Студент

ВИШЕ БРИГЕ 0 БЛАГОВРЕМЕНОЈ РАСПОДЕЛИ ДИПЛОМИРАНИХ СТУДЕНАТА

Позкато је да наше средње школе оскудевају у наставничком кадру с факултетском спремом и да због тога, с једне стране, тртги настаза, а, с друге стране, постојећи наставници су претрпани са часовима, што такође иде на штету квалитета рада. Филозофски и Природно-математички факултет, а уз њих и ВПШ, чине велике напоре да што хгре створе кадар нових наставника, способних да приме на себе крупне педагошке задатке. Тако је, на пример, на Филозофском факултету у току 1949 и у јануару 1950 године дипломирало укуггао 180 студената. Озбиљно је питање: да ли је тај кадар благовремено и експедитивно распоређен и да ли је распоред увек био правилан? Пре света, треба истаћи да један не безначајан број л»уди са Филозофскот факултета, шпехулантски гледа да избегне распоред у средње шкОле по унутрашњости. То се чини на тај начин, што се у последњим годинама студија студент запосли у некој установи Београда, одуговлачећи са дипломирањем све дотле, док се његов положај не „учврсти" у дотичној установи тако. да му „не прети опасност“ одласка у унутрашњост. Овако поступају обично људи слабих квалитета, како стручних тако и морално-политичких. Да би се слично шпекулисање од кога трпи општа ствар онемогућило, било би неопходно да одговорна министарства издају предузећима и установама наређење да не ггримају у посао несвршене студенте без дозволе њихове школе и организације и да се не руководе својим уско-практичним потребама у запошљавању грађана, већ да на ту ствар гледају са становишта ширих интереса плана. Интересантно је да ректорат Универзитета не поседује поуздане податке о распореду нових наставника, ма да би то бкло неопходно и природно. По евиденцији ректората (а она је сасвим непотпуна) у 1949/50 добило је распоред 44 дилломирана наставника с Филозофског факултета; још увек чека на распоред 24 (њих је фактички више), а нису отишли на дужност и поред добивена распореда 13. Према томе, однос оних који су на дужности и оних који још шгсу ни добили је: 44 према 37. И овај непотпуни податак говори о томе, да надлежни органи Универзитета и министарстава не воде довољно озбиљну бригу о толико потребном кадру. Сви ови који су нераспоређешг, без посла су претежно од јануара 1950, а неки од септембра и јуна 1949 године. Партиске и омладинске ортанизације по факултетима инсистирају на томе да студенти што пре окончају студије, убеђујући их како су хитно потребни у нашим школама. Међутим, када диплбмирају, нови наставници чекају на распоред толико, као да су наше средње школе презасићене, па им је тешко наћи места. Том отезању има више разлога. Административна служба у надлежним министарствима која дају распоред често је главни кочничар. Једна другарица је, на пргпмер, чекала на потпис начелника у секретаријату Претседништва Владе Србије месец и по дана (не због начелника, већ због 'дактилографа који „немају времена” да откуцају акт). Један друг је из сличних разлота чекао четири месеца. Таквих примера могло би се доста навести и није чудо да међу дипломиранима влада уверење да се треба „на дрзак и безобзиран начин’’ изборити за распоред и да, ако се жели без пуно оклевања отићи на дужност, треба водити жестоку борбу са нижим административним службеницима у секретаријату Претседништва владе НР Србије, Министарству просвете итд. Озбиљна кочница је и неправилно добијање распореда. Због неуредне везе између школских органа и министарстава, министарства нису увек тачно обавештена о квалитетима и жељама. а особито о брачном стању дипломираних људи, те се деси да удата другарица добија тамо распоред где јој није друг, па онда долази до исправки које одуговлаче читаву ствар. Или на пример; Министарство просвете уместо да да конкретан упут за ~ту и ту“ гимназију, оно шаље у област. па се тек у области, одлучује о коначном распореду. Било би и потребно и могуће да Министарство има тачну и прецизну евиденцију о стању кадрова у средњим школама и да према томе стањуврши ефикаснију расподелу. Тада се не би дешавало да романиста предаје географију (са којом није имао везе у току студија), да етнолог предаје историју или граматику итд. (а таквих конкретних примера може се још навести). Ево само још два. Један друг, који је са врло добрим успехом дипломирао на историји. додељен је Комитету за кинематографију. Када му тамо нису могли наћи посла, ре-

кли су му да „ако има фантазије, нека пише историске сценарије", а једна другарица са романске групе предаје ништа мање него математику и физику. А ми се још питамо: зашто нам ђаци из средњих школа долазе са слабим знањем из математике? Најтеже стоји ствар са новим наставницима који су додељени Министарству просвете НР Србије. Остале републике знатно брже распоРеђУЈУ свој кадар, док у Србији распоред треба чекати до септембра, без обзира када се дипломира. Тако се сада дешава да другови који су дипломирали у јануару имају да чекају читавих седам до осам месеци, тј. до почетка идуће школске године. Ти другови долазе на факултет и постављају питање: шта да раде и од чега да живе? Предузећа неће да их приме само на неколико месеци, а не би било поштено да се на дуже времена запосле у административној служби и тиме

