Студент

СА ЧИМ ИЗЛАЗИМО НА АПРИЛСКИ ФЕСТИВАЛ

jfli] АЈМАСОВНИЈЕ и са најбогаiflf «фш гфограмима тшвгоДв i Uv; ce ходрови. 10, 12 и 15 априла у ксетсурокша иступа осам хорова са 41 цесасом. Затим, у оквиру хорских секција коккурисаће женсзш секстег и мушки октег Техкичке велиiee шхоле. Хорови ће интерпретирати дела само домаћих композитора: Мокрањца, Коњстића. Готоеца, Дацода, Хјристића, Херцитоње и доугих и младог коошозитора Дарка Обрадовића, студента МузичАв акадеиије. Највећи број песама десет извешће хор ТВШ, победник вв коккурсу прошле године, затии хцроаи Медицинске велике школе, восиоц друрв награде, и Филозофскор факултета. КоЕкурси хорова доста ће ое рвзЈосковати од прошлогодишњих. Прва разлика је у избору песама. ПроШлогодишњи хорови имали су просечво две масовне и две умегничке песме, док ове године имају просечко једну масоину, а три уметкичке песме. Ово показује оријентаадију друштава на спрвмање тежмх дела и на квалитетније програме, чије шремањв захтева систсматски рад. Затим, ове године програмима је обухваћен већи броЈ композитора. На Мајском фестивалу моглв су се највише чути Мокржњчеве коашозиције. Остали коиггозитори били су слабо заступљени и зато су ce често понавл»алв исте песме. А њр* на Фестивалу чућемо дела 15 домаћих композитора, Сеи овога, хорови ТВШ и Пољопривредног и Шумарског факултета Јсонкуришу са мушким, женским и мвоовиткм хоровима, што такође претставља новину на студентским фесгивалима. ШОСЛЕ хорова наЈмасовкије he бити фолклорне групе. Сва друштва имаћв фолклоре, који ће се такмичити 10, 12 и 15 аттрила. Тих девет фолклорних група жграће 26 сплетова из осам кореоГрафских области; Србије, Македовије, Хрватске, Војводине, Посавине итд. Највише сплетова шест играће фолклор Пољопривредног и Шумарског факултета, носилац прве награде за фолклор на Мајском фестивалу. Највећи коккурент му је фолклор ТВШ са четири сплета, а иза њих, по квалитету, нв изостаје ни фолклор Економског факултета. У саставу конкурса фолклора такмиче се солисти на народким инструментима и иародни певачи. Тако he два члана Друштва ТВШ певати народнв песме, Један свирати у двојнице, а друга друштва даће хармоникаше, гусларе, фрулаше, гвјдаше и тамбурашки оркестар. ПоЈедина друштва формкрала су фолклорнв групе по кореографохим областима (као ТВШ). Таквом поделом жели се постићи бољи кваЈштет игара, етнографска чистоћа и добра стилизација сплетова. Фестивал ће показати колико је то успеiro и кп»и су резултати таквог рада. ®ИРБН>У културночшетничког рада ua Универзитету доприносе драмске секццјеОнв су формиране и почеле да £аде тек ове године. Осам секција прмказаћв ва фестивалу осам драма, Сем факултетских драмских секција, ва фестивалским коккурсима учесгвоваће и Академско позориште. Од писаца биће заступл>ени Нушић, Трифковић. Глишић, Гогољ, Горки, Брехт и Молијер. Акадеиско позориште приказаће премвЈеру Глишићеве „Подвале”. Све секције такмичЈФе се 11, 14, IS, 16, 17 л 18 априла, а 20 апрмла увечв ва Кодарчевом народном универзи-

