Студент

Прилог питању о интернационализму студентског покрета на Београдском уннверзитету

Студенти Београдсног униоерзитета у Ослободилачном рату

(Крај) Седмог јула 1941 године студент Београдског универзитета и шпански добровољац Жикица Јовановић „Шпанац“ испалио је прве хитце на непријатељске војнике. Тај дан ушао је у историју Ослободилачког рата, као дан почетка устанка Србије. 14 јула 1941 године студент Београдског универзитета и шпански добровољац Пеко Дапчевић командовао је партизанским одредом. који је на линији Подгорица —Цети»е (Црна Гора) потпуно уништио један батаљон италитанских фашиста. Ето то су само неки полаци, који јасно говоре да су студенти Београдског универзитета понели међу првим редовима заставе слободе. Овде је потребно истаћи да је наша Партија, упркос скоро непремостивих тешкоћа. обезбедила пребацивање у Земуну наших другова шпанских добровољаца, ко.lе је немачка окупација Француске, у логорима и затворима Француске, ито у данима. када су били нашотребнији својој земљи и своме народу. Међу тим друговима налазили су се и преживели студенти борци са Београдског универзитета. Својим драгоценим искуством. стеченим у тешкој борби за праведну ствар шпанског народа, они су у многоме допринели организовању првих партизанских (единица и њиховој успешној борби, Вихор Ослободилачког рата захватио је убрзо све крајеве наше државе. Немоћан да угуши Ослободилачку борбу наших народа фашистички окупатор је преузимао најстрожије мере на окупираној територији: тамнице, логоре, средњевековна мучења и најзад масовна стрељања требали су гтрема погрешном прорачуну ових злочинаца да код наше родољубиве омладине униште чак и помисао на оружану борбу. За време покол>а 7.000 грађана у Крагујевцу јуначки је погинуло 50 ђака виших разреда гимназије, који су заједно са својим професором пред митраљезом певали „Хеј словени“, том приликом Нада Наумовић, студент Београдског универзитета и члан КПЈ успела је да се придигне да би са последњом снагом узвикнула: „Живео Совјетски Савез“. Студент филозофије Драгица Правица, секретар Окружног комитета партије и члан Оперативног штрба за Херцеговину пред стрељање је рекла четницима; „Срамни издајници, узалуднас убијате, узалуд. Доћи ће Црвена армија. доћи ће партизани“. Четници су је живу закопали. Студент агрономије, Соња Маринковић, члан Покрајинског комитета партије за Војводину пркосно је рекла мађарским џелатима: „Пуцајте, то су комунистичке груди“. Наша Партија је. већ у првим данима Ослободилачког рата поставила пред Савезом комунистичке омладине и пред читавом омладином задатак борбе за учвршћење и проширење већ постојећег јединства младе генерације у циљу стварања јединствене омладинске антифашистичке организације, за коју се наш Савез комунистичке омладине борио још давно пре рата. Крајем 1941 године на ослобођеној и неослобођеној територији на иницијативу СКОЈ-а почеле су се стварати одоздо прве омладинске антифашистичке организације. Крајем децембра 1941 године одржан је у тек ослобођеном Бихаћу I контрес ентифашистичке омладине Југославује, на коме је донета историска одлука о спајању савеза антифашистичке омладине по покрајинама и стварању јединствене организације Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије. Потребно је истаћи да су од 52 члана сазивачког одбора I конгреса антифашистичке омладине Југославије 13 чланова били студенти, од којих девет са Београдског универзитета, на челу са секретаром ЦК СКОЈ-а Ивом Лолом Рибаром. У новоизабрани Земаљсхи одбор УСАОЈ-а који се састојао од 30 чланова изабрано је осам студената, од којих шест са Београдског универзитета, међу којима Иво Лола Рибар, Рато Дугоњић и други. Одајући признање младо.l генерацији наше земље. за дотада пређени сурови пут Ослободилачког рата, друт Тито је у свом говору истакао: „Омладина Југославије је прва у Европи и ми се тиме поносимо рекла фашистичким освајачима: Не, ми ћемо против вас који сте на силу и против наше взље дошли у нашу земљу... са поносом можемо констатирати да у нашој Народноослободилачкоl војсци и партизанским одредима има 70 75% бораца из младе генерације наших народа. „Пред I конгрес УСАОЈ-а у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда борило се око 20.000 чланова СКОЈ-а. Дотада је у току 18 —100 месечне борбе погинуло око 18.000 чланова Савеза комунистичке омладине Југославије, међу којима и четири члана ЦК СКОЈ-а. У том временском периоду погинуо је већи броl истакнутих руководилаца напредног студентског покрета на Београдском универзитету међу којима: Будо Томовић, студент права. члан ЦК СКОЈ-а; Рифат Бурџевић студент права, помоћник комесара Ш Санџачкв бригаде; Баlо Секулић студент права, комесар Главног штаба за Црну Гору; Махмуд Бушатлија студент права, организатор устанка у Источној Босни; Ђуро Струтар студент права, члан Покрајинског комитета партије за Србиlу; Слободан Принцип студент технике, члан Главног штаба за Босну и Херцеговину. Бранко Крсмановић. студент права, члан Главног штаба за Србију. Ратко Митровић, студент

