Студент

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ Припреме за априлски фестивал Шире развијање уметничке делатности фестивалски ѕадатак друштва "Крсто Бајић"

АнаЈпгзирајући пржтреме за Април ски фестивал поједилих културвоумеггничких друштава факултета и великих школа, огкрићемс" приличну једностреност и запоставллње неких уметиичких делатности. Култзфно-уметничко друштво ФиЈгозофског факултета „Крсто Бајић” може д® послужи за анализу тих недостатака. На Мајском фестмвалу 1949 године Фестивалски одбор Угатверзитетског комитета констатовао је, да је, и поред великог броја солиста на Укиверзитету. делатност била слабо застушвена. ВокаЈшсти и инструменталисти истуггали су ррипремани на брзину Њиховом развоју у оквиру Друштва није покла-, н>ана пажња. Фестивалски одбор ie# закључио да се »а овогодишњем Фестивалу повећа број солиста. Како сгоји сада стање оа њима? За сва друштва ce може слободно рећи да су се том раду мало посветила. Прошле године, на неколико дана пред Фестивал, Друштво Је кмало на стхиску око 20 солиста и планирало иступе воагалиств, клавириста и виоЈвгаиста. Ове годиве теј број од 20 л»уди постоји опет ва папиру. Управа Друштва је покушала да их оакупи. Заказивано Је око 17 састааака солиста. На тих 17 сестанака дсхлазила су по три-четири студента и спремање солиста све је више одлагано. На крају, Управа Дрзпптва је згтврдила да he на Фестивал изаћи шест клавириста и три вокалиста. Услова за већи број солиста постоји. На Фнлозофском факултету има далеко више солиста, • инструмеотталиста и вокалиста. Хорска оекција има диригента који би могао помоћи и солистима. За ииструменгалисге Је мало теже због оскудице у инструментима, али рад оа могао би бити живљи, јер Друштво има клавир За сојгисте није потребан такав предуслов и зато би њихо® број, с обзиром ва гласовни материјал којим располаже Филозофски факултет, могао бити ВвЈПГКИ. Постојање оваквих објективних услова кије искорншћено. На првом месту, за то сносе кривицу Комиггсг Народне омладине и Управа Друштва, који кису успели да окупе соЈшсте и да их на неки начин приволе за рад у Друштву. Зажазивати 17 састанака и не оформиш секцију или потсекцију солиста, зкачи стварно неуспех Комитета Народне омладине и Управе Друштва. Није ое тежило окупЈвању оолиста у неку посебиу оекцију или потсвгашЈУ при хорској секцији и кепрекидном раду са њима. На солисте се није гледало као на згметничку грану коју треба ту, у Друштву, раавијати, неговати упоредо оа осталим секцијама и ту их спремагги за Фестивал. Напротив, њих окупллЈу i само онда када су потребни да иступе за Дзшггво ва Фестивалу. Очи-

гледно је да такав рад не може даги никакву перспективу за развој те уметности, да не може развијати солисте. Овако схватање одразило се негативно на оодисте. Неки соллсти, који су прошле године иступали, ове године не желе да Hacrvпе. Секција не постоји. оиа их ме развија, не окупЈва и онда јс paззпиљива таква бесперспективност. Истоветко схватање постоји и о рецитаторској, ликовној и мзгзичкој секцији, као и о балету и уметничком читању. По михиљењу Управв Друштва рецитације су предвиђене, зчиетничкот читања he бити, ликовна секција оскудева у бојама, платну и хартији, за балет нема услова, а за стварање каквог музичког ансамбла нема инстрзгмената. Какве су могућткхгги за ту згметничку делатност на Филозофском факултету? За рецитовање и уметничко читање може се пронаћи велихи број друтова. Рецитатора из.та и за њихов рад кису потребни никакви технички предуслови. За ликовну, иу~итчку секцију и балет мало Је теже и трвба претходно решити питање материјала, инструмената итд. Али, карактеристичво је да за то нису чињеии већи покушајк. Друштво „Крсто Бајић” осећа негативне последице и слабо развијениг колективног живота унзгтар Друштва. Досада, уопште, нису практикова на предавања, ни за поједине секциЈе ни за цело Друштво. У том погледу би Управа Друштва могла да се зггледа на Друштво „Слободан Пригацип-Сељо” које већ дуже времена плаиски ради и има цриличан број студеиата чврсто везаних и приврженттх за делање у Друштву, Јер се код њих развигЈала волл и љубав за уметнички рад. За наредне дане Друштво „Крсто Бајић" предвидело је предавање из музике. Но то је требало учЈовгги далеко раније што би помогло окупЈвању већег броја аактнвиих чланова. Такође ое вије поклонила никаква пажња друтарским вечерима у оквиру Друштва. То много утиче на развијање колективног живота. Добро би било да се за популаризацију Друштва користе и игра са краћим црограмом уз суделовање чланова Дрзшгта. Најзад, ие можемо акализирати рад Друштва „Крсто Бајић” издвоЈеио од помоћи коју му пружају Иукаврдства Народне омладине. Управа Друштва ое аправдаио жалм на слабу подршку руководства. Доскора Факултетокм коввггет Народае омладинв лије уогшЈте зкао шта ради Друштво, ниши се бринуо о њему. Још горе стоји оа рукоаодотвима аогтва и ipoma. Миога од њих не показују никакво интереоовање за актошност члаиова Hapom;не амладине у Друштау. Тако је, на пример, рукооодство актина Народне омладиае историје уметиоспс Од тот аисгива очекивала ое велика rroMofe, а добио се супротан ре-

