсификовашем чињеница баш из области социјалног осигураша ттрикаже наше успехе у лажној боЈи. Но, то истовремено показује да истина о нашим успесима ггродире и да њихови трудбеници дознају за наше а то је баш оно што их тешко погађа. Међутим, наша стварност сваког дана доказује да наш социЈалистички демократизам расте и јача. Извршене тгромене утврђују наш социјалистички поредак, а међу њима завидно место и велика улога пркпада и новом Закону о социЈалиом осигурању. М. Д. Деспотовић

Организација студентских летовалишта у овој години

Органпзација Народне омладиис и народве власти од прве годнве рада Београдсног универзитета, по ослобођењу наше земл»е, приступили су решавању .ековомско-здравстзених проблема студената. Универзлтетски комитет Народне омладине је посебну пажњу посветпо организацији студентских летовалишта. Уз свестраву матернјалну помоћ државе, мн смо били у могућпости да 1947—48 школске године организујемо летовалишта на Златибору и Авали, Будви и Петровцу на мору, у којима је летовало по 20—30 дана 1269 студената. За издржавање овнх етудената утрошена je суда од 2,032.804 дипара. У прошлој 1948—49 готинн. захваљујући обилној матсријалној помоћи државних вла«ти: Влада ИР Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговнне, летовало Је у шест летовалишта на мору и три у Србији око 4.000 студената. За организацију и исхрану студената утрошена је сума од 8,711.763 дивара. Студенти су уплаћивали за боравак од 20—33 дана од 800—1000 динара, тј. 32 дин. дневно, док су стварни трошкови по појединцу износилн око 90 дипзра дневно. Организација летовалишта у прогалој години била је један од највећих успеха наше омладинске организацнје на сектору економско-здравственог збрињавања студената. Но и поред савесво разрађеног плана, због неискуства у овом погледу и немарности и неодговорности поЈединих организација (ТВШ н МВШ), оргапизација летовалишта и друштвено-забавног жнвота у њима није била оваква каква Је, према натеријалним средствима, могла да буде. ' Организацији летовалишта за ов? годину, Универзитетски комитет Народне омладине је приступио одмах у почетку шхолске године. Одлуком Угоlверзитетског комитета фоттмиран Је одбор за летовалншта н образован фонд за студептска летовалишта од дотација државних установа н уплате студената, Одбору Је стављено у задатак да организуЈе летовалишта на мору и у Србији за 6.000 студената. Захваљујућн разумевању и помоћи нашкх пародних власти и вадлехгоих државних оргапа НР СрбиЈе, Хрватске, Црне Горе и Македоније у потпуности су одређена потребва фннансиска срсдства и добнЈена места н потребан број зграда у коЈима he студевти летовати. У 17 летовалишта у Хрватском и Црногорском Приморју прозешће своје летовање око 5000 студената. Летоваће ое у Вакру. Задру, Пакоштањима, Бнбињу, Биограду н/м, Сплиту, Трогнру, Макарској, Подгори, Ул цињу, Рисну, Дубровнику, Будви и другнм местима. За око 1.000 студената који нз здравствених разлога ве могу или ве желе да летуЈу на мору организују се летовалишта на Златибору, Двалн, Охридском Језеру и на-Палићу, За организовање летовалншта обезбеђена је сума од 16.565.000 динара, за исхрану, припреме и остале режиске трошкове. Посебпо је обезбеђен инвестициони кредит код < Мивистарства за науку и културу. н код Владе НР Србнје за опрему постељином и кухињским инвентаром. За летовалншта на мору израдиће се око 2.500 комада пољских кревета. Студенти ће за летовање од 20—25 дава уплаћнвати по 1.000 динара, тј. пешто више од једне трећиве стварннх трошкова. Путне трошкове уз попуст од 75•/• плаћа ће 3 саки студенти ва основу добивених < објава од Одбора за летовалишта при факултету. Да бн се студентима олакшала уплата свога улога, образован је фонд за летовалшпте

