Студент

Прилог питању о интернационализму напредног студентског покрета на Београдском универзитету

ПРОТИВ ФАШИСТИЧКЕ АГРЕСИЈЕ ЗА ЈАЧАЊЕ ФРОНТА МИРА И ДЕМОКРАТИЈЕ

Опасност фашистичке агресије била је сваким даном све већа. Непосредна опасност већ се налазила на границама АустриЈе и Чехословачке. Требало је предузимати е«ергичне мере на линији колективне безбедности. Али реакционарни кругови у Југославији радили су сасвим другачије. СтоЈадиновић Је разбио „Малу антанту” и склопио пакт „вЈечитог” приЈатељства са Бугарском Бориса Кобурга. Али народи ЈугославиЈе мислили су другачиЈе. ДругачиЈе су мислили и напредни студенти Београдског универзитета. Поводом доласка фон НоЈрата и, касниЈе грофа Ћана у Београд под руководством Партије су организоване велике демонстрациЈе, у коЈима су учествовали око двије хиљаде студената Београдског универзитета. То Је био одговор напредних студената Београдског универзитета на политику све отворенијег шуровања реакционарне СтоЈадиновићеве владе са фашистичким земљама. Насупрот томе 11 децембра 1937 године Београдски омладински мировни одбор приредио Је свечан дочек француском министру иностраних послова Ивони Делбосу, приликом његовог доласка у Београд. На дочеку Је учествовало око двиЈе хиљаде студената Београдског универзитета. У знак љубави према демократском Француеке, поводом доласка господина Делбоса приређена Је на Београдском универзитету свечана академиЈа. У циљу развиЈвља даљих приЈатељских веза са народном омладиком Француске, студенти Београдског универзитета издали су том приликом спомен-књигу под насловом „Народ и омладина ЈугославиЈе —ФранцускоЈ”, Књига Је била издата у 5.000 примерака. Известан број ових кн>ига упутили су студенти Београдског универзитета са посветом тадашњим рукеводиоцима Народног фронта у ФранцускоЈ. Студентски мировни одбор на Београдском универзитету примио Је у знак захвалности писма од тадашњих руководилаца Народног фронта, међу коЈима и од господина Мориса Торе-38 (који Је тада, узгред буди речено, са дивљењем и поштовањем писао о напредном студентском покрету на Београдском универзитету). Израз и симпатије и љубави према народу Француске били су тако очигледни, приликом посете господина Делбоса Веограду, да Је и сам претседник владе господин Едуард ДаладЈе након приЈема упућене књиге „Народи и омладина ЈугославиЈе—ФранцускоЈ”. био принуђен да упути Студентском мировном одбору 23 П 1938 године писмо, у коме се поред осталог каже: „Био сам дубоко дирнут вашом љубазиом пошиљком. Незаборавне маннфестације за време скорашњег боравка у вашоЈ отаџбиии г. Ивона Делбоса, министра спољних послова Француске, у добар час су потсетиле на братске, лријатељске везе коЈе спајаЈу наша два народа и на заЈедницу њиховог великог идеала, те манифестациЈе стварно заслужуЈу да буду лоновљене овом сликом и књигом. Сугестивна брошура коју Је Ваш одбор издао у потпуности постиже таЈ циљ.” Студентски мировни одбор организовао Је поводом еедамдесетог рођендана Једног од наЈвећих и најдоследниЈих бораца за мир и демократиЈу Ромена Ролана свечану академиЈу на Београдском универзитету. Са академиЈе упућено Је поздравно писмо великом антифашистичком борцу. Поводом тога Ромен Ролан упутио Је поздравно писмо студентима БеОградског универзитета, коЈег због