зултат и то кривицом руководства. Одговорност рзгководстза Народнв омладине тгрема Друштву мора се повећати у приггремама за Фестивал. Да би се то постигло добро би б;гло када би у Управи Дрзгштва био један члан Комитета. Хорска, драмска и фолклорва секција, секције кој« су досада радиле, већ су се прилично припремиле за Фестивал. Хорска he изаћи са ' 'ешовигги*! и женским хором, и гежба шест песама. Фолклорна стипизује пет сплетовв и драмска спре'з ..Жорж Дандена” и три комедиа Косте Трифковића. Акташност секцица јасно сведочи да на факултету постоје ' ективни јгслови за богатиџи кулv'P*ko- >*метрички рад од досадашњет. д. ђ.

Конференцнја КУД „Владимир Перић-Валтер“

Ку лтурио - ултетготчко друштво Екоиомског факултета „Владилптп Перић-Валтер’* одржало Је 3 Mapi'a кокференцигју. На конфвренци:ји је дата анализа ррда Друштва, а карочито су истакнути неуопеои и нерад појединих секција и студената. КонЈстатовано je да постоји ввлики број студеиата који се немарио односе према Друштву, те су скоро постали „почасни” чланови. Присут131 па конференцији решили су да такве чланове Друштва избаце, а да ое, насуххрот томе, похвали и вагради књитама велики Срој активиих чланова. Такође Је решено да се створи група од двадесет студеиата, који he са малим програмом учествооати на разним приредбама У оквиру цредизборне каашање. Р. В.

ВОЈИП БАКИЋ: Споменик стрељаним омладинцима у Вјеловару (двтаљ)

КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „СОЊА МАРИНКОВИЋ" интензивно се спрема за Фестивал

Културио-уметничко дртштво Пољопривредног и Шумарског фаасултета ове године је приступило припремама за Фестивал иного раније нвго прошле године и ради са више плана. Организационо гоггаае, хао ocHioa даљег напреггка, решено Је гкхвољио у самом иочетку. Поред постојећих сезсција: хорске, фолклорне, рвцигаторске, лигврарае и uyзичке, које су проширене, осиоване су: драмска, ликовна и при хору оектор солиста вокалиста. Управа ое иостарала да ггравилно реши питање стручнцlГ кадра те Је, поред оопствегок снага ангажован и стручњвх са стране. У протеклом семестру све секције имале оу по три недељне пробе, а припремање ce одаиЈало по плану коЈи Је доетесен од управв Друпггвв у сагласетосги са стручним руководством. Друштво је имало два Јавна иступа и то Један за студенче, а друти у Дому ваздухопловсгвв, док су солисти, рецитатори и музичка секцнја редовно сачишавали програм другарских вечери на факултету. Ма да се Друштво као целина оцрема добро, има разлмке у поглеДУиспун>ен>а плана, дисциплине и оргшс гзационе чврстинв између разТако је хорска секција по фестивалском плану кмала да припрвми чвгири уметничке и две маоовне песме, а у прошлом семестру је спремљеиа само једна песма, док се са осталима тек сада почин>е Иако је оето најтежа песма то нтге довољно. Ако ее стручнм руководилац нада да he моКи за преосталих месец лана да гцжшреми о* стале песме тр се не може закљуниги по организапиоиом стаљу хоР 8 - То нарочито важи за oeaj семестар. јер од 130 чланова га пробе долази само половттна. Од решеља организације хора умногоме he зав*«дгги пласман Друштва на Фестииалу те се оно као такво мора данас и поставиги. Ово стаље Је ароУзроковако проенстетечо због недиспиплинованоста чланова Народне окоЈи се Још шгсу вгеттили °Д куКе. Факултетски комитет НаР°лне ом.таднне би требао да види , как ° и *** вачиет појвдикп ко“*тети и руководства актива воде р ч ’Hd о Раду својих чланоав у oeoj Руководства актива треба раIJELL четврте године ако* 38 сваки састанак уРД рутоводсхва хора мишљен>е о раду своЈих чланова.