одрекну свога наставничког позива. Зато се питамо: шта да раде ти људи? Неки од њих немају потрошачке карте, јер важе као незапослени. Министарство ггросвете им одговара: буџет је планиран за школску 1949/50 годину и до наредне 1950/51 године не може се добити распоред, јер нема новаца, а уз то је и близу крај школске године. Истовремено Македонија, БиХ и други врше сасвим нормалан распоред, јер су, вероватно, еластичније поставили свој буџет и предвидели (а то је морало учинити и Министарство просвете Србије) прилив нових кадрова у току школске године. Излази да је „крив буџет”, а, у ствари, криви су они другови који се у кадровска питања нису довољнв дубоко унели. Уз постојећу хитну потребу за кадром у средњим школама и надлежни органи треба да буду савескији у задовољавању те потребе.

Драган Недељковић

Пред јунске испите

Очекују се добри резултати

КраЈем овот месеца равртепа је вастава на свим факултетима, високим школама, академијама Универзитета и иа факултетима Великих школа, а завршава се в пријављивање испита. По броју досадашњих пријава може се закључити да Ае он испунити наша исче • кивања. Тако је па Техничкој великој школи 5.188 редоипих и ваиредиих студената пријавило 21.334 испита, док је прошле школске тодине (са заосталим испитима) било пријављево 26.027 испита. Према досадашњнм резултатима , број пријављеиих испита на Филозофском факултету је 6.383, док је прошле годнне (тако!)е са заосталим испити • ма) изпоспо само 4.522. Даље је иа Екоиомском факултету пријављено 8.380 испита, н а Ветерипарском 4.012. Готово па свим факултетима а нарочито на

онима Техпичке велике школе и иа отсецима Филозофскот факултета очекују се миото бољи успеси ието ла ■ ни. Из овог треба изузети иеке тодиве Медицинскот факултета МВШ тде се и по броју пријава ш по швтензвтету спремања испита моту очекпвати ло• ши)и резултатв. Ови испити бике, пре света, још једва оцеиа ипдивидуалнот рада студената, а опда и успеха који је читав факултет поститао у повекању киалитета студшја. Сем тота. они ке показати како је гдв схваћеп Правилпшк о режиму студија м како је објашњеа. На почетку испита треба обратшти пажњу на двс лошс појаве које су досад биле редовап пратилац свих ис • питних рокова. У првом реду иа тендеицију за одустајањем од пријављених

испвта. Њу треба кореппто сузбијати, па ако пегде буде масовва сазивати „легсАе” саставке па којима ће се оштро осуђивати такви студенти и објасиити чему то све води. Друга појава која тражи посебву бриту ортаиизације јесте иедиспиплина ва испитима, дошаптава • ље, преписивање итд. Нарочиту бриту у овим давима треба посветити студенгима млађих годииа, посебно првих. Скоро је редовиа појава да сгуденг прве године ако евеитуално падне на првом испиту клоие духом, преплаши ее и покажв лош уепех и иа друтим предметима. У оваквшм елучајевима оргаиизације Народне омладипе, треба варочито да се заивте • ресују, помотиу саветом, охрабрењем итд.

Маршалу Југославије ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ

БЕОГ Р А Д Поводом твог 58-ог рођендана Народна омладина Београдског универзитета шаље ти своје топле омладинске поздраве и жели да нам још дуго и дуго живиш. на срећу и понос наше социјалистичке домовине. Твој рођендан прослављамо у јеку припрема за испите и у борби за што брже и боље оспособљавање висококвалификованих стручњака, толико потребних нашој социјалистичкој изградњи. И овом приликом заветујемо ти се да ћемо те неустрашиво следити на нашем великом путу борбе за истину, равноправне односе међу народима, за победу марксистичко-лењинистичке мисли. ЖИВЕО НАМ ДУГО НАШ ВОЉЕНИ УЧИТЕЉУ! 25 маја 1950 године УНИВЕРЗИТЕТСКИ КОМИТЕТ Б е огр а д НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Медицински факултет

