Студент

ПРИБЛИЖАВА СЕ КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

У легљем семестру ове школске године као резудтат спровођења одлука Резолуцпје 111 пленума ЦК КПЈ о тколству размахала се борба за подизање квалитета студија. На разап ч факултетима она је д обила и спеца• фпчне форме. Она се води свом питен зпвношку, како кроз рад научних група, научннх дискусија, борбу за поправљање наставпих програма и планова, тако и кроз припреме за јунн. кроз коло квије, семпнарске радове, саветовања иајбољпх студената итд. Истовремениступили су на снату и правилници орежиму студија на свим нашпм факул тетима, високим школама и академи јама као још једна мера школске у праве за потпуним нормализовањем стања у нашем високом школству, као мсра задаље подизање нивоа знања, на њима. Бесумње да Ие се све ове мере, које су знатно утпцале н иа став студената према иидивидуалном раду који је ове године век умнотоме нзтубно од свот н екадашњет кампањскот карактера резултирати много бољим успехом у јунском пспптном року. То се јасно осека и по мирној атмосферн која влада код већине студената, стању директно супротном оном прошлпх тодина када су неизвесност и паннка рас.че што се внше нриближавао јуии. Поред јуиског пспитвог рока као неодложии задатак пред студентима стоји и ирипрема за овото • дишњу летњу праксу. Задатак Комитета Народпе омладине је да проверп да лп су извршене припреме за правилан распоред студената, а студената да се,још пре одласка на праксу, упозпају са технолошкнм процесима п специфичностпма фабрпка или установа тде су додељени, како би својих месец дана праксе што корисније употребили иа подизању квалитета свог зпања, иа повезивању теорије са праксом.

Да, тако учим, али има још једна сомпонента у мом раду. Трудим се да не изостанем ни са једног часа предавања, пошто на њима мното научим. То моје стално и стварно праћење тока предавања, записивање онога што на њима чујем употпуњује моје целокупно знање.” Он нам је доста о себи причао, али не све. Није нам причао о томе да је један од најбољих предавача на Универзитету, да је за свој рад као предавач Политичке економије на Медицинској великој школи награђен, да помаже неким студентима У савлађивању енглеског језика и учењу политичке економије. Ето, тако учи, ради и постиже одличне резултате Љубиша Јеремић, студент-борац за квалитет знања.

Вмлим Козарић

Са Новинарске и дипломатске високе школе

О једном од најбољих

У аули зграде Правног факултета стоји симболично украшена табла. Знак Народне омладине са једне, буктиња над отвореном књигом знамен науке са друге стране, заокружују девет слика. То су слике деветорице студената о чијим квалитетима наслов; „Међу најбољима Новинарске и дипломатске високе школе“. најречитије говори. Р§д и залагање другова Љубише Јеремића, Фаика Диздаревића, Александра Бадањка, Томе Мартелауса и других био је и јесте пример за остале. пример како се студенти боре за боље резултате у учењу, за квалитет, за усвајање знања. Они су стално и уггорно радили на савлађивању градива, њихови резултати на испитима прошле и на колоквијумима ове године издигли су их у ред најбољих. То што су они данас понос Новинарске и дипломатске високе школе награда јв за уложен труд. * * * Друг Љубиша Јеремић, један од најбољих, студент је II године. Прву годину студија био је ванредан слушалац. али рад у предузећу није га могао омести да положи све испите у септембарском року. Да је учио заиста солидно. да је уложио максимум напора потврђује постигнута оцена. 9,20 је резултат са којим он завршује I годину. Данас је Љубиша један од најбољих студената на факултету. Његов успех је разумљив, јер он је свој долазак за редовног студента схватио како и треба. Научити што више на факултету постао му је основни циљ, „Темељ мога успеха је сталан и упоран рад. Настојим да искористим потпуно време и не дозвољавам да ми који час прође некорисно. Дневни план рада, који сам начинио, помаже ми да рационално искори-

стим слободно време. Осим тога, када одредим да известан део градива пређем ја од тога не отступам. Друга ствар, која ми такође помаже у раду је прављење бележака. Наиме, осим градива које је обавезно за унење, настојим да проширим познавање неког предмета широм литературом. Из ње извадим важније ствари, забележим их и лакше запамтим. Наравно, када у учењу наиђем на неки проблем, ја га толико дуго проучавам, док ми не постане сасвим јасан. То је, углавном, мој начин рада.

