Студент

Конгрес Националне уније студената Француске

Ни сно спремни да помогнено сваку иницијативу иоја тежи искреној сарадњи студената у свету

оекао 1е друг Јанша Бучевић deaetam Југословенских студената

11 схвог месеца почео је у Паризу Конгрес Националне уније студената Францусхе. Уз броЈне иностране делегације, Конгресу су присуствовали и претставници Народне студентске омладине Југославије, Јакша Вучевић, члан ЦК НОЈ, Воја Пекић, и Бранко Полић. У име југословенских студеиата Конгрес је поздравио, руководилац делегације, друг Јакша Вучевић. „Драги пријатељи, иступајући пред вас са искреним поздравом и жељама студената Југославије, желим у првом реду да изразим захвалност руководству Националне уније студената Француске, којз је омогућила мени и мојим друговима да присуствујемо овој значајној манифестацији. Ово није први пут да се састајемо са студентима *Француске. Ако бацимо поглед унатраг видећемо да су се на многим корисним акцијама често сусретали француски и југословенски студенти. Додуше, та сарадња могла је бити плодоноснија,али кривицу за то не сносе само наше организације. У.верен сам да данас постоје сви услови да остваримо оно што може бити од заједкичке користи ваших и наших студената. Сматрам за потребно да овде изнесем неколико података о раду наших студената. Код нас је прије рата било 29 факултета и високих школа, а данас их има 82. Број студената у току школске 1938/39 године износио је 17.734 до« данас број студената износи 54.621. Поред универзитета у Београду, Загребу и Љубљани, који су постојали пре рата, ошована су и два кова у Скопљу и Сарајеву. Пре рата, у току 1938/39 године држава је дала укупно 735 стипендија док је укутгно ове школске године држава дала 35.840 стипендија, што претставља 65.8% свих редовних студената у Југославији. Држава даје такође огромне суме новца за здравствену заштиту студената, за одмор и летовање. У Београду, Заргебу и Љубљани у току су радови на изградњи студентских насеља, као и других објеката у Сарајеву и Скопљу. Имајући осигурана материјална средства за своје школовање, основни задатак наших студената јесте да добро уче да би сутра као добри стручњаци са успехом учествовали у изградњи земље. Даље, каша студентска организација такође развија широке форме васпитног. културног, спортског и другог рада, који је користан и интересантан за студенте. Из овог не треба схватити да су сва питања код нас решена, јер има још озбиљних проблема као што су: станбено гштање. потреоа учила и стручне литературе, недостатак стручних кадрова и друго, што настојимо заједчички да решимо уз помоћ професора и државне власти. Једно од даљих гтитап>а о коме желим изнети наше мишљење јесте однос према Међународном студентском савезу и другим стутвнтским орагнизацијама у поједкшгм земљама. Вама је скгурно добро познато да је Извршни комитет Међукародног студентског савеза донео оллуку на последњем заседању у Лондону о прекиду сваке везе са нашим руководством, што практично значи искључење наше делегације из Међународног савеза студената. То је уследило после низа поступака као

што су онемогућавање нашој делегацији да учествује на фестивалу у Будимлешти, протеривање делегације из Софије итд. Дакле, много пре одлуке у Лондону, наша организација била је стављена у тачав положај, да нкје могла да се служи правима. која јо,ј статзггом Међунаподног студентског савеза припадају. Ту своју политику руководиоци Међународиог студентског савеза оправдавали су неосноцаним тврдЈвама и аргументима, којима се свакодневно служи Информбиро против наше земље. Ми сматрамо да је таква политика неправилна, да је она противна приицппима Међународног студентског савеза. Ми смо показали много добре воље и спремности да се настали проблеми расправе и реше на равноправној основн. Мн смо позивали руководиоце Међународног студентског савеза да дођу код нас, да виде својим очима рад и живот студепата Југославије. Али, одзива није било Од појаве резолуције Информбироа ни један претставник Међународног сгудентског савеза није ни пропутовао кроз Југославију, а камо ли да се у њој задржавао. Оваквом својом политиком Међународни студентски савез је сузио базу студентске сарадње, ограђујући се од оних националних студентских организација које су биле спреине, а то су још увек, да сарађују у духу статута Међународног студентског савеза. Данас је очито да студвнтски покрет у оквиру Међународног студентског савеза доживљава озбиљну кризу. Конгрес Међународног студентског савеза, који стоји пред нама, могао би у том помоћи, ако би руководство Међународног студентског савеза увидело своје досадашње неправилне поступке, и не само увидело него их и за увек отстранило и ако се уз учешће претставника свих студентских националних организација буду расправљала сва спорна питања. То бн једЈгао могло вратити поверење, кбје је пољуљано код многих студентских организација.

