Студент

СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКА III ПЛЕНУМА ЦК КП ЈУГОСЛАВИЈЕ

„О карактеру Првог српског устанка"

Члаиик кига обЈављуЈеми наиисали су студенти Филозофског факултета који су били учесници у дискусиЈи н запупп ли своје гледчште у оцењивању Првог српскот устанка. Њихово се тледиште може јасно видети ид арикада кота су они далн , РедакциЈа „Народног студеита" и овом приликом позивп студенте У нивердитета да, ако се не слажу са мишљењима аутора овог арикада, нзиесу своја мишљења која ће редакција објавити укодико су принциии• јелна и умесна. Дискусија која би могла да се развије новодом овог прнкааа допринела би разјашњавању карактера Ирвог српског устанка.

(Приказ дискусије на Филозофском факултету) Спроводећи у живот одлуке 111 пленума ЦК КПЈ научна секција удружење наставника и факултетски комитет Народне омладине Филозофског факултета организовали су јавну дискусију о карактеру Првог српског устанка. Квалитетно предавање, два наставка дискусије, врло жива борба мишљења, као и велики број дискутаната слушалаца јасно показују колижз је интересован>е дладало како међу наставницима и студентима Филозофског факултета тако и међу другим научним радницима ван факултета. Може се рећи да је цео Филозофски факултет, у дакима уочи и после дискусије, разматрао проблематику теме као општи предмет разговора, док су се студенти филозофске и историске групе озбиљно спремали читајући гготребну литературу. Јаснз се показало да је јавна дискусија не само врло погодна форма за стручно уздизање студената него да је у нашим данашњим условима неопходан пут у решавању питања чз области друштвених наука. У овом чланку даће се приказ тока дискусије и оног битног у мишљењима која су се јавила, без улажења у сва питања која су се постављала и без давања гледишта и напомена свих дискутаната, Дискусија је почела 18 априла усменим рефератом Душана Перовића, доцента катедре историских наука*). Пр>едавање је најпре обухватило проблематику Првог српског устанка у постојећој литератури. Буржоаска историографија није оставила никакво синтетично дело о Српској револуцији; интересовала су је углавном војна и политичка питања. Први Срски устанак тумачен је као национална револуционарна акција или, код Васиља Попоиића као аграрна револуција. Затим је предавач дао мишљења Маркса, Светозара Марковића, Веселина Маслеше и Бориса Зихерла. Он, је дао своју анализу друштве»о-економске ситуације у Београдском пашалуку пре Првог српског уотанка. Приказане су друштвене снаге и класни односи. бпадањв турског феудализма има свзје пос‘ебне облике, као што има посебне облике и развитак нових друштвених снага у Београдском пашалуку. Крајем ХУШ века Турска одржава живе трговачке везе са капиталистички развијенијим европским државама делом и преко Србије. На селу, у Бвзградском пашалуку, феудална рента даје се делом у новцу. Трговина са суседним земљама и областима ствара посебан сло) бгочарских трговаца издвојоних из Сељачке масе. Има сведочанстава да поред класе сеоскр буржоазије постзје и сиромашне сељачке масе. Дахијски режим у Београдском пашалуку долази као резултат опадан>а турског феудализма. Дахијски режим, и, уоппггс владавина Турака •) У оквиру овог чланка не можемо опширно говорити о успелом предавању лоцента ПеровиКа. Друговима, који желе да се упознају са његовим поставкама, скрећемо пажњу на његове „Тезе за Нвционалну историју” штампане у „СавремноЈ школи” (бр. I—2, 1948). У шима се дословце не говори о карактеру ПрвОг српског устанка, али се из њих могу извести потребни закључци о СрпСкој револуцији 1804 —1830 године.