права, комесар Чачанског одреда и града Чачка, Соња Маринковић, студент агрономије, члан Покрајинског комитета за Војводину, Ацев Мирче, студент права, члан Главног штаба за Македони,lу. Драгица Правица, студент филозофије, секретар Окружног комитета Парти.lе и члан Окружног штаба за Херцеговину. Захвални народ одликовао је све зве борце након њихове смрти Орденом народног хероlа. 15 новембра 1942 године одржан 1е у Москви антифашистички митинг сов.lетских студената. Са антифашистичког митинга совјетских студената упућен 1е проглас студентима целог света. Указуlући на то, да ниједан фашиста неће Избећи освету у прогласу. се каже: „Једног ће убити енглески војник. другог амерички морнар, а трећег ће срушити метак Iугословенског партизана". Средином 1942 године одржан је у Вашингтону Међународни конгрес напредних студената коlи 1е разматрао питање учешћа студената земаља антихитлеровске коалиције у борби за победу над фашистичким завопевачима. Наши студенти борци Народноослободилачке војске упутили су Међународном конгресу поздрав у коме се поред осталог каже; „Студенти Београдског. Загребачког и Љубљанског универзитета о чијим сте борбама и патњама слушали већ годинама дали су Ослободилачко.l борби сво,lих народа сву своlу младост. своlу крв. своје Iунаштво и своје знање. Нема ниједне чете наше Народноослободилачке војске у ко.јоl не би било студената партизана. Нема ни.lедне битке у ко.lоl студенти кису пролили сво.lу крв за слободу сво.lих народа, за срећу младих поколења. за будућност сво.lе земље и читавог човечанства.“ Децембра 1942 године упутили су борци, командири и политкомесари Народноослободилачке воlске студенти поздрав антифашистичком митингу совјетских студената у Москви. У поздраву се поред осталог каже: „Шаљемо своl братски. борбени поздрав вама. одважним синовима велике совlетске земље. Више хиљада студената и студенткиња Југослави.lе налази се већ 18 месеци у редовима наше наоодне партизанске во,јске. Стотине мећУ нама су већ дале сво,lе животе у то.l тешкој и неравноl борби, али ми смо горди што се боримо за.lедно са вама против општег непри,lатеља човечанства, звјерског фашизма, што се бооимо за ослобођење свога народа и бољи живот будућих поколења. Сматрамо да 1е потребно цитирати и поздраве совјетске и енглеске омладине који су упућвни Првом конгресу Антифашистичкв омладине Југославије. У поздраву совlетске омладине (који су потписали хероји Совјетског Савеза. истакнути партизани, познати научни радници носиоци Стаљинове награде, трактористи и други а међу којима тадашњи и данашњи секретар ЦК Комсомола Никола Михајлов, ко.lи нас данас узгред буди речено тако безобзирно клевеће и напада) каже се и ово: „...Упућујемо пламени поздрав учесницима Конгреса, претставкицима братске омладине Југославије ко* ја се бори за слободу и независност свога народа. Омладина наше земље... са напрегнутом пажњом прати херојску" борбу народа Југославиlе и његове Народноослободилачке војске и партизанских одреда у чијим се првим редовима бори Iуначка омладина Југославиlе... ваша је борба пример за омладину свих окупираних земаља Европе. Она показује да 1е омладина способна да са оружјем у руци брани своју домовину. У поздраву енглеске омладине, пренесеном преко Радио Лондона 8. I. 43 у емисији на словеначком језику каже се поред осталог: „Цела енглеска омладина зна за вашу борбу и са поуздањем гледа у њу: Ми знамо да се ви борите на живот и смрт. То се неће заборавити. Iер се ви борите и за правду целог човечанства.** Послије 19 мlесеци надчовјечанске борбе против фашистичких окупатора омладина наше земље млади радници, сељаци, студенти и ђаци стекла 1е морално право да позове омладину окупираних иародз Европе на заједничку борбу против за-Iедничког неприlатеља. У поздраву I конгреса омладине окупираних земаља Европе каже се поред осталог: „Чу.lте наш глас глас слободв из пакла Хитлеоовске нове Европе Говори вам омладина Југославије, говори вам из срца оног ди.lела своје домовине коlи 1е јуначко партизанско оружје већ очистило од фашистичких гадова и вратило народу... на Другом светском омладинском коигресу у Њу.lорку дали смо Iедни другима чврсту реч да ћемо бити браћа, да ћемо се борити свим силама против највећег злотвора младе генераци,lе крвавог фашизма. Данас вам можемо саопштити*. омладина наше земље испунила је часно задату реч. Пружимо Iедни другима руку и устанимо у свету борбу за .уништење фашистичке кхге. за бхдућност наше генерациlе. Пут оружане борбе, пут свенаподног партизанског р аха то 1р Iециии пут слободе и победе. Слобода се не добија на златном тањиру. већ се осва.lа ортжјем у руци то 1е поука ко,lу да1е и историlа ваших народа то Је крвава поука данашњице, На оруж,lе. омладино Европе! У свети 6оl за нашу слоболу за част нашег народа. за нашу сутрашњицу! Чекања и одлагања више нема и не може бити! Народи никада не-

