Студент

план „истовремену револуцију у свим цивилизованим земљама” као основни услов победе немачке револуццЈе, већ напротив основни услов он налази у самоЈ НемамкоЈ, тЈ., у савезу и заједничкој борби пролетаријата и пољопривредних радника. Маркс Је, бавећи се питањем револуциЈе у Немачкој, такође истицао заједничку борву пролетаријата и пољопривредних радника као први услов победе. Ево шта о томе каже Стаљин: „Зар ниЈе Маркс Још 50-тих година прошлог века говорио да би пролетерска револуциЈа у НемачкоЈ могла стаЈати „изврсно” када би се пролетерској револуцији могла прулшти подршка „такорећи другим издањем сељачког рата”? (Стаљин „О основима лењинизма” стр 30). ДетаљниЈа и дубља анвлиза овог Марксовог става (у шта се ми нв можемо сада упуштати) вероватно 6и нас довела до тога да је и Маркс главке услове за победу револуциЈе у Једној земљи, у конкретном случају у НемачкоЈ, тражио пре саега у унутрашњим условима датв земље. Пређимо сада укратко на питање Енглеске и Ирске, У писму МаЈеру » Фогту, 9 априла 1870 године, Маркс каже: „После дугогодишњег рада над Ирским питањем дошао сам до закључка да одлучуЈући ударац господарећим класама Енглеске. (а он Је одлучујући за раднички покрет у целом свету) може бити ианесен ,не у ЕнглескстЈ, већ само у ИрскоЈ” (изабрана писма Маркс—Енгелса, 234 стр.) Какви су обЈективни услови диктирали ову Марксову мисао? Ирска Је у то време (50-тих и 80-тих година) била такорећи енглеска колонија ттреко које су енглеска земљишна ариетокрациЈа и вЈгржоазија наЈбезобзирније експлоатисали ирски народ стварајући себи огромна материјална богатства што је било од највећег значаја за лихову власт у самој Енглеској. Значи да Је потчињавање и експлоатација Ирске било најважније средство помоћу кога су енглеска земљишна аристократија и буржоазиЈа одржавале свој господарећи положаЈ у ЕнглескоЈ. Важно је приметити да су господареће класе Емтлеске лукавом политиком према енглеским радницима (дајући им много боље услове за живот на рачун Ираца) створили у енглеском пролетаријату осећање господареће иациЈе, а такође и мржњу према ирским радшшима којн Ои понекад иступали као конкурентска радна снага. Јасно Је да Је оваква политика разједињавања и слабила радничке покрете тих земаља. Анализирајући такву ситуациЈу Маркс Је у вези са условима победе револуције у ЕнглсскоЈ писао следеће: „ . .ако емглеска воЈска или полиција напусте сутра Ирску у IбоЈ ће сместа избити аграрна револуција. Пзд енглеске аристокрацмЈе у Ирској условљава и као последицу доводи до њспог неизбежног пада у ЕиглескоЈ. Самим тим би били створени претходни услови за пролетерску револуцију у Енглеској”. (Исто стр. 235). У истом писму Маркс даље истиче; „Енглеска као метропола капитала, као држава коЈа до данас господари на светеком тржишту иступа као наЈважииЈа земља за радничку револуцију и при томе је Једина земља У којоЈ су материјални услови те револуциЈе достигли известан степен зрелоети ’ У мврту 1870 године Маркс Је писао о тим материЈалним условима за револуциЈу у ЕнглескоЈ следеће: „То Је Јелина држава у којоЈ готово нема сељака и где је своЈина земље усретеређена у мало руку. То Је Јелина држава у ко)оl Је капиталисттгчка форма, тЈ. уЈедињење рааа у широко! размери под влашћу капиталистичких послодаваца обухватила скоро целу привреду. То Је Јелина лржава у ко«ој вгромну већину становништва чине иаЈамни ралиици Тз Је Једина држава у коЈоЈ Је класна борба и радкичке класе у тредЈунионима достигла известан ступаљ зрелости и евеопштости. ЗахваљуЈући своме госпола-

