Студент

надромантично, да је и Ростана надмашило. О преимућствима или недостацима оригиналног решења декора у петом чину, потребна јв шира дискусија. По свој прилици да је ово отступање од писца и оввко постављање имало за циљ да истури глумце што више напред Слиже публици. Ако је то била намера, она није срећно изабрана. Пети чин у свим својим варијантама провејава осећањем сетне и болне трагике, почев од елегичне септембарске вечери, са калуђерицама, па до смрти Сиранове. То што се одигрма тако тужно и тако тешко и од чега би човек у стварности и главу окретао на моменте захтева много већу лубину оквира, много више летаља у њему, а људе негде даље који неће умирати или износити најдубље твјне своје душе, парадмрајући очи у очи са публиком. Таква атмосфера касног Јесењег поподнева, пуног жуте боје и увелог лишћа. са лаким присуством смрти у самом ваздуху. где ће доћи Сирано, на последњи састанак са Роксаном, гдв ће послвдњи пут истргнути мач и умрети захтева обиље детаља у цекору, коЈ§ Јв Ростан тако у изобиљу дао, в наш редитељ сценограф укинуо. Зар свака па и тако мала појединост као опадање лишћа, не попун»ује целину оног што се догађа! На нашој сцени 1е била Iесен без лишћа Током целог чина пала су у свежњу само три листа. тако нагло » скоро са треском као цоеп са куће (Роксана би могла да се причува!). Вогато нијансирану Сиранову личност. са скалом која )е скоро парадоксална својом разноврсношћу, са раскошним регистром звукова и

бљештавим спектром боја, било је веома тешко реализовати. Доста неуједначености и нагли скокови у промени расположења и осећања, духовити обрти дати су у Ростановом тексту са пуно гипкости и еластичности, са пуним осећањем мере. Љ. Јовановићу 1е недостаЈало потребних елемената да овакав лик развије. Његов 1в Сирано живео у једном строго стешњеном оквиру. Током целе претставе он Је ишао једним мвње више равним платоом и само би на моменте као искрица блеснуо његов прави лик. а затим настављао по старом а тих је „искрица” било мало. тако да су се скоро губиле у Једнобојности целине. Кроз цео ток претставв имамо Сирана некако тешког. чак помало и гломазног, театралног. спутаног, уздржаног као да се плаши пуног живота. Да ради илустраии)е наведемо само неколико момената, Колико јв театралан сам моменат избацивања ..наметљивца” у четвртој појави, или, после „монолога о носу” коЈи је бољи и коЈи је да се одмах на томе задржимо у неку руку атгопортрет Сиранове личности и Љ Јовановић 1е оно „мењајући гласом” требао да у свакоЈ потребној ситуацији искористи и да тако иде кроз целу улогу. Али, само нешто даље. у „балади” ,где Снрано трвба да блвсне дивним ојајем и као песник и као керој. пада сасвим. да се стихови пуни живости претвоРе У реторику, а радња која иде уз њих сам пвобо] тако расклимата да лиЧи на импровизирање таквог догађаЈа из аалеке прошлости, кас* не може да се добро сети или беше пвако. или инако, Монолог . Не хвала’”, који 1е изазван Ле Вреовим настојањем аа Сирана ако не помири са друштвом, а оно бар примири, даје најбољв, по-