Са Техничке велике школе

Геодетски отсек даје прве инжсњсре

Геодетска струка на нашем Универзитету пбстоји' тек после ослОбођеша. Почетком 1948 године на иницијативу Главне геодетске управе и универзитетских власти, а У вези са потребама наше привреде, отворено је шест семестара геодетског отсека. Са грађевинског отсека, на коме је дотада геодезија само формално била као нека опецијалност, прешло је 14 другова на трећу и 10 на другу годину. Настава је, нарочито на почетку, била нередовна. Неколико предмета нису уопште ни слушани због тога што за њих није било наставника. Након конкурса за наставнике Грађевинског факултета тај проблем је само донекле решен, а питање унапређења наставе и попуњавања геодетског кабинета новим наставницима решавало се у току саме наставе. На тај начин студенти су, углавном, слушали све предмете који су у програму и прлагали их. Садашњи дипломци имали су великих тешкоћа баш због таквог ста-

ња наставе, Тешкоће су биле Ллике и услед недостатка Литературе на нашем језику, те су се неки чисто стручни предмети морали припремити из стране литературе, немачке и руске, на коју су студенти били упућивани од стране наставника. Захваљујући упорности и залагању колектива садашњих дипломаца, њима је успело да на време положе све иопите и узму своје дипломске радове. По мишљењу наставника, ови наши будући геодети стекли су ону потребну целину какву може да пружи факултетска настава. Та целина употпуњена је нарочито у оним предметима у којима су се поједини студенти специјализирали, као у вишој геодезији, астрономији, фотограметрији, геофизици итд. У току студија ова група дипломаца прошла је кроз три добре летње праксе, на којима су повезали теорију са' праксом. Ревизију стипендија вршити током читаве године

Последњи испити (јануарскофебруарски рок, и мартовски за апсолвенте) створили су могућност да се на свим факултетима Универзитета, великим школама и академијама изврши планска ревизија стипендија, према упутствима које је дало Министарство за културу и науку НРС. То је била прва велика ревизија стипендија и може се рећи да је дала видне резултате. Ревизију су вршиле нарочите комисије, формиране при сваком деканату или ректорату, а саставл>ање од претставника школске управе и организације Народне омладине. Рад комисија на неким факултетима (Правни, Економски. Ветеринарски) био је потпомогнут и претходним састанцима актива Народне омладине на којима се расправљало о ревизији стипендија, тј. о томе коме студенту треба одузети а коме смањити или повисити стипендију, већ према показаном успсху, и У том смислу давали предлози. Критеријум за одузимање, смањење или повећање стипепдија био је рад и успех у учењу. Међутим, не може се рећи да је он свуда био подједнак, на потребној висини и да су комисије биле доследне постављеном основном начелу. Долазило је до попуштања, налажења било каквог разлога за оправдање нерада студената у учењу, појављнвао се неки болећив однос који може само да нахуди. А одлуке комисија морају да буду оштре и правичне и искључе сваху могућност за повлађивање.

Није се увек имало у виду да „треба одузимати стипенднју оним ученицима и студентима који нередовно полажу испите и на тај начин не врше обавезу према социјалистичкој отаџбинн” (Резолуција Ш пленума ЦК КПЈ). Отуда се и десило да је, на пр.: на Технолошком одузета стипендија свега ЗЗ.ЗЗ 9 /* студентима који понав.љају, на Природно-математичком факултету и5,90 # /*, Правном 40 9 Л», Ве-еринар ском 43,18°/« итд, Овакви „пр<Ј3o- могу само да штете и допринесу стварању увсрења код Једног дела студената да увек постоје могуђности за „гледаље кроз прсте”. Треба поћи примсром Држапног института за фискултуру и Академије за позоришну уметност, где Је свим студеитима који понављају одузета стипендија, или примером Шумарског факултета (од 38 одузето 33 стипендија). Рударског (од 13 одузето 11 стипсндија), Медицинске велике школе (од 203 одузето 178 стипендија). Комисије су, при оцењивању, водиле рачуна и о другим околностима, на пример о болести студената, о преласку с једног факултета на други итд. И у таквим случајевима еластично су решавале сваки конкретан случаЈ. Комисије, међутим, нису само одузимале или смањивале стипендију (смањивање је вршсно само иа неким факултетима), већ су и повећавале стипендије оним студентима којн су показали видне резултате у учењу, а има-