ће опростити пасивност. кукавичлук и издају у овим данима". Прохујале су у неповрат једна за другом 1. 11, 111, IV, V, VI и VII непријатељска офанзива, Умlесто уништења наше воlске непријатељ је доживљавао све нове и нове поразе. А наше бригаде и дивизи је излазиле су из њих све јаче, све веће. Али најтеже од свих биле су свакако IV и V непријатељска офанзива. Треба само схватити, макар и приближно наше јединице од око 20.000 бораца које су собом водиле око 4.000 рањеника и болесника од тифуса, кроз скоро 80 дана непрестаних даноноћних борби у VI офанзиви. Против уједињених снага« Немаца. Италијана, усташа, четника. домобрана, Бугара и друго, коlе су бро.lале преко 120.000. Говорећи о тим данима друг Тито 1е у свом реферату на V конгресу КПЈ казао; „...Морамо да кажемо да су такву борбу и под таквим условима могли издржати само челични људи-комунисти и омладина ко.lу 1е васпитавала наша Комунистичка партиlа Југославије. Ми смо у борби за време V офанзиве изгубили око 8.000 другова, дивиих бораца. командира и команданата и политкомесара. Већином су тз били чланови Партијеи СКОЈ-а. Но. ми смо разбили гвоздени обруч непри.lатеља, и одмах онако изгладнели и измучени, пошли да чистимо Источну Босну од непријатеља. Такву војску могла 1е васпитати само Комунистичка партиlа“. У тим најтежим дакима у истзрији Ослободилачког рата наших народа херојски је погинуо велики број студената Београдског универзитета. Захвални народ одлик звао 1е многе од њих Орденом народног хероја. Такви су били: Миленко Кушић. студент права, ранији члаи Главног штаба за Србију, први комесар П прзлетерске бригаде, умро рд тифуса као комесар дивизије, Василије Ђуровић, студент филозофије погинуо као командант IV пролетерске црногзрске бригаде; Павле Горанин, студент права погинуо као комесар ХХШ дивизије; Станко Мартиновић студент медицине, једал од најомиљенијих партизанских лекара, звијерски убијен од чеппгка и усташа; Тзмановић Владо, студент права погинуо као заменик команданта десете херцеговачке бригаде. Двадесетседмог децембра 1943 године пзгинуо је Иво Лола Рибар, студент права, дугогодишњи секретар ЦК СКОЈ-а и члан ЦК КПЈ. „Његово име везано је за све оне огрк>мне успехе које је наша Партија постигла у окупљању и васпитању младе генерације. Нови.lа историја савеза у свим појединостима уско је повезана са именом Иве Лоле Рибара „његовом смрћу је круиисана част и слава нашег комсомола’’ (Ђилас). Сматрамо да је потребно истаћи огромно признање које су наши народи дали нашој заиста правоl народној интелигенцији бирањем њених претставника у Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије, највише политичко претставништво наших народа. На првом засиједању АВНОЈ-а одржаног 26 и 27 нзвембра, 1942 године у Бихаћу изабрани су за чланове већа следећи ранији истакнути руководиоци напредног студентскзг покрета на Веоградском универзитету: Стамболић Петар, студент агрономије. члан Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију, Карабеговић Осман, студент медицине, политички комесар првог бзсанског корпуса, Поповић Милентије бивши студент технике. политички комесар официрске школе Врховног штаба, Хумо Авди бивши студент филозофиЈе, један од руководилаца Народноослободилачке борбе у Босни и Херцеговини, Поповић Коча бившк студент филозхЈзије, командант Прве пролетерске НО дивизије, Дугоњић Ратомир студент права, члан Централног комитета СКОЈ-а. Другом конгресу УСАОЈ-а одржаног од 2—4 1944 године у Дрвару стиглз је око 20 поздрава из иностранства од демократских организација и појединаца и то: Хенри Валаса, потпретседника САД, Националног комитета ослобођења Француске, Филип Мареја претседника кзнгреса индустриских организација, једног од највећих радничких удружења у САД, г. Џозефа Гафеа, сенатора из америчке државе Пенсилванија, Светског омладинског већа, Антифашистичког комитета Совјетске омладине, Мери Лу Риџерс претседкице Међународног студентског конгреса, Уније свегрчке омладинске оргашгзације, Рајмонда Обраха делегата француског отпора у привременој саветодавној скупштини, Бугарске омладине .омладине Лењингрода, Међунарздног омладинског одбора Велике Британије, младих авијатичара СССР-а. Савеза омладинских удружења у Лондону, Народног савеза девојака Енглеске, питомаџа зракопловних корпуса у Британији, омладинских удружсња у Велсу, хероја Совјетског Савеза Сна,lпера лајтнанта, Лудмиле Павличепко. помооског скаутског корпуса Велике Британије и северне Ирске, националног девоlачког удружења питзмаца ваздухопловних корпуса Енглеске, омладипе британских кооператива, Управе савеза омладинских удружења у Лондону. омладине Москве, Народног савеза стутеиата Енглеске и Велса. Сматрамо тшак за потребнз да цитирамо ри!ечи члана совтетско миси.lе код Впховног штаба. маlора Василија ко.lе 1е упуттго Конгресу у име совјетске омладиие: „Ми ђемо вјечито чувати успомену на руководиоце Антифашистичког савеза омладине Југославије