своЈих искрених риЈечи у целини доносимо: „Лраги пријатељи, ЗахваљуЈем Вам на Вашем писму и брошури коЈом варод и омладина Југославије одаје пошту ФранцускоЈ. То ме веома дирнуло; и ја осјећам за своЈу земљу, са дубоком захвалиошћу, сву вредност такога доказа у салашњем масу. У питању Је будућност Европе, будућност света: друштвена права, напредак и слобода или гажење и заслепљивање наЈпотпунијом, најгрубљом, иаЈфантастичниЈом тиранијом. Заметнут Је двобој између демократиЈе и фашизиа, који Је изазивач у томе двобоју. О тој гигантскоЈ борби, коЈа се одиграва на целом свету Ви сте на Једној од наЈугроженијих тачака предстраже. Ваш је задатак херојски, али ви сте из земље хероја. Поздрављам њу, поздрављам Вас, млада Југословенска браћо, с поштовањем и оданошћу.” У циљу даљег разви Јања и учвршћења веза са народима Француске Студентски мировни одбор организовао Је низ предавања посвећених упознавашу Француске, њених револуционарних традициЈа, њене културе и др. На том плану на Универзитету Је одржано познато „Веће Француске културе”. 26 марта 1938 године одржана Је на Београдском универзитету академиЈа посвећена демократскоЈ Француској академиЈу Је организовало удружење наших бивших ђака у Француској. АкадемиЈи су присуствовали сви чданови дипломатског претставништва Француске републике на челу са послаником, А онда када су г. Чемберлен и Даладје сво Јом злочиначком политиком предали на милост и немилост народе Чехословачке фашистичкој НемачкоЈ, студенти Београдског универзитета упутили су „отворено писмо” г. Едуарду даладЈеу, поводом неиспушавања уговора о узаЈамноЈ помоћи коЈу Је Француска имала са Чехословачком, у коме се поред осталог каже: „Великк Је талас разочарења и потиштености код свнх приЈатеља Француске. Народ и поЈединци, који виде како Је жртвован Један народ коЈи Је био приЈатељ Ваше земље питаЈу се како Је то било могуће... ...улркос свега, ми нисмо и нећемо бити утучени ми одбијамо да идентификуЈемо народе са оиим што се често чнни у њихово име. Ми зиамо, као што смо пигали баш у брошури посвећеноЈ ол наше омладине ФранцускоЈ: „саМ8 поЈедиици могу издати отаџбину народ никад.” И зато се ми обраћамо француском народу.... И уверени смо да ће радни народ Француске и његова омладина знатн да остваруЈе своЈу мисао, да поново врати народима изтубљено ловерење у верност и потпис Фраицуске”. На прослави стопедесетогодишшице Француске републике у Паризу 14 Јула 1939 године учествовала Је и броЈна делегациЈа напредних студената Беградског универзитета. Радци људи Париза и Француске, као и многи инострани делегати, сигурно да ниЈесу заборавили како Је поздрављен наилазак наше делегације поред свечане трибине. Вероватно да учесници ове прославе ниЈесу заборавили начин, на коЈи Је господин Морис Торез поздравио наше студенте приликом наиласка поред свечане трибине. У данима Другог светског рата, када су студенти Београдског универзитета заЈедно са читавом нашом омладииом и радним народом читаве наше земље водили борбу против дволичне политике реакционарне ладе ЦветковићМачек, која је настојала да нашу земљу увуче у рат за туђ рачун, реакционарни кругови Француске насто Јали су свим силама да убеде омладину Француске да Је напредна омладмна ЈугославиЈе противу ше и да су биле лажне манифе-