ред фрагмената из петог чина, његов став према том друштву. То је једно од ретко успелих иеста у интерпретацији Љ. Јовановића, нпрочито у свом другом делу, док је први одвећ миран. Трећи чин, „Роксанин пољубац”, пун је љубавне чежње, лирике, бола, хумора. У њему Сирано, говорећи уместо Кристијана, открива себе Роксани. Овде лепота душе Сиранове достиже своЈе наЈвише тачке. Али, на нашој сцени он 1е био сувишв хладан, дидактичан, нарочито у монологу о пољупцу Затим, заговарање Гиша причом о путу на месец ниЈе било довољно живо и духовито да би могло да задржи својом занимљивошћу једпу тако озбиљну и високу личност. Речи које баца Сирано гасконским кадетима коЈе мучи глад трсба да буду искре које ће им грејати душу и дизати морал, али су оне остале само искра речи без ефекта, Претставник двора. сушта супротност Сирану и највећи његов неприЈатељ. Је конт ле Гиш. Он Је, као и Сирано, оваплоћење оне врсте људи, Сирану директно супротних, коЈи све жртвују сво Јој кариЈери. али на краЈу осећа помало гриже савести што му је живот ипак празно прошао и зажалио што ниЈе могао бити као Сираио. Р Плаовић, као и увек досад, дао је овом улогом мајсторску интерпретациЈу, Једино достојну Ростановог дета. Његове широке изражаЈне могућности дошлв су и овога пута до изражаја. Но, изгледа да Је та своја преимућства местимично помало и злоупотребио, уживајући сувише у себи, у своЈоЈ рафинираности и са пуно самопоуздања целовао Је помало анемично Имао је сцену у рукама. али сцена није увек њега имала, Јер је заостајала за њим.

Роксану, биће нежно и пуно лирике, тумачиле су О. Скригин и Н. Шкрињар. О. Скригин је деловала више спољним ефектима, местимично хладно, са отсуством топлине, љупкости и непосредности. Она није била довољно интимна са својом улогом. Сетимо се састанка њеног са Сираном у колачарници код Рагноа. Идила сећања на детињство сувише је прозаична за биће које толико воли поезију. Затим, кроз причање како је прошла кроз шпанску опсаду, избија црта мало форсираног препредењаштва. која прелази границу наивног женског лукавства. * Н. Шкрињар је унела више непосредности, али немајући довољно рутине, није могла да је јаче изрази, те је повремено падала у манир извештачености, на пр,, када говори Сирану о Кристијану пре но што св упознаје са њим. И код ње је чак и у већој мери подвучена лукавост (читање писма Гишовог и када Гиша наводи да задржи кадете од одласка у рат). У четвртом чину, због супротности двају осећања: у причању о писмима која су је довела на бојиште и нешто касније трагичан моменат када спази мртвог Кристијана нису довољно издиференцирами и ту је доста површна. То остаје и кроз пети чин, нарочито када сазнаје за Сиранову љубав, када је њено реаговање врло бледо и ни издалекв не потсећа на оно шта таЈ тренутак значи за Роксану. Њена концепци1а Роксане у главним цртама Је добра, али није до краЈа изведена. Кристијан, коме Је Сирано душа кроз коју се он приближава Роксани, и, са друге стране, кроз кога Сирано воли Роксану, у тумачењу В. Пантелића, нарочито у прва три

чина, а поготову у другом, дат Је рељефно и уобличено, са мало више потенцираном разузданошћу у сцени сукоба са Сираном. Ле Бре, племенити лик и највернији лик Сирана, једини човек коЈи сме да му у лице све каже и коЈи је свој сирановски дух заоденуо у тежак оклоп рационализма/ Јесте нека врста Сиранове савести. неки ехо његових поступака, везе измећу њега и друштва. који обоје добро познаје и настоЈи да повуче Сирана из сукоба са њим, јер зна да му је то пропаст. Он ,1е у извесном смислу, а можда и једини човек који има неког ауторитета код Сирана. М, Лазаревић га Јв, углавном, као таквог и дао Али, он Је ипак код њега помало мекан, са извесном цртрм нежности, потсећа више на неку добру мајку, него ли на трезввног и строгог оца који зауздава захукталог Сирана. Рагно, то је Једна страна, само јвдан део Сиранове личности знатно умањен. Рагно обожава Сирана, остаје му веран до смрти. Сирано раније страда, јер Је његова глава виша и бива отсечена. Рагно јв сушта доброта и искреност коЈа прелази у наивност, Јер не види људе другчијима него као што Је ои и стога пропада. Рагио,* како В. Николића тако и М. Паскаљевића, имао Је на себи овцх особина, на себи, али нв и у себи. Онв су готово све пронађенв и код Једног и код другог, али међу њима није била успостављвна усклађвност и Јединство. Оне су потсећале на лоше скројени костим коЈи се уз тело држао шпенадлама, те је деловао комично, а местимично и водвиљски, нарочито код Паскаљевића, када се, ва пр., пење ва

