Студент

гиl«, средњевековкв кнлсжевности и егзотике. Гојз, чиЈе лело Делакроа довро познавао и нијв хтео да следн. К у ”а већ давко мртав. У таквој снтуациЈИ Је имао снагв да се ухвати у коштац са савреЈК критиком и савременим офидијелним слика o ством. Шта је животно дело Курбеово? и шта Је мерило за одређивање животног дела Једног сликара или уметника успштеТ Сваки тмегник, а ту ни КурОе не чини изузетак. нме вишв фаза у своме развоЈу. За доношење ° говом делу најважкије Је оно што Је он урадио онда када 1е био у пуном напону свога стваралаштва. Радови из даша младостм°—■ то су најчешће радови са свим знацима почетништва, скоро замуцкивања. тек предзнаци онога што треба да дође: радови из последњих година живота (ка холико то били И зрели“ радови) најчешће су понављан>е већ раније печеног, забава.лично, интимно сликарство - свеј едко), самог уметника; у сваком случаЈу интересантни детаљи, куриозуми, алн дел * 51° којима се може доносити суд о делатности Једног КЈГне «оже се суд о Мшселанђелу донетн поПи^га Рондагоши. иако Пиета Ронданини лела на основу коЈих се може донети суд о Микеланђ У су свод и западни зид Сикстине. гробнииа МедичиЈа А ово Је Један пример, случаЈно узет, сличт*^имаI наЈ стотине: на пр. мноштво руку Родена, рад ПаЈе Јовановип давас, итд. Курбе Је у историЈу ушао као велики маЈстор фкгуралне кмотозициЈе, критичар савременог ДоУштва 1 и на страни пролетариЈата у ПарисхоЈ комуни. Дела по ко "имајв он највише познат и коЈа се у историЈамауметмости наЈчешће репредукуЈу су баш његове фиоралне коштозииије; „Туиачи камеиа“, п Атеље“. ..Сахрана у Орнансу“ ..Прудон са породицом- и друге. Већ 1844 гошше запажен када је први пут излагао у Салону, од 1850 цитипаЈмо Једног од грађанских историчара уметности који су° игноришући садржаЈност умјетничких дјела“ оглаV Оон<шсу • п био )в јсдан од сликара о комв св дискустовало. кога су наЈвише зукли и кога /уу нлlвише пратили: г реалиста за пример. А коју годину му Је онемогућено даље излагање у Салону. Iаssго:шне приредио познату самосталну изложбу. И ол те “ Курбе Је био од официЈелне крибаш због снажног реализма његових дела. н. 601ЛУ. .ЛИ ). »»С.ТО..О и осуђивао. А дали пеализам поставља кар услов то позивање на сгеасзње новог? То никако ниЈе услов. Дела наЈввреалиста XIX века. Балзака и ТолстокоЈимаЈе само констатовано стање. па су ™“2ои? 2™л.ен.у, оот. г.иноеп. верно давање типичних карактера у типичним У^

