Студент

УТИСЦИ СА ФЕСТИВАЛА УМЕТНИЧКА СТИЛИЗАЦИЈА пут даљег развитка фолклорних група

Приближавање иашсг иародног етааралацггва широким масама студоната, упозмввање са културким »редностима којв су југословенски народи стварали ввковима и у која су уткивали своја осећања, постали су јадан од важмих задатака у раду факултвтских културио-уметмичкмх друштава. Смотра успаха остварених на том пољу на сва гри фвстивала показала ја да су наша друштва дала заиста значајан допринос популаризовању дала народне уметности и њиховој правил* ној и квалитетној интерпрвтацији. Захваљујући великим делом оваквом раду културно-уметничких друштава наши студенти данас високо Цвгне народну музику, песму или ИГ РУ. У којима не виде извор Јефтиног задовол»ства већ извор здравог уметничког уживања које оплемењујв и васпитава. Извођења фолклорних група на Лприлском фестивалу, показала су да Је процес упознавања нвших студената са народном уметиошћу обухватно велики броЈ људи коЈи у њему учествуЈу било као извођвчн било кео одушешљвии глвдвоци или слушаоци остварења те уметмости.

1 Ново у обрвди народних игара I на Априлском фестивалу На два комкурсна наступа и ноколико вечерших прирадви, преко подијума Коларчевог иародног утшверзитета прешло Је девет фолклорних група факултетских културно-уметничких друштава и КУД „Вранко Кромановић”. Фолклорне групв оу тежиле да широким нзбором итара из разних кореографоких области наше аомле прикажу гледаоцима богатство нашег фолклора, његову уметиичку вредност и лепоту. Само недостатак оригиналних народних мошњи допримео Је да избор игара не буде Још већи и богатиЈи. Извођене су игре из СрбиЈе, ВоЈводине, СлавоииЈв, Македоније и др. У живописним народним ношжама, фолк* лорне групе су изводиле игру за нгром, скоро увек стилски чисто н уједначено. Обради народних итара приступило се у овогодиипвим припремама за Фестивал много брижливиЈе м одговорни Је. Сплетови народних нгара, кроз која се је на досадашжим иаступима фолклориих група углавном вршила обрада народних игара а који су довадилм до меша«.а разних стилова иг&ра из једне шире кореографске области, замем»ени су смељивамлм више група играча који изводе игре из ужих кореографских подручја. Оваква обрада народних игара не само да није покварила утисак целине, већ Је допринела да се осети битно у свакој игри, да се игра сагледа као једна целина, што све ипак даЈе кореографу могућмост да из тако постављених игара створи Једну лргичну целину карактермстичну за област из које дотичне игре извиру. Оваква обрада народне игре проткана народним певашем и богатом музичком гтратм.ом, приблт?жила Је нарздно играм*е гледаоцу, помогла му да осети њену лепоту м аредност. На Фестивалу су неке игре извођенв први пут. Тако Је фолклориа група Економског факултета по први пут извела игре из области Ниша, док Јв у оквиру прупе игара из МакедониЈв у извођв»lу фолклорие групв ТВШ први пут постав.гћено женоко Вуфчамско коло из области Витоља: Ово говори да су наше фолклорне групв већ прврасле у уметмичке колективе коЈи стваралачки и са великим интервсоввњем прилазе обриди народиих игара. са сталном тежњом да њихова извођв№а широко захвате све богатство нашег фолклора, Студеитк кореографи У раду са фолклорним групама и на рвшавашу проблема сценског и кореографског постављања игара била су овогодишњим припремама за Фестивал ангажована свега два

