Студент

жене у тренуцима који су, можда, за шу најтежи, за нас невидљиви живот Јсдне ипак су они доста устаљени и шаблонизирани, као и сцене разних погреба, са тужном јесењом сликом гробља црним облацима, кишом, голим дрвећем и земљом пуном баруштина. Ма како ти ефекти деловали и нереално. они су ипак веК добили своја значења у филмсхој енциклопедији и деловало би доста нескладно кад 6и у таквим сценама дан био приказиван као светао, пун белих облака Ј1 сунца, иако то може да буде потпуно реално, јер људи се рађаЈу и умиру и кад Је такав дан. И зато се такве сцене допуштаЈу Јер изазиваЈу одређени жељени ефекат, иначе, у обрнутом случаЈу би деловале, као мало слово на почетку реченице, као на пример у сцени из „Барба Жвана“ кад Жване ослободивши се заробљеништва, бежи сав срећан док га изнад њега црни облаци натмурено гледа Ју. Слично томе, али са дубљим значењем црних облака, коЈи више од Две трећЈота испуњавају калар, имамо у Фордовом филму „Плодови гнева“ (-Тхе Грапес оф Вратх“). Млади Том Јоад се у даљини губи, види се само његова силуета како ]е притискују страшни црни облаци. Он одлази некуда. Куда? на то Форд Јшје одговорио, иако је Штајнбек на краЈу своЈе књиге друкчиЈе мислио. То Је чисто филмски ефекат. који са.м за себе нешто значи и коЈи Је морао изићи из онакве режиске концепције какву Је Форд дао, али који, ако се пореди са књигом, добија сасвим други смисао далеко од правог. Као још Један пример за чисто филмске ефекте, могу да нам послуже сцене балета „Црвене ципелице“ из истоименог енглеског филма. Дивне боје, лепршасте свиленв хаљЈоте, чудан амбиЈент, фантастичан космос; девоЈка коЈа лети, нестаЈе као облак и као облак се поЈављуЈе. Бајка. . Тако нешто Је немогуђв видети У позоришту, то може само филм да пружи и да своју публику задиви. Ту Је филмска техника била главни чинилац коЈи 1е дао Један диван ефекат и публици пр>Жио забаву и ггриЈатно задовол>ство у гледању фино замишљеног балета и елушан,у музлке, која Је са своје стране још више дочаравала живе слике Андерсенове баЈке пренесене на филм. диван пример за ефекат музике може да послужи одличан енглески филм ..Кратак сусрет“ („Бриеф Енкгбунтер“) у коме се Једина музика звуци Разсмањиновог концерта за клавир и оркестар хармонично спаЈаЈу и константно повећаваЈу унутрашњи психолошки заплет Целие Јохнсон и њеног пркјатеља младог доктора. Истн Д. Лиенов филм може да послужи и за пркмер монтаже звука тутњаве брзог воза коЈи овде има психолошко значењо, доста симболично изражеио и слично Реноаровом „Звер човеку“ („Ла Бете Имен“). Данас су доста модерни ефекти коЈи се постижу исговременлм акцентом монтажс тЈ. наглим преласком од општег плана на гро план са тонским акцентом монтаже, тј. наглим преласком од општег плана на .гро план са тонским акцентом, коЈи је обично пре неки шум него музика („Грађанин Кен . „Песма мртвим љубавницима“ и други). Глумац Спенсер Траси у филму „Седми крст“ може да послужи као пример глуме која импресиЈу гледаоца изазива сво Јом одличном и темељито простудираном улогом, коЈа ствара лик кроз Једва при.метну или необично верну мимику лица, погледа очиЈу и финих и изражаЈних гестова тела. Реч ј6 код њега мање важан изражаЈни глумачки елеменат и она )е употребљена само тамо где има пуну драматурушку функцију, Вратимо се на другу „Ноћ. ..“ итд. То Је почетак Велсовог „Грађанина Кена“ (Цитизен'Кане“), коЈи претставља право детиње играње са изражајним средствима филма. И онаЈ огромни гро план усни. можда наЈвеђи што Је икада филмска камера направила, и онај фар што иде уз саме рсшетке замка. и кадар са расплинутим и пијаним фигурама и женом у белом мантилу и пад кугле, и музика коЈа са своЈе стране Још више даЈе тон тајанствености све то даЈе Један# велики ефекат“, леп и незабораван по своЈоЈ замисли фантазији. И та] „ефекат" и многи" други у том филму ако не изгубимо из вида његов стил, немаЈу неку дубљу позадику, Јер су се Јавили као продукт необузданог филмског снобизма разметљгпзости Велесовог знања, културе и талента. Они нам нису имали што да сакрију, осим да Још више појачају оно што Је режисер хтео да нам каже. Иако Јв каткад падао у површан формализам (сцена с огледалима) ипак су сви они допустљиви, Јер су произилазили из самог стила и композиције филма и његове зкеље да створи супер модеран филм. да ефекат може да пређе у „ефекат- ако се често употребљава, може да нам послуже за пример совјетски филмови. Шта нам се не свиђа у совјетским филмпвимаТ данас после неколико година гледања многоброЈних совјетских филмова, можемо дати сУд о њима ко]и се неђе заснивати на огромном одушевљењу за филмове коЈе пре рата нисмо гледали и за њихов садржаЈ. Имали смо могуђнссти да ва ових пет годика пратимо развој совјетског филма, па не само за тих пет година већ и више, Јер смо гледали много њих које Је совЈетски гледалац одавно