рењу на светском тржишту, Енглеска Је Једина земља у којоЈ св сваки преврат у економским односима мора одмах одразити у целом свету_ Ако Је Енглеска класична земља лендлордизма и капитализма, у њоЈ су, с друте стране, више но игде сазрели матери Јални услови за ндгхово уништење. ~ Енглези имаЈу све потребне материЈалне предуслове за социЈалну револуцију. Оно што им иедостаје до Је дух уопштавања и револуционарна страсност...” (Маркс-Енгелс књига ХШ део I, стр 361 цитирано по Тарлеу). Мислимо да овим Марксовим речима није потребан никакав коментар. Марксов однос према ПарискоЈ комуни Је можда наЈбољи пример његовог односа према пролетерскоЈ револуцији. У ФранцускоЈ Је после катастрофе код Седана народ устао, збацио монархију и у септембру 1870 године проглашена је Трећа Република. Образована јв привремена влада која је била састављена делом од ноторних орлеаниста, делом од буржоаских републиканаца Први поступци нове владе јасно су показали да она нема ништа заједничког са револуционарним покретом коЈи Је захватио народне масе. Међутим, у то време Је Маркс у прогласу Генералног савета Интернационале писао: „Сва. ки покушај да се мова влада обори у тренутку хада непријтељ готово већ куца на врата париза био би очајничка лудост”. овде маркс, амализираЈући положаЈ у коме се у том моменту налазио Париз, коме су се после Седана брзо приближавале пруске трупе, сматра да би била „очајничка лудост” устати против буржоаске владе, отпочети пролетерску револуцију. Само због безизлазног воЈног положаја није требало дизати револуцију, а не због непостојања услова за револуциЈу у исто време и у осталим земљама. Каснији Марксов став за време Париске комуне јасно нам показуЈе да он није искључивао могућност победе пролетариЈата у ЈедноЈ земљи. Ево шта о томе каже Лењин: „Маркс, који Је у септембру 1870 године назвао устанак очајничком лудошћу, у априлу 1871 године, видећи масовни народии покрет, односи се према њему с наЈвећом пажњом учесника великих догађаја који значе корак напред у светско-историском револуциоиарном покрсту То је покушај, каже он, да се разбије бирократсковоЈни строј, а не да се он напросто преда у друге руке. И он пева прави хосана „хероЈским” париским радиииима коЈима руководе прудоиисти и бланкисти. „Какпа еластичност пише он каква историска иницијатива. каква способност за пожртвовање код тих Парижана' .. .Историја не зпа за примср таквог херојизма” Париз Је био опкољен и Марксу Је било скоро немогуће да одржава везе са комунарима. Он се свим си* лама трудио да те везе успостави. Али и поред тога само неколико његових писама стигло Је у руке комунвра и обратно Он је према пролетарнЈату био у одноеу „прак. тичног саветодавиа. учесника у борбама маса” (Лењин). Препоручивао Је Парижанима да пошаљу делегате у све веће градове Фраицуске. Давао Је детаљна упутства за одбрану Париза. Давао Је оперативна упутства и директиве свим секциЈама Интернационале у ФранцускоЈ. У писму 13 маlа 1871 годиие члановима Комуне Л. Варлену и Л Франкелу, поред конкретних савета и упозорења, Маркс каже; „Написао сам ради одбранс ваше ствапи кеколико стотинв писама у све краЈеве света где постоЈе њене секције”. (Мисли на секциЈе Интернационале) Али Марке 1е оштро. као доследан по л летерски ре еолуционап, кгитиковао грешке коlе 1е Комунз чинила У пиому КУгелману од 12 априла 1871 године каже- Ако се логоли да буду побеђени, томе неће бити крив ник-> пртги по њихова „великолушност” Требало 1е одмах поћи на Версаљ чим Је Вииоа, а за њим и део саме париске иаролне гарле. побегао из Париза* Мо