Иву Рибара, Буду Томовића, Јожу Влаховића, све оне који су се часно и самопријегорно борили за нашу заједничку ствар и погинули смрћу храбрих у боју с непријатељем. Ви сте борбена ввангарда омладине жупираних народа Европе. Ви дајете омладини Пол>ске, Чехословачке, Грчке и Албаније, Француске и Белгије. Норвешке и Данске пример како се треба борити и ослободити.” Омладипа Југославије послала је одмах након Другог конгреса свог претставника студента Славка Комара у Светско омладинско вјеће у Лондон. Тако је омладина Југославије била прва из поробљене Европе кзја се повезала непосредно преко свога претставника са Светским омладинским вјећем, дја би и тиме дала свој удио у заједничкој борби демократске омладине света за уништење фашистичких завојевача. У Народноослободилачкој борби учествовало је 85% студената Београдског Универзитета. Треба истаћи да су заједно са напредким студентима Београдског универзитета у Ослободилачком рату и Народној ревзлуцији учествовали са пушком у руци 14 професора Београдског универзитета. Они су кроз сурове дане ове борбе носили буктињу слободе, науке и културе и заједно са студентима висжо дигли велике слободарске традиције Београдског универзитета, На првом заседању АВНОЈ-а у извршни одбор изабрана су два професора Београдског универзитета Павле Савић и др. Сима Милошевић, кзји је зверски убијен од четничких бандита у току V некријатељске офанзиве. ' Преко 700 студената Београдског универзитета налазило се у заробл>еништву и интернацији. Злогласни логор на Бањици и др. били су пуни напредних студената. Остаће незабзравни пример херојског држап»а студената Београдског универзитета у затворима и логорима. Захвална отаџбина одликовала је 36 студената Београдског укиверзитета Орденом народнзг хероја од који су 34 посмртно одликовани. Из напредног студентског покрега на Београдском универзитету израсли су, кроз безк змпромисну дугогодишњу борбу противувладајуће буржоазије у старој Југославиди, и касније и кроз Ослободилачки рат и Народну револуцији, највећи партиски и државни рукзводиоци у нашој земљи. 18 чланова ЦК КПЈ, од којих два члана политбироа, 11 кандидата за чланове ЦК КПЈ, 14 министара Владе ФНРЈ, велики број генерала и других високих руководилаца наше Армије су бивши истакнути руковздиоци папредног студентског покрета на Београдском укиверзитету. Наглашавамо да је већи дио архиве и штампе напредпог студентског покрета на Београдском универзитету пропао у данима Ослободилачког рата. Услед тога овај чланак ниlе могао довољно документовано обухватити сав дзпринос овог покрета ствари међународне солидарности напредних студената односно напредне омладине читавог света. Подаци изнети у овом чланку претстављају драгоцен истзриски документ о путу развитка револуционарног покрета на Београдском универзитету. Гледан из данашње перспективе тај пређени пут је још веђи. Он показује да је такав покрет, као што је био револуционерни покрет на Београдском универзитету као дио нашег револуционарног омладинског покрета уоггште, могла створити само партија лењинистичког типа као што је КПЈ. Само Комунистичка Лартија Југославије могла је однеговати такве људе као што су били Лола Рибар, Будз Томовиђ, Рифат Бурцевић. Ва-10 Секулиђ. Махмут Бушатлига, Ђуро Стругар и многи други. На њиховим примјерима васпитавале су се и васпитаваће се генерациlе наше народне интелигенције, како се несебично треба борити за остварење великих идеала Комунистичке партије. остварење срећног живота за све радне људе, па и вко су за остварење тих идеала потребне и соттствеие жртве. Само под руководством КПЈ, могаз је, у тако кратком временском периоду израсти такав револуционарни покрет, чи,lи је значај прешао оквире Београдског ушгаерзитета. и даље. оквире наше земље, и постао и то на делу а не само на речима, Iедан од најдоследнијих бораца у борби за стварање, учвршћење и пропшрење јединства напредних студената. одкоснз напредне омлалине читавог света.

