Студент

ПРВИ МАЈ 1950

Шести пут после Народне револуцкје закрилиле су победне заставе радног народа. Неокал>ане. У меку. црвене боје свилу, снагом радних руку људи социјалистичке земље наше, под непрекидним ударцима бура, паклених језика пакости и клевета, исписани су величанствени резултати и успеси. Три године Петогодишњег плана, нове фабрике, нове хидроцентрале, хиљаде километара нових путова, новооснованих сељачких радних задруга, нове школе, нов, сваког дана све већи, интузијазам за даља стваралаштва. Велики, живи докази народне сиаге, праведног и правилног пута којим га води славна КПЈ на челу са другом Титом, израз јединства, највећи допринос и свом народу и међународном радничком покрету. То је пут радости, пут наших социјалистичких људи. На том путу је и наш Универзитет наш понос. Трибина слободне речи слободних људи. Пре Револуције само 7 факултета, једна висока школа, две уметничке академије. Данас 16 факултета, две велике школе, четири уметничке академије, један институт и једна виша школа. Пре Револуције 8.305 студената, 1,6*/* стипендиста, 680 студената у домовима. Данас 32.000 редовних и ванредних студената, 54»/» стипендиста, 8.080 студената у домовима. / И резултат такве бриге иародне власти, напора омладинсхе организације и студената јесу нови висококвалификовани кадрови борци за План, за социјалистичку отаџбину. Од ослобођења на овамо дипломирало је на Универзитету 2.854 стуцента, на Техничкој великој школи 432, на Медицинсксј великој школи 588, на уметничким академиЈама 129 студената. И сваким даном укључује се у привреду све више младих људи. Њих води једна мисао: да уносећи своју младост и стручне способности у опште напоре радпих маса своје земље, допринесу њспом економском и културном прсцвату. За социјализам/ и у његову одбрану; упркос свакојаким хегемонистичко - империјалистичким тендснцијама па долазиле оне са Истока или Запада. Такав пут обавезује све студенте. Јер, „интелектуалац у новим друштвеним условима треба да-се осјећа као обичан човјек из масе, који предано и савјесно обавља посао који му Је народ повјерио”. Јер, „нова интелигенција која ее ствара и која већ постоји, мора знати да Је она дИо радног народа који ср бори за свој бољи живот и за ново друштво и као таква се мора односити ттрема њему”. (М. Ђилас). Борбено јединство малог броЈем народа, и његове Партијс несаломљиво је. На радост наших народа, на срећу напредног покрета у свету. Део те снаге је Пародна омладина нашег Универзитета. Верни помагач у изградњи социјализма и праведне и правилне лмнмје КПЈ.

Прво заседање новоизабране Скупштине ФНРЈ

24 априла о. г. у Београду се састала новоизабрана Народиа скупштина ФНРЈ на своје Прво редовио Народни посланици, који су на листама Народног фронта широм земл»е 26 марта изабрани огромном већином народа, сакупили су се у главиом граду да наставе дело и рад Народне скупштиие ФНРЈ првог сазива. А тај четворогоди шљи период, то дело је заиста величанствено. У том времену дефинитивно је збачена монархија, проглашена Републиха, донесен Устав ФНРЈ, ударен први камен изградње социјализма у нашој земљи а социјализација заузела најшире размере. Од свог Првог заседаша до распушташа прва Народна скупштина, заједно са Владом ФНРЈ, својом делатношћу, законима и одлукама је, уз пуну и свестрану подршку најширих народних маса, озакоиила и потврдила велике тековине Народне револуције и те тековине у новим условима даље продубљавала и развијала. Такав карактер имали су и имају сви закони, које је она донела. Ти и такви закони најбољи су одраз нашег друштвеног и политичког збивања. Они јасно говоре о величини изградње и победи социјализма у нашој земљи. Они су тим значајнији што су донесени и спровођени у условима наслеђене политичке, економске и културне заосталости наше земље, а од друге половине 1948 године и у условима контрареволуционарне хајке, економске блокаде, диверзантских акција и саботажа од стране инфкфмбироовских земаља. Новоизабрана Народна скупштина у том ће смислу ићи и даље. Она ће наставити револуционарно длео социјалистичке изградње и претварања Југославипе из заостале, зависне и иасилно цвнтрализоване државе у напредну, економски и полиЛчки слободну и збратимљену заједницу народа. Већ сам њен састав обећава да ћв она својим задацима одговорити, да ће, заједно са Владом ФНРЈ, успешно водити народе Југославијв у нове социјалистичке победе. Све су то људи, почев од наших највиших државних и партиских руководилаца па све до прослављених хероја социјалистичког рада Сеније Пилавђић, Ахмета Чурића, Алије Сиротановића и Ристе Мијатовића, који су на делу, и у борби и у изградњи, већ небројено пута показали и доказали не само своју приврженост ствари ооцијализма, већ и своју решеност да у борби за социјализам, социјалистичке и комунистичке принципе и морал, за добробит својих народа, а и других, до краја издрже.

У духу таквих задатака тече и рад Првог заседања Народне скупштине ФНРЈ другор сазива. Након претходних седнпца Већа народа и Савезног већа, Скупиггина је, као прве своје акте, усвојила измене и допуне пословника за заједничже седнице већа, изабрала чланове скушггп-гаоких одбора, . образовала анкетне одборе за испитивање сташа снабдевања и откупног система у нашој земљи. У свом даљем раду Скупштина је прихватила предлог њеног мандатора маЈЛпала Тита о саставу нове јутословенске владе иа челу са маршалом Титом и дала јој своје поверење. Исто тако, 27 априла Народна скупштина је одобрила и прихватила Декларацију претоадника Владе ФНРЈ о текућим задацима унутрашње и спољне политике југословенске владе. Давањем повереша новоизабраној Влади и прихватањем Декларације Народна скупштина је одобрила смвргаице рада Владе и Скутшггине, а те смврнице и задаци су изнесени у самој Декларацији. Борба за извршеше Петогодишњег плаиа, борба за стално подизање животног стандарда наших трудбегаика, социјално старање, станбено ггитање, збрињавање мајке и детета, болесних и старих, брига о штедњи, борба против бирократских тенденција у нашем привредном и управном апарату, борба за равноправне односе међу земљама, за што тешњу и равноправну економску и сваку Другу могућу сарадњу са свим народима који то желе, а оообито ,са суседним све су то знаци који траже не само бригу Савезне владв и Народне скупштине, већ и најсвестранију помоћ и залагање најширих трудбеничких маса наше земл>е, У том смислу је и Народна скупштина у својој резолуцији позвала радне људе и све патриотв наше земље, да свим сиагама помогну Владу ФНРЈ и свесрдно св заложе на остварењу текућих задатака и свестране социјалистичкв изградње наше земље. Народи Југославије, који су досада, и у најтежим услоиима, терет социјалистичке изградше самопрегорно носили на својим леђима, свесни тежине задатака који и у будућности стоје пред шима и њиховим руководством, прихватиће позив своје- Народне скулштине и заједно са њом, са ВлздовРФНРЈ и ЦК КПЈ наставити и завршити започето дело од наше земље створити лепу и орећну социјалистчимку отаџбину.

>г СМРГ * уХШИЗМУ « СЛОВОДА НАРОДУ! у ЖАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВШГГГТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ■—■ ' - ■■'■ 1 1 ■■■— 1 г" - ГОДИНА XII БРОЈ 15 1 ]»SАЈ 1930 ГОД. ЦЕНА 8 ДНН.