Што се тиче наше организације она успешно одржава контакте са низом студентских организација. иа их и проширује. Ми врло често примамо писма од разних студентских орагнизација и појединаца, који се живо интересују за прилике у нашој земл>и и желе контакт са нашим студентима. Ми ћемо то омогућити свима који на бази узајамног поштоваша и активности раде на јачању искрене сарадње и јединства студената у свету. Нама су се већ нријавили на стотине и стотине студената из 15 земаља, који су изразили жељу да на омладјгнским и студентским радилиштима учествују у раду. Ми heмо радити на свакој могућној размени, на стручном, културном, спортском и другом плану, Ми heмо радо ирихватити сваку делегацију која жели да се уиозна са приликама у нашој земљи, са животом и радом наших студената. Пре кратког времена била је код нас делегаткин>а студентске opraнизације Холандије, сад бораведелегације националне уније студената Енглеске, Велса и Северне Ирске, затим делегација напредних студената из колонијалних земаља, а на фестивалу културно-уметничког рада студената београдског универзитета учествују и културне групе студената гтз Рима и Милана. Пред вас износим и жељу наших студената да национална унија студената Француске што пре пошаље једну делегацију у Југославију. Ето, какав је наш рад. Ми смо уверени да ћемо у овоме наићи на подршку студената у другим зем.љама. Ми смо спремни да помогнемо сваку инитџтјативу и акцију, која тсжи искреној међународној студентској сарадши. Завршавајући желим у име студентске организације Југославије да овај конгрес-донесе што плодније резултате и да буде од користи за будуће пријатељство и сарадњу француских и југословенских студената.“ Слушајмо ове недеље

24 април. „Класе и класна борба’’ предавач друг Борис Зихерл, директор Института друштвених наука. Предаваше he се одржати у просторијама Правног факултета. 25 април. Дискусија о раловима Радисава Николића и Радисава Ца.пгћа, у просторијама Клуба младих писаца Београдског универзитета (Теразије 12/1V). 27 април. Дискусија по радовима Воје Лекића, Бране Живојиновића и Вука Филиповиha, чланова Клуба младпх писаца БеоградсЛог универзилета Дискусија ће се одржати на Филозофском факултету у 20 часова. Предавање са дискусијом на теми: „Државни сектор у пољопривреди у пермоду обчоае и изгралње’’. Референт Бего Субагпић, студент економије.

ИРЕДАВАЊЕ ДРУГА БОРИСА ЗИХЕРЛА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ Друг Борис Зихерл, директор Института друштвених наука, одржао је 17 ов. месеца на Правном факултету предаваше на теми: „Класе и класна борба”. Предавање је било масовно посећено из чеra се могло видети велико интересовање студената за ову тему. Следећа предавања по истој теми одржаће друг Зихврл 24 априла и 3 маја у просторијама Правног факултета.. ★ ДИСКУСИЈА О ПМПРЕСИОНИЗМУ НА АКАДЕМИЈИ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА Прошле недеље дебатни клуб Академије ликовиих уметника opraнизовао је Јавну дискусију по импресионизму. Дискусија је била врло добро посећена, а у њој ie узео учешћа велики број студенага Д-искусија Је вођена у вези са широком дискусиЈом међу нашим радницима на пољу уметнрсти као и поводом низа чланака по овом питању обЈављених у нашој штампи. ДискусиЈа се наставља.