Воја Пекић

Оценска вожња студената медицине

(Од дописника са факултета) У оквиру клуба технике Медицинске велике школе, још пре два месеца, отпочео је рад ауто-мото курса. Курс се одржавао два пута педељно. а посећивало га је 30 студената. II поред многобројних тешкоћа (недостатак материјала, делова и др.) чланови курса су показалн велико интересовање и теоријски део савладали у потпупости. Пре десетак дапа иаведена је прва оценска вожња па дргму Београд Коагујевац Краљево Врњачка Бања. Студсити су и овом приликом показали врло добро знање. и успешно савладану теорију успели да прииене на првој практичној вожњи.

Ојданмћ

ПРЕД ПОЧЕТАК СЕЗОНЕ

Лзноатлетнмарн »Црвене звезде«

Систематски тренинг, довољна физичка кондиција, главни су и најважнији услови да се постигне успех. Сваког дана у пет сати после подне, на стадиону „Црвене звезде”, сакупљају се атлетичари. заједнички се тренира; спремају се за нову атлетску сезону. Шарчевић, Милаков, Постељник... у „Звезди” Немајући довољно финансиских средстава за даљи рад, лакоатлетичари земунског „Једииства", на своме састанку новембра 1949 г., донели су одлуку о свом расформирању и у споразуму са Управом „Црвене звезде”, на заједничкој скупштини, 25 новембра. донесена је одлука о фузионисању оба друштва, под именом „Црвена звезда”. Тако су одлични атлетичари: државни рекордер у бацању кугле Шарчевић (15,35), рекордер у скоку с мотком Милаков (3,90). одлични спринтер Постељник и други, постали чланови „Црвене звезде”. Они ће својим присуством повећати изгледе свога новог друштва у такмичењима на државном првенству. Побеђени рекордери Од прошле године учињен је знатан напредак. Постигнути резултати доказују да ће рекордери, чланови других друштава, у атлетичарима „Црвене звезде” имати врло опасне противнике на првенству. На недавно одржаним такмичењима, направљена су два изненађења; Живковић је скоком у вис од 170 победио државног рекордера Димитријевића, а Дангубић је бацио копље на већу даљину од оба брата Вујачића (59,76). И остали резултати показују напредак. Два нова рекорда НР Србије оборена су ове године. Милићевић је скочио у даљ 6,98 а Милаков је постигао у скоку с мотком висину 3,80. Шарчевић је недавно бацио куглу 14,76, ПРИПРЕМЕ ЗА ТРЕЋЕ ЛЕТН>Е СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ У ЉУБЉАНИ