За слаб рад хора може се с пуним правом замерити и утгреви Друштва, која се кије постарала да раодреди корепетитора. За уопех хора је од значаја и недостатах инструмеаата. Клавцр je веома сшаб, а га Мдноаг хармоаихом служи се хор, фолклор, џез и вародни оркеотар. Група оолиста броји десет члавоSJS атфаних З^рничких песама спремљеете су четири а поред тота, и више народних песама. На студееттосим забавама, као и v ™«етама селу, које је Друштво у више махооза чинило, ова група Је тажазала задовољавајуће резултате. Ни прошлогодишаи првах Уни— фолхлор Друштва „Сон>е Маринковић” не изостаје иза најоол> т ,гх свкција. Проширивши секЦЦЈУ на 65 члакова фолхлор опрема још два нова сплета. у прошлом сем»стру потпуно су спремљени: војвођански, хрватски и македонски сплет. По плану до 25 а м, да се заврши и новоооставЉOНО «wio сриског сплета и буљевачзшх игара. Најбсхљи успвх Је досада жжазала новооснована дрвмска секциЈа, заР редаиом Друта А-08 А-кадемиј« позоригпие уметности, као и пуној дисциплкшг свих чланова. СекциЈа спрекомад „Народни поС ' 7а^ Ж 015 Нушића и „Одрпанци" од МапПе Вора. Због паузе која Је морвла ла буде учизвеета у току испитног рока сеетциЈа можда nehe да настугда са оба комада на Фестивалу. Драмска сегтгиЈа 1е тпгциЈатор такмичеља међт секцијама Друпггва, дала Је четири члана за агитациотг рад зе изборе, а. такође, спрема неколико слтгка. рецитација и хумор. Са овим програмом he секда обиђо окатна села и места и тлгме да свој допргогос предизборноЈ кампан>ет. требало опомеетути алзорки олбор да се бар ггред Фе-2?^ П £ 5буЛИ ™ сВОга ДосадашЧлачови одборв би иорали 2^ ате ла 07 “’n РУ*<*6деl* т?u копе треба до танчина ла познзе гтроблеме Дртпггва. д а помотне на отклаљаљу недостатпка. Међутим, Надзорни одбор до данас гогјв имао ки свој састанак и нијв угоггомнипгга за унапређење рада jjfy-

Конкурс Клуба младих писаца

У циљу развијања литерарне делатностж студената на Београдском уннверзитету, Клуб младжх пнсаца раепнсује сдедећи конкурс; ПРОЗА; (у обзир долазе приповетке, ецевариЈа, есеји, мовографиЈе, прикази ва филмскв и позоришна дела, дсчије приче, кржтични чланцн) I ваграда 8.000. дин. П две друге no 5.000, днн. Ш три треће по 3.000. дии. rv три четврте по 2.000 дин.

ПОЕЗИЈА: (песме, поеме, дечнје песме) I награда 5.000. дин. П ДОе друге по 3.000. дин Ш трл rpehe по 2.000. днн. IV гри четврте по 1.000. дин. Право учешћа но копкурсу жмају сви члановх Народне омладинс на Београдсхом уннверзи• тету као и ванредни студенти. Рок прсдаје радова Је 15 април 1950 годнне, а резултати he бити објављеиж 1 маЈа т. г. Радови морају бити откуцапи на машини н иоти he се предавлти под шифром.