студезата у који he студенти у ц а . редним месеципа моћи да уплаћују у ратама свој улог. Упис и уплате вршиће се на факултетима у оквиру броја места додељсних факултетима, односпо школи или акадеинЈн. Будући да нз иашги Универзитету има око 24.000 редовних студената, нзлазН да he сваки четврти студент нматн могућности да летуЈе у студентским летовалкштгша. С обзиром на то да ове годиме студснтп пагаег Универзитетз нећс учество. вати на раднмм гкциЈама, биће вероватно број студената који ће се приЈдвкти за летоаање далеко већи од предвиђепих- Поставља се питдње који студенти, чланови Народпе омладине могу да корксте ова летовалитта* Ушшерзитетски комитст Народне омладике је одлучио да право на одлазак у студектска летовалишта имају само студепти до. бри ђзци и прс свега они са одличним и врло добрмм успехом. О томе ко се смгтра добрим ђаком и ко иаЈЕКтое заслужује да оле на олмор одлучиваће гктиви, одкосно групе Народне омладние, (болеспи студенти бсз обзира на успех у учењубиhe, на оенову лекарског мишљења, од стране студентске поликлинике упућепи у посебкд студентска опоравилшпта Mtojcrpa-ни. РибарскоЈ Бањт» тгтттт. -ito Је ппгоебпо па море. Факултетскн кокитети Наропне омладине. пткола и акалемк(а могу у поЈелиттам случ*(евима да предложе бестг.латан борапак за пеке етуденте Угтагерзитетском одбору, Прн раеполели лртопдлтопта факултетима. птколаме и акале?ги.lама руковопилг* се углавлом принцигтом Л» снвкл фчку.лтет лобиЈе евоје летовалтпте. Упра.ле летопзлиттттз noставиће Фактлтетскк комитет коме Је летовалтпто лолељеко. Ол спреиности, сналажљивости т* способноети утграво у велико.4 мет>ч ће завие*пл| n органггточзцрст летовалишта. Зато Је потообтл) да Факултетски комитетт* тотерилно епаберу људе зз ове управе. Посебл*. бтглга морз бтгггт посвећепа од етпапе факу.лтетоке оргаттазчпиЈе орглипзовењт лвуптгвено-забаптгог vr Фло—г-ггуппог живота у летовалппггу. Рећ оала се мораЈу оГетбвУттлат« плгробтта реквмзнти за »ћутбз.л. ллбојку, етопн топпс, атлезчгкг, шат - pnvre епортске диспип.лнпе koV бп се могло тттоажљадаати на летоиањт! затим попетиеаеебом ралио апарате. електпитпе rpaмофопе. рлзгласпе гтлпипе. музпчкв инетптмепте. Потпто ет кг л гтз Ааку.тггетпма дедељопа тообз. ос обзвеетнтп о ктлтурпим п пстооиским епсменипима коЈе бм требало ттосетити. набавчти nc’rnie. опгвнизоватп Јеппење и друго- Учппптп жилот у летолалишти мч ттгто г*селијим п гедријим. то ће, тгопед бриге о правилиои лпотч финапсиском пос.лолању. кт»з,лтг-'**« хране и хигиЈене битп млат*** * култетских организапиЈа Наголл« омлалине, а посебпо упргза летор.**.литота- Ради што бол»с срганизапнЈ« летовалишта Ушшерзитетскд Народне ожладине је донео одлухт да се на факултетима органпзуЈу одбори за летовалишта који ће обављати упио студената, примање уплата к обезбедкти потребне рексизнте за летовање. У своме раду треба Да уживају пуну подршку агитационо-пропагандних одељења.