а Јефтовић хитцем од 14,26 нв заостаје много за својим колегом рекордером. На 800 м. Ћосић је трчао 1:55,31 а Смиљковић на 1.500 м. 4:00,4, док Века Илић за њим заостаје за свега две стоте од секунде, 4:00,6. На 400 м. Ћосић је ишао за 50,7 а Лукач за 51,1. И жене постижу рекорде Лакоатлетичарке ни мало не заостају за својим друговима. И оне дају државне рекорде и сваким даном постижу све боље резултате. Марија 'Радосављевић држи три државна рекорда, у бацању кугле (13,27), копља (59,30) и тробоју (3112 поена), Јулија Матеј у бацању диска (41,89) а Споменка Коледин скоком у даљ (5.67). Милена Пејић бацила је куглу 10,71, Коледин је претрчала 100 м. за 12,8, а Даница Бајић исту стазу за 13,6. Ирма Минк је скочила у даљ, 4,92, а у вис 130, док је Нина Февер претрчала 80 м. препоне за 13,4, а Иванка Керн стазу од 800 м. за 2,33. Можда ће будућа такмичења избацити још коју рекордерку из редова чланица „Црвене звезде”. Пецељ највећа нада Име Петра Пецеља је познато свима онима који прате развој наших спринтера после ослобођења, а у којима смо доскора осећали велики недостатак. Државни рекорд на 100 м. постављен још пре рата (10,7) нико није могао да обори. Јованчић, члан „Црвене звезде” и Брнад, члан „Партизана”, успели су скоро да га изједначе (трчали су 10,8), што свакако показује велики налредак наших спринтера. Пецељ је посткгао своје најбоље време на овој стази 11,0, али то није крај његових могућности. Он редовно тренира и како се налази у одличној форми, даје наде да ће ове године побољшати своје досадашње време, а није претерано и ако кажемо, да може врло угрозити досадашњи рекорд. На тренингу нарочиту пажњу посвећује старту и неуморно исправља уочене грешке. Ма да гледаоцима који около посматрају, овај старт изгледа врло добар, Пецељу се он не свиђа. Он стално тражи боље, јер зна да ! резултатом 11,0 он још није рекао своју последњу реч Пази на палицу...! Пази на палицу.Ј Овај се узвик може врло често чути на стадиону, приликом тренинга. Спринтери „Црвене звезде” много пута, ма да су одлично полазили, приликом трчања штафете 4 х 100, редовно су губили трку, јер су у отсудним тренуцима, приликомпримопредаје, губили палицЈ’-. Сада они највећу пажњу посвећују овом моменту. И ма да је „Звездина” штафета постигла велики успех, победивши штафету „Партизана”, на митингу априла месеца, спринтери Милићевић, Попов, Пецељ и Постељник, највећу пажњу посвећују примопредаји штафете, док их другови опомињу и упозоравају: Пази на палицу.„! Турнеја по Швајцарској Постигнувши врло добре резултате У последње време, атлетичари „Црвене звезде” крећу крајем јука на своју прву турнеју по иностранству. Они ће пркзбавити око недељу дана у Швајцарској, где ће одржати два сусрета. Базелу и Берну и где ће се састати са најбољим лакоатлетичарима Швајцарске. Пре поласка на турнеју, „Црвена звезда” ће имати велику борбу на првенству државе 3 и 4 јуна, где се у Београду састаје са Партизаном и ДИФ-ом.