Твту даће претставу побадвик конкурса драма. Од драмскхх секција много се очекује. Иисгупи ће наметнути низ □роблема за диокусмЈу, како из досадашаег рада тако и за даљи рад секциЈа. Интересантвв he бити поставке и тумачења појединих драма. Ковкурс ће показати, обзиром да се драмске оекциЈе прм пут појављују, хаквим снагама и могућностима распоотажемо за развиЈаљв драмске уметности. Поред тога, интересантна ће бити анализа успеха појединкх редитеља аматера (као на пример рад редктеља драмско секције Медицинске велике школе, који Је сгудент медицине). • • • \V i ДВА коикурсва иступа, 16 и 7/ 19 априла, рецитоваће и чиU таће одломке из дела велкки број чланова културно-уметничких друштава. На прошлогодишњем Фестивалу нико није ааграђен првом ваградом за рецитације због слабог хвалитета рецитатора. Ове године рађено је нешто духе на обради рецатиција и постоји већи број рецитатора. Зато ce са правом очекује бољи хвалитет рецитатора. Обраћеао Је довојвно пахње и на постављање на репертоар народних песама и старијих литерарних сшарања. На прошлогодишшем Фесгивалу рецитована је само једна вародна песма, а ове године биће их три; „Стари Вујадин’*, „Хасанагиница” и „Косовка девоЈха”. • • • »ИШЕ је и соотиста, оркестара и балета. На Априлском фестивалу соотисти-вокалисш и инструментаЈГИсти, издвоЈени су У пооебна четари ковхурсна мступа. изводићв на клавиру и виолики велики броЈ дела 11 вашкх и светсхих композитора и музичких маЈстора. Међу тим коашозиторима налазв ее имена Листа, Моцарга, Шоттена и др.

Соотисги-аокалисти заступаће дела девет коашозитора. Поред ооотиста музички програм he проширити и допувмги орквстри. Појавиће ое симфониски оркестар ТВШ, кародаси оркестар МВШ, тамбурашхи оркестар Пољопривредног и Шумарског факултета и оркестар гитара Природно-математичког факултета. Поеебан коенхурсни иступ биће поовећен балету. Поред седам тачака, које he играти члаиови факултетских културво-умргничких друштава, краћи програм (пет тачака) извешће отсек балета Академијв за позоришиу уметност. Сем конкурсиог исгупа, једна вечерња приредба биће посвећвна балетском протраму, 7/ ја и централнот друмгва if „Бранко Крсмановић” допринеће много подизаљу квадитета Фестивала. Друштво „Вранко Крсмановић” на Фестивалу учествује са хором, фолклором, оркестром и оолистима. Оркесгер спрема две симфоније: „Кончерто грооо” од КорелиЈа и „СимфониЈу ин Де” од Миче. Поред оркестра, ва приредбама ће и гудачки квартет изводити Рахмањинов „Недовршен квартет броЈ 1”. Најнећа манифестадија рада Друштва „Вранхо Крсмановић” биће њетова вечерња приредба. Тада ће учествовавм хор оа четири песме, оолисти, симфониски сркестар и гудачки кнвртег. Музичка вкадемија и Академија за поооришиу умсгност иступиће ва Фестивалу као посебни такмичари. Музичка вкадемија дајв већи броЈ солиста на коккурсаим такшгчељима, а 18 априла приређује вечернл музички концерт j саоти Коларчевог народнот уиивероитета. Огуденти АкадеммЈв за позоришну уметност рециговаће већи броЈ рецитација, а балетски отоек даће краћи балетски програм. Клуб младих пмсаца нашег Универзитвта издвћв у оквиру Фвстивала Зборник радова МЈтадих писаца. Збориик ће обухватити 50 писаца прозе, поезмЈе и eceja и 13 лиг кооокх прилога студената Академије ликовнмх ушввости. Сем Зборника, Клуб младих писаца гфиредиће две литервраа вечерм: вече прозв (15 впрмл) и вечв поезије (1в апрвл). На тим вечерима читаће редове 16 члавова Клуба. • e • ®ВОГОДИШЊА изложба ликовких радова имаће извесних новости. Њу су протцле гедине испунили само радови студената Академије ликовних уметности. Ове године, поред њихових редова, биће изложени и радови са АкадемиЈе за хфимењену уметност и наЈбољи радоим из лкковнкх секциЈа факултетских друштава. За изложбу нарочиту драгоцеиост претставЈБа 230 рвдова аматера-сликарв и ваЈара, Јер су то радови студената из ликовних секциЈа, коЈе су тек ове године почеле да раде и развиЈају се.