Критике и прикази

„УМЕТНОСТ"

Часопис за ликовну умметност број 1 за 1949 годину

Не само међу људима који се ггроблемима уметносги баве свакодневно историчарима и теоретичарима уметности, сликарима и вајарима, aeh и међу најширом публиком, одавно се осећа потреба за јвдним часописрм на чијим би страницама били третирани проблеми како сувремене уметности тако и уметности прошлих времена, Јер досада су ти проблеми. који нису малобројни, третирани углавном, по кљижевним часописима, узтред и често од личности којв су билв пре књижевни него уметнички теоретичари и критичари. Јсдини часопис који је третирао проблемв уметности „МузеЈи” више je доносио члашсе из области археологије или средњевековие уметности, док се у проблеме савремене уметности није улуштао, А потребу оваквог часописа као што је „У-метност" најбоЈве илуструје чин,еница да је он распродат неколико дана пошто је пуштен у продају. На уводном месту часопис доноси чланак Јована Поповића „Идејност даје крила талентима". На самом почетку Ј. Поповић констатује, са правом, да проблем наше ликовНе уметности није више шта сликати наши уметници су »•. .у већини показали, бар манифестно, вољу да се хватају у коштац са тематиком и задацима које • им ставља преображено друштво. Данас се поставља даљи захтев да се савремена тематика обликује са идејне дубине, да се у савременој тематици уоче најбитнији елементи које треба изразити, да се подигне ликовни квалитет уметиичких дела са савременом тематиком, да се превазиђе «е само садржај но и иде>во сиромаштво модернистичке буржоаске уметности, него и садржајна скученост и изражајна недореченост, које су видне у многим остварешима наших уметника, који хоће да обликују мотиве и теме савременог нашег живота”. Констатујући да у нашој послератној ликовној уметности није још У довољној мери остворено једгшство садржаја и форме, у даљем излагању Ј. Поповић анализира узроке тој гфотивречности. Један од првих разлога што тематика наше ликовне уметности нема адекватан ликовни израз Је недовољно знање сликарског заната. Но, до таквог стаља у нашој ликовној уметности није дошло зато што иаши уметници не желе да савладају овај занат; ти уметници, од којих су неки данас професори на академијама, школовали су се у нашој земљи или у идостранству, У школама и академијама, који су били под утицаЈем модернистичких схватааа лтгковних уметности и на којима се Једна од главних ствари неопходних сваком сликару и ваЈару добро цртање није довољно неговало. Тај недостатак није сада први пут примећен о н»вму је -било говора у више прика-9а у нашој послератној умвтности. На овом месту Ј. Поповић, констатујући да се ови недостаци у нашој ликовној уметности много мање испољавају него у уметности осталих народно-демократских земаља, каже; „Наши уметници су озбиљно схватили да Је потребно савлађипати најтеже професионалне проотеме од којих се декадевтна оуржоаска уметност потпуно одвикла и отуђила да Је потребно стицати наЈвеће маЈсторство, да је потребно изразити оно ново чега У том виду, у историји ниЈе било, а зашто је погребно знати све што су знали италијански, холандски, ни-