А шта остаје да св каже о ставу Курвеа, хоји није био само посматрач попут Валзака или ТолстоЈа, већ коЈи Је на стразш пролетаријата активно учествовао у раду Комуне. ПосгоЈе ли код Курбеа „типични карактери у типичним условима“Т И шта су типични карактери Француске педесетих година прошлога века? То Је, с Једне стране, грађанска класа у пуном свом напону, класа за коЈу су неколико година касниЈе импресионисти под девизом »Показати свет У лепом“ створкли сликарсгво коЈе Је управо и об<ч>ило вредност сликарству, и коЈе Је било само зачетник оног великог пада коЈи Је следио; при том се под појмом »лепо“ мислило на лепоту боЈе, коЈа Је Једино и била интересантна импресионистима. А, с Доуге стране, то Јв француски ггролетариЈат, коЈи Је, после застрањивања у коЈа су га вукли утописти, од поЈаве »Манифеста - имао чврст компас. Код Курбеа има и Једних и других. Шта Је -Атеље ако не сериЈа ликова, тако карактеристичних за ту епоху? И нису ли ликови на слици ..Госпођице на обали Сене“ карактеристични ликови госпођица савремене Француске. које лако и безбрижно проводе своЈ живот? У тим ликовима Куобе Је дао исто оно што Је Валзак дао у своЈоЈ „Комедији" до душе не онолико ликова колико Је дао Балзак броЈ Балзакових ликова се пење на хиљаде али ти ликови су ту. Јасан Је и став Курбеове личмости према њима то је став посматрача, коЈи бележи оно што види... Шегов став Јеуосталом, ЈаснО изражен његовим речима у предговору каталогу самосталне изложбе 1853 године. (које и Гамулин наводи): »Реализам Је по свом карактеру демократска уметност. Он може постоЈати само у приказивању ствари коЈв су за уметншса видљиве и опипљиве. Јер сликарство Је сасвим физички Језик, кикакав апстрактки невидљив и непостоЈећи обЈекат не спада у његов домен. Наше монументалио сликарство налази се у супротности са дпУштвеним стањем, а Црквено сликарство Је у супротности са духом нашег века.“ Те видљиве и опипљиЕе ствари Курбе Је тако обрадно да Је у њима дао типове савременог француског друштва. Посматрањем Курбеових слика врло лако се дође до тога убеђења. И ликови тих типичних личности то Је баш оно што Курбеа чини реалистом и што њега изЈедначава са реалистима у књижевности XIX века. Оспоравати Курбеу ту црту значи негирати наЈвећа достигнућа сликарства XIX века. А Курбе Је у сликарству савремених типичних ликова отпшао и даље од Балзака: он Је био Један од првих француских уметника коЈи Је ликове радника увео у уметност и тим ликовима дао тако видно место. Тачио Је да Је Курбе дао и мноштво мртвих природа и пеЈзажа. Али ниЈе тачно да Је он због тог сликарства био оглашен од грађанских историчара уметнести за реалисгу. Курве Је за г>еалисту оглашен баш иа основу оних дела коЈима и Гамулин признаЈе реалистичност. Ево штз грађански иеторичари уметности споменимо само неке, углавном оне, чијим се уцбеницима и приручницима наЈчешће служимо и коЈих по нашим семинарима и библиотекама наЈвише има у своЈим публикациЈама репродукују као наЈзначаЈније за Курбеа; Фосијон („Сликарство XIX и XX века“) доноси четири сликв све четири фигуралне композиције; „Сахраиа у

Орнансу* 4 . и Атељв“, п Пх)удон са породицом", и „Сусрет, или добар дан господине Курбе“. Можда ће у корист Гамулина рода, „Госпођице на обали Сене“, један пејзаж море и Један пејзаж шуме са срнама. Мишел репродукуЈе пет слика све фигуралне композициЈе: „Рањеник", „Туцачи камена“, „Сахг)вна у Орнансу“, „Атеље“ и „Госпођице на обали Сене’*. Верман само Једну: „Туцачи камена“. А мало Је вероватно да грађански историчари уметности не 6и Једва дочекали да своме идеолошком и политичком противнику одбију или умаше вредност онога што Је код њега најбоље. У вези са другом констатацијом напред изнетом да Гамулин није довољио разрадио питање натурализма намеђе се питање: да ли су пеЈзажи и мртве природе, због коЈих се Курбе „у цјелини није издигао изнад натурализ. иа“ ту, код Курбеа, натутзалистичко сликарство? Мртва природа и пејзаж се, као самостална сликарсха врста, поЈављуЈе у доба подизања грађанске класе и грађанске уметности. После хладних историских композициЈа класицисте Давида и романтичарских композиција Делакроа, коЈе су уствари биле бегство од савременог лсивота и друштва, поЈава пеЈзажа и мртве природе било Је потпуно нова воста коЈа Је значила угњд реалног у хладно и сенилно сликарство класициста или темпераментно и нереалистично сликарство романтичара. Гамулиново тврђење да европско сликарство у периоду декаденциЈе све вгшге прихвата неговање ове сликарске гране мртве природе и пеЈзажа тачно Је. Али ко су аутори овог сликарства? То су импоесионисти чиЈе Је сликарство, поред тога што је дало извесних формалних новина у погледу светла и осветлења, у целини било бегство од савременог живота и савремене тематике. Уосталом, ни сами импреоионисти нису то крили; напротив, они су то врло Јасно и писмено изложили. И сликарство импресиониста као и већине других касниЈих праваца, у целиии Је сликарство пеЈзажа и мртвих природа, док су код Курбеа пеЈзажи и мртве природе само Један део његовог животног дела; оне падаЈу у други део његовог живота, када се ок одао сликању ових, не напуштаЈући ни сликање фигуралних композициЈа: -Повратак попова", коЈи и Гамулин спомиње, сликан Је 1882 године, тЈ. онда када Је Курбе имао за собом већ осамнаест година врло плодне сликарске делатности (узмемо ли за почетак његовог рада 1844 годину). Гамулин каже: „У натурализму интерестграње умЈетника помјера се са човјека на ппироду, на мале и мањ« битне дЈелове природе.“ То Је тачно. али то Је само Једна страна дефиниција натурализма (уколико би ее ово ехватило као дефинициЈа што се и не мора тако схватити) Тај 6и цитат требало додати овом цитату из Плехановљв' вог чланка „Уметност и друштвени живот“ у коме о* каже: „.., Уколико Је у наЈновиЈоЈ Европи више Јачас ослободилачки покрет уперен против буржоаског урећења утолико Је свесниЈа поста Јала приврженост фрашгуски: присталица уметности пади уметности том уређењу. / уколико Је свеснија постајала код њих та привржеиост Ј"Голико еу оки мање могли да буду равнодушки прем: идеЈноЈ садржини своЈих дела. Али њихово слепило з: »ову струју, која Је ишла за тим да обнови читав ДРУ