столицу да би рецитовао своје рецепте за торту. ★ Дивни Ростанови стихови, тако незкни, са толико ритма, и мелодије и фине лирике, тако топли и благи, чежљиви и болни, елегични и духовити, долазили су са сцене већином као хладна и сува реторика. Они су ишли из главе глумца у главу гледаоца не дотичући се срца, те је претстава, која је иначе толико лака и пуна грације, морала бити праћена са извесним напором. Таквим _ стиховима Ростан је до краја олакшао посао глумцу, али је пред њим истовремено поставио и тешке захтеве: те стихове казивати само онако какви они јесу, јер инвче губв сву чар. Међутим, они су се са сцене чули хао проза сабијена у звучне стихове на штету поезкје. Интересантност претставе је долазила највећим делом захвал.ујући тексту и општи утисак је био тај да читање наилази на веће допадање код публике, него сама реализација н* нашој сцени, која је умногоме претворила Сирана де Бержерака у „Монфлери де Бержерака”. Оно што публику осваја, то је Ростаново мајсторство, који је >а један изванредан начин извукао сву дубину Сиранове личности на површину и дао је тако пристзгпачно и лако публици, да многи у недоумици застаје са питањем, да ли заиста то дело има неке веће вредности. али ће свако бар у себи признати да се Хамлету диви, а да Сирана воли. Оно што публику осваја то је Сиранова перјаница симбол части и слободе.

РАДИША ИЛИЋ

Скопски универзитет ЖАРИШТЕ КУЛТУРЕ И НАУКЕ Македонског народа

(Од специјалног дописника „Народног студента”) НЖАДА, за време старе Југославије у Скопљу је постојао само Филозофаси 'факултет. Био је то део Београдског универзитета. Цохађало га је само 277 студената. Велика већина се издржавала радећи физичке послове: живело се по подрумима и таванима, полугладао. За свој језик и историју нису св смели ни интересовати. Професори се нису устручавали да им препоруче да код куће уносе „књижевни језик”. Одлазили су у Београд или Загреб, уколико су хтели да студирају друге гране науке. Није било боље ни са другим просветшш приликама. На данашњој територији Македоније радило је. на пример, само 17 гимназија од којих већи број непотпуних. Посећивало их је 8.216 ученика. Стручних школа, сем трговачких академија у Скопљу и Витољу, није било пре рата. У читавој Македонији радило је само 14 библиотека, 17 биоскопа, постојало је само једно позориште У Скопљу. Број неписмених у Македонији после ослобођења кретао се око 300.000 лица. Такав положај Македоннје условљен је националним, политичким и културним угњетавањем током њене историје. Македонија је после ослобођења добила могућности за свестран развитак. Она данас има свој државни универзитет са четири факултета: Медицински, Технички, Филозофски и Пољопривредно-шумарски. Број студвната ове године износи преко Г.200. У Македонији сада ради 31 гимиазија, са 90.644 учепика и 463 наставЈГика; неколико економских тежникума, средња техгогчка игкола, четнри средње пољопривредне ижоле, једна средња ветермнарска, дво ниже пољопривредне, три учитељске, једна средња и шест нижих музичких школа, средња глумачка школа, средња школа за примеи.еиу умвтиост, седам средњих медицкнских школа, средња и»адустриска илсола, нижа графичка итд, У Македонији ради преко 1.122 библиотеке, педесет и три биоскопа, а поред Народног позоришта, у Скопљу ради позориште лутака, док је ових дана отворено и позориштв националних мањина. У Куманову и Витољу постоде градока позоришта. Македонија има своју државну оперу која је у досадашњем рвду постигла огромне уопехв. Националним мањинама пре рата није поклањана никаква пажња. Турске и шиптарске националне мањинс имају своје гимназије или одељења у саставу македонских гимназија. КраЈем прошле године, на тертчфији Македоније радило је 26 одељења на турском и шиптарском језику у гимназијама. У њима је учило 1.051 ученик. Од Фмлозофског факултетв до Универзитета В2Ћ на првом заседању АСНОМ-а поставило се ггитање стварања научног центра у Македонији. Са ослобођењем центра Вардарске Македоније Скопља, питање Универзитета постало Је Једно од наЈактуелниЈих за културни и научми препоро|д. Међутим, услови за његово стварање били су тешки, с обзиром на велику културну, научну и техничку заосталост. Али, Народна Република МакедоииЈа у новој Југославији, могла Је да реши таЈ проблем. Када је основан Филозофски факултет као први, братске републике: Србија, Хрватска и СловениЈа пружиле су МакедониЈи драгопеиу помоћ у научном и каставном кадру. Филозофски факултет почео Је да ради 1946 године, Наставника је би-