Коккурски иотупи иа априлском феотивалу Сш Коларчввог народаог унагаерзиптта 10 АЛРИЛ ФОЛКЛОР У 9 ЧАС. КУД „Сое>а Маринкавић” КУД ,Зл*Д*«сир Пврмћ-Валтер’ ’ КУД „Жикица Јовановић-Шпа»■< , ХОР у 15.30 ЧАС. КУД „Слободан Цршадил-Сељо’’ КУД .Зладимир Пврић-Вллтер” КУД „Жккица Јовановић-Шпанац” 11 АПРИЛ . ДРАМА КУД .Мика Митровић” -уИ. КУД „Слободан Пркнцип-Сељо” у 15,30 12 АПРИЛ ФОЛКЛОР У 9 ЧАС. КУД „Слободан Принцип-Сељо” ISУД „Крсто БаЈић” КУД „Ђуро спругар” КУД „Миладин ПопошЛ" I ХОР IМO ЧАС. КУД ~Мика Митровић” КУД „Ђуро Опругар” КУД „Слободан Приацип-Сељо” 10, 11 ж 12 априда у 20 чжмва одржаће ce течерље пржрвдбе.

А Ћокввић

Студенти - чланови ликовних секција излажу своје радове

Јуче је у аули Природно-математичког фахултета свечано отворена Изложба ликоане делатности У оквиру Фестиваота. Изложбу Је У име УК Цародне омладоше отворио друг Андрија Крешић. Многи истакнути Јавни радаици, као и претставнихш свих факултета Београдског укиверзитета су присуствовали отварању Изложбе. Оки су са велихим интересовањем, уз ггратњу излатача-сгудената, разгледали изложене радове. * • i У оквиру Мајског фестивала прошле године су излагали своје радо-

ве само студенти Академије ликовних уметности. На овогодишњој фестивалокоЈ изложби први пут излажу уз прошлогодишњв излагаче и студенти АкадемиЈе за примењену уметност и млади аматери-чланоаи шест ликовних секција културно-уметничких друштава. Марљивим и интензивним радом, под руководством студената Академије ликовних уметности, чланови ликовних оекција су се припремали прехо пола године за oov Изложбу. Оосудица у потребном материЈалу, нессигуране просторије за рад, призаинтересованих студената, прететааљали су за ове младе

секцијв потешкоће, које је требело свакодпевно решааати. Иомоћ комитета Народне омлад>ше и одеовеша за агитацију и пропахаиду није се увек осећала. С друге стрвне, и неодгорорност неких рукоаодшшца новооснованих секција штетно če одражавала на рад чланова мнотих оекција. Но поред свих јвих погешкоћа и бројних недостатака, који су ометали организационо учврuihetbe и правоаремено оријентисање ва уметничку делатност, нашо ликовне секдије су досада поститле значајне успехе. Пријем радова извршио уе жири састављен од студената Академије ликовних уметности и два члана фестивалског одбора. При одабиран>у радова за изложбу, критеријум је био строг. Тежило се да изабрани радови буду квалитетно на висини, да ое могу мерити са радовима студената Академије ликовних уметности и Академије за примењсну умегност. Изложвно је укухшо 230 радова. То оу пробрана лцховна остварења наших аматера-сликара, вајара и врхитекта, почев од мртвв природе до акта. Изложен je читав низ живаписних пејсажа, портрета и цројвката. Међу иалатачима се истичу графивсе Марије Вогелник „Дете” (дрворез) у којој се oceha познавање детиње психе. # Дlрел»а” (уље) оортрет Чеде Крстића у оритналној величини је реалистично приказан у цртежу, во можда мало сиров У боји. Брло вешто пргани, вли са хладнии архитектоноким схваташша мотива су цртежи у тушу Зорана Петроаића („Ријека градска кшшја”, „Вршидба”, „Скице за споменик НОБ”). Позитивна је делатност Милорада Пешића чије креде и цртежн у тушу обрађују теме из дакашње стварносхи, дочвравају полетан рад омладине на Аутопуту „Братство јединство” и Новом Београду. „Одмор” (дрворез) Браие Павловића је још један лепи пример могућности сгварања у дрвету. У симпатичном „Портрету” (уље) Младена Србиноаића соазка се већ јасно повнавање материЈала, док су c© У радовима Мирјане Шигпош (,Дlејсаж” уље, „Из дворишта” ул>е) исполхили фини оОећај за реалистичко решење пејсажа. Од сликарских радова поггребно је споменути и дела Мирјане Николић („ПеЈсаж” ул>е), Раде Петровић (.ДСоларска радионица” крен да) и Момчила Крковића („Студија” утаљ). Вајарски радови су ман>е заегупљсјш. Александар Зарин jo у nopтрету своје другарице („Портр* Т. С. Зарин” шпс) одморено упростивши, без декоративних баналиости, успео сназкио да истакне психолошки моменат. Интересаагган у ковшоновашу је „Носач цемента” типс Нандора Глидш Од архитектовошх радова се кстиче овиртуозни цртеж Алексија Јосића , ЈТерспектива са Новосадског штрааада”, Радослава Костића ~Ентеријер виле” и врло занимљив „Пројекет Академије за примењену уметиост” Бранислава Михајловића. Овогодгашва Изложба сдмварских и вајарских радова сгудената Веоградског ушвверзитета, Великих школа и Академија не само што he дати потстрека даљи рад вадареаим студентима, већ he им и указати на иедостатке њихооот стваран»а, како би гмгхова деотатност иа том пољу оостајала све садржајиија и масовнија. Вл. С.