стације приЈатељства и љубави приликом доласка господина Ивона Делбоса 11 децембра 1937 године у Београду. Тим поводом студенти Београдског универзитета упуТим поводом студенти Београдског универзитета упутили су поздрав младом нараштају Францгске, са великог студентског збора од 21. I. 1940 године.' У поздраву... се између осталог каже: ..Лругови по младости и идеалима! другови по борби ■ патњама! Млади Французи, младе Францускиње: а ие ДаладЈеу маша солидарност. Вама, унуцима освајача Бастиље сва наша љубав. Вама друговн Жоржа ПЈера. Казаиове и других знаиих и незнаних Јунака, Вама Фраицуски омладинци, девојке Француске, наша братска рука. У тренуцима када и Вас и нас гоне и бацаЈу у тамнице капитала уславу имлеријалистичког рата. нас прожима неугасиво уверење да ће духовно и борбеио Јединство свих напредних снага широм целога света коначно победити мрак, реакцију и насиље и да ће над сЈајном будућношћу раскинутих окова засЈати над целим ослобођеним светом сунце слободе, културе и среће. Зато, другови. ваља и вреди живетц, борити се, дати свој живот и победити.” Са збора су упућени протестни телеграми посланицима :Немачке, САД и Француске. У телеграму упуђеном немачком посланику протествује се противу терора над немачким народом и зверским убиством прашких студената. у телеграму упућеном посланику САД протествује се противу убиства напредних студената коЈи су одржали комеморациЈу на Куби борцима палим у борби за ослобођење и независност своје земље. У телеграму упућеном посланику Француске устаје се противу терора над напредним студентима и другим родољубима Француске, и против покушаЈа реакционарних кругова Француске, да користећи љубав наших народа према народу Француске, увуку нашу земљу у рат за рачун туђих интереса. Приликом доласка претседника Чехословачке републике Едуарда Бенеша, петог априла 1937 године, студентски мировни одбор учествовао Је у организовању свечаног дочека. ...Када Јв у Београд дошао господин Бенеш могао се уверити у то да у влади СтоЈадиновића. чехословачки народ нема свога приЈатеља, већ само у народима ЈугославиЈе, коЈн су на огромним манифестацијама одушевљено клицали братскоЈ ЧехословачкоЈ републици.” (Тито. политички извештаЈ цк КПЈ на Петом конгресу КПЈ) Поводом доласка господина Бенеша културиа удружења на Београдском универзитету организовали су „Вече чехословачке културе”. У „Студенту” органи студентских удружења на Београдском универзитету, од петог априла 1937 године објављен Је уводни чланак поводом доласка гооподина Бенеша, у коме се налазе следеће речм љубави и искреног приЈатељства: „...н р колико нам нашу Чехословачку буду, њени, дакле м наши, неприЈатељн нападалн, угрожавали, м у н»оЈ припремали напад на велике тековине демократске Републике, у толико ћемо ии чврсто, присниЈе и одлучииЈе стаЈати уз њу, уз њене народе, уз њене слободе. Ваши успесм, драга наша браћо, и наши су. Ваше еу стрепње и бриге м наше. За ваш иитегритет, за ваш демократски ред куцаЈу наша ерца. Искрено, бесрајно топло.” Августа 1937 и 193« године претставник студената Веоградског универзитета налазио се у чехословачкоЈ летњоЈ школи за проучавање проблема Централне Еврнзпе у Татранским Ломницама. Боравак у овој школи допринео Је даљем зближавању са напредним студентима и омладином Чехословачке. Фебруара 193« године одржана је у Прагу конференциЈа омладине средње Европе, на коЈоЈ су претресани проблеми зближења и узајамне сарадње у том диЈелу Европе. КонференциЈи оу у име наше омладине присуствовали два преставника студентског покрета на Београдском универзитету. У циљу проширеша постојећих веза на Београдском универзитету Је почетком 193« године основана омладинска секциЈа Југословенскочехословачке лиге. Априла 1938 године организовао Је Савез медицинара ЈугославиЈе посету Једне групе медицинара са Београдског универоитета (52) студентима Чехословачке, у циљу даљег зближавања омладине и народа наших земаља. Почетком августа 1938 године боравила Је у Београду група од 120 студената из Прага, Брна и Братиславе. Један део ших вратио је посету нашим медицинарима док Је други део дошао да проведе месец дана у студентским колонијама на мору. Југословенско-чехословачка лига приредила Је студентима Чехословачке свечан дочек, на коме Је у име наших студената говорио Иво-Лола Рибар. Поводом доласка у Београд ректора Карловог универзитета, декана Медицинског факултета и Једног професора универзитета приређен Је 17 Јуна 1938 године свечан дочек на коме су учествовали напредни студенти Београдског универзитета. Одушевљен дочеком, ректор Карловог универзитета дао је изЈаву за „Студент” у коЈој св поред осталог каже „Одушевљење студентске омладине на ЈучерашњоЈ прослави, таЈ диван и значаЈан дан на нашем универзитету тронуо нас Је дубоко и радосно као манифестација, да генерација, у чиЈим Је рукама будућност Југославије, Јесте н биће увек са нама у добру и невољи, у раду и у борби. („Студеит” бр. 15, 1«, 17 год. П, од 25 Јуна 1945 год. У предвечерЈу кобног Минхена одржана је 7 Јуна 1938 године свечана академија на Београдском универзитету под паролом „Верност за верност”. СвечаноЈ академиЈи поред три хиљаде присутних присуствовали су и саветник и секретар Чехословачког посланства у Београду. У данима када су народи Чехословачке наилазили на св.акоЈ страни на хладан дипломатски приЈем, напредна омладина наше земље изразила Је кроз риЈечи секретара ЦК СКОЈ-а Иве-Лоле Рибара став искреног приЈатељства; „Ми млада генерација, баш зато што, волимо мир, слободу и културу изЈављуЈемо своЈу решеност да останемо верни заклетви верности наших старијих, да ЈоЈ останемо верни зато што смо убећени да бранећм братску Чехословачку бранимо и независногт, ове земље. Чехословачка република, слобода и мир ммаЈу код нас армиЈе приЈатеља: овде, у овоЈ сали оне већ имаЈу први батаљон добровољаца. ...ако буде потребно са овог универзитета креиуће први батаљон добровољаца у одбрану демократске Чехословачке”. На позив КПЈ у данима Минхена око 60.000 омладинаца из ЈугославиЈе Јавило се добровољно за одмлазак у помоћ братским народима Чехословачке. Поводом масакрирања напредних студената Прага од стране СС-овских џелата напредни студенти на Београдском универзитету дигли су своЈ глас протеста против овог зверског поступка и дали изразе своЈе солидарности са борбом напредиих студената Чехословачке противу фашистичких завојевача. У „Нашем студенту” бр. 1 од јануара 1940 годиме каже се поводом тога: „Чешки студенти показали су да права народна интелмгенција мора стаЈати у првим редовима народне борбе” к даље „Ми не плачемо над жртвама коЈе су пале за народ па бнле то м наше властнте, Јер те жртве рађаЈу у нама веру у омладину, коЈа ће понетн у првим редовима заставу слободе”.