ли малу стипендију. Тако се поступало и са студентима који су у септембарском и фебруарском испитном року дали све испите са средњом оценом 8, као и студентима слабог имовног стања или болести, а који су, и поред тога, показивали вољу за учење и полагали испите са високим средњим оценама. Повишииа стипендија кретала се од 200 до 500 динара. Овакав рад комисија позитивно је одјекнуо међу студентима. Он, нема сумње, претставља стимуланс за побољшање стручног рада на нашем Универзитету и доприноси да се измени однос студената према учењу. С друге стране, комисија, полазећи од начела да Је основно ко како учи а не чији је стипендиста, уклања и оне велике разлике које су постојале између стипендија које су давале појединс установе. После јунских испита вршиће се нова ревизија. Тада ће се, поново, одузети стипендију студентима који понављају или губе право на школовање. Тада ће доћи н до повећавања стипендија одличним студснтима. Међутим, рад комисија треба да се прсшири и на смањивање стипендиЈа онии студентима чији просек оцена положених испита не одговара висини стипендија које примају. Такође. има студената који примају веће стипендије иего што то према своме имовном стању заслужују. Број и Једннх и других није мали, И при ЈунскоЈ ревизији ие треоа их испустити.

Рђава настава повлачи и слабо изучавање предмета

Како се изучава економика ФНРЈ на Економском факултету

Студенти пишу

Економика ФНРЈ је један од најважнијих предмета који се предаје на нашем факултету. Један економист се не може ни замислити без доброг и потпуног познавања овог предмета. Важност изучаван>а ове науке најбоље ћемо видјети. ако Vкратко изнесемо садржај економике ФНРЈ. ако изнесемо шта је њен предмет проучавања. Свака земља која изграђује социјализам, изграђује га на основу општих законоијериости изградње социјалистичког друштва. Изучавање тих закономјерности чини предмет и садржај политичке економије социјализма. Међутим те опште закономјерности се испољавају у разним земљама на различите начине, што зависи од специфичних услова под којима је настала дата економска ствариост и специфичних услова под којима се изграђује социјализам. Према томе једна земља градиће социјалистичко друштво тражећи одговарајуће путеве изградње своје социјалистичке економике у складу са одговарајућим условима под којима 1е настала и даЉе се развија, откривајући нове форме и методе привређивања и управљања привредом, у циљу брже изградње социјализма. То не значи да се опште закономјерности развитка социјалистичког друштва тиме мијењају. » „То наравно никако не значи да за изградњу социјалистичке економике код нас не важе оне исте закономерности које су откривене марксизмом-лењинизмом...“ (Кидрич реферат на V конгресу КПЈ) Дакле ради се о разним ЈланифестацијамД о(тштих закономјерности изградње социјалистичког друштва, а не о неким другим закономјерностима ко,lе би важиле за изградњу социјализма у једној земљи. Из свега овога излази, да садржај предмета економике ФНРЈ није ништа друго, него изучавање како и на који начин се појављују опште закономјерности изградње социјалистичког друштва у условима изградње социјализма код нас, на бази специфичних услова под којима је настала и даље се развија наша друштвено економска стварност. Ако је ово јасно, онда није тешко оцијенити сву важност озбиљног изучавања овог предмета на нашем факултету. Недовољно изучавање и познавање овог предмета. значи недовољно познавање наше економске стварности. што 1е потпуно неспојиво са појмом економисте. који мора у првом реду добро познавати економику своје земље. Међутим како се изучава економика ФНРЈ на нашем факултету? Овај предмет се изучава на 111 и IV години, јер претпоставља знање из наука које се предају на I и 11 години, а у првом реду политичке економије и привредне историје. На 111 години се предаје унутрашња трговина, пољопривреда и задругарство, а на IV години пољопривреда, организација рада и унутрашња трговина. Овакав програм (у најгрубљим цртама) није цјелисходан за изучавање економике наше земље. Прије свега ту ни.lе све обухваћено, а то што је обухваћено не претставља Iедну цјелину. Ми смо далехо од тога мишљења да у оквиру овог предмета као цјелине не треба третирати питање економике појединих грана наше поивреде (као пољопривреде, индустри,lе. трговине итд.), али смо такође мишљења да их не треба тако издво,lено изучавати. као што се изучава.lу на нашем факултету. Наша економика претставља јединствену цјелину. ко.lа је у својим разним дјелатностима уско повезана једна с другом. Због тога се ни економика ФНРЈ као предмет не би могао одвајати у посебна изучавања економике појединих грана наше привреде, не повезујући их онако. како су оне у пракси повезане и условљене Iедна другом. Граница међу њима је релативна, а одређена је и условљена како различитом врстом дјелатности. тако и Iединственошћу циља изградње соци,lализма кроз планско руковођење привредом. То је један општи недостатак, који задире у питање постављања цјелисходнијег програма економике ФНРЈ. Али и у оквнру оваквог предмета какав се он данас изучава. има таквих слабости. које овдје морамо изнијети да би се добила потпуна слика како се изучава економика ФНРЈ на нашем факултету. У том циљу задржаћемо се на раду проф. др. Николе Констатиновића коти предаје пољопривреду на 111 и IV години. Прије свега уџбеник проф Константиновића „Развој наше привре-