СТВАРНОСТ КОЈА ЗАДИВЉУЈЕ

За време великог Априлског фестирала студената Београдског уннверзитета, боравила је у Београду груна од 38 италијанских студената са Римског и Миланског универзитета. Италијански студенти су били гости Универзитетског комитета Народне омладине. У оквиру фестивалског програма, они су прошле недеље наступили са својим програмом. Неколико хорских и солистичких тачака, које су добро извели, на'ши студенти су срдачно поздравили. ■¥■ Фестивалски даии ближили- су се крају. Из дана у дан италнјански студенти из Рима и Милана били су одушевљенији и зачуђенији свим сним што су видели на Фестивалу, Новом Београду, Студентском насељу, Филмском граду, у историским дозговима наше далеке и блиске прошлости музејима. што су осетили у додиру са студентима на нзшим факултетимз. Све је то за веКину н>их било ново и скоро непојмљиво. „На вашем Фестивалу каже Џорџо Гали, студент из Милана није било ништа што ми се није свидело. Овакву масовну студентску културно-уметничку манифестацију досада нисам нигде видео. Да толико хорова и фолклорних група тумачи вашу богату националну културу врло успешно је оно што мене помало чуди. Хорске и фолклорне тачке свиделе су ми се највише, а нарочито македонске игре са гочевима 4 *. О нашем фолклору не мисли тако само Џорџо Гали. И остали његови другови су увек после програма на Фестивалу одушевљено поздрављали извођаче и честитали им на успеху. Тако је било њихово мишљење и одушеаљење са Фестивала. Овде је до недавно sило пусто отпоче водич своју кратку причз,’ о сгудентском граду. Цео овај крај обухватаће наш град. Факулте■ш, домови, ресторани, паркови све што је потребно нама студентима 6:<К« ту.. •”

Убедљиве речи водича млади Италијани слушали су врло пажљиво. То нису биле само речи. Пред нама је била наша социјалистичка стварност, наша истина, оно о чему италијанска штампа пише често, али нетачно. ... У студентском насељу, уз песму, нови млади градитељи са села, који су недавно дошли на ово велико градилиште, довршавају станове за своје другове студенте. ИталиЈански студенти нису само чули речи о нашем студентском насељу, него су и дела видели. На повратку из студентског града, наши гости Италијани, одушевљенч грандиозношћу радова, лепим спољним изгледом и унутрашњим уређењем скорк) довршених зграда, билм су препуни утисака Вама студентима у ЈугославиЈи Је лепо причала је Ричи АнунциЈата, студенткиња технике из Рима али биће вам Још боље. Како је замишљено имаћете врло леп студентски град. Трентини Џокарло, сгудент из Милана, врло разговорљив младић. зачуђен оним пгго је видео на Новом Београду, жмво Је ггричао: Разгледао сам град и зачудио сам се великој замисли. Такви замашни радови за добробит студената непоЈмљиви су за нас. Ја сам задивљен вашим градом! Џокарлове утиске слушали су сви његови другови. Док Је он причао на њиховим лицима видело се исто оно одушевљење као и код њега. Сви су они били исувише импресионирани оним што су чули, видели, осетили и, изгледа. у потпуности схватили. Изненада Трентини Џокарло прекида своје причање о граду. али убрзо настави. променивши тему разгозора. Почео Је да упоређује живот наших и италиЈанских студената.

Нарочито ми се свиђа то што код вас у Југославији држава посвећује студентима велику бригу. Скоро сви студенти у вашоЈ земљи имаЈу стипендије, што код нас У Италији ниЈе случај. Код нас стипендије добиЈа врло мали број студсната и то они коЈи су одлични ћаци> али не и сви. За доби Јање стипендије потребно је да студент има просечну оцену ггреко 9. СтипендиЈа се добија у облику премиЈа од чега студент плаћа обавезну таксу, која је већа од 20.000 лира годишње., а остатком премије обезбеђује себе матери Јално. Видећи наше интересовање, сваки од младих Италијана ie хтео да нам исприча понешто. Маџури Итало, стл’дент права на Миланском универзитету, упознао нас Је са условима рада и живота студената нј његовом факултету. Ја бих вам нешто рекао Је он о овом конкретниЈе испричао за моЈ факултет. Сваки студент Правног факултета v Милану мора да плати при ушгсу почетну таксу у износу од 27.000 лира. Од 5.000 студената. колико их има на мом факултету. државне стггпендиЈе добија само 50 људи у висини од 50.000 лира годишње. У Милану има четири универзитета. Један од тих је приватан католички универзитет. на коме се слушају теологиЈа. Језици* правне науке и чиста филозофија. Сва та четири универзитета имаЈу 30.000 студената. На државном универзитету. на коме 1е ушгсано преко 8000 студената. има 50 државних стипендиста Поред државних. има и мали 6poi приватних стипендиста. У разговору нико није приметио да се велика група разбила. Разговори су се водили у малим групама од по неколико љУди, У једној групи. Рауло Капра је причао: ,>...По-