Владан Пантиа

3 А БОЉИ КВАЛИТЕТ УЧЕЊА

Зашто и како треба слушати предавања

ц У процесу апсорсије знања сваЦ како важну улогу има систем прец давања. Мада он никад по своЦ јој важности у том процесу и не Ц може да се упореди са основном каШ риком, радом над књигом, систем ц предавања ie ипак незаменљива Ц нужна степеница у стицању правог Ш знаша, његов услов. Ј Основна корист од предавања јец сте у преимућстзу живе речи над = сувим и често неразумљивим текЦ стом књите. Из тога проистиче и де-1 финиција задатка предавачева изц лагања чија је дужкост да одреди, Ш нагласи и истакие битне од небитШ них делова одређене материје, Ш објасни, систематизује и приближи Ш поједине теже партије просечном ц нивоу интелекта свог аудиторију= ма, и приближившм и упознавши на Ш тај начин студента са суштином поШ једине теме пружа овом основне у= слов« за даљи систематски рад над з књигом, Исто ово у можда не з истој форми важи и за практичШ не вежбе на неким факултетима. = Каквим онда аргументима распоЦ лажу они студенти који упорно доц казују непотребност или бар че веЦ лику ефикасност прежавања и уко= лико су они у пгаву? Ми ћемо се Ш сложити с њима у следећем: предаШ вања су некорисна и непотребна з (али само као таква) прво. онда ако Ц нису на таквој теогетској и гтедаШ гошкој висини да могу одговорити = свс»*е задатку, о чему ћемо говориШ ти на крају чланка, и онда ако з студент лолази на њит неспреман, Ш долази само па изврши ceoie обавеШ ’e према школскоl управи коlа траз жи „уредно похаћање предавања", Ш ■?» време предавања чита еовикр Ш или дискуту.lе са суседом. Наравно, Ш Д а од оваквог ..слушања* предава= ња нема викаква користи и томе ц апсолутно нема приговора. Али сиц стем слушања предавања познаје и ц ЈтгључуЈе у себе више нужних са-1 ставних елемената од којих су сва= како најважнији: рад пре поедава§ ња, рад за време предавања и рад 1 после предавања. Да погледамо ва | сваког од њих посебно.

Прашреие за предавање Дошавши до овог места добар део наших читалаца сигурно је констатовао „то не важи за мене, ја немам толико времена'*, или једноставно прекинуо читање закључивши да не спада у ред „штребера“ згражавајући се и при самој помисли да му неко саветује припреме и за предавање. Но, да ли је претходно упознавање (не изучавање) са материјалом непотребни губитак времена или добитак? Један чувени совјетски педагог говорсћи о томе ла је припремање за предавања својство врло малог броја студената. додаје да то припремање траје свега 10 до 15 минута дневно за сваки предмет, али да нам зато доноси уштеду у касниЈем обрађиван»у материјала сат ка сваких 15 минута раније утрошених. Како то? Н чему служи припрема за предапање? Припрема за предавање нам помаже да се унапред упознамо са садржином теме, да јој утврдимо суштину и основну линију, тако да би за време предаван»а могли од првог часа са довољном дозом логике слушати излагања Ово Је подједнако важно за студенте свих факултета и свих отсека. Зар неће студент филозофије лакшв схватити и апсорбовати предавање о Анатолу Франсу ако он претходно код куће утврпи социЈално-економске прилике доба у коме je Анатол Франс живео. њвгову класну припадност, биографске податке итд.; зар неће студент економије више добити од прелавања о робама у каттитализму. ако он зна суштину те категорије. ако он већ зна особине ооба итд. Снака припрема за прелавање претпоставља олактање у точ смислу гато студент слуша предавања из мате-

риЈе која му није потпуно непозната, несукобљаваЈући се са потпуио непшнатом терминологијом и тезама, а што му чисто психолОшки осигурава и омогућава да пажљиво и логички прати ток читавог предавања, не одвајајући своју пажњу од схватања суштине или неважних ситница. Као што се види, „губитак времена“ је врло мали а „зарада“ велика. Но овако акттшно спремање предавања немогуће Је ако студенти немају увид у наставне програме и ако их наставници кв упознају унапред са темом следећег часа. Слушање предавања Исто као м припреме и слутаање предавања може бити активно и пасивно. Активно слушање предавања тражи од студента много вишв од обичног „слушан»а“. Студент пре свега бира по могућности што боље место у сали, одакле ће моћи не само чути већ и гледати предавача коЈи често гестикулацијама и мимиком (важност овог је наравно много већа ако су предаваша пропраћена експериментима) употпуњује и образлаже своје излагање. Активно слушање предавања претпоставља надаље хватање основних и битних момената из предавања у облику конспектирања ш>јединих дефиниција, формула, saкона, цртежа, дијаграма, уписивања одређене литературе итд. Показало се необично практично библиографско уписивање литература по азбучном реду, да би студенту било увек доступно. Јер не само да ће литература из прве године моћи да нам послужи и у трећој и четвртоЈ години, већ he нам та литература бити лрагопен водић и у првим годинама