ИАРИЈА ВОГЕДНИК. ст. Акадсми Je лјгк. уагстиоет*: ЗБЕГ (дрворвз)

Приредбе „Мике Митровића” у Ваљеву

На повив дома Југословенскв afpмијв Културно-уметничжо доуштво „Мика Митровић” гостовало Je 8 и 4 ОЦ. мес. у Ваљеву, где je извело једа« дво свог фостнвалског програма. Први дан Је насгупила драмгска секциЈа са комадом „Малотрађаки” од Максима Горког. Интереооаање sa наступ било је огромно. да више година шхЈедна позоришна група виЈе гостова ла • у Вал»еву. Компд j e врло добро савладан. Преко 2500 часова. холико Је улоокио холехтка оое групе на спремање овог хомада, ннје утрошено узалуд. Нарочите симпатије публихе придобио је Тстерев, коЈи Је био наЈбољи на СЦвЈТИ, Други ден дате су две претставе за и за грађанство. На њима су насгупиле скоро свв секције. Фолклорна секција иступила Je са српским, врањанским и буњевачзсим сплетом. Све три групе извеле су свој програм са ушехом. Нарочито Је топло поздравл»ена буњевачка група. Музичка секциЈа

Јо иступила са вародаим орксстром и певачкма народних песама. Сигурност оркестра и певача много Је унела живости у протрам и допринела иогпуиом уопвху. Рецитаторска секццЈа своЈии насЛуткхм Још Једном Је лотврдкда да ће и овв годиве на Фестивалу моћи да ое бори за Једно од приих месга. На овом фесптаалу подбацила је само хорска секциЈч» Песмв које су иначе добро сааладане, нису добро отпвване. Хор није пошао у целини. те је посгоЈвла извеопа несразмера у главовима, Осим тога члвиови овв сскццЈе нису водили довољно рачука о своме иасгупу, иего су пре навеупа сувише певали, тако да је већина иастурила са промуклим глаоом. Ово треба ла посотузси као искусгво управном одбору хорске секдиЈе, као и управном одбору Друштва. Обе приредбв су уопеле. Сваки ваступ Ј« топло поздрввљен од гледадаца, • .

Д. Росић

Прилог питању о интернационализму напредног студентског покрета на Београдском универзитету

„Доказати да се моокв волеги своја земља и човенанство доказати да Je то једна љубав то је наш задатак“ (Иво Лола Рибар: „На пут јединства", „Младост“ број 5, година И. од фебруара 1939 године). Ових дана навршило се 14 година, олпсако је напоедни студентски покрет на Београдском у нивврзигету уминио први крупан корах, на путу повезивања са напрвдним организацкјама j свкјегу, j циљу борбе протиа фашистичкв asrpeofje, а за демократију, напредак к мир. Од учествовања на Ме4>ународиоЈ омладинској воаференцији за мкр у Врислу, na све до данас, напредни студентски покрет ва Београдрхом универоитету прешао је драгоцјен рвволуциовариипут IB на том путу дао видаж доорннос борбж за учврпЛење међународае солидараости вапредних сгудената у свнјету, одаосно чмтаве напреднв овладине. Због доследаог револуционарвог пута. етудватокл покрет на Веоградском увиверзнтету noстао Је још давно приЈе рата, поонат к циЈешвв ван граница наше земље, прибевљвјуНи nnn скмиатије ваоредие омладине свијета sa иаш ваиреданс оасладнвкаси скжрет. Данас, када се потсЈећа||о овог пређеног пута, свједоци смо још једног прллвог акта нових ревиаиоииста у међународвов рвднкчком хкжрету, SJh сс аременскк поклапа са знанајном годишн»и-и Међзгнародне омладинсхв ковфврвнцмЈе за мир у Врнслу. Задљих даиа Је агввггура Коминфорна у СонЈетскоЈ федерацији дезкжратекв омладине и Међувародном савезу студената, кршећи демократске гфиндипв на којима су створене ове оргаиизације, успјела да се донесе одлука о исклучељу Народае омладине ЈугославиЈе из СФДО-а, « нешто каснцЈе и оргааизацнЈе вашнх студевата из МСС. Тиме Је задам велмкн ударац мвђународној содцдарности напредне омладине нитавог свијета, јер се у руководству тих оргаиизацкЈа почео све више одомаћивати метод командоваља и слиЈепог покоравааа политици совјетских руководилаца, коЈи настоЈ« да ове двијв знач&Јне међународке оргавизације ггретворе у агвитуре за спровођење сзоЈих прљавих контрареволуциопарних циљева. У цдаву осветллваља правилнос пута развитка народног студентског поврета на Веоградском универзитету као саставног диЈвла нашег револуционарног омладинског покрета уопште. потребно Је да изнесемо само низ историских чињеница које he моћи послужити као наЈбољн доказ о свакодневноЈ бризи наше Партија Још давно прије рата. за васттитаае наше младе гвнерациЈе у духу истинсхог пролстерског кнтернационализма и то на дјелу а не само ријечима. То ће. са своје страие битн Још једна оптужба више против нових ревизиониста у међународном радничком покрету, коЈима су потпуно туђи и најелементарнији принципи људског моралв, када омлвдику наше соццјалистичкв зем-