50% студената IV године у опасности да понавља

Доследно спровођење Уредбе о режиму студија на Медицинском факултету у великој мери је омогућило нормализовање наставе и практичног рада, а онемогућило појаву да један део студената дође и до V године без положеног испкта из II и 111 године, чиме се рок студија продужавао на шест и седам година. Објављивањем Уредбе, после јануарско-фебруарског испитцог рока понављало је 500, а изгубило гграво на даље школовање око 80 студената. Међутим, ситуација на садашњој IV години показује да добар део студената није извукао поуку из ових ггримера и да под изговором „побољшања” квалитета учења раде супротно одлукама 111 пленума ЦК КПЈ, одуговлачећи са полагањем испита. , Од 830 студената IV године, свега 61 је положио овај испит у јануарско-фебруарском испитном року када се стекло право на његово полагање. За јунски рок је досада предато 270 пријава. То значи да се око 500 студената оријентисало на задњи септембарски рок. На овој години 300 студената има заостале испите из Ш године, које ће полагати у јуну, а то значи да ови студенти, уколико већ нису припремали патологију, временски неће стићи да припреме испит за септембар. Око 200 студената нема одвежбаних по два или више препарата, без којих не би могли да полажу испит. Иако су вежбе изгубљене углавном кривицом студената, наставници и асистенти Патолошког института решиће тај проблем надокнађивања вежби до почетка испита. Због свега тога 50°/о студената IV године је „угрожено” тј. има изгледа да ће понављати годину у септембру. Партиски комитет Медицинске велике школе је ово уочио још при анализи јануарско-фебруарског испитног ркжа и благовремено указао организацији IV године на овахву ситуацију. Партиска организација јв примили указивање Комитета и већина чланова Партије озбиљно припрема за исшгг, али се не може рећи да је оваква линија усвојена у читавој организацији Народне омладине, где је баш највећи број студената који су „угрожени”. То се бар може оценити из чињенице да се скоро 200 ртудената, који немају заостале испите, није пријавило за полагање у јунском року, иако је већина њих свечано дала обавезу на састанцима актива На-

родне омладине да ће испит полагати. Неки „угрожени студенти” сматрају да се услед овакве ситуације после септембра неће стриктно спровести Уредба „јер је у питању план кадрова”. Уместо да солидније и озбиљније припремају испит они шире свој деморализаторски став на остале другове. Чак и у партиској организацији има појединаца који заступају овако мишљење, сматрајући да ће тиме утицати на школске власти да одустану од доследног спровођења Уредбе. Ови студенти треба да знају да се план кадрова на испуњава тиме што ће на списку бити 400 студената више који, уствари, имају заостале испите из једне или две годи-

не, већ редовним давањем исшгга и дипломирањем на време. Одлуке Ш пленума ЦК КПЈ о побољшању квалитета студија не смеју ое тумачити у смислу продужавања рока студија и одуговлачења са дипломирањем. Школске власти на Медицинском факултету ће доследно спровести Уредбу о режиму студија без обзира колики је број „угрожених” студената то треба добро да схват« они студенти који се још „нечему надају” и да искористе претстојећи семестрални распуст, а и обавезну летњу праксу, за што боље припремање и утврђивање стеченог знања из патологије. Ђ. С.

Студенти тежнологије на практичним вежбама

ВРЛО ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ СА ПРВИХ ИСПИТА

Прошле године сви испити полагани су у лрвом јунском испитном року а то је и овогодишња обавеза студената Новинарске и дипломатске високе школе. Обавеза је већа него у прошлој школској години, пошто студенти П године у Јунском року добијају право на полагање седам испита (три даља полагаће у јануару 1951 године). Већ на самом почетку ове школоке године са учењем се започело озбиљно. На честим састанцима партиске организацијс, претресале су се разне форме учења, даване су обавезе, а најбољи студенти износили су свој систем рада на књизи и тако преносили своја искуства на остале студенте. Похађање предавања је углавном обавезно за све предмете, а у првом реду за језике. Прва проба рада и стеченог знања студената били су колоквијуми у фебруару месецу. У току маја полагани су први испити из француског и енглеског (неке групе). Први резултати испита коЈи се одликују строгим критеријумом-врло су добри. Француски Језик полагало Је 59 студената. Од тога броја деветорица нису задовољила, а остали су положили са проссчном оценом 7,96. Енглески Језик Је досада полагала група професора Петничког (28 студената). Двадесет седам их је положило са нросечном оценом 8,6, а један је пао. Е. О.