видео. Незаборавни ће остати утисци са гледања првих њихових филмова, Јер смо гледали Једну уметност нову, блиску нама. Али то ново, коЈе нас Је тако много одушевљавало и заносило у првим данима гледања није дуго трајало. СовЈетски филм приказивао Је нови живот за нас: непознат, чудан, срећан и вољен од оних коЈи га граде. На екрану смо гледали совјетске људе гледали смо нас; на њима смо видели црте коЈе су сличне нашим; осећали смо њихову душу која се НиЈе много разликовала од наше; њихови животни циљеви били су исти као и наши пред нама, на екрану, људи из народа, прости, обични совјетски људи чинили су садржај филма којег смо гледали. Изнад свега садржај њихових филмова нас Је одушевљавао. То су за нас били ефекти. Али ниЈе дуго морало проћи па да увидимо да начин на коЈи су они свој живот приказивали има нешто „исто“ што се провлачи у сваком филму, што даЈе шаблон. Сваки њихов филм има исти завршетак, коЈи се огледа у Јуришу и победи совЈетских војника на фронту; у весељу и клицању Стаљину; у савлађивању нечег несавладљивог; у говорима руководилаиа и масе; у кулама Кремља коЈе се виде чак из Пармза, итд. Колиго су шаблонизирана финала њихових фшгмова може се наЈбоље видети из „Руског питања“. У позоришном комаду Симонова свршетак Је сасвим друкчији од свршетка на филму. Сећамо се оних многоброЈних Американаца са шареним машнама и белим кошуљама како кличу Смиту, коЈи сав у руском темпераменту говори о садашњоЈ трулоЈ Америци и Америци Линколна и Рузвелта. Али се не сећамо такве сцене када смо Смита гледали у Лозоришту Смита упропашћеног, борбеног и напуштеног. Обавезно Је да протагонисти буду ружни, са грубим неисклесаним цртама лица: интелектуалци лепи, озбиљни са малим црким брчићима; научници са огромном брадом а доктори с наочарима; „доброћудни 11 људи дебели високи“ реакционари углађени, лепо обучени са увек везаном машном; „прости“ из народа са раздрљеном кошуллм, невезаним опасачем и косом коЈа пада на очи. Да би Јунак био стварно човек из народа неопходно Је да стално пљуЈе, шмрче и слине брише рукавом. Неопходаи Је казачок свуда, па макар га и људи са вештачким ногама играли („Повест о правом човеку“ у књизи се игра валцер). У оваком кадру се мора видети слика Лењина и Стаљина па макар се и тачка скимања у ЈедноЈ истој просториЈи стално мењала („У име живота“). Обапезно Је да се љубав прикаже наивно и невино као да није руски темпераменат познат иностраном гледаоцу. Аљкавост, претенциозна шминка, неукусне шпице, непотребни писани текстови, очевидност атељеа и