менат Зе био пропуштен због обазривости. Они нису хтели да отпочну грађанскц рат, као да га чудовишни изрод Тјер није већ отпочео својим покушајем да разоружа Париз! Друга погрешка: Централни комитет се сувише рано одрекао својих овлашћења како би уступио место Комуни. А то Зе опет учињено из „поштења”. Два дана после пораза париског пролетаријата маркс Је у „Грађапском рату” дао анализу изванредног значаја Париске комуне и узроке њеног пораза. Централни комитет иародне гарде погрешио Је пуштајући јунаке „мирне демонстрациЈе” да се некажњено разићУ Он Јв учинио „судбоносну грешку” Јер није одмах напао на слабо брањени Версаљ и учинио краЈ са заверама ТЈера и његових сеоских племића. Крупна грешка Кому-2« и њеиа , великодушност према реакционарима „страике реда . Једном речју, претерана обазривост Комуне и њено оклевање да преузме оштре, револуционарне мерв против отворених контрареволуционара и њихових помагача било је пресудно за њен пораз. Поред тога Комуна нн]е успела да подигне подјармљеме масе сеоског становништва, а да Је то успела њена судбина би била другојачија. м Комуна није успела да подигне подјармљене масе сеоничка класа отворено призната као Једина класа која Је Још била способна за друштвену иницијативу”. Комуна Јв била прва пролетерска револуциЈа. „Н»ена права тајна Ј® она у суштикп била влада радничке класе, она је Сила најзад пронађени политички облик под коЈим се могло извршити економско ослобођење рада” она Је показала да радкичка класа „не може напростб узети готови државки строЈ и ставити га у покрет Л ниљепе ”- Она стару државну машину мора разбити, сломити. У писму Кугелману Маркс каже да Је Париска комуна „била наЈславнији подвиг наше партиЈе од ввемена Јунског устанка”, ' н и Еигелс С У схватили да се несрећа Комуне ала углавиом у томе што француски пролетаријат ™ ао св< * lу самосталну радничку револуционарну 1а би била способна да га успешно поведе у Р?К^ у - Затo се у РезoЛ У и »тји Лондонске конференције Међународиог удружсња радника 1871 године каже; Организовање радничко класе у политичку партиlу неопходно је потребно ради обезбеђења победе социјалне реГп™l’ ј јв. в и 11 >еног крајњег циља - уништења класа” „:.,. ( 1 ИДо !1 ска кои Ф е Р е нција Прве ШЈтернашшналв 1871 годиие , Партиздат 1936 стр. 127-128). У читавој оцешг Пориске комуне, у аиализи њеног лЖ« , П S, КС п,,гле , пе нстиче да Је пролетерска револупиЈа у Француској пропала због нспостоЈања сличних револуција у осталим земљама. Он узрок пораза не виу иепосто l а њу револуције у међународним размерама конкретиим иедостацима Комуие, а такође и у изузетно тешком воlном положају Париза. Без јединствеР\ Волуциона Р нв Р ални чке партиЈе пролетаријвту је немогуђе да извоlује победу. Без енергичне и непоштедне борбе против контрареволуциЈе, против буржоаске реакциlе - ” ротив СБИХ непријатеља револуциЈе, непоштедне оорбе коЈа не зна за ..великодушност”, неодлучност радничкоЈ класи )е немогуће да обезбеди победу револуциll и ИЗГ Р® ЛИ соииЈвлизам. „Ако Парижани претоп* пораз, то Је њихова грешка, али грешка коЈа Је произишла згог поевслике (Марксово ЛиСкиехту в аптила 1871 годике). Маркгово и Енгслсово пазматрвње услова за победу пролзтсргке рсг.'-т циlе у НемачкоЈ и Енпеској, њихова лелатност у данима лродетгрске речслуциЈе V Фрапцуско,l. огтомна псмоћ коЈу су они указвли бгрцима комуне. њихово олушеЕљење и опти?-иззм према „веччим