штвени живот, чинила је њихове погледе погредшим, уским, Једностраним, и снижавала Је квалитет оиих идеЈа које су изражаване у њиховим делима, природни резултат тога било Је да Је Љранцуски реализам доспео у безизлазан положаЈ, који Је довео до декадентских заноса и до склоности ка мистицизму код писаца коЈи су и сами некада ппипадали реалистичкоЈ (натуралистичкоЈ) школи.“ Не треба губити из вида да Је израз натурализам коЈи Плеханов овде идентификуЈе са изразом реализам узет од самих „натуралиста 14 , Золе и других, коЈи су себе називали тим именом, а коЈи су своЈ став према књижевности и према уметности износили у посебним публикациЈама. Значен>е рвчи „натурализам" Је онда, када су Је они употребл>авали, имало сасвим друго значење него што има сада. а било Је скоро идентично са значењем речи „реализам" даиас. Узмемо ли Золу као наЈемииентниЈег претставника иатурализма, видећемо да еу захтеви коЈе он поставља, „натуралистичкоЈ" књижевности скоро Једнаки са захтевима које ми постављамо реалистичкоЈ кн»ижевности. Дескриптивност се код неких наших критичара често изЈедначава са натурализмом, што Је погрешно. НиЈе Један уметкик натуралиста само зато што посматра „мање битнв диЈелове природе 1 *; нити само зато што те мање битие делове описуЈе до детаља, већ зато што он нема ширину погледа на, за њега, савремене проблеме и што код њега и у његовим делима нема вере у будућност. Дескриптивизам, хроничарска тачност, то Је само спољна, формална манифестациЈа натупализма. Натурализам ниЈе начин обраде мотива, већ начин прилажења мотиву. Зар маЈстори ренесансе нису дескриптивним методом третирали сликане обЈекте, и људе и материЈу и пејзаж? Или руски реалисти код њих Је сваки детаљ био описиван: па то, ипак, ни,lе натурализам. Или у књижевлости, на пр. Балзак зар ои ниЈе до детаља описивао све што обраћуЈе? Глично ТолстоЈ. И слично низ других писаца. Па ипак нико није њима пребацивао да су натуралисти зато што су дескпиптивисти. А Зола и његови следбеници су оцењени као натуралисти баш зато што нису имали ширину погледа на проблеме и верв у будућност. А ниЈе познато да Је у Курбеовом стваралаштву било тв безперспективности, тако карактеристичне за натуралисте. Курбе каже за себе у помеиутом предговору каталога самосталне изложбе 1855 године; „Студирао сам, без нарочитог система, стариЈу и модерну уметност. Нити сам хтео да подражавам Једне, ииГи да копипам друге, пошто ми ииЈе било главно да стигнем до бесмисленог циља уметности ради уметности. Не! Ја сам Једноставно хтео да црпем из потпуног познавања тралиције смишљено и независно осећање сопствене индивндувлиости. Знати да би се могло то Је била моЈа ммсао. Преводити обичаЈе, идеЈе, изглед иоје епохе према моЈој оцени, бити не само слихар већ и човек, Једнел* речју стварати живу уметност то Је моЈ циљ.“ То Је прави лик Курбеа. И њега 6и тако требало и тумачити.