професионалце. Успеси фолклорних Ј*РУпа Техничке велике школе, Економског факултета и др. везани су за именн студенвта кореографа Радоваиа Чолића, Лешсвић Живојина, Миодрага Цветковића, Витомира Стошића итд. Вуњевачке игрв фолклорне групе Техничке велике шкбле заппжене по високом квалитвту извођења и своЈо.l кореографиЈи која већ одаЈв стручњака са финим познавнњем народив игр« и смислом за сценско постављање, дело су истраЈног рада младог кореографа Р. Чолића. Његове Вуњевачке игрв су највише допринелв Да се фолклорна група Техничке велике школе пласира на прво место у такмичењу на Фестивалу Општа карактерисгика кореографског рада студвната Је: тежња да се продре у прави смисао народне игрв, да св запази и истакне битно У њоЈ, настојање да се остане веран изворном карактеру народног игран.а и најзад, непостоЈање жеље да св иде за опољним ефектом и формалистичким решењима у обради. Када се овоме дода воља и жар кореографа са коЈима се они бацаЈу на посао, нијв тешко предвидети, Д* ћв њмхов даљи кореографски рад дати остварења веће уметничкв ■редности. Априлски фестивал Ј в показао видан напрвдак наших фолклорних група у поређењу са њиховим наступима на претходна два фестива та. Он се огледа у побољшању квалитет« изаођења и у порасту броЈа оиих жоји наступаЈу као извођачи народних игара (фолклорне групе броје просачно по 10—12 парова). Ако се овом дода чињеница да се данас раополаже са кадром прилично спремиих кореографа, ки-

Је тешко доћи до закључка да су фолклорне групе у стању да приме и много теже уметничке задатке Пре сввга поставља се захтев да пређу на уметничку стилизацију народних игара. Но, било би неправилно када би сматрали да су досадашњи успеси довољни да се том захтеву одговори како треба Рад на стилизацији нарсдних игара тражи од читавог колектива №ого залагања и истрајиости, а тога код фолклорних грз'па није би.по учек у довољноЈ мери. Сем тога нужно Је да се отклони и приличан број грошака које су се јављале ту и тамо. Фолклорне групе пе смеју да отпочињу са радом месец дана, или мање, пред фестивал (случај са ТВШ.) Сем тога, нужно је да фолклорне секциЈе пређу на систематско изучавање фолклорне уметности као тековине нарк>дног стваралаштва. У ту сврху руководства секција могла би организовати краће курсеве са предавачима из редова наших фолклорних стручњака, као и дискусиЈе на којима би се расветљавала поЈедина питања везана за проблеме иитерпретације народчих игара. Кореографи пак, могли би искористити (а зато им треба пружити могућност) лето да пропутују наше краЈеве и тамо, на извору, упознаЈу са народним играма, Овакав начин проучавања народне уметиости допринео би стручном уздизању наших корвографа и створио могуђност да смелиЈв решавају бројне проблеме коЈе ћв пред њих сваквко поставити рад на стилизацији народних игара. А. Шт.

СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ: Детал. за споменик Народноослободилачкв борбе на Фрушкој Гори

КАДИЊАЧА

(ОДЛОМЦИ^ IV Командантову сад гледај рзгку: под њом батаљон и цео брег. Све ближе, све јаче топови туау и тихс, тихо пада снег... Он је полако спустио руку, намах је замуко брег. Само што напред туку топови и тихо тихо пада сне г... И напред упрс бата.љон очи, тако се глвда с буром све Јачом. ко да ће сада ћуткв да крочи заједно с брдом. с КадињачоМ А тамо доле, још далеко црна се змија окуком пови... И с чудним миром рвче неко: Пази, темкови .... И ко да тихо низ поља бела* уз одјек топова што њиве рију топао као крв из твла, потече шапат у Србију: Веруј, земљо, тај дан ће доћи.., Ако паднемо, ипак с нвма, низ ове стазе чете ће проћи с осмехом победв на уснама... Рођена земљо! Да ниЈв тако. како би стали војници њиии! О, добро виде дв није лако ићи по нвшоЈ домовини! Друм се пропињ© да пркосм... То мине гнева зомљу дижу! Огњени ветре коси, покоси све који газе и који гмижу! Једног пролећа, Јвдног дана биће ти друкчи и лвт и ход, бићеш развигор између грана и бели цвет и румен плод... Да ниЈе тако, како би сиви, како би страшни тенкови њини постали мртви пламен у њиви и црни костур на ледиии! Како би друкча Јурише њине, ко налет бесних, зверских крда, тих двеств људи са пвдине кршило натраг у дно брда! Како би друкив тих дВеста груди греЈало двнас видике сиве, како би друкче обични људи гинули мирно да други живе! А на Кадињачи брвзе су витка, ко борци, рањени, леглв уз брег... Тишина... тишина... затишје битке, На суве усне капље снег. Скоро опкољен, батаљон пази из мале шуме са врха брега, кад ће се опет доле на стази јуришем Немци дићи из снега. Време Је одавно сасвим ствло. Ватаљон лежи лицем на запад. У торби метака Још само мало, а то ће бити отсудан напад! Последњи можда напад ће бити, и онда... онда... Немци ће проћи... и онда да л ће се ико вратити