према херојским париским радиинам то говори да су Маркс и Енгелс веровали земљи 3 " l '” 007 победв пролетерске револуциЈе у једној ни^а потребно ни истицати да су Маркс и Енгелс били свесни тога да револуциlа V ма кгиги не може цзбити у било време век да ЈеТа поТш ЦИЈе потребна и револуциоиарна ситуација криза капиталистичког поретка. „Код општег просперитета алгаГтЗ; Е Л ** Ма Г^е °^ а фактора модерне производне гпат* ? ° УРЖOаСИИ п Р° изв °Д н и облици долазе у међусобну мГ!? 0 ™ 0 *« (иитирано према биографији Фриаоиха ЕгУ п1 Л г,1 а ° Д Каучког) Тако, на пр., Маркс и Енгелс ™ м#нт«„и« « основа буржоаског друштва Шо годин/°моментално толико поуздана да револуциЈа не може гстт*»тм 6O-тих и 70-тих година от истичу да ГЛуЗ ..прешла своју ® У таквим условима при оштријој супоотноотн производних снага и буржоаских произвсппшх револуција Је могућа. Зато су се Маркс наввгт o3 ® иљнош * l У бавили и питан.има револуције у гопе наведеним земљама које падаЈу баш у овоlарем|. Р Интересантна су два места из Лењинових паложа ВО о П ма ДУ ” ° војком програму пролетерске ’ одм * х У продужетку раниЈе наведеног цитата, т ЈиГализмГнат^м o^ 3^3 * 6 Заштo је мог У ћа товед! со«апо!? Ма најпре у Једноз или неколико земаља Лењим за потребно (да би поткреттио своје гледиште) ла се позове на Енгелса Ево тог места* Енгрлр л« л ?»»У Ра Д Г ““ )е у '»»» "и™“ К»го«о™"^Ц^°п?Ј«*о“ 1882 године управо признавао могућност Р атовв .’ социјализма који Је већ бн је мг!м> У победничког пролетаријата против бмт) У жоазије других земаља”. Лењин сматра ла 1е кнгЈл? ПР™ Та бУРж И оазЦ 0 от Д у™х У земаља.п^д 1 Г раду"” II в ° ж ® да прочита конкретну илустрациЈу те - стваоне, а не само обећане „мисли”. ла маттати п .»<.4.Г,1„, ар коЈ акцији пролетариЈата свих земат.а'’ змачи” 3 пlгаКаД« социЈализам до грчких Љ дO , нимд.”*”**™ Из ова два места може се Јасно видети да Лењин не налази да се његови погледи „потпуно разликуЈу” од Енгелсових. Он напротив сматра да су њихова гледишта истоветна

ШтрВап Лушан Марковић Драган Павловић Пуииша студенти НДВШ

гм-.Д+> гз5 ДНОМ < С ?Р М п Р е Даван>у из политичке економи' радив °Ј е Дмидовић Је изнео да, по његовом мишљек.у, ТЕрдн.а совЈетских теоротичара ла су Маокс и нм[а Л «.л^l ка стаиови l l,т У ла сопиЈалистичка револуии а може п« оедити само као истовремена револуциЈа у свим или бар у водсћим зсмл-ама, нема ревлме осмове. У овом чпвмку, коЈи 1е поссоћен том питаи>у. због кедостг.тка прссторз. морали смо мекс делове скоаћенп изнети, а неке гагрим изогтагити

Девета изложба УЛУС-а

V Уметничком павиљону на Калемегдану отворена је IX изложба Удружен»а ликовних уметника Србије. Ова изложба обележава нови смер наше ликовне уметности, имајући као гесло „борба за квалитет”. формулисано на скорашњем Контресу ликовних уметника Југославије. Овај прелаз је био неопходан обзиром да се на уметничким делима све више запостављао квалитет, пошто се више пажње обраћало садржају него форми. Тај несклад између нове тематике и њених адекватних квалитетно високих ликовних изражајних средстава велики је и на овој изложби. али у обрнутом односу него на претходним. Неговање квалитета уметници нису успели да спроведу на фигуралним композицијама и портретима, већ су остали на својим старим темама пејсажу, мртвој природи. На изложби има 217 радова, од Којих 113 уља, 45 вајарских дела и остало акварела. графика, мозаика. Значајна је улога млађих уметнкка, чији је проценат међу излагачима велики. Они доносе освежење и више свраћају пажњу на себе, него многи старији сликари који годинама раде у једноличном, устаљеном маниру. Међутим, ни код мла- > дих нема довољно смелости за савлађивањем озбиљнијег садржаја, већ се зтуштају у решавање сликгрских занатских проблема, Једина фигурална композиција на овој изложби је слика Б. Илића „Летњи дан на бунару”. Поред тога што слику треба истаћи као Једини прави покушај фигуралне композиције (а Б. Илић их је и раније дао неколико), слика има и озбиљних замерки, нарочито у концепцији. То је сеоска идила у духу академског жанр-сликарства, ва кулисама место пленера, рађена у тамном колориту. Са старинским призвуком ова композиција нв садржи ништа од савременог живота. Остали покушаји композиције сЗС» уствари, пејсажи или ентеријерм са разбацаним неважним људским фигурама, па био то „Железник” А. Хутера, „Са Космета” С. „Столарска радионица” А. Абрамовкћа. То су илустративне. дескриптивне слике квалитетно на малој висини, док је „Предаја Риге од Фере” Ђ. Поповића бежање у историју код толико богате савремене тематкке. Док су вајари дали неколико врло добрих портрета. то се не би могло рећи за сликаре. Ако су прави портрети, тј. ако индивидуалишу одређену личност, онда формално не задовољавају „Дечко са виолином” и „Жена говори” В. ЧохаШФ. рађени тврдо и хладно и у цртежу и у боји, „Алија Сиротановић” Ш. Лукић (док јој је Аутопортре знатно бољи), или имају извесних сликарских вредности, али немају довољно карактера „Портре девојкв” М. Бајића, оба портрета Зоре Петровић итд. И овде је јак несклад између садржаја и форме увек надјача једно или друго. Међу великим бројем пејсажа мало их је који имају много карактера. Свакако су најбољи Љ. Сокић „Предео” и „Пролећње јутро”, ма да и они нису на оној висини коЈу она може да да. Фини у тоналитету, нарочито „Пролећње јутро”. немају акцента ни поенте, те су одвише уједначени и без довољно израза. Старији сликари су радили пеЈсаже својим дугогодишњим маниром, не доносећи никад ново, само се играјући колористичким елементима (нарочито „Топчидер” П. Милосављевића, пејсажи Б. Стевановића, А. Кумрића, С. Аралице), а млади, са мање искуства и још лутајући, али са више свежине и не-