Миле КУЈУНЏИЋ

Мајски фестивал студената Загребачког и Љубљанског универзитета

ПОТРЕБА ОСНИВАЊА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА НД ФАКУЛТЕТИМА

Почетаом кај« одржан је традицио* валнн Мајскв фестиват Народве омладине Загребачког свеучилишта, којн јв ххретстављао сиотру најбољвх достигну ћа студената у стручном в културно* уијетвичком раду. Овај, четврти по реду, фестивал значајан је по великом броју учеснвка, што није био случај ранијих година. Само у извоћеау културно-умјетничког дијела фестивала учествовало је преко 800 студената. Ово је доказ успјешног политичко-одгојног рада Народне омладиве п бриге вародве власти око социјалног обезбеђења студевата, чиме је било омогућено да се студентв баве не само научним радом взван оквира наставе, улазећв и у сдожене научне проблеме, него и да се културно уздизку, судјелујући у разним гранама умјетности. У програму фестивала узели су учешћа члановн културно-умјетничког друштва студевата „И-вав Горан КовачиК” и његових огранака са 9 факултета и 2 ввсохе шволе, затим чланови Друштва за научно узднзање студената в студенти Државног конзерваторија. Стручни дио Мајског фестивала био је досада најуспјелији по броју предаивх радова. Од око 130 радова, жири, састављен од професора наградио је 62 радње. Значајно је да је 26 радњн написано на основу потпуно самосталног истражввачког п експерименталног рада. Студенти друштвевих наука обрадили су већи број актуелних тема с обзиром на борбу наше Партије 9з равноправне односе мећу социјалистичким земљама. Такве су теме: Прагматизам и неопрагматизам, Економска подлота кампање против Југославије, О могућности изградње сопијализма у једној земљи, Совјетски филозофи у служби ревизионизма итд. Студенти кемије, члановн бпокемијске подсекције Друштва за научно узднзање дали су неколико одличних радњи из подручја кемије внтамина. Студенти Грбинић и Југовић су поставили теорију оригиналне сннтезе витамина КЗ која је далеко боља од досада поднатих метода. Ова радња има карактер непосредног производног задатка, јер је раћена на захтјев једног нашег предузећа за израду витаминских нрепарата. И студенти Пољопривредношумарског факултета дали су нсјјолико радова који ће бити од непосредне користи за пољопривредну праксу. Најбољи радови били су читани на факултетима н на Централиом народном Свеучилишту. Културно-умјетнички дио фестивала који се одвијао кроз 17 вечерњих програма свечано је отворен Држићевом комедијом „Дундо Мароје” коју су изводили чланови централне драмске секције друштва „И. Г. Ковачић”. Ова представа, која је стављала велвке захтјеве како на младог режисера Рајка Јежића тако и на извађачки колектив студената аматера у погледу сценске поставе и савладааања језика ■ днкције, оцјењеиа је врло повољно од стране критике. Тако загребачкн „Народни лист” пише: „Ова врло добра представа може се својвм квалитетом ставити уз Оок најбољих аматерских драмских остварења која су досада постигнута код нас у Републици. Значајно је да су и остали комади приказани на овом фестивалу билв скоро искљу* чиво од домаћих аутора што раније није био случај. Поред „Дуида Мароја” изведенн су „Кораци” Маријана Матковнћа (дио драмског циклуса „Игра око смрти”), затим „Памет у главу” од Стјепана Павичића, Нушићев „Покојник” и коначно „Лажац” талијанског гласичног комеднографа Карла Голдо« ниа. Док се у Матковећевој драмн са комплицираном психолошком садржи* ном извађачи нису добро свашли, у друтви комадима су постиглн боље реЗултате, а иарочито у Голдонневом „Лашцу” кога јв извела драмска еекција Техничког факултета. На литерарној вечери читало је своје радове неколико младих писаца, од којих су неки, као Наско Аганов и Миливој Славичек већ познати јавности хгреко сарадње у омладинском часопису „Нзвор”. Новост према раиијим годииама претставља појава преводних радова и критике.