слаба техника, коЈа жаткада потсећа на филмове снимљене у доба стаклених атељеа Је врло честа одлика многих совЈетских филмова. ПсихологиЈе личности нема па макар се филм правио према скоро чисто психолошком делу („Повест о правом човеку“). и много чега другог много шаблона и наметљиве познате тенденциозности и неубедљиве пропаганде („Дело Артомонових" краЈ). У свим тим спеиама ефекти су прешли у „ефекте“. Нас наЈвише интересуЈу недопустљиви ефекти и њихова намена која се састоЈи у бекству из стварности. Први „ефекат“ тзв. „спољни“ Је у самом наслову филма, коЈи мора бити такав да сво Јом необичношћу и упадљи.вошћу привуче масе да се заинтересуЈу, а заинтересовати се значи купити улазницу на биоскопско) благаЈни. И зато се приступа измишљавању наЈнереалниЈих наслова, коЈи каткада немаЈу апсолутно никакву везу са садржаЈем филма, сем са групом људи специЈално одређенсии за таЈ посао. „Ускрс у Јулу“, „Рупа у зиду“. „Зов крви“, „Љубавници у вагону за спавање“, „Крвава љУбав“ и наЈновиЈа Риселова комедиЈа -Невеста за продаЈу" („Бриде фор Сале“) Јесу наслови неколико старих и нових филмова, чиЈа глупост не иде даље од исте особине тих филмова. Стварност се у филму не сме приказивати Јер приказивати Је значи мислити на њу, а људи не треба да мисле па њу. То ће се наЈбоље постићи садржаЈем филма. коЈи требз да буде пун таЈанствепости, пун мистерија, убистава, крви, нагих женских ногу, прељуба и временских непогода У њему ће лудаци да даве невине девоЈке, гангстери да буду галантни љубавници и храбре убице, свештеници да лече народ и говоре о другом свету, а интелектуалии да беже из овог свста у далеке крајеве, као Сомерсет Наугхамов Јунак из књиге. и филма „Оштрица бриЈача“. То ћв бити „ефекти“ коЈи ће људску душу избудити, Јер она не може остати мирна при гледању крви, унакажених људских лица, убистава са наЈразличитиЈим оружЈима и мучења жртава разних психопата Они ће деловати на наша осећања али ће убрзо нестати, као и сваки други „ефекти“ неке уметности коЈа се ослања Једино на њима, непозезаним за стварност, за саму идеЈиост свог дела. Они неће деловати на разум и нећемо их моћи схватити као стварно нешто што п >стоЈи, самим тим што не постоЈе Како може разум да схвати Жан Коктоов филм „Лепотица и Звер“ („Ла Бел е ла бет“.) у коме Лепотипа воли грозну звер, коЈа пати исто као и човек, „Људски“, а истовремено ждере жисе животиње. „Ефекти“ су намењени да сакриЈу истину, да лаж уоквире у уметност и да прикажу оно што не постоји; камењени су на обману, плиткост садржаЈа и банал-