кзја га рађа, онемогућује даљи развој класе сеоске буржоазије у Србији, те она постаје иницијатор Првог српског устанка, како би себи обезбедила пуне услове за развитак. Документи изричито говзре да је вођство у Првом српском устанку имала класа сеоске буржоазије. Власти које се у устанку оформљују имају класни карактер, и омогућују даље наглз богаћење вођа устанка. Устанак није стихијан. Масовна снага устанка је сељаштво, које у њој решава питање ликвидације феудалних односа на селу. На тој линији је и класа сеоске буржоазије, али она има и саоје интересе који су често супротни од тежњи народних маса. Богаћењем на рачун народа сеоска буржоазија у устанку ствара услове за даље јачање и развитак. Пошто је историски резултат Првог српског устанка отварање пута капиталистичком развоју Србије, предавач је закључио да је Први српски устанак по суштини буржоаско-демократска револуција, а национално-ослободилачка по својој форми. Тако је, по речима доцента Перовића, историска анализа пзтврдила мишљење друга Зихерла које је он дао у чланку: „Југословенски народи у години 1848” („Преглед”, св. XI, ХП, књ. Ш, год. IV, новембар и децембар 1948). Карактеристика Првог српског устанка као буржоаско-демократске ревзлуције не умањује величину и значај маса и вођа устанка. Први српски устанак је неопходан услов за даљи развој Србије у току првих деценија XIX века. После предавања у дискусији су учествовала два студента историске групе. Друг Храбак је замерио предавачу што је одвојено посматрао Први српски устанак. Методски би правилније било дати каректеристику целе српске револуције која траје до 1830 (33) чија је прва фаза Први српски устанак. Исти друг се није сложио са предавачем да пре 1804 постоји већ изграђена класа сеоске буржзазије него да се ради о једном слоју сеоских сточарских трговаца, који ће се управо у току револуције оформити као класа. Отуда до Првог српског устанка није дошло иницијативом слоја сточарских трговаца него иницијативом маса, које су објективне околности учиниле активним. Независно зд тога резултата разумљиво је да је револуционарна акција изнела на површину најбогатије, највештије и људе са најбољим везама, који стварају своју власт над народом за лично богаћење. Постоје две линије у решавању аграрнзг питања радикална народних маса и компромисиа у виду укупног данка тог издиференцираног слоја трговаца који се класно оформљава. Период од 1806—1813 је интервал радикализма сељачких маса”. Период од 1815—30 претставља начин ликвидације феудалног система тргозачке буржоаске класе која се оформила. Српска револуција у целини (1804 —30) је по суштипи буржоаско-дем зкратска револуција. Друг Храбак прихвата термин „сељачко-бЈфжоаска револуција” претходног дискутанта Прице и тај термин, друг Храбак на основу поређења двају места из Лењинових дела, доказује. Наиме Лењин је осврћући се на карактер Ру-

ске ревзлуцдје 1905 употребио термин селзачка буржоаска револуција као ужи појам буржоаско-демократске револуције. Наставак дискусије 27 априлабио је много богатији и живл»и, чак и врло речитији. Дискусија се кретала окз новог мишљења, које је изнео професор др. Душан Недељковић у чему су га подржали студенти филозофске групе. Професор Недељковић се ослаша на Маркоову оцену Српске ревзлуције у чланку „Шта ће бити са европском Турском’’ а која гласи: „Када Је 1804 синула Српска револуција, Русија је одмах узела под своју заштиту усталу „рају” и, подржавајући помоћу два рата, учврстила у два уговора унутрашњу независнзст државе.” (Маркс-Енгелс дела IX 394). Имајући у виду ову карактеристику професор Недељковић каже да је Први српски устанак Српска револуција вођена од раје. Схватање предавача, професор Недељковић, сматра да се заснива на засад неоправданој потреби да се Српска револуција одреди ближе од горњега. Предавач није успео да фактичким материјалом поткрепи своје гледиште. Маркс тада у Србији није видео никакву класу сеоске буржоазије. Класни носилац револуције је рајетинска маса која није више хтела да буде раја. Капиталистичких односа нема у Србији дз 1804, нема ни буржоазијени најамних радника. Тек у току револуције почиње класно оформљавање. Власт је у Првом српском устанку народна као што је Српска револуција народна, рајетинска, чији је програм уништење феудализма и стварање независне државе. Професор Недељковић налази разлику у карактеристици Првог српског устанка код самог предавача у тезама за I и II српски устанак датим у „Савременој школи” 1948 и сада, у предавању. Ово шшљење прихвата неколико студената Филозофске групе (Михајло Марковић, Михаило Поповић, Милета Станић и други). Друг Поповић је говорио о методу излагања предавача и дискутаната са историске групе. Тврдио је да су они пали у грешку једностране индукције, јер су на основу малог броја чињеница извели закључак о карактеру Првог српског устанка. Да друг Поповић пада баш у ту грешку, посебно је показао доцент Перовић на завршетку дискусије, пошто је друг Поповић на основу малог броја објављених података окарактерисао Први српски устанак као народну, антифеудалну револуцију. Та револуција, по другу Поповићу, није настала да би нужно водила стварању буржоазије. Главни његов аргуменат је што му његова теза изгледа логичнија од предавачеве. У добром излагању Михаило Марковић се осврнуо на то како су разне револуције третирали Маркс и Лењин. Изнео је да је прелаз из феудализма у капитзлизам врло различит у разним земљама. Налази разлога да може подржати мишљење професора Недељковића о Првом српском устанку као народна револуција, јер је Српска револуција један о специфичних прелаза из феудализма у кагтитализам. Било је и таквих дискутаната (а-систент Јеремић) који су сматрали