Допис из Загреба Прву награду за поедију добво је почетник Јосип Пупачић за своје пјесме „Прољетве кише” и „Вијести”, које су се одликовале непосредношћу доживљаја в сажетошћу взраза. Такођер је значајно остварење сонетви ввјенац Наска Аганова „Срце под стнјегом вихорним”. Прозу јв заступао једино Зорислав Угљен са одломком из приповетке „На бијегу”. Поред ових радова, Ђорђе Шаула је читао своје пријеводе Мнцкиевича, а Влатко Павлетић је дао крвтички осврт на ларику Славка Букосављеввћа. Од веколико фолклорних вечерв које су далв разни огранци в централна секција културноумјетнвчког друштва, најзначајннји је био наступ ове последњв. Ивтерпретација нашег фолклора је била заснована на одрсђеном ставу у погледу прсузимања оригиналнвх вароднвх елемената, којн се противп свакој, било кореографској било музпчкој ствлизацији. Обрнут случај смо могли видјети приликом недавног гостовања у Загребу Културно-умјетничког друштва београдских студсната „Бравко Крсмановић” гдје су сви плесови били дани у ствлизираним поставпма. У интерпретацији фолклорне секције друштва „И. Г. Ковачић” био је изведен на фестивалу велики број преко тридесет народвих кола са подручја Хрватсве, Србије и Македоније, в то уз мпнималне стилистнчке захвате, углавном у погледу сценског кретања. У взворвој иузичкој пратњи билв су задржани орпгиналнн инструменти: гајде, двојнице, тапан, зурла втд. Нема сумње да су умјетннчки највриједиији дио фестивала претстављали концерти студената Државног конзерваторија. Највише пажње заслужују оригиналне композиције студената које су биле изведене на два концерта. Кантата а капела „Орлвте на Макелонија” студента 111 годпие Кврила Мвкедонског већ је раннје била награђена првом наградом Владе Н.Р. Македоније. У кантати је описана сирт наролних хероја Мирче Ацева и Страша Пинџура хоје су 1942 године убили бугарски окупатори. Још једно зборско дјело, које је на фестпвалу доживјело своју премиеру, била је кантата з* збор и оркестар „Славенска липа” од Ловре Жупанчнћа. Ова композиција је напи-

еава аа текст истоимене Крањчввшћеве пјесме. Жупановић је повушао да архаичном карактеру пјесничког оршгивала да адекватан муаички нзраз намисавшв своју композицију у старим. давас ријетко употребљаваним товалитетвма. Са већим оркестралпим дјелом јавво се и овзј пут Милко Келемен који је већ на прошлогодишњем фестивалу добио награду за својо двије композицијв. Поред раније извођеног „Прелуднја, арије и фвнала” ове године је први пут взведена његова Снмфонпета. Потпуво савлађивање форме и усвјеш на инструментализација су карактеристике овог дјела једног од најнадаренијвх младвх композвтора. Посебан дожпвљај овог дијела фестнвалског програма представљао јс ковцерт Бахове музике, који је утолико значајнији што је, поред концерта одржаног пригодом оснивачког конгреса музичких умјетника ФНРЈ, био једнни концерт одржаи у Загребу посвећеи 200-годвшњици смрти барокног мајстора. И оркестарскв в дионицв взводвли су студенти Конзерваторија, а дирвгнрао је такођер студент, Игор Ђадров. На програму су била значајна в сложена Ђахова дјела: Коацерт за 2 виолиие в оркестар, IV. бранденбуршки коицерт в Концерт за клавир в оркестар у д-молу. Оркестар студената Канзерваторија одржао је још једно самостално концертио вече са дјелпма Глука, Сен-Санса ■ Хајдна на репертоару. Поред ових концерата за веће оркестралне саставе озржана су још два концерта коморног ■ солистнчког карактера. Први пут су били изведенв клавирскн трио Ивана Малеца и Сонатни ставак за гтдачки квартет Никше Њиввћа. Овогодишњи Мајски фестивал представља како по квалитету таио и по броју учесвика звачајан успјех. Он је, у свом стручиом днјелу открио могућност још темељитијег ■ систематсвијег самосталног научног рада студената, а □о успјесима огранака еа поједивих факултета потребу освивања културноумјетничких друштава на факултетима. Истовремено ои звачв потстицвј да се уочене грјешке, у првом реду иеравномјерност у резултатима појединих факултета уклоне до слиједеће године. Радоваи СтшаетшЕ