ло врло мало: осам ваиредних професора на 427 студепата а и факултетске зграде биле су за рад врло непогодне. Није било бо.ље ни са Медициноким факултетом, коЈи је оспован каоније. Постојала је свега једна организована клиника (хируршка), 16 наставготка и 150 студената, Почетах рада Агрономског факултета био је још тежи. Постојала је само једна непогодна зграда, 9 наставника и 150 слушалаца на првој и ДРУгоЈ години. Оскудица у наставничком кадру и школским просторијвма били су наЈтежи проблем, а тнме и најхитнији за решавање. За професоре се ангажуЈу људи из оперативе коЈи поржд својих сваксодневних задатака одржаваЈу и предавања. Са ДРУгих уииверзитета у земљи, у Скопљу гостују професори, а студенти посећују научне институте Хрватске, СрбиЈе и др. За обезбеђење школских просторија народна власт Је доделила сгве године 140,000.000. —динара, коЈи ћо се инвестирати на изградњи факултетских зграда, научних института, лабораториЈа и клиника. Поред тога уступила Је Универзитету неколико најпотребнијих зграда како 6и се настава редовно обављала. Велику оскудицу Универзитет осећа у разним препаратима, који се увозе са стране. Но, и поред свих тих тешкоћа за последњих иеколико година рад на Универзитету се прилично нормализовао, а наЈвећи проблеми, углавном, су решени, Филозофски факултет има данас пет зграда, 28 семинара и ииститута. Једног редовног и девет ванредних ггрофесора, четири лектора, шест асистената и 560 студената на свим годинама. Медицински факултет има пет института и седам клиника; 19 наставника и 8 асистената и око 320 студената на првоЈ, другој и трећоЈ години. На Агрономском факултету постоји неколико организованих лабораториЈа, збирки и хербариЈума, 611 хектара земље, четири професора и сидам доцената Техничкм