да је довољно да се с-фектно прочитају цитати у којима Маркс говори о Србији XIX века и да се тиме реши питање о карактеру Првог српског устанка, Ми нисмо против оног што је прочитао друт Јеремић, а поготову нисмо противу онога што је Маркс казао и хтео да каже у својим чланцима, али овде се ради колико ће који цитат класика да се стваралачки примени и да се стави на место које му одговара у третирању проблема, у овом случају, српске револуције. Правилно је истакао друг Сеферовић да се не треба задовољити цитатима већ да је потребно усвојити њихов дух. Између осталог, друт Сеферовић је рвкао да, иако нема онако изграђене буржоазије у Србији пре 1804 год. као на Западу, то још не значи да Српска револуција не може имати карактер буржоаскодемократске револуције. О сличном је говорио и ггрофесор Правног факултета др. Д. Јанковић. У СрСиЈи XIX века нема онако изграђене буржоазије као на Западу па нико не може посумњати у буржоаски карактер српске државе у XIX веку и у владавину буржоазије. Први српски устанак диже и руководи са њим класа сеоске буржоазије; да власт у Првом устанку има класа сеоске буржоазије најбоље сведочи класна гтрипадност чланова Правитељствујушчег совјета и класни карактер законских докумената које је он доносио. У друтом наставку дискусије, 4 маја, доцент Перовић је подробно одговорио на ггримедбе дискутаната, разматраЈући два различита гледишта од његовог, гтрво, о националној револуцији (Живко Апић студент историје) које мишљење не води рачуна о друштвено економској стварности и марксистичкој анализи и друго, о тези о народној револуцији. Основне примедбе у гледишту о народној револуцији тичу се класних односа у Београдском пашалуку, уочи и за време Првог српског устанка. Предавач сматра да пре 1804 не може бити ни говора о неиздиференцираној раЈи, већ да у устанку делује сеоска буржоазија као офк>рмљена класа. У Првом срцском устанку поред сељачких маса делује и класа сеоске буржоазије, која има вођство у својим рукама. Те снаге на српском селу имају услова за развитак, имају друтачију перспективу и интересе него сељачке масе. Постоје већ зачеци каттиталистичких односа, тгре свега робноновчани односи између града и села. Он-је истакао да противна страна без икаквих основа не признаје гугасни карактер власти у Првом српском устанку. На основу места из Енгелсових и ЈГењинових дела ок је износио да саме сел>ачке масе без рЈгководства не могу да извојују победу. Оне морају иматисавезника или у буржоазији или у пролетаријату. У овом случаЈу вођство устанка има класа сеоске буржоазије. По речима дрцента Перовића кад кажемо народна револуција нисмо одредили њен класни карактер. Сам факат да проф. Недељковић назива две сасвим различкте револуције народним (1804 —1941) најбоље говори против такве карактеристике. Свака револуција има своје специфичности па и Први српски устанак. Није важна чињеница како ћемо ми једну револуцију назвати, важно је да из анализе историских услова прб и у току револуције произилази карактер револуције. Није тачно што је навео ттроф. Недељковић да се тезе за I и П уста-