ВоЈа ПЕКИЋ

(Наставак у идућем броЈу)

КЛАСЕ И КЛАСНА БОРБА *

„ ... Класе су се појавиле као ; историска неопходност у условима ; када је ниска продуктивност рада, ■ само експлоатацијом једног дела друштва од стране другот, могла - обезбедити општи друштвени напредак. Међутим у капитализму, где са ■ модерном машинском индустријом ’ развитак производних снага узима ■ огромне размере, стварају се постепено услови за укидање експло! атације човека над човеком, за иш■ чезавање антагонизма класа као о-2 сновног покретача друштвеног развитка. Зато и услов за ослобођеше 1 радничке класе, каже Маркс у 5 „Беди филозофије”, јесте уншптеи ње свих класа” „Све раније класе ! пишу Маркс и Енгелс у „Кому-2 нистичком манифесту” које су : освајале власт за себе тежиле су да : свој извојевани животни положај : осигурају тиме што су читаво дру: штво подвргавале условима свога : привређивања. Пролетери могу да : освоје друштвене производне снаге : само тако ако укину свој сопствени : досадашњи начигн присвајања”. Међутим, потпуно уништење кла: сних разлика немотуће је остварити : само победом социјалистичке рево: луције. За потпуно уништење класа : треба не само збацити експлоататора : капиталисте, не само укинути њи: хову својкну, него треба укинути : још и сваку приватну својину на : средства за проатзводњу, треба уни: штити како разлику између града и : села тако разлику између људи фи: зичког и интелектуалног рада. То : је свакако дуготрајан процес који захтева и отроман напредак у раз■ витку производних снага, савлађи■ вањо отпора многобројшгх остатака ■ ситне производње и оне снаге на-2 вика и инертности која је везана са ■ тим остацима. То је разлог зашто у ■ социјализму, са постепеним ишчеза■ вањем антагонизма класа, не ишче; завају и све класне разлике. У пре; лазном периоду од капитализма со-5 цијализму радничка класа, у савезу ; са радним сељаштвом, води огорче: ну борбу за уништење свих остата: ка експлоататорских класа и спре: чавањем сваког њиховог отпора. Из: међу класе радника и класе сељака : ишчезавају у социјализму несавла: дљиве супротности; то су две класе : које се узајамно помажу али међу : којима још постоје класне разлике. О битној промени класних снага 2 у условима социјалиспгчке изград- њв најбоље нам пример пружа развитак наше земље у протеклом пеј риоду од ослобођења до данас. Кон- фискација непријатељске имовине - и каснија национализација читаве : крупнв инд>'стрије, крупне тргови: не, банака и саобраћаја, уккдање : феудалних остатака у пољопривре: ди, аграрна реформа и давање веле: поседничкв земље сељацима потко: пали су материјалну основицу ек: сплоататорских класа у нашој зе: мљи, учврстили народну власт и : руководећу улогу радничке класе у : обнови и социјалистичкој изградњи : и обезбедили њен чврсти савез са радним сељаштвом. Читав процес : сбнове ратом разорене привреде у : Југославији вршио се у знаку борбе : за учвршћење позиција социјали: стичког сектора у нар>одној пртшре: ди, у знаку немилосрдног обрачунавања са саботерпма обнове, са шпе■ кулантима и ратним профитерима. ; Сви противнародни елементи били 2 су експроприсани, затварани и осуј ђивани. : КПЈ, руководећи социјалистичком : изградњом у нашој земљи, правилно : је схватила и у својој пракси успе: шно применила марксистичко учење : о класној борби и њеном заоштра: вању у прелазном периоду од кагги-2 тализма социјализму. „Уништење • класа-писао је Лењин ствар је 2 дуге, тешке, упорне класне борбе, ■ која после обарања власти капита■ ла, после разарања буржоаске државе, после успоставл»ања диктатурв пролетаријата не ишчезава (како • то уображавају плиткоумне главе старог социјализма и старе социјал■ демократије), него само мења своје ~ облике, постарући у многом погледу : још огорчевијом”. - Постојање савеза радничке класе 2 са радним сељаштвом и осталмм : радним масама не искључује зао: штравање класне борбе у садашњој 1 етали изтрадње социјализма код