ДРУГИ ФЕСТИВАЛ СТУДЕНАТА ЉУБЉАНЕ

Ово јв друга смотра студентске делатности у Љубљани. Прва је одржана прошле године уз учешће СКУД „Тоне Томшич“, Академије за позоришну уметност, Музичке академије и СД „Енотност“.На овогодишњем II мајском фестивалу учествују и Друштво за научно уздизање студената, шаховско, стрељачко и планинарско друштво и организација Народне технике. Сва ова друштва и организације обухватају 3720 или 83*/« од свих чланова Нарнздне омладине Љубљанског универзитета, што најбоље говори о масовности Фестивала. Цео фестивалски програм био је подељен у три дела: културно-у-метнички, научни и фискултурни. Културно-уметнички део Фестивала приказали су СКУД „Тоне Томшич“, Музичка академија и Академија позоришне уметности. Хор друштва „Тоне Томшич“, један од најбољих хорова Љубљане, приредио је „Стилски концерат југословенских кола“, фоклорна секција је наступила са Вечером словеначког фолклора и драмска секција овог друштва приказала је „Идеали и користи" од Бенавентеа. У програму је учествовао и плес-оркестар друштва „Тоне Томшич", Уметнички програм су проширили студенти са Позоришне и Музичке академије, приређујући три вечери драме и музике. У фискултурном делу Фестивала одржана су такмичења у оДбојци, футбалу, шаху и стрељаштву. За време Фестивала гостовали су: репрезентација одбојке Београдског универзитета и футбалска репрезентација Загребачког свеучилишта. Чланови Друштва за научно уздизање студената читали су своје радове у току пет вечери из области друштвених наука, машинске технике, пољопривреде, архитектуре итд. Поред овога, у оквиру Фестивала отворена је изложба. Преко ње је путем графикона, слика итд. приказан рад студената, успеси и постигнућа у учењу и на другим пољима рада Народне омладине Љубљанског универзитета. Уз овај материјал изложени су и радови студената Академије за примењену уметност. Д. Ђ.

Са изложбе УЛУС-а

БОХА ИЛИЋ: Летњи дан ва бунару

Наш велики друг

Осмех са блатвх усана осиех I« с»шју шас, огсјај вслрога лаиа, шсгаве, правде тлас. . 4* Ведре а бвстре оча, прозарае зеиа д »е, реч која снагу точи диже а бодри сие. Истииа атушниш валош етрујш у иедотлед, еаата је народу шалом »а први борбенв ред. Истипа срца жившх, пркос »а бол и шрак, сшетло даљаиа сивах, пламепв, рујии зрак. Истана ведрах зева чврсти је радпи строј: Тато је еаи времеиа, Тато је иарод шој!

Љубисав Стаиојевтћ

Запажања са вечери љубавне лирике Клуба младих писаца

ПРИМИТИ КРИТИКУ И ПРОШИРИТИ ДИСКУСИЈУ ИЛИ ЈЕ ИЗБЕГАВАТИ?