нак разликују од предаван>а. Истина, тврди предавач, у тезама нигде изричито није наведено да је то буржоаско-демократска реоолуција, али се то у.з њих може лако уочити и закључити. Дискусија међутим није престала. Она је само псстала јаснија и искристалисанија са извесним акомодирањем гледишта код неких дискутанаха. Завршетак дискусије се задрже.о више на продубљивању ранијих тумачења. Професор Недељковић је конкретније дао своје мишљење о класним односима пред Први српски устанак. Назвати Српску револуцију буржоаско-демократском значи рећи да је сеоска буржоазија оиа која даје печат Првом српском устанку, а то не стоји. То, даље, значи додати српској раји пре 1804 целу класу сеоске буржоазије која тада као класа не постоји. Први српски устанак је Народно-демократска револуција са стопостотним програмом ослобођења раје. Тада је проф. Недељковић дао карактер другога дела Српске револуције. По члану 8 Букурештанског уговора 1812, створена је могућност за прерастање у буржоаску револуцију. Та међународна одредба није искоришћена у Првом српском устанку баш зато што сеоска буржоазија не удара свој печат устанку, јер она је тек у зачетку те не може да искористи могућности из уговора. Први српски устанак прераста у своју супротност у Други српски утанак, који има други програм, а то је да се створи вазална држава ослоњена на феудалне земље. Други устанак и Милошев рад до 1830 ггретстављају буржоаску а не буржоаско-демократску револуцију. У Првом српском устанку расту захтеви народних маса и у остварењу тих захтева народне масе иду до пораза и слома устанка. Назвати Први српски устанак Народно-демократска револуција значи одредити његов карактер. На свом ранијем гледишту остала је и неколицина студената из историске групе. Они се у основи слажу са закључком анализе класних односа пре 1804, које је одредио професор Недељковић, јер су ти односи стварно били такви пре Првог српског устанка. Пре 1804 нема изграђене класе сеоске буржоазије. Иако трговина нема карактер феудалне епохе, ипак она није квалитативно таква да би произвела нову класу трговачке буржоазије србијанског села на прелазу у XIX век. Први српски устанак није повео тај издиференцирани слој сточарских трговаца, који се налазина путу класног <+>ормирања него широке народне масе. Друг Храбак се не слаже са тврђењем предавача Пе ровића да сеоске масе нису кадре да узму власт без савезништва. На нашем тлу, сељачке масе су активне, баш зато што у себи имају елемвната војништва. Друго је питање да ли њихови захтеви могу бити реализовани и, ако их реализују, ко ће их и како искористити. Подржао ■је захтев проф. Недељковића да се Српска револуција посматра у развоју. Но, друг Храбак се не слаже са проф. Недељковићем да је Други српски устанак само буржоаска револуција, пошто Милош, поред асистенције страних сила а пре свега Русије, ослања се и на радикалност сељачких маса због чега га управо Турци и трпе. Први срттски устанак није одвојена народна револуција која претходи буржоаској револзгцији пошто он нема своје историске резултате него се они реализују тек 1830 са Ми-