рШ у производњи када ое ми будемо свакодневно сусретали са проблемима који су сачињавали мате-Iдајал из давно научених, полаганих и често испита, И на крају још једна особина актпвног слушања предавања, а то је убележавање свега оног што нам је било нејасно за време предавања да би могли у том правцу поставити гштање предавачу. Рад посае предммим Без овог фактора не може се ни замислити нека целисходност предавања. Јер каква нам Је корист од тога што се припремамо за предавање и што га активно слушамо, ако дозволимо да се она гомИлају једна за другим у архив нашег памћења —• да би се коначно измешала и заборавмла. А захтев одмах после предавања • (или најлаље сутрадан) узети потребну литературу и упбенике и обрадити материЈу и јест једна од најважнијих карика не само у систему слушања предавања већ и уопште у систематском учењу. Не дозволити да се материја Једног предмета гомила ~до почетка учења“ (што Је нажалост систем великот броја ваших студената) већ редовао радити после сваког предавања пређену тему то Је једини пут ка стицаау солидног и квалитетвог знања. • • • Наравно да данас, када ми још увек нисмо у потпуности решили проблем уџбеника постоји низ сметњ« активном слушању предавања. Нема увек могућности да се одређена тема припреми или проради после предавања, јер нема потребних упбеника. Но недостатак уџбеника може се често са мало добре

вол>е репшти тако вгго he студенти замолити руководиоце катедри да нм дају тезе и упутства како да се _ сдуже њима, коју дитературу да Ш користе итд. На тај начик. коришће- ц њем изворне литературе моћи he се ц надокнадити недостатак уџбеника. = На крају неколико речи о квали- Ц тету предавања и њиховој улози у ц борби за привикавање студевата на ц систематски свакодневни рад. Како Ц људе привући на предавања, мли ц боље, што одлучује да на једном g факултету нека предавања слушају = скоро сви студенти, а друга ни по- ц ловина? Свакако да овде огромну g улогу игра квалитет самих предава- g ња. Предавања морају бити пре ц свега доступна просечном нивоу мо- Ц ћи схватања аудиторија ни висо- Ц конаучна. али ки обично понавл»а- ц ње из уцбеника; стваралачка а нв | скуп шаблонских и неразумљивих ш цитата; идејно правилна и научна = јер су иначе не само бескорисна већ Ш и директно штетна. Дужност је са- g мих студената да преко својих о- = младинских и партиских организа- Ш ција указују на све недостатке иа ц које наилазе у области сттстема пре- Ш давања организујући дискусије = и критике на таква неквалитетка = предавања кроз своје семинаре и Ш дебатне клубове показујући и на тај g начин да активно учествују у пр- Ц вим редовима у борби за високи = квалитет новог социlалистичког Ш стручњака. Из тога произилази и да ц he и саме омладинске и партиске ор- Ш ганизације на факултетима морати g у току ове године много више паж- ц ње посветити управо ттроблему пре- Ш давања, полазећи од чињенице да су | уз разна нездрава мишљења која се Ш још провлаче код Једног броја сту- Ц дената у њиховим погледима на пре- Ц давања, уз немар и недостатак во- Ш ље за систематско учење управо не- Ц квалитетна предавања један од раз- Ш лота импсова непосећивања. или Ш „посећивања због посећивања" g од чега као што смо видели нема Ц баш никакве користи. Ју. Г. “