факултет има два отсека: архитектонски и грађевински. На њима студира 110 студената. У циљу организовања Техничке велике школе, одобрен Је кредит од 20 милиона динара. Поред тога већ две године постоји и Виша педагошка школа, која ћв овв годинв дати прву генерацију педагошких стручн»ака. Тако је од Филозофског факултета, који ј« већ прошло године дао прву генерацију висококвалификованих стручЈвака, израстао Универзитвт, чиЈе су перспективв врло лепе. „Уокоро када пристишу младв генерације, коЈв су тек у новим условима добиле могућност да учв, а којих Је велики броЈ каже ректор Окопског универзитвта наш ће Универзитет имати 5—6.000 студенато, броЈ коЈи Је Загребачкн универзитет постигао после 250 година.” Идуће године број факултвта ће се повећати отварањем Економског, а у 1951 год. отваратљем Правног факултвта и влвктромашинског отсека. Изградњом студентског насеља обезбедиће св смештај студената К\ДА Је 1946 године студирало свега 427 студената смештаЈ ниЈе био проблем. ИмI ттровизирани отудентски дом (једна зграда мушке гимиазиЈе) могао Је комотно да их прими. Али положаЈ се знатно изменио порастом броја студената. Ове године дошло је на Универзитет 560 нових. Идуће школске године број студената Скоотског универзитета знатно ће се увећати. Према предвиђањима Комтттета за научне установе, Универзитет и високе школе НР Македонијв, број студената ћв достићи 2.500, а у идућим годинама још и више. Због тога се у Сконљу изграђујв студентско насеље. На периферији града, у тихом и усамљеном делу. подиже се студентски град. Засад је предвиђена изгрндња шест зграда, које ће се градити у две етапе. Свакв зграда моћи ће да прими по 200 студената. Оне ће бити снабдевене саврвменим конфором, а сво Јом архитектонском величанственотћу

доминираћв над осталим станбеним зградама Скопља. У новим зградама студенти ће имати све услове за учсње. Изградњу студетског насеља помоћи ће студенти. Студентска организација је у том циљу већ предузела потребне кораке. На састанцима група Народне омладине, студенти узимају обавезе за одлазак у радне бригаде, које ће радити преко лета. Живот на Универзнтету ИSВЕДЕСЕТ и девет •/• студената Скопског универзитета су чланови Народне омладине. Универзитетски комитет координирао је рад организације на свим факултетима. Борба за студиозан рад, за испуЈ».ење главног задатка студената учења, за идеолошко васпитно уздизаше студената и развијаЈве научног интереса су главни залаци организације. На Филозофском и Агрономском факултету организоване су научие групе, док ]е у току формирањо група на Мвдицинском факултету. Задатак ових научних група је развијање интереса студената за научни рад, и стварање кадра младих научних радника, који су Македонији тако потребни. Ове године ће изићи први зборник научних радова студената Скоп ског универзитета. Настава и вежбе на Медицинском факултвту данас се редовно обавља]у. Прва година не зма за твшкоће кроз које је арошла гарва генерација, садашња трећа година. Ј«р, прв три године ситуаци]а ]• била много другчи]а. Студемти нису имали, сем хируршкв, ииједну другу климику, ни своју зграду, ни потребне препарате, ни довољно уџбеника. Искуства скоро ни]е било. Студенти и наставници сами су п,робијали хгут. Помоћ професора била је драгоцвна, али било ]е и питања ко]а су сами морали решавати. Али. постепевш, они су савладали све сметње; стицали су ггрва искуства и помагали сво]им млађим друговима. Велику помоћ у раду претставља Комитет Наро,Чне омладиие Медицинског факултета, ко]и коордимира рад свих актива Народме омладина. Основни задатак борба за студиозан рад, за квалитет зиања спроводи ее успепгно. Општа оцема на факултету ]в 7,5. Тако ]е и на другим факултетима. На Филозофском факултету, и поред тога што још нема довољно професорског кадра са солидном стручном спремом, ипак се настава редовно обавља. СТуденти насто]е да што студиозиије овладају материјом. Због тога су свв библиотеке и њиховог фвкултета, као и градске, увек пуне стуиената. Интерес за колективан рад код студената је велики. Они се обичНо окупља]у у своје семинаре, где колектинно уче, воде дискуси]у и помажу се мвђусобно. Та форма рада дискусије су нарочито корионе за млађе студенте, јвр на »и-ма увиђа]у своје недостаткв и изналазе пут ка оолидном изучавању својв струкв. После одлука Трећег пленумв ЦК КПЈ о школству одржано је низ састанака и дискусија у циљу побољшања квалитета студија. У томе су студентв и омладинску организаци]у помогли професори и асистенти Тако се развија Скопски универзитет. Кроз сввлаћивање на]тежи) препрека, растеицвета будућицен тар и жариштг науке и културе македоиског народа. На њему се ства ра нов соlр«]алистички кадар маке донске интелигенције, који ће сво ]е знање и епособности пооветип свом народу и земљи. претваоа]ућl је од заостале у развиlену и култуР ну Републику.