лошевим програмом и сеоском буржоазијом која се класно офордшла. Први и Други српски устанак претстављају историску целину која је буржоаска-демократска револуција посебног типа, а то је сељачкобуржоаска револуција. У свом прво.м делу она показује радикализам сељачких маса, али у вођству већ стоје сточарски трговци, док у другом делу калазимо програм буржоаске револуције са програмом класе сеоске буржоазије која се оформила. То је сељачко-буржоаска револуција јср је раскрчила земљиште даљем капиталистичком раззоју и оборила феудални систем. То је сел>ачко-буржоаска револуција зато јер је носилац борбе било сељаштво избачено на поље самосталне акције; зато јер су се решавала нека од питања буржоаско-демократске револуције а п>ре свега аграрно питање, а не питање демократских права, радног дана и слично и што у Српској револуцији не учествују друге класе и слојеви осим сељаштва. Неколико дискутаната са стране су се ооредељивали или за гледиште доцента Перовића или проф. Недељковића, примајући тезу да се Српска револуција мора посматрати до 1830, где ј$ она свакако буржоаско-демократска. Дискусију је закључио доцент Перовић остајући на мишљењу да је Први српски устанак један тип буржоаско-демократске револуције. Премда се дискусија два пута настављала, не може се рећи да је питање решено те су се учеоници и слушаоци ове занимљиве дебате ипак разишли неубеђени. За многе слушаоце аргументи, како предавача тако и носилаца последњих гледишта, нису била доведена до краја и нису преовладала. У сваком олучају дискусија је дала снажног потстрека да се пристугш решавању постављене проблематике. Један од крупних недостатака дискусије је у томе што су извесни дискутанти посматрали Први српски устанак одвојено од целе Српске револуције од 1804 1830. Наслеђе је из буржоаске графије да се Први и Други српски устанак одвајају и посебно подвлаче према интересу ове или оне српске династије. Тог наслеђа се треба ослободити и давати оцену историског процеса у целини. Даљи недостатак је у томе што се није више места (сем код друга Михаила Марковића) посветило марксистичко-лењинистичком учењу о револуцијама. Успеху дебате много је допринело залагање наставника и студената филозофоке и историске групе. С обзиром да је проблематика Првог српског устанка доступна наставницима и студентима осталих група успех дебате би био потпунији да су и они узели учешћа у њој. Најзад, велика је штета, што у дискусији у већем броју нису учествовали наставници и студенти историске групе. Посебан значај ове дискусије је у томе што је лре појаве марксистички ггисаног уџбеника историје народа ФНРЈ дала веома корисних података и анализе које се могу употребити за одређивање карактера важног догађаја у историји нашег народа Орпске револуције.