стоје велике разлике између државних и приватних плата у ИталијиПросечна плата једног намештеника износи 27.000 30.000 лира. У овим условима студент неке фамилије. која нема всћих прихода од 50000 месечно, може да рефлектира на стипендију, Али нико му не гарантује да ће је добити”. У групи Џорџа ГалиЈа реч ,1е била о недавним студентским штрајковима у Италији: „...Штрајковали Су студенти Напуља и Пизе. У Напуљу су студенти запосели зграду универзитста и захтевали су да се уписне таксе. које су биле повкшене. снизе. Штрајк у Пизи имзо исти карактер.... После посете факултетима италиЈански студенти Cv нам опет тгзнели своје утиске и запажзња и говорили нам о начину њиховог стручног 3'здизања. о њиховим професортгиа* дискусијама и о будућности оних који дипломирају. у Италији ми слабо сарађујемо са својим наставницима каже Фаусто Доригати. Наиме. може се рећи да нема никакве сарадње. На Фнлозофском факултету у Напуљу, на пример. професорм држе лекпије када они хоће. не водећи рачуна о Студенпгма да ли cv они слободни у то време. Студент медицине Франчети из Милана. одушевљен стручним на Медицинској великоЈ школи. између осталог. рекао нам је: „Обишли смо Медицинску вслику школу. Свиђа ми се што се пракса код вас не одваја од наставе. Један југословенски студент треће или четврте године, благодарећи пракси, зна много вкше него код нас. Он демонстрира што му много користи. Н иво ваших студената Је много виши- јер могу посветитц пажњу ЈСДном предмету или грани и да тр специјализира. Што је најважниЈе

у томе вас помажу ваши професорм. Сарадња између професора и студената мислим да Је основ успеха ваших студената. То 1е одлично код вас постављено. Разговарао сам са неким студентггма апсолвентима. Зачудио сам се када су ми рекли да су они већ запослени. Тога у ИтапиЈи нема. Када смо се растајали пре одласка италиЈански другови Су највише желели да причаЈу о даљоЈ будућоЈ сарадњп између наших и италиЈанских стл-дената „Фундамент сарадње Је постављен између студената Италије и Веоградског универзитета рекао иам Је Ахилес Сакотти. студент ap,t хитектуре. Сматрам да he конкретна сарадња између појелиних наших факултета и Београда бити врло добра форма већег зближавања шмеђу нас...” „А Ја доплтио је Маоро Карбонали свог друга срећан сам што могу већ сада рећи да сам успоставио уску везу са друговима са Apr хитектснског факултета и Музнчке академнје. ВеруЈем да нас нећете заборавити. а ни мп њих, Јер су нам свм били драги”. Опраштајући се, у име свпх својих другова, Цорџо Гали нам је рекао: •.Захваљујем се у нме cbmJv нас на другарском при Јему. Од ггрвог момента када смо стттгли v ЈугославиЈу наишли смо на срдача«. присан и врло близак однос. Уверавамо вас да су натпи утисци наЈбољи. Мтт смо задивљени вашом земљом. Ми ћемо се постарати да обЈаснимо наштт друговима у ИталиЈи. а нарочттто онима коЈи се не налазе с вама. нажалост то су комунисти. како Је код вас у ЈугославиЈи.” И они су отишли, задивљешт нашом стварношћу; И. 3.

Италтански студенти у посети Јухославиш

Спорт

У ЧАСТ ПРВОГ МАЈА

Ј{l>аклlиlењ€' У!/1> u

Такмичење у част великог m»aзиика радиих људи Првог маја прошкрило се шкром наше социјалистичке домовине. Прсузимајући нове обавсзе, радни колективи предузсћа и појединци кроз такмичен>е постижу нове радне победе у извршењу н премашењу планских задатака, како би на тај пачин са што бољим рсзултатом дочекали празник рада. Спортисти загребачке „Младости“ прихватили су иницијативу радтшх колектива и упутили позив на такмичење спортском друштву „Црвсна звезда", које је ово прихватило. Између осталог, такмичетве ће се одвијати по следсћим тачкама: 1) Рад на оргакизационом учвршћењу и омасовљењу другатва. 2) Дати што више добровољних радћих часова на изградњи фискултурних објеката, за које наша народна