ност, на површно задовољење мзса и сакривање лица владајућв класе; на одвлачење пажње маса од њених проблема и патњи коЈе им чине они коЈи у њено име владају. Немогуће постаје могуће захваљуЈући њима. Све се то постиже „ефектима“: тужном и нежном музиком коЈа као да плаче („Зашто смо се срели“), или класичном музиком коЈу свира краљевска лондонска филхармониЈа и одлична пијанисткиња („Седми вео"), или маЈсторском режиЈвм Хитхока и глумом И. Бергман и Шарл БоаЈе („Плинско светло“) или Жак Превертски диЈалозима за „Децу раја“, или детаљима и камером у Цукуровом напетом филму „Лице Једне женв“, или Дививиеровши триксљима у „Шено друго лице“. у свим тим филмовима разуме се, и у многим другим доминантна Је безидеЈност садржаЈа која се жели на сваки начин не само сакрити него и приказати као да ниЈе таква. И зато се приступа проналажењу свих могућих ефеката који ће покушати да публику заинтересуЈу бар заинтересуЈу само за њих који ће поступке Јунака некако покушати да оправдаЈу а радњу учине могућном. И зато се ангажовати глумци са наЈвећим умегничким, квалитетима, наЈбољи режисери, већ прослављени са своЈим „цакама", а камермани, са њиховим. Наћи ће се композитор да искомпонуЈе * нови сладуњави шлагер. сценограф да направи „истинску" џунглу У атељеу, а реквизитер да иабави „неукроћене" тигрове из неког великог циркуса. Кроз неколико месеци, кад буде готов филм, публика ће плакати и патити заЈедно са И. Вергман („Плинско светло“) или Анн Тоод у Комптоновом „Седмом велу“; дрхтаће пред „шта ће бити“ са малим, коЈи Јури са побеонелим коњима и ујаком право у ледену реку, а кога излечена лепотица жели на сваки начин да спасе („Лице Једне Жене“). Публика ће бити филмом понесена, гледаће га са наЈвећим интересовањем „ући“ ће у платно и живеће заЈедно са Јунацима фклма. Али нећв потрајати дуго после филма и она ће осетити у додиру са истином коЈа Је свуда око ње и своЈим животом колико Је све оно било и лажно до сржи. Но, за нас се ти филмови не праве и ми их као такве гледамо. Они се тграве за оне чиЈи се живот у основи разликуЈе од нашег и који они треба да забораве. Он ће сс тешко заборавити ако филм не буде без „ефеката“ који су најпозванији да то учине. „Ефекти“ су потребни и стота да би се унело нешто ново у приказивању већ хиљаду пута приказаних авантура са Дивљег запада, пустоловина разцих краљева гангстера и неких потресвих љубавних келодрама. Шта 6и било кад би, рецимо амерички гледалац стално гледао Један исти начин ћриказивања жанра филмова са Вилд Веста. Спгурно да би се онда филмски продуценти мало забринули за њихове финансије. И због тога се приступа чак и у каубоЈским филмовима, коЈе смо навикли на Један специЈалан начин да гледамо, „ефектима" психоанализе или ангажовању наЈбољих режисера за стварање нових „цака“, коЈи ћв сасвим Један иови ефекат произвести („МоЈа драга Клемснтина“); пристЈпа се тражењу лепотица коЈе каткада натграве толики „ефекат“, као рецимо атомска бомба, и због тога добиЈу и сличан епитет кео Рита ХаЈворт „атомска лепотица“. Мећутим, ниЈе Риха ХаЈворт направила „ефекат“, већ моћна реклама РЦО-а Јер Је Рита посто Јала и била исто толико лепа као данас Још пре осам или десет година. Али ипак нас њихови филмови доста често одушсвљавају бар за оних два сата док их гледамо. Они добро знаЈу с чиме ће се импресиЈа изазвати то су шихови тзв. „чисти“ филмови (не „чисти“ у оном смислу авангардистичких апстрактних филмова, већ у техничком погледу и у погледу већ готове форме, реализациЈе филма) у којима гша и добре глуме, и музике, и коректне фотографиЈе, одличне технике, расГуће динамичности и добро конструисаних заплета. Ту има ненадмашиих реквизитерских минуциозности (пр. Јоадова кућа у „Плодови гнева" или продавница у „Мочвари"), дт.вно пронаћених пеЈзажа, дуго тражених и пронађенмх типова ту има доста ствари које наш филм може да научи, сем Једног бег од стварности. У стварности су наши сфекти, о којима сам жцвот говори и који, да би били стварно велики и лепи, треба их само пронаћи, одвоЈити их од масе, издвоЈити један коЈи ће снажниЈе и убедљивије говорити него много и много других лажних ефеката. Наша стварност то Је већ Један велики ефекат, коЈи ће дубоко импресионирати иностраног гледаоца када Је види на биоскопском платну —ако форма, тј. филм буде исто толико лепа као и њен садржаЈ. Наши сфекти то су напори и успеси радника по фабрикама џ селима на давању свог новог социЈалистичког лика; то су универзитети и школе из к*Јих ћс изићи млади људи да сво.Ју земљу још више обогате науком и културом. О њима ће наш филм говорити, о души нове земље и нових људи. Он ће ; као и свака друга права уметност, да „обогаћуЈе свест друштвеног човека и да Јој даЈе одређени смер“ како Је некад рекао Плеханов. А таЈ смер за нас Је смер ка изградњи нсвог друштвеног поретка, према коме Је наш народ већ показао огромну љубав.