ст. историјв

ст. филозофије

Прица Радомир,

Миленко Марковић,

О ефектима и »ефектима «

Ефекат. .. Ноћ. У даљини, у отсјају мун.е види се калсо се нешто споро креће. Још зе орсвим далеко. Муње су све учестаније, тресак вромова све јачи, продорнији, све бдшки као и силуета неког бића које се тетура, застаје, пада. Бодл»икаво грање гбло без иједног листа, под ударцима ветра се повија. ломи. Бодље злокобно свет*вв ‘влажне у отсЈаЈу муља. Лице жене, пуно бола, окренуто Је некуда у висину. У Себи осећа ужасне болове то јој лице изражава: стегнуте усне, сузе помешане с капљицама кише и Једва чујни уздаои бола и неке прикривене радости коЈи ка<| да долазс из дна душе, складно сливени у бури те грозне ноћи. Бура у њеноЈ дуТћи бура налоље. Кроз коЈи тренутак родиће се Оливер Твист. „Ефекат“... Олет ноћ. У даљшш подигнуте на брду и окружене шумом и маглом вазиру се зидина неког огромног замка. У ЈедноЈ кули гори светло. Испред гвозДеие капиЈе замка леже дечЈе саонице, а мајмун, окачен на огради некуда боЈажљиво гледа. На површини воде види св силуета замка наопако, таЈанствено. ЧуЈУ Се звуци музике тешки, скоро плашљиви, све јачи уколико Је осветљени прозор ближи. Светло се гаси на платну огромна усна која резигиирано, очајно изговара бамо Једну реч „Росбуд I *. Једна стаклена кугла пада и разбија се у парампарЧад. Нека особа обучена у бело отвара врата и улази у собу некако чудно крива. У публици комешање, смех. Поново се светло пали Један леш лежи на столу Локривен белим чаршавом. Дијафрагма камере се лагано затвара... у сали Један Другом окрећу главе питаЈу се. Естете се смешкаЈу и ужива Ју. Ефекат изазива импресиЈу а импресија осмех на лицу, сузе саучешћа или Ивсхватл»ИlВост свог сопственог узбуђен.а, Она човека некада дуго држи, не наПушта га, а некада се сасвим изгуби да се више никад у сећање не поврати. Она ов Јавл>а као сазнање и схватање оног што Је хтео уметник (на филму) да прихаже. Она Је каткада насртљива и ми бисмо желели да Је одбацимо али она нас нв иапушта и ми смо њоме понесени узбуђени смо и нехотице се уплашимо за судбину неке несрећне Поли („Плинско светло“). А кад изиђемо из биоскопа ми после кратког размишљања увидимо како Је та импресија била лажна, како смо Јмкотице били захваћени елементима ФроЈдове теориЈе коЈа Је своје краке пружЧла чак и на филму. Чиме Јв наша импреоија изазвана? ПостоЈи ефекат детаља и ефекат целог филма, односно онаЈ коЈи се добиЈе ка крају филма после његовог гледања. Исто што и с неким слккарским делом. Једна слика не мора да буде лепа уопште, у целини, али зато може да има неки детаљ леп. Алм тај детаљ ће се изгубити у општем утиску слабе израде слике. М њега ћемо заборавити као и слику као и филм у коме нас Је ефекат Једног Детаља моментално задивио. Он Је у таквом филму сам себи био циљ детаљ ради детаља. Но, детаљи су некада били, такорећи, Јединн извори да постигну ефекат код публике. Тада су они говорили место тона којк Још ниЈе био пронађен. То је био неми филм, „позориште тишине“ где су говорили прсти у групном ллаку како се ломе, крше; мимика очију и лица која Је приказивада људски лик, н>егове патн>е и радости, у коме су „очи биле музика“ као код Грифита, а железиичке шине певале као код Абел Ганцеа у „Ла ру“. Са ефектима ое Још ниЈе почело играти и о њима се још дуго ниЈе говорило под знацима навода. Вармову сценографиЈу за „КалигариЈа" масе нису разумеле и њоl се дивио само мали круг филмских естета мален и незнатан као и онај коЈи се дивио Гогену када Је почео да ствара своЈе слике. Вин и Варм су тражили ефекте, а то су били чисто сликарски, велики и лепи у свом експресионизму. Неми филм се Још ниЈе „исцрпео" са сценаријама и ннЈе било потребно да се дроналазе „ефекти“. ИмпресиЈа публике Је увек била изазвана садржајем сценариЈа, а начин како св он реализовао био је скоро увек исти. Од добре режије и глуме углавном Јв успех зааиоио. Неми филм Је имао своЈе специфичне изразе с којима Је реализовао замисао сценаристе у режисера. То Је био његов звук, можда јачи и убедљивиЈи од сваког звука коЈи данас неки тон филм приказу Је. То су били, свима нама познати, огромни гро планови људског лица коЈе 1е говорило мњ»го верније него свака друга изговорона реч. То су биле оне стотине очиЈу, саме очи смештене у Једном Једином кадру, које су претећи гледале у Емил .Татгинтеа да л и ћо убити свога суђдриика <„Вариете“). Тако нешто у животу »ико нкЈе видео, то Је само он вцдео ЈГ своЈоЈ халуцинацији и веодлучности да убије. Када главна Јунакиња у „Играчу