власт показује велику бригу, вако би нашим фискултурницима дали што боље услове за рад; 3) У што већсм броју посетити наша предузећа и села и на тај начин допринети још популаризацији фискултуре међу пашпм радним људима; 4) Појачати рад на идеолошко-васпитном уздизању спортиста, како би се кроз тај рад отклопиле лоше навике и остаци из прошлости. којих Још увек има на теренима; 5) Одржавати сусретв између екипа стопог тениса, мачевања, одбојке, кошарке и веслања. Због кратког временског периода у коме би се тамичење имало одвијати, спортско друштво „Младост“ и „Црвена звезда“ донсли су одлуку да се ово такмичење продужи до дана годишњице рођења друга Тита.

Други сусрет „А* , и | ,Б , ‘ футбалских репрезентаци!а Универзитета

Прошлог четвртка одиграна ,1е арва футбалска тренинг утакмица „А” и ~Б” репрезентација Универзитета. Победила је .А” репрезентаци,lа са резултатом 9:2. Ова прва утакмица. коlа Је одиграна у оквиру избора футбалске екипе Универзитета за Tpehe летње студеитгке игре у Љубљани, ии!е одговорила своме задатку. Утакмица није одиграна са оним футбалерима који су били одређе. ни од стране факултетских фискултурних руководилаца и Универзитетског одбора ГСС. То се односи на „Б” тим. коЈи Је био састзвљен од футбалера са Техничке велике школе. Фискултурно руководство ове школе захтевало Је на самом терену да у „Б” репрезентациШ играЈу итрачи коЈи уопште нису Пили позвани за оваЈ сусрет. То је довело и ло препирања на тереиу да ли треба Тришић и Павловић ла играју или не. С друге стране за ..Б’’ тим настуггили су такоће играчи коЈи нису били позва. ни (НаЈчевски, ВоЈиновић, Савовић и Кашанин). Овакав састап ~Б” репрезентациЈе ниЈе и неће моћи послужити за избор и пцењивање форме нашнх наЈбољих ф>утбалера. Ради тпга Је потребно да факултетска фискултурна руководства схвате ла ггрипреме наших студената за тзкмичрња у ЈБубљани нису само ду. жност Универзитетског одбопа ГСС, већ нарочито факултетских друштава, коЈа. рагги састава екипа и одабирања наЈбољих појединаца, треба да се што више заложе. У четвртак ће се одржати друга тренинг утакмица „А” и „Б” репрезентациЈа. Овом прилчком у екипама неће учествовати футбалери Техничке вели. ке школе, коЈи гостуЈу у Загребу, тако да ће се моћи видети већи број кандид«та са осталих факултета. Тимови he играти у следећем саставу: ~А” репрезентациЈа: Ђорђевић, Поповић, Нешовић, Одановић, Вучићевић, Новаковић, Јаковљевић, Кокотовић, Поповтгћ, Шикуљак, Бурмазовић. ~Б” репрезентација: ГГлазина, Доринrep, Милатовић, Штцак, Давидозић, Јанковић, Марковић. Колар. Даниловић, Бојовић, Миловановић.

Као резерве позвани су; Шећеров, В. Поповић, Вучуровић, БруЈић, Укропина. Утакмтша се игра на сгадиону Првенв звезде. Почетак у 10,30 ч. Суди Гугић. ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА Грађазинци прваци Универзитета у футбапу Прошле недеље одиграно Је неколико утакмица последњег кола футбалског првенства и неколико заосталих из rrpoшлих кола. Грађевински факултет Је постао првак Упиверзитета, а у ДРУгоЈ лиги Је ситуација измењена пошто Је екипа школе Министарства унутрашњих послова ушла у такмичење и одш-рала прву утакмицу, Резултати прве лиге; Грађевински Меднцинскн 1 ;0. Економски Дом војних студената 6:4, Агрономски Филозсфски 9:2, ДИФ Машински 2:1, Ветеринарски Правни 4:1, Грађевински Правки 4:1 и Машиноки Медитдински 1:1. Табела прве лиге 1. Грађевински 9 8 1 0 39:8 17 3. Агрономски 8 6 11 31:13 13 3. Ветеринарски 9 6 1 2 27:13 13 4. ДИФ 8 6 0 2 21:12 12 5. Економски 9 4 1 4 25:18 9 6. Мелицински 7 3 1 3 16:15 7 7. филозофски 8 1 0 7 10:45 2 8. Правни 7 0 1 6 7:25 1 Последње недеље одиграно је у друroj лиги свега три сусрета; АрхитектоЈ!ски—Руларски 4:2, Технолошки—НДВШ 8:1 и Природно.математички Шчолз Министарства унутрашњих послова 4:У. Табела друге лиге 1. Природно-математ. 8 5 1 2 23:12 11 2. Рударски 7 5 0 2 31:10 10 3. Дрхитектонски 7 5 0 2 18:16 10 4. Технолошки 7 4 1 2 20:13 9 5. Р.лектротехнички 7 3 2 2 18:13 8 6. Фарманеут)гки 7 3 0 4 20:19 S 7. Виша педаг. школа 7 2 0 5 8:19 4 8. НДВШ 7 0 0 7 6:41 0 9. Шк. Мин. уи. посл. 1 0 0 1 2:4 0