В. МоЈсиловић

* Предавање одржано у Клубу младих писаца Београдског утшверзитета 4-У-1950 год.

Друштвени уговор и о пореклу неједнакости мећу људима

ЖАН-ЖАК РУСО;

Издавачрсо предузеће „Просвета” је у својој серији научних књига издала ова два чувена дела великог француског писца Жан-Жак Русоа. једног од класичара теорије демократије. Од ова два дела Русоа далеко је важнији „Друштвени уговор”. дело које је извршило веома велики утицај на теорију о држави, и специјално о демократији. За нашу јавноот, и нарочито за младе правнике, неопходна је потреба да се овако у потпуности упознају са класичним делима о држави и праву и са разним политичким теориЈема. Ово издање Русовљевог „Друштвеног уговора” је зато дошло У прави тренутак. Надати се да ће и ,Јlросвета”, а и друга издавачха лредузећа, и посебно „Архив за правне и друштвене науке”, наставити с издавањем ових класичних дела и тако омогућити нашим људима да постану заиста самостални, свестрано образовани радници на изградњи државе и права. људи са широким видиком и солидним знањем. Занимљиво је у вези с тим истаћи да је српски превод „Друштвеног уговора” (и то релативно врло добар превод) изишао још пре пола века доказ да Је интерес и потреба за превођењем Русоа постојала још онда. „Друштвени утовор” Је круна и највиши домет природноправне теорије о држави, теорије коју је револуционарна буржоазија преузела од стаРе античке и фсудалне мисли и прилагодила је својим револуционарним потребама, учинивши од ње моћно оружје за рушење феудалне државе и феудалног поретка. који је кочио даљи друштвени напредак. Дело је изишло 1762, уг очи највеће буржоаске револуције Француоке револуције од 1789 г. Оно јв као у жижи скупило у себи све захтеве буржоазије у погледу рушења старе феудалне, ауторитарнв државе и стварања нове, буржовске. демократске државе. Сам назив дела изражава основру суштину те нове државе коЈу Трбба створити, рационалне, наЈбоља државе, и истовремено основну идеју демократије уопште дРжава не сме бити ништа друто ло творевипа свих својих грађана, творевина друштва уговор међу свим члановима друштва заснован на њиховој слободној вољи и заједшп ким интересима. Тај основни мотив Русовљевог дела, изражен и у наслову. био је главна парола буржазије у борби за свргавање старог и успостављање новог у друштву и држави. Насупрот једној држави која ]е претстављала апарат за насиље уперен против народа, против маса, Русо покушава да открије принциџе на којима може бити конструисана држаза која ће бити оруђе народа ради заштите његових сопствених интереса. И будући да је држава апарат за насиље, апарат власти. који је самим тим неспојив са слободом поЈединца, проблем изгледа нерешив. Русо га, међутим, бар привидно, решава. Решење се састоЈи у томв да државу треба организовати тако да у њој влада воља свих, сагласност свих грађана чузена „општа воља”. У таквој држави, сваки грађанин, покоравајући се државној власти. тј. огшггоЈ вољи, уствари ће се покоравати самом себи, пошто Је његова воља идентична с општом вол>ом. пошто без његове воље нема опште воље. Но Русо Је сувише реалиста а да не види како таква држава не може да постоји у реалном друштву, и, чак како она не би имала никакву функцију у таквом друштву, Јер ако сви грађани имају исту вољу, онда нема ни потребе за једним апаратом за насиље државом. Зато Русо мора да одустане од своје тезе да у држави има да влада општа воља, јер увиђа да Је она