де по Петогодишњем плану“ је толико слаб, да је и сам професор одустао од њега. Такође ни литература коЈУ јв дао проф. Константиновић не пружа могућности студентима да систематски изучавају овај предмет. Литература није дата прецизно по темама већ глобално. тако да се у њој тешко снаћи. Због свега овога студенти су с правом очекивали. да ће их предавања упутити у основну проблематику овог предмета. За предавања професора Константиновића карактеристично је приlе свега отсутност ма каквог педагошког метода. Своја предаваша чита и то врло нејасно. лагано и монотоно, тако да га сви слушаоци не могу ни чути. Проблеми о којима држи предавање су тако широко поставњени, да искључују свако дубл>е и озбиљније постављање. разраду и објашњење тих проблема, већ претстављају погодно тле за причање огшггепознатих ствари. за фразирање и даје утисак да професбр није довољно припремио предавање. Осим тога у ггредавањима проф. Константиновића скооо нема ријечи о изградњи социјализма када се говори о неком питању наше економике. Као ла ,1е економика ФНРЈ везана за нешто друто или можда за саму себе. а не за ттзградњу социЈализма у нашо.т земљи. Извјесни статистички подаци. који су нарочтгго кортвићени из економике старе Јутославије слабо су и недовољно разрађени и објашњени. .г.:г, , Објашњење појединих ствари, када је то неопходно потребко, састоји се у цитирању. односно читању дијела говора неког од наших руководилаца. Дешавало се да проф. Константиновић на предавању дословно овако каже: „Да вам Ја не бих објашњавао. наЈбоље би било да вам јашњавао. наЈбоље би било да вам ја прочитам говор... из ~Борбе“ од...“ На тај начин је обЈашњењо неко важно питање или мЈера нашег руководства у привреди. Али у предавањима професора Константиновића има и врло крупних грешака и контрадикторности. На пр. за нашу економску стварност он каже: „Ми немамо ни капитализам ни социЈализам. ми смо нешто треће.“ Затим у предавањима стално истиче сличност са СССР-ом у пољопривреди. баш тамо где се ради о нашим специфичним условима. Говорећи о приликама код нас послије свршетка рата, он каже: „Прилике код нас биле су доста сличне као и у СССР-у после револуциЈе иако код нас није било грађанског рата, ни стране интервенције као ни ратног комунизма.“ Свако ће се запитати: па гдје су сличности поред толико битних разлика! ПогледаЈмо само кодико су ова два цитата. кад их упоредимо, бесмислена и контрадикторна: ми смо нешто треће (ни капитализам ни социЈализам). али врло слични са СССР-ом. Али ту имамо још Једну важну ствар потпуно наопако постављену, коЈа задире у питање предмета и садржаја еко номике ФНРЈ. На таЈ начин садржаЈ економике ФНРЈ не би био као што смо на почетку истакли изучавање општих закономЈерности изградње социЈализма онако. како се те закономЈерности поЈављуЈу како се манифестуЈу код нас, у нашим специфичним усчовима изградње социЈализма. Задатак ове науке свео 1 би се на .тражење сличности са СССР-ом. Овако погрешно постав-1 љање суштинских ствари, тражење сличности и шаблона. удара печат и даЈе одговараЈућу карактеристику 1 свим предавањима професора Кон-1 стантиновића. За правилно изучавање економике ФНРЈ потребно Је извЈесно упоређење са економиком старе ЈутославиЈе, али у границама нужности обЈашњења поЈединих ствари. Ме-1 ђутим нема питања ни такорећи предавања, гдЈе професор Константиновић не врши нека упоређења, па ма-1 кар и да то ниЈе потребно. Упоређења са економиком старе ЈугославиЈе врше се и треба и гдЈе не тре■ ба и то наЈчешће врло широко, тако да таква излагања испуне већи дио ? предавања. На таЈ начин таква упоређења губе свој циљ: конкретно 1 разЈашњавање неког нашег економ- ског проблема и постаЈу ствар за себе, у суштини некоомсна за изучавање економике ФНРЈ. На трећој Ј години то Је исто тако далеко. да су 7 чак читава предавања у првом семестру била посвећена економици е стап« ЈугоСлавиЈе. . , , Због свега тога етуденти су нерало долапили на прелавања из економике. На пример на IV години нај-