ље. нвзивају „фашисгичком**, .дестаповском" м ко зна Јсш хако! • • • Почеткв пролетерскот интернациовализма напрадаот студентског покрета на Београдскои универзитету трсба тражити Још прије Првот сајетсасог рата (изрази солидарности са Париским комунарима 1871 године, доследан нитврвациоиалистички став студвната ооциЈал-демократа У Првом свЈекпжом рвггу и др.), а варочито одмах након његовог завршетка. Наггрвдии студенти Београдског универзитета учеспвовали су у великоЈ акциЈи Партије гекералвом штрајку противу интервенције владаЈућв буржоазије иа Мађарсху републику у Јулу 1919 године, даље, они су учвствовали у борби, коју Je водила наша Парггија, прогив помоћи владајуће буржовзиЈе Вракгеловкм бвлотардиским бавдама У ЈугославиЈи, они су дизали своЈ глас протвста против ХортиЈевог терора у Мађарској, МусолмниЈевог терора у ИталиЈи, а касније 1923 ходине и против звјерског разрачунавања буржоазијв са напрвдним покретом у Бутарској. Не само то. Оки су учествовали у сакупљању помоћи бутарским револуционарима који су се пред звјерским налетом бугарске буржоазије склонили у нашу земљу. Из тог периода значајно Је спомеиути и наше учешће на праим међународним састанцима. На Међународном конгресу студената социјалиста и комуниста у Женеви (26-29. it 1919 годаше) присуствовала је и ваша делетација (3 члана), која Je била званични претставник тек формираног Савеза комунистичке омладиве Југославије. На Конгресу наша двлегацкја је дала крупаи допрттос раскринкавању подлих намјера социјал-патриогских и центрумашких елемената у Међународиом студвнтском покрету. формирање Међународне фвдерације студената комуниста и њено ступање у чланство Комунистичке омладогнске интернационалв. Трвба истаћи да су свв резолуциЈе које су донвте ва Конгрвсу, биле предложене од наших делегата. . Али, у овом чланку немамо намјеру говорити о читавом раду напредаот студеитскот покрета на Веотрадском универзитету у духу мвђународае солидарности почев од првих дана његовог постоЈа-