М. Ћорђевгка

Зграда Филозофс ког фажудаета

Ликови наших фискултурника

СРЂА КАЛЕМБЕР најмлађи репрезентативац

Група од око десетак денака галамила је сакупљена иа ташмв]дакско} пољвнн. Међу њима се нарочито истицао, црнокоси десетогодишши дечак, пискавога гласа, који је држао футбалску лопту. Била је то „важна конференцмјв', оснивао се спорт Клуб „Врачар I '. На крају, послв вучне дискусије. зачуо се пискави глас, малог, црнокосог дечака: Готово! Ја сам претседник, а Саша Гец благајник. Дајте чланске карте на потпис. СК „Врачар" Је имао и своЈ печат, направљен од школске гуме и „члаиеке карте’’- изрезаие од картона. Прилазили су нови чланови и дајући чланарину подносили карте на потпис. Са леве етране Је потписивао благаЈник, Ллександар-Саша Iец, а са десне, претседник, Срћ» Ка,пембер. Тако Јв године 1937 почео своЈу спортску каријеру, мали Срђа Калембер. Футбал му Је био у крви. Сваки п-Iнут, сваки секунд, сваки пропуштеии час у школи, користио Је да Јури са футСалом преко ташмаЈданске пољане. По цео дан одзвањао Је пољаном његов пискави гласић: Саша, додај.,. пази, марка... ево ме, свм... пази леђа... Он Је био „душа" новога тима, СК „Врачара". Био Је његов тренер, вођа иавале и претседник, Јер, футбалска лопта била Је шегова. И када су сви сматрали да ћв о« постати наш будући репрезентативац, фгтвалер, он Је постао кошаркаш. Неколико пута је долазио на Мали Калемегдан и бацао на кош. Еластични покрети, вешто бацање, нису остали незапажени. После тренинга, пришао му 1е Слободан ТЧосић и запитао гв, када ће идући пут да доће на тренииг, То је било пресудно. Срђа Калембер Је постао члан „Црвеие звезде”. Почео Је у дввнаестом тиму, да би већ следеће утакмице прешао у трећи, затим у други, млади тим, где Је постао капитен екипе. На њега се све више овраћа пажња и после одржаног првенства 1946 године, постао Је сталан члан нр■ога тима. 1947, годину и по дана после прве лопте бачеие на кош, заузео Је место у репрезентациЈи, на првенству Квропе и до данас Је 14 пута носио државни грб на грудима.