неостварљива. и задовољава се тиме да у држави треба да влада ве _ ћина над мањкном. Узулад Русо покушава да докаже да је воља већине уствари општа воља. Он то не успева и због тога је био много критикован. Али баш та његова слабост претставља његову главну заслугу та слабост је доказ ?у совљевог реализма и, истовремен*, она претставља темељ режима демократије. тј. владе већине. Јер доклегод постоји држава, тај аларат за наоиље. значи да постоји подела у друштву на класе или групе које немају исте интересе или. бар, исту вест о заједничким интересима. Јер иначе држава не би ни посто Јала. И наЈвише што се може тражити од државе с реалног гледишта. то Је да у шоЈ већттна угњетава државним апаратом мањину, а не обрнуто. Ту идеЈу владе већине, идеју суверенитета народа, идеЈу да држава треба да буде оруђе већине снажно Је подвукао Русо, дао ЈоЈ нову подлогу, нове аргументе и учинио је дефинитивном тековином културног човечанства. У томе Је његова непролазна заслуга. Русо Је био генијалан самоук, велики инспиратор идеја, имагинативан дух, не хладан, педантан систематичар. Он ниЈе писао тракгат о држави у коме би се трудио да све идеЈе до краја разјасни, усклади. избегне противречност итд., на манир немачких професора. Његово дело личи на бачену ракету, која букти и распада се у сво Јој сопственој ватри. Отуд „Друштвени уговор” претставља малу књигу, у коЈоЈ Је саби Јено мноштво идеЈа, у коЈоЈ те идеЈе нису до краЈа домишљене, усклађене. у коЈоЈ има пуно противречности, недовршености.

Ништа лакше зато негр критиковзти Русоа и указивати на његове противречности и недоследности. Ствар коју су с радошћу чинили филистри. Али с тог гледишта критиковати Русоа било би неправда према њему. Оно што је у Русоу генијално, то је Јасно, то Јасно светли у његовоЈ књизи, и то је запазир обЈективни суд поколења. суд коЈи се не вара. А то Је велики принцип поштовања човека, његове слободе и његовог људског достојанства, о* суда насиља. афирмациЈа демократског начела у држави. Русо Је био најконцентрисаниЈи израз револуционарне буржоазиЈе. И било би неоправдано тражити од његовог дела да не буде противречна кад Је оно изражавало (и ниЈе могло ништа друго ни изражавати) идеологију буржоазиЈе, па према томе и све њене противречности условљене самим класним положаЈем буржоазије, класе коЈа Је била револуционарна. али коЈа ниЈе могла бити ДР краја револуционарна. Уосталом, Русо већ започиње и критику буржоазиЈе, бар унеколико. бар са ситнобуржоаског гледишта. Но, све ће се то видети из самог дела, коЈе Је писао млад човек, претставник Једне младе. револуционарне класе, за младе, смеле људе, људе коЈи су хтели да граде ново, боље. праведниЈе друштво. И зато ће то Дело увек бити драго свим младим и смелиЈт градитељима нових, бољих друштава.

Др Радомир Лукић

УТИСЦИ СА ФЕСТИВАЛА

О неким појавама у стваралаштву младих писаца

Фестивалске књижевне вечери одржане су у оквиру смотре културно-уметничког рада студената Београдског универзитета и имале су за циљ да репрезентују најбоља књижввна постигнућа студенатаписаца. Временска ограниченост није дозвољавала шири наступ многих почетника чији радови имају зрелије квалитете. По општем утиску вече поезије је било знатно успешније од вечери прозе. Оно је дало много више новина од вечери прозе, али је и избацило на површину и неколико важнијих проблема. Док су писци прозаисти, мање више и даљв остали на ратној тематици, понирући све дубље у елементе НОБ-а, дотле пеоници захватају савременије теме, улазе у оквир социјалистичке изградње и труде се да је још верније одразе. Општа је констатација да је круг мотива у поезији знатно шири, да је постигнут известан напредак у формално садржајном погледу. Славко Вукосављевић и Слободан Марковић преко поема захватају сложеније процесе борбе и изградње. Поема „Кадињача**, награђена првом наградом, карактеристичан је пример Вукосављевићевог напретка. Он је дао једно зрелије остварење пуно верних исечака из живота и херојске трагедије Ужичког батаљона. Нарочито Је уочљива упрошћеност израза: способност да се са мало речи да много грађе и да св путем вешто ухваћених детаља пређе на типично уопштавање. „Девојка са далеког раскршћа” Слободана Марковића има надахнућа, живости, сликовитости, али ширину епских захвата (као својство поеме) потискују у страну лирски мо-

менти којима недостаЈе органска повезаност. Код осталих се осећа тежња за стицање свог израза, ма да Је, уопште узевши, оно што су дали вишв напор него остварење, бар у односу на постављене потребе. Овог пута ћемо се задржати на извесним поЈавама чиЈе се отклањање намеће као нужно за даљи рад. Пре свега, као што је напред напоменуто, немогуће Је на основу самог квалитета фестивалских радова донети одређениЈи суд. Овде се говори о неким важнијим, уочљивијим, коЈе су кочница у раду младих писаца. Прва појава, коЈа је наЈважнија, јесте недостатак пуног надахнућа за мотиве из савременог живота. Сви млади писци Јасно знаЈу о чему треба писати, они уочаваЈу проблеме, али код уметничке обраде свега тога запињу већ на првим корацима. Слике које они даЈу често нису типични исечци, а став писца према величини социЈалистичке изградње изгледа фразерски и површан. Тако, на пр., В. Вуковић у песми „За младића из мог села“, тежећи да прикаже величину жртве коЈу су младићи из његовог села дали у рату, каже: „Пали су за земљу и за њену младост, За пламен црвеног сунца на видику За нове изградње, пионира радост и за песму рада на сваком кубику.“ Зар се оваквим реторичким фразама може осветлити херојска трагедиЈа палих бораца? Звук речи и површан општи суд не смеју да воде и удаљаваЈу младог писца од хватања у коштац са Једним овако озбиљним мотивом који захтева

много више непосредности и емоције. Слична појава се може уочити и код П. Броза у песми „Партиска кн»ижица“. „То није просто црвена хартија која се чува брижљиво и пази То је наша савјест коју води Партија на овој великој стази". Ово није ништа друго до поезија „општих <Јсећања“ о којој је досада толико писано да је просто неразумљиво како то да је млади писци још увек сервирају, када су и сами свесни н>ених недостатака. Од овога болују и многе песме И. Ивањија, В. Поповића, 3. Поповића. Све ово доказује да већини младих песника недостаје непосредност израза и брижљив одиос одабирања убедљивих, стварно проживљених и уметнички интерпретираних доживљаја. Друга ствар, која пада у очи, је траг површне идилизације стварности. Потпуно је разумљиво одушевљавање за многе нове појавс у нашем животу, разумљива је и радост због радних победа, али је неразумљив став писца према уметничком обликовању свега тога. Добија се утисак да млади писци живот око себе најчешће посматрају из канцеларије, из радне собе и да се тек у моменту писања сете да треба да се одушевљавају, да се радују, па често и понеке лепе замисли и мотиве упропасте неком накаламљеном фразом срачунатом на ефекат. На пример, у песми „Снови и баЈонет“ И, Ивањија, и поред местимично топлих и убедљивих акцената, можда из тежње за што већом оригиналношћу, има много идилизаторског, наивно и неубедљиво датог:

„Стигли су другови у аутомобилу, чланови политбироа ’ мога тела.. или: „Срце је у црвеној униформи орден љубави му виси око врата...“ Миого идилизаторског има и у песмама Васе Поповића, премда су неке његове песме верна, реална слика борбе око стварања радних задруга у Срему. У песмама Ђорђа Радишића има много апстрахованог и ваздушастог, ма како поема била проткана утанчаношћу израза и лепим акцентима. „А друг ми је Јутјјос, кад Је дан свануо унио у груди ласте и свирале...“ Поред ове опште слабости, песме Ђ. Радишића имају још многа негативна својства. Код њега се могу наћи риме као „свирале“ „разбуктале“ и „завртао“ „разбуктао“ (у песми „Пролећње слутње“). Тражењб финијих уметничких израза не сме младог писца одвести у потпуно апстраховање реалног света. Права поезија је увек Јасна и непосердна. Често у тежњи за што већом искреношћу, млади песници оду у другу крајност, наиме кроз извесне, често нетипичне догађаје изражавају своЈ болећиви однос према животу. Ово Је нарочито карактеристично за Д. Грбића, коЈи у песми „Мотив са Пека“ има и оваквих строфа; „И шта је лето? Прошле три акциЈе. Ја сам их протумарао по граду и мислио сам да Је најдмвниЈе, бити благ ко небо, а волети бригаду.“ Иако многе Грбићеве песме имаЈу врло лепих и убедљивих акцената

и делују као искрвна надахнута остварења, једна оваква строфа, као и многе друге, не фужа најлепугу слику о младом песнику нашег доба који је стварни учесник у гигантским борбамц, Овакве строфе никако не мобилишу и не покрећу. Оне могу само да разнвже и да обесхрабре. Честа је и појава некритичности и нескромности код многих младих песника. (Тако, на пр., јјз једној књижевној вечери, одржаној прошле године на Природно-математичком факултету, Драгослав Грбић после благонаклоне критике, демонстративно је напустио салу уз општи протест посетилаца). Некритички однос се често одражава и на саме радове младих писаца. Нарочито на њихову формалну страну. Пример неспретног римовања нијв карактеристичан само за Радишића, а недовољно неговање песничког израза карактеристично је скоро за свс. Нарочито јо уочљива оскудица у богатству речи, боље рећи у недовољном коришћењу богатства и лепоте нашег језика. Мало је младих песника за које се може рећи да им је рсчник богат и да им је форма на висини замисли. Све ово треба да упути на брижљивији рад и на критичнији однос према својим остварењима. Ово нвколико напомена у вези са утисцима са фестивалских књижевних вечери, првенствено вечери поезије, треба схватити као прилог дискусији о најнажнијим проблемима стваралаштва младих писаца. Нема сумње да оваквих проблема има још много више и зато се младим писцима нужно намеће дубље размишљање о њима.

Љ. Станојсвић

Памтим наше јутро

Песма награђена на конкурсу Клуба младих писаца Београдског универзитета. Тек се жал овије лаком ицмаглицом и песак зашумп испод иогу босих, стала је крај мене девојка са траком са зором, са сунцем сплетеним у коси. Јутро је широке зраке разтранало море н стене спаја румен боја п по лицу њеном пада трумен која трумен од сунца што се разгранало Памтим речп њене обеспе и мпле и увојке влажне, плаве, разасуте и сваки дамар те брзе минуте кад сусретох очи Дубровчанке Весне. Памтим снажни замах весала широких, крилату барку и срме и дрхтај што скрену рукуницу крме кад је волим, волим... мепи прошаптала. Здравице праскаве, прошек, њен смех тласни, лутања наша обалом у двоје, стазе осеичане, шапутаво борје памтпм у себи као извор јасни! П желим, желим нек за часак заблиста како баршун песак под стопалом жеже, како рука руку тако лудо стеже да и облак тледа осмехнут на нас. И кад склопим очи, искрсне то јутро, као платно сјајно сунцем обрубљено на коме дочарах мило лице њено у њежној сенци раецветале брсне. И сањам, сањам н расипам речи, а реч што тече искре бризгајући тече за радост, за сусрет будући!

Златибор Поповић

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА КЛУБА МЛАДИХ ПИСАЦА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ПРИПОВЕТКЕ; Прва награда се не додељује. Две друге награде у износу од по б.ООо дип. додељују се: 1. Данилу Николићу за приловетку „Сјенице у липама“ и 2. Слободану Џунићу за приповетку „Њива у Рудин»у“. Додељује се друга награда од 5.000 динара Вукашину Ераковић' г за први део филмскогсценарија „Неоткупљиво племе". Додељује се друга награда од 5.000 динара Љубисаву Станојезићу за есеј „Реализам у поезнји Војислава Илића“. Додељује се трећа награда од 3.000 динара Момчилу Крковићу за есеј „Фома Гордјејев“. ПОЕЗИЈА; Три треће награде у износу од по 3.000 динара додељују се: 1. Златибору Поповићу за песме „Недоречена реч“ и „Памтим наше јутро“. 2. Воји Јелићу за прву песму из поеме „Мој друг“. 3. Бранимиру Живојиновићу за песме „Плава сенка“ и „Омладински дом“. За дечју поезију додељује се друга награда од 3.000 динара Воји Петровићу за песме „Шта се десило Сави“ и „Један дан са групом ђака из кружока природњака“. Додељује се трећа награда за дечју поезију Љубиши Ђокићу за песме „Шта бих за кога д«о“ и „Шта је лепше“ (1.000 динара.)