зозсмски, дански и француски мајcfopn великих епоха и руски „передвижници" и дапашЈБи совјетски уметници, а наћи за наш садржај наш облик, користећи се и нашим сопстБвним културиим наслеђем". Говорећи о 'другом узроку због кога тематика наше ликовне уметности још није нашла свој прави израз, Ј. Пооовић каже: „Но мајсторство у уметности, данас у процесу изграђиванд социјалистичке културе, захтева уз савлађивање заиатских проблема исто тако и владање оружјем идеја, захтева идејиост и непрекидан рад на идејном уздизању, .. .Уметиик може да обради мотив и тему који су значајни и битни, а да тај мотив или ту тему, ипак, није уметнички обликовао, чак и поред неких ликовних квалитета. Јер тама још није садржај. Тема постаЈе уметнички садржај тек кад уметник кроз правилну идејну оцену нађе адекватну форму за тему. Иста тема може дати разне садржаје, или уметнички остати и без садржаја, ако је обрада безидејна... Управо за савлађивање мајсторства У ликовном занату важно је да се уметник и идеолошки уздиже, да развија у себи способност разликовања битнога од небитнота, карактеристичног од некарактеристичног, типичног од нетипичног., Десетак страница иза Поповиђевог чланка налазимо потврду за ове речи. Доре Клеменчич, у чланку „Словеначки уметници у партизанској борби" износи своје доживљаЈе, утиске и размишљања о ceojie учешћу и учешћу других словеначких уметника у Народноослободилачком рату. У тим данима, када ш«е било довољно ни хлеба, ни обуће ни одеће, па, следствено томе, ни довољно цртаћег материјала, уметници, учесници у рату. схватили су и своје недостатке и своје задатке, задатке народних уметника. Сам Клеменчич каже: „Цртам много. али то што нацртам још није оно што пружа партизансгво у својој бујности. Нисмо научили да довољно добро цртамо и сликамо, да хтриказујемо на хартиЛ1 сву фантастику догађаја. Стварност престиже наше уметиичке способности и знања. Није ни чудо, кад нас је ранији живот гушио и као л>уде и као уметнике.** Цео чланак, написан као у једном потезу, одише одушевљењем коЈе у уметничком сећању изазиваЈу успомене на дане проведеие у партизанима; дане тешкв али пуне победничке радости. Његово одушевљење најбоље илуструју ови тдови: „... Скачем у камион коЈи иде у Ново Место. Успут се задржавам у Топлицама. У бањи партизани. Велика дворана у блеску ©лектрике и партизани, лепо покривеии столови и партизани . Партизани са шумских стаза, који су и сељачку кућу могли видети само с времена на време. Клизају ми се ноге по паркету дск прелазим преко дворане на другу страну где седи Вожидар Јакац с великом мапом и црта. Борис Кидркч гледа његове цртеже. Има већ целу мапу цртежа. Рука му спретно лети по хартији док истовремено живахно разговара са свима. Питам га за остале сликарв коЈи су још Љубљани. Каже да их ]е доста изашло отуда. Много пута, док сам био у бригади и у Рогу, мислио сам на њих. Зашто не дођу партизанима да виде тај нови живот који се рађа. То Је једино оно што he словеначхој умстности дати свежег полета. То Је велика школа какву није Још доживео

иијцдан словевачки уметник, то је фантазиЈа, то Је мотив за обраду, ту је сликовитост.** То пише уметник који је још у данима рата, радећи под врло тешким условима, на ослобођеноЈ територији, издао мапу уметник који je упоредо са митраљесцима ишао на Јуриш, да би му се, како сам каже „што више утиснуо у Сећању тренутак врхунца борбе“. ОваЈ чланак је, поред тога што је то литерарно дело добрих квалитета, и докуменат о учешћу словеначких уметника у НародноослободилачкоЈ борби. Ту су споменути сви словеначки уметници учесници у Р ат У и њихове изложбе из дана рата. Ото Бихаљи Мерин, код нас и досада познат као добар познаввлац шпанске уметности, дао Је чланак „Јединство уметиичке и социјалне свести у Гојином делу“* Вихаљи у овом чланку приказује Гоју као сликара који је, сакупивши и сазнавши све позитивне тековине шпанског сликарства од Моралес* и Коела до Веласкеза, са изванредном мођи запажања дао најоштрију критику шпанских владајуђих круг°вз. ГоЈа је био човек, како то каже Крлежа, који .. је гледао ту светлу свиту у интимном закулисном животу, када и краљеви копају по носу... и све је то стојало пред шим као живи модел пуних педесет година“. Гоја је био доследан својим речима. „Сликарство као и песништво проналази у свемиру оно што је најпогодније за његове сврхе.“ Он је, под тим геслом, осудио и жигосао све што је било назадно и реакционарно у тој земљи у коЈој је последн>а ломача, на којој су спаљиване вештице и јеретици, бухтала 1826 године. Због тога Је Гојино дело велико и сваки нов приказ Гоје уметника у чијем Је центру стваралаштва стајао човек афирмација Гојине хуманитарности. За историчаре и теоретичаре уметности је, неоспорно, најинтересантнији чланак Грге Гамулииа „Ретроспективе XXIV Биенала“. Гамулину је Виенал послужио као повод да искаже своје мисли и закључке не само о савременом западњачком сликарству, већ и о развојној линији двкаденција западњачког сликарства. Гамулин не само да негира сваку вредност импресионизма, чији су позни ггретставници започели пад европског сликарства. већ негира и несумњиве позитивне вредности реалисте Курбеа, називајући га натуралистом. Скучепост простора не дозвољава да се на овом месту поведе опширна дискусија о овим поставкама Гамулина, дискусија која би била веома потребна и која he се, надамо се, повести за време претстојеће изложбе модерне француске уметности »соја се, кроз који дав, отвара у Уметничком музеју у Веограду, као и npercrojehe изложбв Делакроа-а У Курбеа. Ипак со не сме допустити, а да се не констатуЈе да се баш цитатом из предговора Курбеове изложбе 1855 године, који Је Гамулин изабрао да докаже сврJe тврђење о томе да са Курбеом почиње декаденција француске уметвости да се .ЈКурбеово стварање одвијало мимо основних проблема друштвенв стварности“ може да демантује његово тврђење. Курбе, између осталог. каже: (цитирано по чланку Гамулина) „Нашв монументално сликарство налази се у супротности са друштвеиим стањем а прквено сликарство у супротности са датсом нашвг сгопећаТо каже Курбе коЈи, поред тога што цргга