шаха“ свира на клавиру „ХеЈ Словени —* ми звуке не чујемо, али осећаЈи кгуе тада добијамо неКемо дуго изгубити то је осећај снаге, пркоса и вере у победу. Тај осећај избија из мимике њеног лица, прстију који снажно ударају у дирке клавира и коњаника са подигнутим маче&има како Јуре у истој слици несватљивом брзином. То су били они натписи коЈи су исто тако били живи као и људи на филму. Кад Јанингс каже своЈоЈ жени: „С’е финl...“ После свађе, пре него што ће се растати (~Вариете“) ми видимо како се поред крупног натписа појављуЈе испод Један мањи, па још Један сасвим мали. „С’е фин! Једном животу, једној породици сваки Је гледалац то осећао из оног малог натписа коЈи је замењивао и говор, и сузе и музику. То кису били ефекти то је био филмски језик немог филма, који Је имао да каже о ономе што су људи’ говорили на филму, чиЈе смо усне гледали како се крећу, али говор нисмо чули. Једини им Је Диљ био да прикажу истику, коЈа Је на филму добила своЈ други облик. Они су данас гледани били наивни, устаљени, смешки. али изнад свега лепи, Јер су истину људског живота, односа, догађаЈа, стварности, желели да прикажу у ЈедноЈ специфичноЈ форми тек рођене филмске уметности. Ефекат није био ни онај воз који Јури огромном брзином право на гледаоца; ни цев револвера упрта право у очи уплашених људи у биоскопској дворани; нп безброЈ слика преко слиха у Пабстовом филму „ТаЈне душе“. Али, иако су то уствари, били ефекти у наЈширем смислу те речи, што значи, да су постојали, ипак их нико ниЈе тим именом звао, Јер су они били нераздвоЈни елементи, пстпуио срасли с телом филма и они су имали да говоре место звука, да филмску драму учине што Јасни Јом они су избегли оно што се данас тако често гледа на филмоаи.ма ефекат ради ефекта. Све Је то било само испитивање, играље с филмом и с његовим изражаЈним могућностима, као кад дете добиЈе нову лутку и лочне да Је загледа милуЈе и ставља на своЈ сточић окрећући Је стално, да би наЈзад нашло положај у коме ће ЈоЈ се лутка наЈвише свиђати. Жеља уметника немог филма Је била племенита приказати човека онаквог какав Је у стварности. На филму он Је ћутао требало Је преиаћи начин да проговори и то Је решеио оним што ми данас тако често називамо Јевтиним ефектима немог филма. То су била само изражајна средства, форма Једне нове уметности чији Је први задатак био приближити „мутааог“ човека с биоскопског платна правом човеку, коЈи га је пооматрао, чиЈе Је усне гледао како се мичу, без да изговоре ма и Једну реч а ипак му се толико пута учинило да их чуЈе. Они су ту били неопходни, без н.их филм ниЈе могао да живи, био Је неЈасан, неприступачан. Они су били његов саставни део, давали су му живот као што сликар бојом даЈе живот своЈоЈ слици. И самим тим што су они били саставни део филма, они нису стрчали, нису се издваЈали из општег ефекта целог филма. Импресија Је била плод снажних епизода и целокупне драме филма и она Је била изазвана добро.м глумом, динамичношћу и интересантношћу садржаЈа, неочекиваним заплетима, логичним хепи-ендом или неминовном несрећом. Биоскопске сале су сталио биле пуне свет Је желео да гледа филмове. Мењали су се жанрови, теме, правци. али Још све то није било исцрпљено. НиЈе се залазило у дубину живота, кису се тражили ооциЈални и економски проблеми, коЈих Је у то доба било тако кшого да се реше, односно да се покуша са решавањем на филму, Иако се филм сматрао више за забаву, ипак су масе у себи, као и они коЈи су га стварали, мислиле о томе колико им оц може помоћи у изношењу њиховог живота на биоскопском платну. Таl тренутак Је ускоро дошао и с њим се јавио први филмски ефекат. То је била појава класичног дела немог филма АЈзенштајнове „Крстарице Потемкин“, ко.ја Је, поред оног новог што је поиказивала, донела са собом и огромне могућности утицаја на историју филма. То гени Јално дело наЈпотпуније Је ~илустровало теориЈу Пудокииове монтаже, и оно ,1е било модел мз коЈег су Роцер и други енглески режисери документарци, црпили њихова прва учења у филмској техници” (Роџер Манвел; ~Филм“). Истинит живот једне велике револмииlе. о коЈој су се причале саме лажи и погрде ка Ззпаду, а коЈу су обични људи жудели да упознају, да је виде приказан Је на филму и с једном компонентом филма сиониран ефектима Аlзенштаlнове монтаже на чувеиим Одеским степеницама ефектима који су изражавали дивљаштво побећених, њихову грозну нечовечност и страдање Iедног лела народа на ко*е се њихов бес сручио Све 'е то бн"о п>'нказано тзв. „брзом монтажом" (као и неке друге сцене, рецимо метафорична монтажа крстарице Потемкин, односно њених точкова и лииа морнара), роћеном на тлу СССР-а, коЈа Је изражавала „грозничћви замах револуционарног темперамен-