Крајем новембра 1941 године почело Јв повлачење партизанских снага из Ужица на југ. Добровољачки батаљон ужичких радника дошао Је на планику Кадињачу, западно од УЖица, да задржи Неице и омогуКи успешно повлачење према Санџаку...

да каже: „Батаљон... нећв доћи.“ Батаљон проређен још увек чска Крај четири мртва један живи а ипак поглед сваког човека кроз жбуње клизи напред по њиви... Тад се наједном доле на друму опет зацрни тенкова ред... цеви су пошле право на шуму и мало уздрхта дечак блед. И није чудно, није чудно (обичан тастер за то Је мало) срце дечака увек будно Србији што Је откуцало: Ето... ја овде, друг у близини, и оао брдо, и тишина да ли је тахо ил ми се чини * све Је то сада домовина. Знам да чете Санџаку журе, а нама ко зна шта се спрема ... ево Немаца... тенкови Јуре... а Оомби нема. О, чујте четд V даљини, будући љуДИ, земљо нова —• да ди је тако Ил ми се чини еМ сте нашег ровд| Квжите: ту смо, НаЖИте: јесмо! кажите: будући, каЖИте, живи, ДКЖИте пести* полети песмо, пођите, сзгнца, иа облак оиви, вадите, људи, срце из груди! Ох, кажи и ти, бар Шапни, мама: сви емо са вама... Аћ строј се цео диже и креиу ЦвУМУ се, ЈзФћу И |§Чак блед, Јер Момесарев крик га прену: Напр-е-ед! Мадр»а»ад! И све наједноМ, рррИдни лик, ' Пб4§ да таМНИ, да чИли дди, и све се стбНИ • У зоа, у крик, пригушен, далек, ко туђ а знан: За нове дане, да свима сваие, да наше стазе поштеии газе, дв више нема гроба до гроба, ни гладни покрај кућнога плота да нема таме да нема роба да буде топло од живота у цеви љубав) љубаа! мржњу! и Јед! напр-е-ед! напр-в-ед! V Рођена земљо, Јеси ли знала? ту Је погинуо батаљон цео.,. Црвена крв је процветала кроз снежни покров хладан и бео, Ноћу Је и то завејао ветар. Ипак на југу... воЈскз корача... Пао Је и четрнаести километар, ал никада неће Кадињача

Славко Вукосављевић

• Ова песма награђена Је нр§бМ Магра- | дом на Априлском фестивалу Народие 1 омладине Веоградског универзитвта, 11111111111111111111111111111111111111111111К1111111111111111||||||1|||||||||||||||||||Ш|||||||||||||||||||||;[11ШН11Ш1|!