Срђа се р«до сећа сваке утаамице одигране, како за својв друштво, „Црвену '»везду”, такб и. за државну репрезентацију. Ипак, најбоља утвкммца била му је, на турнеји „Црвене звезде” по Мађарској, где се већ налазила репрезентациЈа Пољске. Када Је утакмица између наших играча и Пољака Чилн заказана, ови су се надали да ћв поразити наш тим, ~кад у љему иПзају чак и деца” (Калембер). Ипак послв утакмице, коју су изгубили са 44:4!, уверили су се, да у Југославчји чак и децв играју кошарку, пошто им је ово „дете” цало равно десет кошева. На т)!рнеЈи нашег државног тима по ФраниускоЈ, где је ЈугославиЈа заузела треће место у Ници, Срћа Калембер Је био један од наших нвЈбољих играча, Постигао Је 90 кошева. Француска штампа ]в обраћала велику пажњу на н-ега, конствтуЈући, да Је он играч вигоких квалитета. „ЈГекип” Је писао, „да Калембер може зачас своЈим шутем да измеми рсзултат у корист оне екипе, коЈа губи *. Приликом гостоваља у Туру, тамошши лист „С* матен” писао Је у поднаслову: „калембер и Демшар су играли у стилу великих играча, интернационалаца”. V Руану, Срђа Калембер се иствкао своЈим пуцањем из даљине, као и својом лукавошћу и вештим дриблинзима. Штампа га Је тада назва- ' ла, „мали ђаво", упоређуЈући га са Неметом, коЈи се сматра за ЈедноlГ од најбољих играча Европе. Срђа воли своЈ тим и труди се да допринесе успеху приликом сваког сусрета, али, Једном Је баш он био узрок да „Црвена зввзда‘‘ не победи. То се десило на утакмици против репрезентације Лоаре. До краја игре остало ]е било Још само 15 секунди. „Црвена звезда" ]е водила са кошем разлике а лопта се налазила код Калембера, коЈи је био пред кошем Француза. У моменту, када Је хтео да дода лопту Небојши . Поповиђу, учинио ]е то прилично неспретно, тако да ју Је литванац Варкал, висок 1.90, а ( кога називаЈу „виртуозом”, лако дохватио и са центра постигао кош, а тиме и изЈедначење. Тако ]е ]е> дан од на]Оољих играча допринео нерешено], скоро добијено] игри. Срђа Калембер радо говори о својим недостацима: „Још сам млад и знам да морам ]ош много и много да уним. Трудим се да исправим сво]е грешке и то ми полази за руком. Слабо пуцам левом руком, а такође сам непрецизан приликом пуцања из близиие. Из даљине то већ иде боље. Такође ми ]е велики недостатак, недовољна физичка кондициЈа”.

Зоран ДИМИТРИ ЈЕВИТк

Срђа Калсмбер, иако ометан од противничког играча, убацује лопту у кош

У четвртак футбалски сусрет

Партизан II - репрезентација Универзнтета

На стадиону „Црвене зввзде“ одиграће се у четвртак, 4 маја, футбалска утакмица између другог тима ЦДЈА „Партизан" и репрезентације Београдског универзитета. Репрезентација Унивезитета биће састављена од следећих играча: М. Петровић, Вурдеља, Богдановић, Томаиовић, Филиповић, Узелац (сви Грађевински факултет), Поповић> Нешовић, Марковић, (Медицински), Одановић, Новаковић. Давидовић, (Ветеринарски), Плазина, Вучићевић, Перовић, Дорингер вредни и Шумарски), ВоЈовић и Цицак (Екоиомски) и Кокотовић (Државни институт за фискултуру). Утакмица почин»е у 10.80 ч. Суди Гугић.

Атлетски митинг београдских студената

Трећег и четвртог ~ маја одржаће се пропагаидни атлетски митинг студената Београдскзг ушшерзитета и великик школа, на коме ће учествовати нојбољи атлвтичари факултетских гимнастичких друштава. Атлетски митинг претставља прво такммчење у овој годики пред првенство Умивврзитета, које ће по_ чети кроз десетак данв. Митинг ће се одржати на стадизиу „Црвеие звезде” у 16 часова, 3 и 4 маја.

Првенство Универзитета у пљивању и ватерполу

Половином маЈа месеца одржаће се првеиство Беотрадског уннверзитета у пливању и ватерполу. Секције гимнастичких друштава дужне су да своЈе екипе пријвве наЈдаље дз 12.У.1950Г. Универзитетском одбору ГСС. Студенти ће се такмичити у следећим дисциплинама: 50 м. слободно, 50 м. леђно, ЈOO м. прсно, 200 м. прсно, пгтафета 3x50 м, мешовито и штафета 4xloo м. слободно. Такмичења у ватерполу одржаће се по куп систему. Титулу првака брани екипа Државног инсгитута за фискултуру.

Одговорпи уредник ВЛАДА МИТРОПИЋ ступе|п прнва Уредпшптво и алмини»трациЈа Београд. Балквнгка 4. Телефов: 23-464 Чекопни оачтн 103 —ООвОЗвО (Итампарпја „Борба“ Веограп КврдеЈ|.ева 11.