ПРОТЕСТ ПРОТИВ НАЈНОВИЈИХ ЗЛОЧИНА ЧЕХОСЛОВАЧКИХ ИНФОРМБИРООВАЦА Информбироовска кампан»а против наше земље поприма у задњв време нечувене размере. Злочшш чехословачке власти и полицијв против наших грађана и дипломатских прегставника, убиство југословенског патриоте Д. Димитријевића, претседника НФ Југословена у Чехословачкој, мучење и малтр>етирање наших грађана у чехословачким затворима, показују да послушне слуге Москве у Чехословачкој не презају ни пред таквим методама, који су у историји међународних односа једино били својствени гестаповско - фашистичким злочинцима. Овакви поступци наишли су на огорчени протест свих наших грађана. Придрбжујући се расположењу целог нашег народа, студенти Београдског универзитета и великих школа на протестним митинзима, који су већ одржани на многим факултетима, оштро осуђују овакве поступке према нашим грађанима ван наше земље. „Злочиначко уморство друга Димитрија Димитријевића говори св у телеграму студената НДВШ другу Кардељу као и слични терористички поступци чехословачких власти, срачунати су на то да св грубом силом постигне оно што св није могло постићи лажном клеветничком кампањом против наше земље. Ти нечувени терористички методи имају за циљ да застраше наше и чехословачке трудбенике и да на тај начин угуше отпор чехословачког демократског народа према информбироовском руководству и чехословачкој полицији. Док чехословачки роовци, као и њихови наредбодав-, ци, на пуна уста говоре о миру и изградњи социјализма, о борби про-ч тив хладног рата, дотле се на пракч си служе оваквим терористичким методама према грађанима једнв слободне независне социјалистичкв земље, чија се једина „кривица” састоји у томе што су остали верни својој социјалистичкој домовини и својим принципима.” Сви осви неморални и варварски постуггци, непознати досада међу културним народима, потпуно су у складу са подлим намерама информбироовских аранжера из Мо-. скве, који у земљама под својом доминацијом налазе потребан број агената за извршавање својих гнусних планова. „Свесни смо да су ово дела људи који су изгубили свако морално својство и постали послушни пио-. ни у рукама московских наредбодаваца. Наше народе и све наше рад-ч не људе ови поступци чехословач-, ких информбирооваца ни мало н« изненађуЈу, не збуњују, они их само испуњују презрењем. Ово је доказ докле морају да се спусте људи без савести и достојанства” кажу у телеграму ЦК КПЈ стрденти гру-! пе за јужнословенску кц>ижевност Филозофског факултета. У телеграму упућеном Претседништву Владе и другу Титу, студен-* ти 111 године Пол»опривредног факултета ггишу: „Ми знамо да овакви поступци информироовских агената у Чехо-, словачкој нису одраз расположења братског чехословачког народа, који и даље гају братску љубав према нашим народима. Исто тако то неће и не може поколебати нашу љуоав према чехолсловачком наРоду. ј Испуњени смо дивљењем и одушевљењем према држању наших патриота у Чехословачкој, који су радије презрели смрт него што би нристали на издају своје социјалистичке домовине. Херојско и непоколебљиво држање наших грађаиа у информбироовским земљама говори о чврстој уверености наших грађана у победу борбе коју води наша Партија. То је доказ да јв истина и правда јача од свега и да истина о нашој социјалистичкој земљи упорно себи крчи пут”. Појачани притисак на нашв дипломатске претставнике у информ-, бироовским земљама неће успети, као што је то замишљено, да одговорност за овакве немирољубиве постутпсе пребаце на Југославију, како би се дипломатски односи са нашом земљом и фактички укинули. Примерно држање наших дипломатских претставника у оваквој тешкој ситуацији поздрављају сви наши радни људи. „Ми, студенти кажу у телеграму Влади ФНРЈ студенти IV године шумарства са дивљењем и поносом гледамо на наше претставнике у информбироовским земљама, који верно и часно бране интересе своје социјалиетичке домовине”. Студенти Географског отсека Природно-математичког факултета У телеграму другу Кардељу између осталог пишу: „Најенергичније протестујемо и захтевамо да ови дивљашки и нечовечански методи над нашим грађанима престану. Знамо да ће истоРија позвати једнога дана аранжсре ових злочина на одговорност, да ћв историЈ*а бити праведни судија за оне који већ две године дижу пакгаламу против наше слободнв социјалисттгчке домовине, тежећи да је претворе у своју губерниЈу. Никада се наш народ није плашио нретње, застрашивања и тешкоћа”. Ни ова најновија зверства чехословачких власти неће поколебати ниједног нашег грађанина. како у земљи тако и у иностранству. Овакви поступци изазивају код нахпих Љ УДИ само још већа огорчен»а и појачану утторност у великој борби, уживајући сваким данбм све вишв подршку целог напредног | ства.

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУУ! ОРГДН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМД ГОДИНА ХП БРОЈ 19 29 МАЈ 1950 ГОД. ц ЕНА 3 ДИНАРА

ИЗ САДРЖАIА: Прва страна Више бриге о благовременој расподели дипломираних студената Телеграм другу Титу Пред јунске исшгте Друга страна „О карактеру Првог српског устанка” Млади писци не избегавају него траже критику и дискусију Уз питања о Марксовом и Енгелоовом схватању победе пролетерске револуције у једној земљи Трећа страна Дрвета изложба УЛУС-а Двоброј часописа „Младост” Четврта страна Студенти Београдског универзитета у Ослободилачком рату Спорт; Атлетичари „Црвене звезде” пред сезону Народна теазика: Нова друштва и клубови