нас, у прелазном периоду од капитализма социјализму, већ, напротив, претпоставл»а то заоштравање. Лењин је не једном подвлачио да се у условима диктатуре пролетаријата отпор буржоазије удесетостручује после њенот свргавања, пошто се шена моћ састоји не само у снази међународног капитализма и чврстих међународних веза буржоазије, већ, пре свега, у снази навике, у зи ситне производње. У тој снази навика и снази ситне производше може се наћи објашњење нових извора снаге преостале буржоазије код нас, која помаже заоштравање класне борбе у нашој земљи. То значи да радничка класа мора да води жестоку класну борбу против преостале буржоазије и да ће та борба трајати док се коначно не ликвидирају сви капиталистички елементи. То даље, значи да је потпуна ликвидација капиталистичких елемената могућа само уклањашем ситне-робне производње, путем њене замене са социјалистичким крупним газдинством на државној и задружној основи. Према томе, заоштраваше класне борбе не врши се по линији класне борбе између радничке класе и ситних произвођача, већ по линији борбе између радничке класе у савезу са ситним произвођачима против експлоататорске класе, против буржоазије. Данас се код нас заоштрава класна борба како на селу тако и у граду. То заоштравање у граду мањег је опсега и другог облипса него на селу. Док у граду потпуно господари социјалистички начин привређиваша у индустрији, транспорту, банкама и већем делу трговине, дотле на селу крупна социјалистичка газдинства, и поред наглог проширеша у току последње године, нису још захватила одлучујуће позиције у односу на инокосна газдинства. Због тога и линија КПЈ није иста у граду и на селу. У граду се она изражава кроз борбу за ликвидацију капиталистичких остатака, а на селу у настојању за постепено ограничавање и потискивање капиталистичких елемената. У спровођењу своје политике на селу и заоштравашу класне борбе КПЈ се руководи ттринципима које је Лењин поставио; ослонити се на сеоску сиротињу, организовати споразум са средњим сел>аком, а ни за тренутак не прекидати борбу против сеоских богаташа. То лешиштстичко прилажење шггању сељаштва у прелазном периоду изражава се у нашем пореском систему, у систему давања кредита, у мерама откупа земљорадничких производа, у задружној политици итд. Политика Партије на селу у овој етаПи јесте ограничавање и потискивање капиталистичких елемената. „Тврђење да се у овој етапи заоштрава класна борба пише друт Б. Нешковић у чланку: „О заопправању класне борбе на селу у садашњој етапи изградње социјализма и о савезу радшгчке класе и радничког сел»аштва” никако не значи да смо ми заинтересоваии, да желимо да класна борба добиј« тптеточинске, бандитске, устаничкв форме од стране класног непријатеља, кулака. Марксисптчка поставка о заоштрењу класне борбв у овој етапи осветљава нам данашње класнв односе и давашњи пут развитка класнв борбе, наорзгжава нас да кроз упорну борбу за отраничавање и потискивањв кагшта листичких елемената, а ве кроз гашење класне борбв, онемогућавамо заоштраванл класне борбе од стране класног непријатеља. Према томе, иницијатива за заоштравање класне борбе у овој етапи није наша. иницијатори су класни непријатељи”. Значајан преокрег на путу даљег јачања социјалистичких елемената на селу и релативног слабљења кагоггалистичких позиција претста-