ПРОЛЕЋНИ КРОС 1950

Пррпазни пехзр освоило Гимнастичко доуштво Пољопривредног и Шумарског факултета

У току прошле недеље гимнастичка друрггва Универзитета одржала су своје кросеве. За разлику од прошлогодишњих кросева овом приликом су учествовали само такмичари који су се претходно припремали и имали довољан број тренинга. ВроЈ учесника са факултета и великих школа je следећи: ГТољопривречни и Шумарски факултет 1031 такмlгчар.

Ветеринарски fi!9, Медицинска велика школа 133, Економски 120, Природко-математички 150, Рударски 120, Филозофски 113, Државии институт за фисхул. туру 118. Технолсшки 40, Новинарска и дипломатска висока школа 71, Електротехнички 65, Пргвни 28, ГраНевински 38. Архитектонски 5, Машински 32, свега 2713 такмичара. Најбоље резултато на овогодишљем кросу постигло је Гимнастичко друштво Пољопривредног и Шумарског факултета. Са добро организованим припремама, редовним трешшзима, успелом агитацијом и извођељем највећег броја припремљених такмичара, друштво Је освојило прелазни пехар Универзитетског сдбора ГСС. после кроса, друштво је одржало свечану конференцију, на којој су победницима кроса подељене награде у кљигама и спортским реквизитима. (М. К.) ШШТЕТЕ У уторзк 25 о.м. на игралишту код Техничке велике школе одржаће се две заостале утакмице футбалског првенства прве лиге. У 14 час. састају се: Медицински Државни институт за фискулТЈЋУ (суди Смиљанпћ), а у 16 ч. Пољопривредно-шумарски Правни (суди Миличиђ). к На ТехничкоЈ великоЈ птколи олржађе се 29 о.м. академија гимнастичког друштва Рударског факултета. На програму су гимнастпчке вежбе, аежбе на сггравама и др. Почетак у 20 часова. * Такмичеђи се у Ш разреду балског првенства Београда, екипа СД ..Медицинара” постигла је своЈу другу победу, поразила Је „Рудара” са 10:0. Голове су постигли: Вруl*Л 4, Поповић, Живковић и Шијаковић по 2. •к ГГриликом одржаван.а кросева, гимнастичка друштва појединих тета организовала су и полагач*в норми за значку фискултурника. Тако Зе иа Рударском факултвту положено 180 нпрми, Новинарска и дипломатска внсока школа 50. ЕлектоотеХШIЧКИ 57. и Архитектонски 20 норми, soje се, углавном, олносе на истрајно' трчаље. бацаље бомбе, и кугле и троскок. Иначе за последљих десетак дана на Универзитету Је положено око 800 норми за значку. У штљу побољшаша такмичеља за значку, гимнастичка друштва Пољо. привредног и Шумарског факултета, Рударског, Електротсхничког, Технолошког и Архитектонског факмлтета. организоваће од 23 до 29 априла „Недељу значке” на својим факултетима. к Вечерас путује за Загреб већа група студената фискултурника Хехкичке велике школе, коЈи he тамо боравити чстири дана и такмичити Са са стулеш-има Техиичког факулгега у футоалу, кошарци, одбојци. рукомету. стоном тенису, »ачевзњу и шаху. Одгаворни уредник; Влада Митровић, Уредништво и адлшнистрациЈа Београд, Балканска 4 телефон 23-464; Чековни рачун: 103-9060360; Штампарија „Борба" Веоград, Кардељева 31