Зоран Димитријсвић

Екипа Машинског факултета првак у рукомету

У тчжу прошле недеље на Универзитету су одржзна првенства у футбалу, рукомету и пливању као изборна такмичен.а за Треће студентске игре у Љубљани. Гакмичења у кошарци, одбојци и тенису су у току, док ће се у четвртак, ка стадиону „Црвене звезде”, одиграти неколико иктересантних сусрета: у футбалу у 8 час. Наша крила Репрезентација Универзитета, а у 18 часова у рукомету се састају мушке и женске екипе Загребачког и Београдског универзитета. РУКОМЕТ На овогодишњем првенству Универзитета учествовало Је 12 екипа. На последњој утакмици екипа Машинског факултета победила је екипу Дражавног института за фискултуру 8:7 и тако освоЈила прво место на Београдском универзитету. ПЛИВАЊЕ На првенству у пливању такмичиле су са екипе Државног института за фискултуру, Машинског, Ветеринарског, Грађевинског, Економског, Технолошког, Медипингког и Архитектонског сћакултета. Победник у укупном пласману је и ове године екипа Државног института за фискултуру. Резултати су следећи: Мушкарци: 100 м проно Г. Ладоцки (ДИФ) 1:17,3; 200 м слободно Латтопкн (ДИФ> 2:33.4; 50 М слободно Ј. Ладоцки (ДИФ) 29:7; 50 м леђно Радић (ДИФ) 36,6; 4x50 м слободно ДИФ 1:58,6; 3xloo м мешовито ДИФ 3:47.4. Жене: 100 м прсно Јакшевац (Технолошки) 1:38,3; 50 м слободно Тарасов (ДИФ) 38,4: 50 м леђно ОстоЈић (ДИФ> 49.4; 3xloo мешовито ДИФ 5:15,4; 4x50 слободно ДИФ 2:42,5.

м. к.

На Техничкој великој школи основано

ДРУШТВО РАДИОАМАТЕРА „МИХАЈЛО ПУПИН“

11&ЖН9ЖЖ

(Од дописника са факултета) Радио аматерски кружок Техкичке велике школе био је један од најбол>их у оквиру организације Народне технике ове школе. На „А” и „В” курсевима одржавана је стална настава и радило се практично у радионицама. На почетку ове године кружок је израдио 40 детек-

тора и једноцевника, 8 двоцевника, 5 троцевника, 4 супера и известан број инструмената потребних за рад. Сада радионица располаже једном бор-машином, дребанком и има поред осталог материјала и 65 комада цеви. Досада је израђено више тгнструмената, а неки се налазе у раду: анодни испоављач, нискофреквентно појачало од 4№, исправљач за пуњење акумулатора, филоскоп, универзални инструмент, амперметри, геператор тонске учестаности, појачало од Петар Дражић је завршио осцилоскоп са којим ће наступити на конкурсу радио аматера. Поред овога, радио кружок је пружао помоћ радио центру (разгласној станици) Техничке велике школе. Кружок је оспособио 4 руководиоца за пионирску организацију Народне техкике. Успостављајући потребну везу са наставним центрзм предвојничке обуке, чланови кружока радио аматера израдили су апарат за Морзеову азбуку, којим св сада на часовима предвојничке обуке служе слушазци „везе”. Овако успешан рад кружока, условио је да исти на недавно одржаној скупштини прерасте у самостално друштво радио аматера Техничке велике школе „Михајло Пупин”. Тиме ће се у многоме олакшати новооснованом друштву, да У свој будући рад унесе више плана и разноврсности и рад свпх чланзва друштва још више употпуни и спроводи упоредо са наставом.

Д. Хајдуковић

Први Електромашински клуб

У циљу што веће популаризације Народне технике на Техничкој великој школи. основан је Електромашински клуб. Новоосновани клуб ће омогућити, да наши студенти успешно повежу свој теориски рад У школи са практичним задацима и радом у радионицама и нашој индустрији, што се најбоље може постићи упознавањем конкретних проблема из наше привреде, као и сарадњом са Друштвом инжењера и техничара кроз стручна предавања наших најбољих стручњака. као и приказивањем читавог низа, у ту сврху нарочито припремљених и преведених, филмова. Да би рад ново основаног клуба текао што успешније у току овог лета, клуб технике Техничке велике школе ставиће на расположење Електромашинском клубу нову модерну механичарску радионицу, са свим најважнијнм машинама и алатницама за обраду метала и дрвета, те ће се тако студентима први пут у школи, пружити могућнзст да сами раде на машинама и да их детаљно упознају. В. Томашевић

Одговорнм П Влада Ммгровић. Уредшшгж. и «амш.стрвциЈа Беогоад. Балвавоаа 4 галефоа 23-464; Чевовш. равуш .03-9060360; ШташириЈа .Борба* Београд, Кардељева 31.