нл, већ ћемо се поводом годишљице Међународне омладкнсхе ксшфервнциј е за ммр у Брислу, задржати углавном иа најзначајнијим моментима у раду( у периоду од Брисла па до усгцешног окончаita Ослободилачког рата у 1945 години, убеђени да he чак и тај матвријал бити довољан да би се могао сагледати доприиос напредног студенгског покрета на Београдском универзитету сгеади међународиог једоетства омладине свијета. * • • Ворба за чвршће повезиваље прогрвсивних, демократзких похрега у свијету, почиље заправо са масовном борбом за мир која je почела да се шири у годкнама дубоке економскв кризе, која je дубоко уздрмала све катшталистнчке земље у свијету, у данима када је конференција за разоружаљв доживела потпуни неуспЈех, а фашистичкв звмље Немачка, Јапан и ИталиЈа, почеле све отворекије испољавати своЈе агресивне намјере, На позив великих демократа и поворника мира у свијету Анри Барбиса и Ромена Ролаиа одржана су 1932 године два конгреса против дата и фашизма у Амстердаму, односио у Паризу. Напрвдна омладина свиЈета, у првом реду студентска искрвно је прихватила ииицијативу јединства демократских снага свијета у борби за мир. У току 1934 године одржан Је у Брислу Свјетски конгрес студената против рата и фашизма. На исгом плану одржана Је 1935 године у Паризу КонференциЈа омладине за мир, слободу и напредак. На овим међународнии манифестацијама омладине за мир кијесу учествовали претставиици наше напредне омладине. Узроке треба тражити у сташу, у ксшв се налазио наш револуционарни омладинсхи покрет, Процес опоравл>ан>а напредног покрета од сурових удараца монархофашистичке диктатуре ишао је прилично споро. Треба одмах истаћи да Је напредни покрет на Веоградском универзитету својим акциЈама против режима диктатуре краЈем 1931 годинв и У току 1932 гвдинв разбио лед ћутаља напредног покрегга и послужио као Јарки сигнал за окупљање свих напредвих снага за борбу против диктатуре. Даљи развој напрвдног покрета на Веоградском универзитету нарочито у току 1936 године, говори Јасно о његовом израштању у моћан фактор са којим Je већ озбиљно рачунала и реакционарна владаЈућа буржоазија. Непосредна опасност ол фашистичкв агресије била Је сваким даном све ближа. Послв Маадгурије на дневном реду су биле АбисиаиЈа и Шпазтија.

Сви пријатељи мира и демократије у свету са стрепиом су гледали на ту опасност. То шггање ce поставило као нводложно и првд генерацијом свих земања. Требало је повести борбу за стварање јединственог фронта мира младе генерације са којим је требало „опасати" свијет. као јеДвом од браиа о коју би се разбила свака агресија. У том циљу требало Је у свакој земљи створити широки јединствени покрет младе генерацијв уједињене на платформи борбе против фашизма, а за мир. Извршење тог великог и одговорног задатка припадало је савезима комунистичке омладиме у свакој земљи понаособ, као авангарди напредног омладиноког цокрета. Али савези омладине онакви какви су били у тим данима нијесу могли успјешно спровести извршење тог судбоносног задатка услед окова секташтва зачаурености. У таквој ситуацији одржан је у току 1935 годиие VI ксгигрес Комунистичке омладинске интернацжшале. Одлуке Конгреса биле су од историског значаја за даљи развој омладинског покрета у свијету уопште, а у нашој земљи посебно. Непосредно после VI кокгреса КОИ одржана Је IV конференција СКОЈ-а, која је у духу одлука VI коигреса КОИ поставила као основно; ликвидацију постојећих слабости у СКОЈ-у и борбу за стварање јединства младе генерације на платформи борбе цротиву фашизма, а за демократију, напредак и мир. Спровођење историских одлука VI конгреса КОИ требало је да омогући стварање Јединстввног фронта младих родољуба и антифашиста окупљених на заједничкој платформи борбе против фашизма, а за двмркратизу, напредак и мир. То j© био неодложан задатак, то Је била блиока перспектива. А даље спровођење историских одлука VI конгреса КОИ требало је да доаеде до сгвараша, у даљој перспективи, јвдинствене масовне револуционарне омладинске организахшје у коЈој је Савез комунистичке омладогне, као најреволуционарнији дио и авангардни здред, требало да ишуни своју историску улогу. Једиистени фронт младе генерације наше земље, на платформи борбе против фашистичке агрвсије, а за демократију и мир, требало Је да идв путвм свакоднввне борбв за учвршћеље постмгнутор акционог јединства којв би добило и своје оргакизациоде форме да би на даљем путу разшггка све више прелазило од акционог на политичко-идеолошко јединство, и у том процесу развитка изградио услове из којнх би израсла јединствена масовна револдаионарна омладогнска организација новог типа, какву данас имамо у Народној змладини Југославије. То Је била даља перспектива, оно велико ствараланхо што Је омогућило нашем револуционарном оиладинском покрету ону хцирину и снагу хакву Је испољио почев од реоргВнизациЈе СКОЈ-а у току 1937 године па на даље. (Наставак на четвртоЈ стрвви)

В<цин Ткшлћ

Thuuc: