Студент

Прилог питању о интернацио нализму напредног покрета на Београдском универзитету

БОРБА ЗА ОДБРАНУ НЕЗАВИСНОСТИ ЗЕМЉЕ саставни део борбе за мир у свијету

Спроводећи линију наше Партије, друга Тита за стварање Јединства младе генерације, створена је априла 1938 године на Београдском универзитету Уједињена студентска омладина. На заједничком конгресу 30 студентских удружења донели су заједничку плдтформу по основним и студентским и опште политичким питањима. Овај Конгрес означава крупан догађај у даљем развитку напредног студентског покрета на Београдском универзитету. Стварањем Уједињене студентске омладине створен је овај фактор који је обезбеђивао пун успех борбе напредних студената за Аутономију универзитета, слободу и образовање, и даље, борбу за политичка и економска права наших радних људи, за одбрану националне независности и територијалног интегритета наше земље. Посебан значај стварања Уједињене студентске омладине састоји се и потврда правилности задатака које је наша Партија постављала пред Савезном комунистичком омладином и пред читавом младом генерацијом наше земље. Оцењујући постигнуте резултате на путу борбе напредних студената на Београдском универзитету за јединство својих редова, Иво-Лола Рибар је априла 1938 године писао: „Данашњи студентски покрет, покрет, сарадње и слоге студената у њиховим удружењима, која су остварила многе студентске захтеве, покрет јединства демократских студената у уједињеној студентској омладини, није израз више спонтаног бунта и општих политичких тежњи једне студентске авангарде данас, априла 1938 године, две године после великог штрајка, те прве општестудентске акције, имамо студентски покрет заиста омладински и културни... покрет кроз који једно похолење иде ка животу, на своме циљу, ка свесној служби народу, друштвеном задатку генерације коју зЛ>ћемо да створимо.” Велика улога наше Партије и друГа Тита састоји се, поред осталог у томе што је, генијално предвиђајући развој догађаја у свијету, успјела да оствари јединствени фронт наше младе генерације на челу са Савезом комунистичке омладине Југославије у том кратком периоду, као што је био период од 1937 године до напада фашистичких агресора на нашу земљу, Опасност за независност Југославије примакла се непосредно њенћм границама. У прогласу од марта 1938 године ЦК КПЈ позвао је све народе Југославије у борбу за одбрану земље, а противу политике реакционарне владе Стојадиновића која је нашу земљу гурала у пропаст, прогласи ЦК КПЈ од марта 1938 године. поводом аншлуса и од октобра 1938 године, поводом Минхена одиграли су значајну улогу за даљу мобилизацију студената Београдског универзитета у борби за одбрану земље, а против фашистичке агресије. Потребно је истаћи и огромну улогу коју је на том плану одиграло писмо ЦК СКОЈ-а младим комунистима од маја 1939 године у коме се у првом реду пред младим комунистима, поводом непосредне фашистичке опасности, поставља као основни задатак питање јединства напредне омладине наше земље: „Најгори непријатељ читавог радног и прогресивног човечанства најгори непријатељ младе генерације и њене будућности, налази се на границама Југославије. Одбити њихову најзеду, спречити да они потчине нашу земљу и све њене народе то значи за комунисте остати верни своме народу, чији су они најбољи синови, што значи за њих остати верни свом интернационализму који нам налаже да учинимо све за победу ствари слободе у свету, да учинимо све у борби против фашмзма, тог најгорег непријатеља радничке класе и читавог света. Зато је данас главни задатак целе комунмстичке и антмфашистичке олгдадине Југославије: „Ујединити све снаге младе генерације, све нефашистичке организације, ујединити омладину свих радних слојева и свих народности у нашој земљи, у борби за одбрану државне независности од опасности фашистичке агресије Немачке и Италије и потчггњавања Југославије њиховим циљевима.” У критичним данима Минхена на Београдском универзитету -су створени батаљони за одбрану земље, који су једновремено били спремни да помогну и братским народима Чехословачке. На Универзитету се стварају курсеви против бо.јних отрова, а касније шоферски, авијатичарски, болнички и др. Треба подвући да су народни студенти на овом племенитом и истински националном послу наилазили на разноврсне препреке, у првом реду од стране експонената реакције на Уииверзитету. Приликом једне од низа интервенција претставника Уједињене студентске омладине, за дозволу стварања курса против бојних отрова на Медицинском факултету господин декан одговорио је иронично; „Има ко и без студената да се брине о одбрани земљи”. Али каснији развој догађаја показало је најбоље ко је требало да се брине и ко се бринуо. На линији борбе за одбрану земље од фашистичке агресије, на иницијативу ЦК СКОЈ-а одржана је априла 1938 године на Београдском универзитету велика академи}а посвећена улози омладине у одбрани земље којој је присуствовало преко десет хиљада омладинаца-ки. Академија је престављала највећт маниФестацију омладинв наше

земље за одбрану њене независности и територијалног интегритета. У име студената Бугара, који студирају на Београдском универзитету, на академији је говорио студент Миков. На академији је секретар ЦК СКОЈ-а Иво Лола Рибар одржао реферат „Улога и задаци младе генерације у одбрани независности и интегритета наше земље”. Са академије су претставници 23 омладинске организације и удружења, које су обухватиле стотине хиљада омладинаца-ки, упутили заједнички проглас омладини под паролом: „Омладино! Када је отаџбина у опасности морају се све снаге ујединити”. У име Београдског универзитета проглас су потписали: Акциони одбор стручних студентских удружења, Студентски мирсвни одбор, Одбор студентских културних удружења, Удружење студената Економско-комерцијалне високе школе, Удружење студенткиња. Академска секција Југословенско-Чехословачке лиге, редакција београдског „Студента”, редакција . Младе културе”, студентска секција Хришћанске заједнице младих људи, Удружење лекарастажера, Удружење адвокатсих приправника, Удружење незапослених професорских кандидата и др. И данас када се наша отаџбина налази поново угрожена. не само са Запада већ и са Истока, тешко је наћм тако велшсе ријечи које распаљују најдубља осећања истинског патриотизма, а то значи и интернационализма, као што су ријечи Иве-Лоле Рибара, исказане на академији посвећеној улози младе генерације у одбрани земље: „Ми смо генерација која окупља своје снаге, васпитала св и расла у борби за мир међу народима, у борби за то највеће благо напаћеног и искрвављеног човечанства. Ми смо се борили за мир, који данас искоено желимо и хоћемо; али не за шгр ропства и робова, већ за мир живота и слободе, за трајан и частан мир слободних и независних народа. ...Интереси земље и народа. највиши су закони за нас. Ми волшеО егош жаром младости ову земљу, нашу земљу. Ми је волимо зато што је надојена крвљу наше херојске прошлости. прошлости испуњене толиком борбом за слободу. Ми је волимо зато што је наша, зато што смо ми њена будућност. зато што хоћемо да у њој живимо, да је направимо срећном и слободном. најбољом међу најбољима у братској заједници културних народа. Њена независност је данас основни услов свега тога. И зато је питање њене одбране први и најважнији задатак тренутка... Бранити свим средствима незазиснсст наше земље и пелокуттност њених граница то за нас значи данас остати доследним нашој борби за мир. ...А ми знамо историја наших дана нас то најбоље учи да је само један пут, пут одбране и независности земље: ттут одлучности, пут борбе, пут јединственог отпора. Колебањем. трговањем. и уступцима не може се спасти независност. Тако се може само припремити што лакше подјармљивање туђину”. Одржавањем свечане академије посвећеке улози у одбрани своје земл>е наишло је на велики одзив како међу пријатељима, тако и међу непријатељима. како у земљи тако и у иностранству. Ради тога наводимо само неке податке. Радио Минхен је о тој манифестацији говорио још исте вечери пуних десет минута. Радио Москва, Лондон, Париз, Варшава, јавили су још исте вечери да је манифестација родољубиве омладине у Београду најбољи доказ правог расположеша народа у Југославији. Сви енглески, француски, пољски и швајцарски листови донели су извештаје у којима се подвлачило да је омладина у Југославији спремна да брани земљу од нападача. У тим данима студентски мировни одбор на Београдском универзитету претворен је у Студентски одбор за одбрану земље, Тиме је још једанпЈТ истакнуто да прави борац за мир може бити једино онај ко се несебично бори за одбрану независности своје земље. Студентски одбор за одбрану земље на Београдском универзитету ушао је у састав Радног одбора омладинских орга»изација за одбрану земаља, одмах након његовог формирања. Студентски одбор за одбрану земље организује нове курсеве и преузима рукбвођење са већ постојећим курсевима на Универзитету (батаљон за одбрану земље, курсеви против бојних отрова, санитетски итд.). На Универзитету је извршена извесна преоријентација у раду на политичком и културном плану. Наиме, радило се ° спровођешу новог курса у раду, који је требало да доведе до упознавања свих напредних студената са свијетлим примјерима из историје наших народа и њиховој вјековној

борби за слободу, независност и јединство, а преко тога до развијања истинског патриотизма, љубави према своме народу и својој земљи спремност да се брани њена независност до последше капи крви. Академије, предавања и приредбе са темама из историје вековне борбе наших народа за слободу и из богатог материјала нашег културног наслеђа, одржане на Београдском универзитету имале су огрома« значај, који је већ у самом почетку прешао оквире самог Универзитета. Нарочито су постала популарна предаваша, држана у познатој физичкој сали. На та предавања долазила је не само студвнтскз, већ ускоро и средњошколска и радничка омладина, а касније и угледни претставници напредног јавног и културног живота. У годишњем извештају ректора, каже се поводом овога рада напредних студената следеће: „Ова национална оријентисаност и ова... љубав наше омладине за народ и своју земљу претставља једну од најзначајнијих појава у послератном развоју нашег Универзитета и нашег друштвеног жтгвота у опште”. Из тих дана значајно је поменути меморандум свим факторима јавног и државног живота, који је Студентски одбор за одбрану земље на Београдском унмверзитету издао аггрила 1939 године, поводом све изразитијег дволичног става у спољној политици реакционарне владе Цветковића. Избијање рДугог свјетског рата, ставило је напредну студентску омладину на Београдском универзитету, као и читав наш радни народ пред нове задатке. Указивање наше Партије и Октобарски проглас ЦК СКОЈ-а помогли су младим људима наше земље да у новим услоивма поставе и питање своје борбе на нов начин. Организација Партије и СКОЈ-а на Универзитету повеле су борбу за даље учвршћење и проширење јединства напредних студената и то одоздо, не више везивашем за демократске снаге уопште већ за радничку класу, за њену авангарду, Комунистичку партију Југославије. Ооновна садржина читавог рада, који се одвијао преко најразноврснијих форми састојала се је у: тумачењу карактера рата и шегове убитачности за' човјечанство; ука* зивању на опасност коју претставља фашизам за независност, напредак и културу; раскринкавања све изразитијег политичког ослонца на фашистичке земље, од страие реакционарне владе Цветковић —Мачек; популарисању политике СССР-а, његовог друштвеног уређеша и срећног живота омладине социјализма; указивашу на кобну политику везивања наше земље са империјалистима споља и борба против нашег радног народа унутра, а за политику чврстог ослонца Југославије на Совјетски Савез у спољној и демократизацију земље у унутрашњој политици. „Рат је отворио најтежу кризу данашшег система који је радној смладини донео само патње и зла. Млада генерација све је свеснија својих правих интереса и окреће своје погледе ка другом свету, свету младости Совјетском Савезу, свету праве среће и боље будућности радне омладине, свету социјализма”. (Из Резолуције VI земаљске конференције СКОЈ-а). (Наставак у идућем броју)

Оборено шест рекорда

Лазар Грнчић прртрчао 500Л метара за 15:56,4 Једанарстог и лванаестог ма,lа, на стадиону ..Црвене звезде”, одржано 1е лакоатлетско првенство Београдског универзитета. Првога дана стално 1е падала киша, која је умногоме утицала и на ток такмичења и на резултате. Тако ,Iе*првог дана оборен само Iедан рекорд. лок 1е друго гдана. када 1е време. можс се рећи. било идеално за такмпчен.е, постављеио пет пових рекорда. Учсствовало ,1е око 200 такмичара. Узбудљива трка на 800 м, за жене Тпком целе трке на 800 м. ни.lе се знало ко ће први проћи кроз циљ. Са старта 1е одмах повела Вера Јанковић, После 300 метара Милица Ерић покушава иа кривини да преузме воћство, што јој и успева, али само за кратко време, пошто Јанковићсва поново долази на чело. У другом кругу разви.lа се тштра борба. Чаки Ержабет која Је била негде у срелини групе. пвећава темпо и убрзо нзбија на чело. А тада 1а иастао најузбудљивији део трке> Н*а 300 м. прел циљем Мира Мољковић. ко» ,1а је била стално последња, убрзава тем. по за кратко време прелази све остале такмичарк еи у сја.lном финишу изби,lа на друго место. И када су се сби надали да ће зна пред пиљем достићи 1т водећу Чаки, Мира Мољ>{с-вић Је услед прераног финиша. на т ло попустила и стигла на циљ друга. са свега три десетине секундб после прве Чаки Ержабет. Другог дана пет оборених рекорда Трка на 200 м. за жене лонела Је први рекорд другог дана. Ружица ГрубиК, која је од старта била трећа, на 100 м пред циљем преузима воКство и у с,lаl- финишу поставља нов рекорд: 29,4 (стари рекорд М. Басараба 29,6). Бацање кугле за жене донело Је обарање сопственог рекорда С. ПеЈиК (ДИФ) хитцем од 10,04 поправила Је своЈ рекорд за 28 см. У трци на 800 м за мушкарце водила се оштра борба између новог првака Универзитета Мараса и МладеновиКа. Токо*и целе трке МладеновиК Је у стопу пратио Мараса. На 200 м пред циљем Марас повећава растоЈање за око 20 м. које МладеновиК, ма да у изврсном финишу, ниЈе могао изразито да смањи. Кроз циљ Је прошао само за три десетине секукде слабије од Мараса. Бацањем кладнва 42,86 СимиК (Медицински) поставио Је нов рекорд који Је за 8,04 бољи од досадашњег. И Злата ■ Скрбнишек (ДИФ) побољшала Је досадашњи рекорд у бацању копља. Хитпем од 27.07 постала Је првакиња Универзитста у бацању копља. Изврсна трка Лазе Генчића Још првог дана такмичења. када Јв погледао листу рекорда, Лаза Генчић Је рекао: Сутра обарам своЈ сопстевни рекорд. Ова трка Је стога и побудила велико интересовање. На старту се налазило 12 такмичара. Одмах Је повео Генчић, кога у стопу прати Масловарић (Агрономски). Трећи је Адамовић (Правни). У другом кругу такмичари се деле на три групе. Генчић и даље сигурно води, док измећу Масловарића и Адамовића настаЈе борба. АдамовиК у трећем кругу избија на друго место али далеко иза Генчића. У петом кругу Генчић бежи Адамовићу за око 100 м. и .иберрундује” (прелази за цео круг) последњег Арсића. Стално повећавајући растојање, Генчић у шестом кругу води испред другог Адамовића са 200 метара предности. Века Илић стоЈи поред стазе и даЈе савете Генчићу, Јер се већ сада види да Је у изгледу обарање рекорда. Лаза Је већ прешао скоро све так.мичаре за по цео круг и, стално повећава.јући растојање, пролази 3000 метара за 9:27. У деветом кругу он ,1е прилично свсж, на лину му се не показуЈу трагови већег напора што пот' стиче уверење да ће постојећи рекорд бити са сигурношћу оборен. Спикер Апа Леман, најављује публици да Генчић улази у последњи круг и да се са сигурношћу може рећи да ,1е оборио стари рекорд. који ,1е сам лржао. Публнка на трибинама болрењем потстичв Геичића да постигне што боље време. На последњих 200 м. пред циљем, Генчић да,lе финиш и постиже нов рекорд 15,56. Други Је Адамовић са 17:02,8. • * • ОрганизациЈа самог такмичења је могла бити боља. Било Је извесних недостатака као, на пример, накнадно премеравање стазе и стављања препона за трку на 80 м. за жене. Исто тако и маркице за обележавање даљине моглв су бити раније обезбећене те не би 6ацање копља почело са закашњењем од 45 минута. Велики пропуст организациЈе био Је и недостатак финских таблица за бодовање. Студенти посматрачи. као и сами такмичари, тражили су да сазнаЈу како стоЈи стање бодова измећу појединих факултета, али ово нису могли добити. Тек другога дана извршено је бодовање.

Зоран Димитри Јевић

НА ЛЛКОЛТЛЕТГКОМ ПРВЕНСТВУ БЕОГРДДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

„Црвена звезда“ на првом месту без пораза

Прошле недеље је завршен први део футбалског првенстпа државе. Преко 790.000. присуствовало ]е на 45 утакмица Прве'савезне лиге, што значи да је просечно на једноЈ утакмици присуствовало 17.555 гледалаца. Наслов пролећљег првака првенства заслужеио је освојпла „Првснз звезда“ којз је у 9 сусрета сакупила 17 бодова Клуб београдских студената играо је нерешено сзмо са ~Хајдуком“ 2:2 и тако изгубио једини бод током такмичења. Сплитски ~Хајдук” је, такође заслужено. други, „Мајстори с мора” су у девет сусрета ван Сплпта пзгубили 4 бода, играјући нерешено са „Партизаном“, „Црвеном звездом“, „Сарајевом“ и „Спартаком”. Од ~Партизана” и „Динама”, који су заузели односно четврто место. више се очекивало, нарочито од „Динама“, који је после успеле турнеје по Швајцарској у прва три сусрета поразио „Партпзана“, ..Металца“ и „Будућност". „Металац” је у последшем колу савладао „Партизана“ 1:0 и према игри током првенства заслужеио је пети. Тим ваздухопловаца „Наша крила“ и претставиик Босне и Херцеговине „Сарајево" у девет сусрета сакупили су по осам бодова. „Локомотива“, „Будућност“ и „Спартак“ налазе су у „опасној зони“ тако да ће током другог дела првенства морати настојати да поправе своје изгледе за опстанак у Првој лиги и да не доживе „сеобу“ у Другу лигу.

Први пут пролећњи прваци државе и најозбиљнији кандидати за првака Футбалери „Црвене звезде“ такмиче се међу нашим најбољим екипама још од 1946 године. У такмичењима Прве савезне лиге 1946/47 београдски студенти су заузели треће место, после „Партизана“ и „Динама“. Нешто слабији пласман имали су на државном првенству 1947/48, када су били пети, после „Динама“, „Хајдука", „Партизана” и „Локомотиве“. Међутим, у 1948 год. постигли су дотада свој највећи успех: освојили су пехар маршала Тита. Екипа се стално поправља тако да је на првенству 1948/49 била друга са 26 бодова, после „Партизана“, који је по други пут освојио наслов најбољег у држави са 29 бодова. Новембра 1949 год. „Црвена звезда“ поново потврђује своју вредност осваја по други пут пехар маршала Тита. На овогодишњем првенству „Црвена звезда“ је постигла још један велики успех: без пораза осваја прво место, постигла је највише бодова (17), изгубила најмање (1), дала највише голова (23), примила (6). Током читавог првенства „Црвена звезда“ је имала најбољу и најсталнију форму. Екипа је играла, углавном, у свему боље од својих противника. У систему игре није било неког утврђеног шаблона. Зато су играчи „Црвене звезде“ особито отскакали од осталих екипа. То нарочито важи за навалне пграче, који су се одлично откривали и брзо кретали по терену, нарочито у последњим утакмицама, развлачећи на тај начин противничку одбрану. Такав начин игре (брзо додавање, кретање, откривање и др.) омогућавао је играчима да слободно примају лопту и да је додају пре него што су били нападнути. Кретали су се прилично брзо у дубину, доста прецизно проигравали и пуцали често. Играчи одбране, нарочито крилни халфови, били су покретачи многобројних успелих навала. Кад је то било потребно они су долазили до самог противничког гола и успешно и опасно пуцали. Тако је

Палфи, који је скоро потпуно изградио свој стил игре офанзивног халфа, и постигао два гола и припремио неколико на утакмицама пролећњег дела првенства. Међутим, погрешно би било мислити да и код пграча „Црвене звезде“ није било недостатака. Офанзиван начин игре, какав спроводи „Црвена звезда“, захтева још већу кондицију играча, још доследније спровођење предвиђеног система и примењивање замишљене тактике (нарочито веће коришћење крила). С друге стране, екипа је са мање успеха играла против оних друштава која се одликују великом борбеношћу и оштрином („Наша крила“, „Локомотива“, ~Сарајево“), јер, како каже Љуба Ловрић, „успеси „Црвене звезде“ били би још већи када би њени играчи повезали одличну технику са борбеношћу и оштрином". Све утакмице играли су: Станковић, Ћурђевић, Митић, Томашевић

и Вукосављевић

На овогодишњем пролећном првенству „Црвена звезда“ је наступила са 15 играча; Мркушић, Ловрић, Станковић, Кашанин, Тадић, Палфи, Кујунџић, Ђурђевић, Ђајић, Огњанов, Митић, Томашевић, Антић, Такач и Вукосављевић. Свих девет утакмица играли су Станковић, Ђурђевић, Митић, Томашевић и Вукосављевић; по 8 Палфи, Ђат јић и Такач, Мркушић и Кашанин по 7, Огњанов 6, Тадић и Антић по 3 и Ловрић и Кујунџић по 2. Од 23 постигнута гола Томашевић је дао б, Митић 5, Вукосављевић 4, Станковић, Палфи и Антић 2, Такач и Огњанов 1. Свих 6 голова примио је Мркушић на четири утакмице (са „Хајдуком“ 2:2, „Металцем” 5:2, „Спартаком“ 2:1 и „Сарајевом“ 2:1). Сл. Ш.

Екипа „Црвене звезне’’, која је у пролећњем дел* „првенства победила екипу ЦДЈА „Партизан” са 3:1.

Поводом 21 маја - Дана ратног ваздухопловства

Са нашим будућим конструкторима "Апсолвенти отсека ТВШ одлазе у ратно ваздухопловство“

Пре осам година, на окуштраној територији Југославије, појавио се први партизански авион. Њиме је управљао Фран>о Клуз. То је почетак стварања нашег ратног ваздухопловства, чији је развој веза« за многобројне неустрашиве подвиге наших штлота у борби против далеко надмоћнијег непријатеља. Сада је наше ваздухопловство знатно јаче. Обогаћено је домаћим конструкцијама, а наши конструхтори раде и на новим. И аоронаутички отсек ТВШ са своје стране обезбеђује кадар конструктора. Обавеза на том отсеку је да ове године дипломира осам студената. Будући конструктори са овог отсека биће велика помоћ нашем ваздухопловству. На сремском фронту... ...Јутро. Равница Срема пружила се у недоглед. Звиждук пиштаљке означио је знак за устајање. Другови су за тренутак били у строју. Мало затим, уз хуку е.лиса, прилазили су својим борбеним ма „новопечени" пилоти-ловци. Постројешг као цтице, авиони су летели ка извршењу борбеног задатка. На левом крилу, у свом апарату, налазио се и Ђока Нинчић. Пред сам рат завршио је курс једриличарства. Ово је његов први борбени лет. Задатак кратак и прецизанг пресећи комуникације непријатељу, који доводи појачање на наш већ угрожеки бок. Вођа ескадриле, издаје задње наређење... „узлетети до тачке А и онда се срушити на неттријатељски објект.”

Мисао је усретсређена на циљ. Ђока је управио машину према друму. куда се кретао непријатељски транспорт. Митраљез је сејао убитачну ватру. Са друма се дигао дим и ватра. Ловац је начинио „краћи излет” ван опасне зоне а онда се опет повратио на друм. Сада је већ био хладнокрвнији и весело се смешкао. Мисао о смрти, ако је уошхгге постојала коначно је уништена. Још дуто је митраљирао, а онда је кренуо натраг у базу. Увече је Ђока похваљен. Извршио је још 14 борбених летова и касније се демооилисао, да би још више дао за грану коју толико воли и којој ће живот посветити. На факултету Данас је Ђока Нинчић апсолвент аеронаутике на ТВШ. Истиче се и као добар члан Народне омладине и као добар ђак. Са пуно љубави он прича о свом позиву; „Ето, 1945 били смо врло оскудни у инвентару, Сада имамо своја скрипта, служимо се страном литературом и настојима да што више пронккнемо у суштину ваздухоплсвне технико? Управо и ја спремам дипломски рад Обрађујем елису на променљиви корак и то повезујем са адапцијом „тројке”. Преимућства су у томе што се авион боље пеше, боље одлепљује и у хоризонталном Лету постиже знатно већу брзину. Имам жељу наставља Ђока да се бавим конструкторством”. „Обавезао сам се речи су по-

стале свечаније да ћу дипломирати у септембру ове године”, „Запишите још и ово умешаше се у разговор остали да се Ђока бави научним радом”, „Но, нисам ја једини који ради на конструкцији”... Прва жсна ваздухопловни инжењер Ту је и Нада Лазаревић. Она се одушевљава конструкцијама још од малена. Без резерве је пришла том позиву и са пуно разумевања га савлађује. „Моја је жеља, поче да прича Нада, да одем у ратно ваздухопловство. Ту ћу знати са пуно жара и воље да радим на конструкцијама. Наш је развој и везан за конструкције детаља па до конструкцмје авиона”. Нада ће бити први ваздухопловни инжењер у нашој земљи. ...И остали студенти аеронаутике спрсмају се за свој позив Скромни и марљиви Славко Новаковпћ копструктор почетничке једрилице „Пионир” и даље непрекидно радп на усавршавању нових једрллица. За свој рад у кокструкторству паграђен је са 40.000 динара! Он се од малена занима коиструкцијама и „сада кад имамо у<;лове за развој каже Славко Новакозић знаћемо да своје способнссти максимално искористимо”, Мклан Пешић је такође студент са КПЈ скочио с падобраном и донео поздраве V конгресу КПЈ. У часовима рада пуну пажњу поклања свом стручном уздизању, а у

слободном времену скаче падобраном и труди се да постигне што боље резултате. Добар коиструктор треба да познаје и све елементе ваздухопловне технике. И Милан свој позив конструкторства уско повезује са овладавањем одговарајућих дисциплгша. Раднсав Милорадрвић је на савезном такмичењу модела у Руми поставио рекорд са својим моделом у трајању лета. После тога се са већом вол»ом бацио на израду сложенијег модела. И наши и сграни признати конструктори почели су од обичних модела а завршили са транспортним или борбеним машинама. То и Радисав мисли постићи. „Наши путеви наглашавају и Хране Милосављевић, и Ђока Кустудић и Серт Иван воде у ратно ваздухопловство, у ЈАТ и у лабораторије. Ми смо се од првог дана јасно определили за тај позив и њему ћемо служити до краја живота. Код нас нема и не може бити прелаз из једне установе у другу; једино прелаз са простих на све сложеније конструкције.” Мождв је прерано предвиђати будућност ових студената. Али је тачно да Ке са отсека аеронаутике кроз кратко време излазити кокструктори модела једрилица, транспортних и sорбенкх авкона. И када једнога дана угледамо нове борбене и транспортне машине, сетићемо се Нинчића, Кустудића и других студената. Тада ће на труповима авиона писати: „Маде ин Југославија”.

Жнка Мирковић

/Пттпш& Одговорни уредник ВЛАДА МИТРОВИЂ Уредншптво ■ »дмннистраии )а Београд. Балканска 4 Твлефов: **-4М Чекпвпи рачув 105 —ЈИИШно ШгампариЈа »Борба“ Београд. Кардељева Л.