На вечери љубавне лирике одржаној прошлог четвртка, на којој су читали своје радове чланови Клуба младих писаца Београдског укиверзитета: Златибор Поповић, Љуба Станојевић, Слободан Марковић, Јелица Вулетић, поновио се уобичајени недостатак наших младих писаца, а то је избегавање дискусије. Ми нећемо овом пршшком улазити у анализу и оцену прочитаних радова. Али примећујемо да је велики недостатак ове вечери што се после читања песама није развила дискусија. Бројна публика се после неких 45 минута морала разићи прилично незадовољна што није имала прилкке било да чује мишљење и оцену о радовима, било да сама узме активног учешћа у анализи саслушаних песама. Нама се чики да се у Клубу младих писаца створило гледиште да су дискусије непотребне, па се оне скоро систематски избегавају. Интересантно је, да наши млади ггисци (који су врло неискусни) не инсистирају да чују мишљење Iшгре публике о својим радовима, већ се или прибојавају критике или потцењују овакво мишљење. Деси се да неки од њих ттристају да читају своје радове само под условом да не буде дискусије. Велика је одговорност бити песних и писац уогапте и штампати своје радове за јавност. Ако наши млади писци претендују на то да буду радо читанм и вољени од широке јавности, и да изражавају њезине идеале, ако схватају одговорност књижевничког позива, онда је заиста чудна појава да се избегава непосредни и живи контакт са маоом за коју се пише. По нашем мишљењу за развтак младот писца нису довољне дисхусије у ужем хруту литерата (какве се одржавају у Клубу и које су узгред буди речено биле претежно непржтремљене, незреле, постављене на личну базу, па је често долазило и до узајамних вређања), већ Је неопходан живи додир и измена мисли и утисаха са широм публиком. Тај додир може само помоћи младом писцу, а сем тога он Је од необичне користи за развијање укуса код наше књижевне публихе. И поред тога што Је средина у којој иступају релативно на приличном хултурном нивоу, могу се жод младих песника чути мшшнења да они не желе да чују свакакве оцене из масе и да не дозвољавају да са њиховим стиховима (по речима Једног младог писца) „свако испира уста”. Тачно је да у дискусијама могу искрснути неправилна и потцењивачка гледишта. Али то Још нихако иије оправдање да се дискусије не организују. Неправилка гледишга биће најчешће оборена од веЗћине слушалаца који зрелиЈв расуђуЈу. Нама се чини да ту више постоји страх од оних наЈозбиљнијих мишљења и критике која се може чврсто и озбиљно засиовати. Има Још неких и то врло важних појава у животу Клуба младих пи-

саца о којима би ваљало повесги рачуна. Клуб је једна од секција у организацији Народне омладине на Укиверзитету. Свакоме је као дан јасно да Клуб има озбиљне васпитне задатке и да У њетовим редовима треба да се клеше светао и високо моралан лик младог песникастудента, лик који би с обзиром на кшижевне амбиције (а то код вас значи и васпитне) имао да буде У извесном смислу примеран. Да ли је Клуб о моралном лиху својиас чланова водио довољно рачуна? И даље: да ли је водио рачуна о културној изградњи младих писаца, о њиховом учењу па дозволите да кажемо најконкретније и најгрубље о испитима. Како се васпитава наш млади писац, какав је однос према стварности, према раду и нашим читаоцима које сачињавају трудбеници, хакав је његов морални лик а с тим у вези и углед у нашој студентској и опште омладинској јавности? То су, по нзшем мишљењу горућа питања која бц морао имати у виду Клуб младих писаца и о њима дискутовати. Д. Н.

Гостовање »Соње Маринковић« у Аранђеловцу

(Од дописЈШка са факултета) Културно-уметничко друштво Пољопривредног и Шумарског факултета „Сон»а Маринковић“ гостовало је прошле недеље у Аранђеловцу. У програму су суделовале хорска, фолклорна и музичка секција са тачкама изведеним на Априлском фестивалу. Нарочито топло је грађанство Аранђеловца поздравило наступ хора. Фолклорна група је извела стилски лепо и уметнички на висини буњевачке игре и хрватски, војвођански и македонски сплет народних игара- Кроз извођењенародних игара, публика се моглајош боље упознати са богатством кашег народног фолклора из разних крајева наше домовине. Узпратњу тамбурашког оркестра, Вера Јовановић и Ђока Кузмановић певали су народне песме, а Пре Ј драг Дунић, уз пратњу клавира, отпевао је неколико арија из огпере „Коштана“» (В. М.)

ОБАВЕШТЕЊЕ

Централно културно-уметнмчко друштво студената Београдског универзитета и великих школа почело ј« са примањем нових чланова У своје уметничке секције: хорску, драмску, фолклорну. Аудиције се врше у просторијама Друштва (Балканска 4П) према распореду објављеном на огласнмм таблама културно-уметничкмх друштава факултета.