вл»а масовно хтрилажење ситних и средших сел»ака задружном покрету кроз оснивање сељачких радних задруга, као последица одлука П пленума ЦК КПЈ од јануара месеца 1949 године. Све промене које су настале у класим односима наше земље у току периода обнове и социјалистичке изградње показују да је КПЈ правилно примењивала марксистичжолењинистичко учеше о заоштрењу класне борбе у прелазном периоду од капитализма социјализму и да је и тој примени, водећи рачуна о специфичностима развитка социјализма код нас, постигла видне успехе. Непрекидно јачаша социјалистичких позиција у нашој привреди обезбеђује апсолутно и релативно слабљењв капиталистичких остатака у граду и селу и припрема повољне услове за даље настзрањека коначној ликвидацији свих експлоататорских тенденција у нашем привредном животу. Ти успеси најбоља су потврда доследне револуционарне, марксистичко-лењинистичке политике коју у нашој земљи спроводи КПЈ и потврда неоснованости и злонамерности оних оптужби о тобожњем скретању са пута социјалистичке изградње и прелажење Југославије у табор империјализма, којв шири совјетска пропаганда. Даље јачање социјализма у Јутославији пружиће нашој земљи још више снаге за даљу успешну борбу против ревизије марксистичко-лењинистичког учења коју спроводе руководиоци СКП(б) и њихови следу другим земл»ама, а за успостављање правилних и равноправних односа међу социјалистичким земл»ама и комунистичким партијама. Успешним решењем тог питања створиће се тек услови да се у међународним размерама појача класна борба у циљу коначне победе радничке класе у преосталим капиталистичким земљама и да се још брже крене, кроз свестранију заиста социјалистичку сарадњу међу социјалистичким земљама, ка коначној ликвидацији класних разлика у будућем комунистичком иорегку. др. Радивој УВАЛИЋ

—Из предавања одржаног на курсу дијалектичког и историског материјализма Удружења утшверзитетских наставника у Београду.

СЛУШАЈМО ОВЕ НЕДЕЉЕ

3 мај „Класе к класна борба** друто предавање друга Бориса Зихерла, директора Института друштвених наука. Предавање је у просторијама Правног факултета, у l7 часова. 4 мај Клуб младжх шкаца ва Београдском универзитету приређује предавање са дискусијом; „О ефектнма н „ефекпта** у филмовима”, предавам В. Мојсиловић. Почетмс у 20 часова, Балканска бр. 4/Ш. Завршетак дискуснје „О карахтеру Првог сроског устанка”. Завршну реч даје доцент Милан Перовић. Дискусија ће « одржати у просторијама Филозофскот факултета. Почетак у 19.30 часова.