купачице, монументалне пејзаже и мртве природе ( а за ове последнл слике Гамулин му нарочито замера) црта и сттоменимо најзначвјније фигуралне композиције „Туцаче камена“ и „Ател>в“, дела, ван дискусије, монументад.на не само због формата већ и због онажног реалистичког израза. Неосноваио је рећи (бар са аргумеитима који су у овоме чланку изнети)“.улога натуралисте Курбеа у развоју импресионизма као првог етупља формализма једва да је досад уочвна,“ Добра је Гамулинова оцена савременог западшачког сликарства, чији су радови, уосталом, и ггрестали да буду уметничка дела. Али ,корене паду савременом западшачком сликарству тражити у радовима Курбеа је више него неосновано то је, управо, негцрање највећих тековина сликарства XIX века. И Гамулин је дужан да ово своје тврђеше образложи. У пар чланака третираЈу се проблеми који су на граници изучаван.а историчара уметиости и етногррфа. Александар Дероко у чланку „О естетици народног неимарства'’ т\>вори укратко какве су куће на нашем селу и од којих услова завжи њихова израда, као и о њиховом украшавању. Предраг Милосављевић у чланку »За преображај напгег ћилимарогва* 4 консггатује да je мануелна израда ћилимова опала и квалитативио х квантитативно зато што су за бо>вње ћилкмова употребљававв анилинске бојв. Не објашњаваЈући звшто су аиилинске боје тако за ћилимарство, он апелуЈе ва saконодавца да се најстрожиЈв забрани сваки увоз и употреба боја за ћилимарстео", те предлажв да се за бојење ћилимова употребљавају „јасенов лист и кора, джјт од белог лука, кора и лист од дивјм јабуке, зановет, лист од црвеног лвка“ и Још деоетак оваквих средств ■ ва. Пошто у чланку није објашњвна штетност анилинскв боЈв, наагећв се питање: зар давас у веку икдустриске прсжзводње већиве жјтвогних потреба, па и боје, на би било U помало примитивно фабричлу 6ođy (која као што може бити непостојана може бити врло постојаиа) твуш њивати листом од црвеног лука? Др. В. М. Дробњаковић у чланху „Једна ретка збирка етногрвфског музеја у Веограду" говори о збирцн цртежа Николе Арсеновића, коЈк ст се могли видети на Изложби етно графског сликарства одржаног rrpoшле године у Етвографсзбом музеју У Београду. Штета Је што ниЈв рвпродукована у боји, порвд три рела, и „Херцеговачка свадбв", свакако за Арсеновића као слиххра најзначајрија композициЈа. У чланку „Потребно Je да се у Београду оснује музеј примењеиих уметности“ Миленко Филиповић потпуно оправдано поставл»а иа дневни ред питан>е стварања оваквог подједнако важног музеја за научне раднике, студенте и граћанство. С. Сумекер даје чланак о препарациЈи и употреби смоластих фирниса са циљем да „упозна младе сликаре са најосновнијим особинама неких смола као и препарацијом и употребом смоластих фирниса ,# , На завршетку часопис доноси аиз интересантних вести за ликовну уметност о значајнијим догађаlима у иностранству. Велики недостатак овог, иначе до°Р° опремљеног часописа, су репроу , бо^и - Је Днно су успелв репродукције радова Н. Арсеновина; боја осталих слмка не одговара ооји оригинала. Добру оцену ових репродукција дао Је један студвит историје уметности, који је казао аа оне изгледају као „да је преко њмх просуто плавило за рубл»в“. Миодраг Д. Кујувџхћ студент историје уметностх

стт&О