"Сирано де Бержерак" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

„Хтеб с*м да оввј спвв посветим души Сирановој. Али, како је она прешла у Вас, Коклене, то га посвећујем Вама”. Да ли би се ова посвета Ростанова могла да односи и на нашег интерпретатора Сидана, тј. да ли је и у н»ега првшла душа Сиранова или, Још ближе, колики је њен део прешао узећемо да размотримо. Седамнаести век феудализма био Је сав прожет религијом, њеном кичмом, па се и у осталим областима Јавмог и културног живота осећао њен снажни печат. Тада се почињу јављати појединци који ће езоповским језиком рећи многе истине на рачун религије и постоЈећег уређвња. Многи су од њих они који су отворениЈе иступали по традициЈи из претходних времена, завршавали на ломачи, уколико ее не би на ареме скломили. Но, кра) њиховог живота није значио и крај учен»а због коЈег су га жртвовали Они су било ла су из редова племића или не били прве искре које ће касније разбуктати пламен буржоаских револуција и оборити феудализам. То је било доба многих смелих духова претеча омог што ће доћи индиоидуално Јаких м смалих, коЈи су, марширају-

ћи у претходници, бивали брзо уништавани од Још Јаког неприЈатеља. Многи од тих претставника имали су нечег прометаЈског у себи —• борили се свесни дв не могу победити, али су осећали да је нужно да се боре, То су били стихиЈни ревслуционари, пуни духа и слободоумља, пуни неке узвишене романтике. Јвдан од таквих ја и хероЈ Ростанове комедијв Сирано де Бержерак, коЈи сс борио и умро, али ниЈе б.ш побеђен, м имао ту част ски. а у Ростановом делу нарочито, да „Шапће другоме, а сам у мраку стоЈи”, тако да Јв и бесмртног МолиЈвра задужио своЈим стпчралаштвом, и својнм животом и д*»лом био иде»'л песника и човека, идеал који ће Ростан тахо дивно оживети на сцени. Сирамов животнм приицип, за који Је живео и умро, био )е бити „узвишен за све и у свему**. Борио св за њега, иако Је змао да неће побвднти, али ниЈе хтео да вуде побвђвн. И ои ев борио и повеђивао стпхом и мачем. ТаЈ историски незнатни плвмић, ■рло )е симболички завршио. Оп, ко)и )е целог живота хероЈски побеђивао људску глупост и предрасуде, био је врло симболички побеђен —• од те саме глупости: „Падох од це-

па н к е, испод кућних стреја, у заседи мучкој од једног л а к е ј а”. Извести на сцени и оживети таквог јунака био је веома тежак задатак за редитеља. Редигељска концепција имала је тенденција ка увођењу нових решења, али се то штетно одразило на сценско Јединство, како ћемо касније видети. ХероЈску комедију, са јунаком који Је и комичан и трагичан. прилично је тешко дати. Однос комике и трагике у СирановоЈ личности претставља велики проблем и захтева пуно осећање мере и од редитеља и од глумца. Сирано је у своЈоЈ дубокоЈ суштиии трагичан; он у себи нема много комичног комичан Јв његов сукоб са средином, његов однос према њој. Он се себи не смеје, чак ни онда када сам себе извргвва руглу. Кроз потсмех на своЈ рачун он се опет смеЈе гомили. Зар његова „ода носу” може бити другчиЈе сх^аћеиа? Налазећи се пред тим, а и пред другим проблемима, редитељ и сценограф је покушао нека нова решења, која су помало изнецаћуЈуће деловала. Гледалац, коЈи је читао или негде и некад већ имао прилике да видн претставу „Сирана”, поставља себи