внше ако је дошло 15 студената, & неког дана не више од 5 слушалапа (од око 230 студената чланова НО). Испити се из истих разлога слабо спремају а наставник са своје стране није ништа учинио да заинтереч сује студенте за овај предмет. То јв резултат не само овако слабог, научног и неинтересантног предавања професора Константиновића, не-: го и његовог неодређеног критеријума на испитима. На испитима је често зловољан, тражи неке небитнв ствари или уопштава на свој чити начин, тако да студенти неки пут не знају како да му одговоре н нијесу сигурни да ли ће са добрим знањем пасти, или са врло слабим знањем положити. Сама питања нЛ испитима често претстављају праву бесмислицу и нијесу ништа ново у читавом систему рада проф. Константиновића. Да ствар буде јаснија цитираћемо неколико таквих питања; Технолошки процеси у пољопривреди? Задруге код нас и у комунизму? Сељак у старој Југославији и сељак данас? Кулак и члак СРЗ? итд. То су таква питања о којима се или просто нема шта рећи јер су потпуно уопштена, или су погрешно постављена. Узмимо на примјер питање; Технолошки процеси у пољопривреди? О каквим се ту технолошким процесима може говорити? Ако би била ријеч о неком привредиом предузећу које производал рецимо, сирово гвожђе или челттк итд.. онда би питање имало неко# смисла, али и у том случају не $ оквиру предмета економике ФНР.Т* него технологије. Или питање: Задруге код нас и у комунизму? Ми не видимо да се на ово може одговорити, ако се студент нв буде упустио у враћања, или најблаже речено у погађања и наклапања, ' која неШГју нмчег заједничког са научним објашњењем суштине ствари*. У тим случајевима студенти су приморани или да се упуштају у пророковања, или да се препиру са професором о томе да ли такво питањв уопште има неког смисла. Овакве препирке нијесу риједак случај на нашем факултету. Због тако слабих и ненаучних предавања. због недостатка књига и литературе, квалитет знања на испитима је код доброг дела студената низак. Одговори су најчешће површни, штури и ггуни фраза и причања ошптепознатих ствари. На крају да поменемо и које је дао проф. Константиновић| који се ни по чему не разликују читавог рада проф. Констнтиновића, већ напротив употпуњују све ово што смо досада о томе у кратким цртама изнијели. Погледајмо са»мо како изгледају ове теме, како оне дате. Као и предавања, тако и ова тема одликују са ширином, непрецизношћу. третирају поједине проблеме, који заправо чине читаве комплексе тема. Скоро свака од њих је такв постављена, да приликом обраде наводи на ширииу и површност. без удубљивања у масу суштинских проблема наше привреде. Осим тога сама тема, како је постављена, приморава у веЈкгни случајева да се говори о економици старв Југославије, што су многи студенти и користили. како би са врло мало напора израдили један семинар цук фраза и површности. Такве су темвг Развитак наше 'леталургије? Развитак наше тешке индустрије? Развитак пољопривредне производње по Петогодишњем плану, и друге. Или, на примјер, тема „Индустрија у рој Јутославији“, која обрађује јвфно питање директно из привредаш историје ФНРЈ. Закључак на све ово произилази из свега што смо раније рекли. Није тешко закључити, да је овакво стање са економиком ФНРЈ односно оним диејлом којега предајв проф. Константиновић забрињујућв на нашем факултету. Економика јв такав предмет, који мора стално пратити промјене које се дешавају у нашој економици у вези њеног даљег јачања и развоја и то тако, што их неће само регистровати, него на бази марксизма-лењинизма н наших искустава, научно анализирати и обрадити. Професор Константиновић са својим предавањима у томе досада није успио, нити је пружио СТудентима могућност да кроз њих стекну потребна знања.

ЈовићевиН Чедомир

студент Економског факултет?

СМРГ ФАПШЗМУ СЛОБОДА НАРОДЛ . А Г А '4/Ж —Прва страна: О ефетам. , „е*..™«*. Ч ет. рт а стр а в.: Ш ' ||Ј; ///ј '/////// V/////////, // // /// '/// Приближава ов крај школске го- Прилог питању о интернационашШ ЈкШ/Ш/јЈкШв НК .шВ^ћШгВУшт ЈВЈШ Јм ЈШ&. Рћава настава повлачи слабо ИЗУ- Жан Жгк ру СO: Дртштвени уго- к Р рта на Београдгком гниверзичанзње прРЛМГТа - вор и о пореклт неједнакости ме- нзшч будућим но „. г РУ кто Г идруга страна: ћу људима. 0 идрактеру Првог српског устан- Неки проблеми у стваралаштву „Црвена звезда" на првом месту младих писаца. без пораза ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА —— /$ У ' 4 - ј| ГОДИНА ХП БРОЈ 17 15 МАЈ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИНАРА /( 7 ч^а е оггs^