та‘‘ (Балаш: ..Филмска култура“) и која кије била празна формалност „Фокс“ новости или уобичајена баналност импровизираних аутомобилских судара. То је било најреволуционарније дело филмске уметности немог филма, почетак новог доба „за монтажу“, доба у којем Је монтажа „проговорила". Филм Је добио Још Једно чуло, које Је, додуше, имао и пре, али чија се вредност, права намена Још ниЈе довољно знала. Оно се Јавило тамо, где се родила и нова уметност —' содиЈалистичка уметност и оно Је произвело први истински ефекат, прву велику и никад не изгубљ.ену импресију јер Је говорило о животу онаквом, о каквом су жудели милиони људи, а не Натан БраЈ|а Варнер или Вилиам Фокс. Међутим, то Је била само логична последица нове друштвене стварности. у којоЈ су филм?ки ствараоци тражили специфичне форме да изразе нову ствариост, пуну живота и садржаја, онако како би најбоље одговарала, и да она формама буде адекватна њиховим мислима о новом животу и да живот, уобличе« у Једну нову уметничку форму, како стари кога су се Још добро сећали тако и ново настали, буде потпуни одраз њихових осећања љубави према ономе што су волели и мржње према ономе што им Је ту љубав ускраћивало. Онакви ефекти какви су у своЈе време произвели филмови „Крстарица Потеикин“. „Генерална линиЈа“, „Дезертер“ и други могли су се Јавити само зато што су они били плод Једне племените тежње приказати човека који Је у новом друштву добио место достоЈно његових напора и љубави према земљи, човека, кога су ствараоци филма бескрајно волели. Ускоро су почелп да се јављају први покушаји подражавања АЈзенштаЈна, Пудовкина и других коЈи су успешно ишли њиховим путем и таман кад се мислило да Је нема уметност проговорила она Је поново умукла. Јавио се звук хоЈи Је са собом донео и прве филмске „ефекте“. Пређимо преко првих неколико година примитивизма, лутања и очаЈа. Филм Је опет постао лутка, али сад у рукама филмских магната коЈи су успешно ишли њиховим путем и таман кад се мислило да Је нема уметност проговорила ока Је поново умукла. Јавио се звук коЈи Је са собом донео и прве филмске „ефекте“. Пређимо преко првих неколико година при\пгтивизма, лутања и очаЈа. Филм Је опет постао лутка, али сад у рукама филмских магната који су његову нову в.редност мислим финанснску наслућивали и зато Је могао Један фмлмсхи магнат у интервЈуу са познатим филмским новинаром Александром Арнуон да потсмешљнво изЈави; „Када дете има лутку, па му отац и маЈка купе другу лутку коЈа говори, тате и маме. лшслите ли ви да ће оно оставити ову па се играти са старом? Масе су исто као и деца, ми смо им дали нову играчку и с немим филмо®* Је свршеко!...“ Неколико се година приказивала лутка коЈа говори или боље рећи кажо пева, Јер су се снимали наЈвишо музггчки филмови. То Је било доба када Је звук на филму био Једини ефекат и баш зато што Је био само то, он ниЈе имао никакву уметничку вредност, Јер Јв ту био себе ради, само да се слуша као грамофонска плоча. Све Је било подређено звуку. само Је он посто Јао и само су се њему људи дивили. Но, и те су годике забаве прошле и звук Је убрзо добио своЈу праву намену, а филм Је поново проговорио, сад потпуно природно и истинито. 1930 године свет Је видео моћно дејство звука у Левис Милстоновом пацифнстичком филму „На западу ништа ново“ (Ал квуит он тхе Вестерн Фрокг“), у којем Је „права“ грмљавина топово и митраљеза дочаравала слику Једне велике ратне битке. То Је Једао велико филмско дело, коЈе Је произвело огромну импресиЈу на гледаоце са саојим никад незаборавним, правим, истинским ефектима монтаже, режнЈе, борбе звукова, а нарочито камере Са виталношћу коЈа зачуђуЈе, ока Јури од рова до рова, прати воЈнике у њиховом Јуришу. иде преко унакажених лешева даЈући верну слиху ратног рнтма. Многи су покушали да направе нешто сличпо са камером у дсж;нијим филмовима али то нико чиЈе више услео. Тек сада кад смо бацили Један ретроспективан поглед на развоЈ филма, можемо да се вратимо на наслов овог погледа. поставимо нека питања. Какзд свв могу бити ефекти? Кад се могу употребити, а кад не? Шта проузрокујв Јлвљање ,ефеката“ и о данашњим ефектима у совЈетским филмовима. Ефекти као и „ефекти“ могу бити: режи Је. монтаже, глуме, музиасе, сценографиЈе, шумова, дијалога, камере, светлч дакле свих оних коипонената од којих се ствара Један филм. Почетак огледа „Ноћ“.. . итд. може да послужи као пример за синтезу неколико сфеката (режије, глуме, светла) који ће, сви тако сЈедињени, произвести на гледаоце импресиЈу, срачунату на то да каже како ће живот детета коЈе ће се сад родитн, бити тежак пун тешкоћа, борби и страха као и ноћ кад се родило. Ма да Је то ефекат, који жели преко спољашњих, видних — у овом случају непогоде да верно прикаже унутрашњи, за нас ненилљкви живот Једне