питање: зашто је бина, на којој Монфлери трсба да игра, дата у први план, а не онако како Је то поставио писац и пракса, која Је већ првшла у традициЈу. РежиЈи Је, разуме се дозвољено извесно отступање од писца, али само у извесноЈ мери и само онда када оно доприноси бољем схватању самог писца код публике и када актуелизира елементе коЈе сам аутор, било из којих разлога, ниЈе ставио у први план. Међутим, ми не видимо да овакво решење доприноси ма чему, па чак ни ономе што су другови Д. Поповић и С. БаЈић у своме приказу у „Борби" од 20 о. м. изнели. Пре свега, делује намештено, вештачки и неприродно. Свако Је иавикао да види позорницу са лицв или под неким углом коЈи у сваком случају мора бити мањм од 180«. Шта Је тиме истакнуто? Леђа МоифлериЈа, а када овај окрене леђа, оде са бине, онда добијамо „Интимну атмосферу на биии иза затворене завесс за диЈвлог Сирана и Ле Вреа о Роксами”. (на истоЈ бини ма коЈој је глупи Монфлери играо Још глупљи комад!), која одласком МонфлсриЈа и других ни по чему не личи на бину, в звтварањем завесе добија се втмосфера изглед предворЈа вашарске шатре, коЈа мемв баш много везе са интимним. Не само да Је хероика одласка на Нелску квпију срушена овом бином (она је била склона паду и без ње). већ }е и низ других детаља цео први чин био њоме забарикадиран. Додуше, ми смо све видели, али као преко зида, издижуКи се помало на прсте, тако да је и онако декон-

центрисан први чин изгледао још више расплинут. Није био сигуран и ниЈе чврсто лежао на позорници. Први чим код Ростана даје изванредан пресек кроз француско друштво прве половине седамнаестог века (иако гледано кроз савремену гризму и мало обојено његовом личношћу), са обилатом разноврсношћу нијанси боЈа његове структуре, коЈе Је он као кррз сабирно сочиво изванредним мајсторством сакупио и кондензовао, даЈући нам Једну тако складну целину, чврсту и повезану, ► ао да Је произвела кичица или длето, а ипак толихо богато иитерватима и преливима, разноврсношћу својих особених детаља. Све смо то и ма сцени Народног позоришта видели, само кроз сочиво расипно и мало разби Јено. Све је некако бежало из целине као ракетла када се распрсне. Детаљи су били ту, али и они некако разводњени и разједињени живелм за себе. Првим чином режиЈа није уопште успела да постави неко Јаче сценско Јединство, што се најбоље уочавало у завршноЈ сцени поласка на Нелску капију, што Је требало да претставља врхунац првог чина. Пошто ско кроз први чин упознали Сирана, охрабремог н тиие што ће Још колико еутра сазнати да га воли жема коју он дуго потајно воли, видимо га где одлази да се бори против стотине дворских плаћеника, који су спремили заседу Једном несрећном пескику Ом врло симболички полази на челу поворке, да заштити Једмог из народа. Величанственост ове сцене Још више подвлачи њено сиромаштво на нашој •

претстави. Да оставкмо Сирана по страни, који каже да „.. десет срца, двадесет руку носи”, а то не показује, да се не задржавамо дуже ни на његовом слабом интерпретирању див ног описа старог Париза у ноћи, да само поменемо да се кроз опорена врата Париз уопште на сцени није видео, (иако је Ростан то поставио, нако >е то нужно било ради већег ефекта саме сцене). већ, да коју реч кажемо о тсме да је мали број лица *оја се скоро могу V збројати на прстима једне руке учинио сцену тако бледом, тако безбојном, тако мртвом, да се, заиста, у пуном смислу, успела дв компромитује, да је поворка, која Је требало да има изглед бучне бакљаде, да повуче сцену унапред и буде увертира за следеће чинове, личила на нешто много тужкије. Таквих, изразито слабих места имв доста у другом чину. Када се кадети враћпају м затичу Сирана и Кристијана загрљене, а очекивали су двобој послв њиховог сукоба, на њиховим лицима није се видело нкквкво изненађење. као да су их оставили у наЈсрдачнијем разговору. Даље, претстављање кадета Роксани у четвртом чину претерано Је убрзано, чак иако су Шпанци близу. Масовна сцена борбе на грудобрану где логорују кадети без масе Је. Неколико кадета бране бедем и својом малобројношћу никако не изазивају илузију стварног рата. Одмах сви до једног гину, а Сирано остаЈе сам. Иако је комедиЈа херојска. овако њено остварење је ултрахеројско; ако је Сирано романтичан, ово је