посредности (Зоран Петровић, М. Митровић). Сем уља, доста су заступљене и ДРУГе технике, нарочито графичка. У графици се исгиче В. Карановић са низом своЈих радова. истина рембрантовског призвука, али топлиу и са пјгно атмосфере. М. Никола Јевић има цртеж ~Мла Да задругарка” у лепом покрету и Два прозирна акварела. Интересантни су мозаици Б. П<*тровића, где он у Јаким контурама широким плановима, даЈе изразит«* мало карикиране физиономиЈе. Међу ваЈарима на овоЈ изложби Је доминациЈа младих. Док се кол сликара портрети не истичу, код вајара су то најуспелији радови. Портре Ј. Кратохвила фино моделиран, доследно пластички спроведен. миран и помало тужан. можда без довољно акцента, портре М. Поповића. изразитиЈи захваљуЈући и самом моделу, немирнији и ситније пластички обрађен, портрети А. Зарика, нарочито мутпки портре. као и портрети В. Петрића и Р. Суботичког (портре старца) ови портрет?* казују значајну поЈаву талентоваких младих вајара Јаких у овоЈ тешкоЈ грани ликовног изражавања као што Је портре. Као што Је од слика Једина композициЈа Б. Илића промашена у концепцији, тако и низ рељефа Л. Долинара „Један део историЈе КПЈ” не одговара својој теми. Историја КПЈ Је тако дубока по своме садржају да ситурно заслужуЈе и монументалниЈу концепциЈу и монументалнију обраду, Нејасни чак и као илустрациЈа, ови рељефи су постављени потпуио формалистички са марионетским фигурама. немају пластичних вредности ни у целини ни у детаљу. Од великих фигура највцше се истиче „Водоноша” О. Јеврић, ма да има на њоЈ неуравнотежености између стилизованог и реалистичног. „Бомбаш” М. Крстића са пуно гримасе не одговара никако ни по замисли, ни по натуралистичкоЈ обради споменику НОБ. Иако на овоЈ изложби не учествује неколико значаЈних стариЈих уметника, сликара и ваЈара, изложба у целини се држи на доста високом нивоу, чему доприноси баш учешће великог броЈа млађих. м а да на садржаЈност самих дела ниЈе посвећено довољно пажње, овакав квалитетни наступ младих уметника даје перспективу да ће се из њихових редова појавити низ дела значаЈних и садржајно и формално. Ј. С.

Милош И. БАНДИЋ

ДВОБРОЈ ЧАСОПИСА „МЛАДОСТ"

Централни омладински часопис за књижевност и културу „Младост” доноси у свом двоброју за фебруар и март (број 2 и 3) веома разноврсан и богат садржај. За разлику од неких прошлогодишњих бројева часопис „Младост” је сада учинио знатан корак унапред — окутгљањем ширег круга сарадника и побољшањем квалитета објављених прилога. Поезија је обилно заступљена. Поред две целе поеме и једног одломка из поеме, часопис доноси још 21 песму од једанаесторице младих песника од којих се неки први пут псјављују у „Младости”. Песма Слободана Марковпћа , Девојка са далеког раскршћа” претставља значајну етапу у развоју овог младог песника. У њој је Марковић успео да прилично складно повеже успомене на рат, ослобођење и бусрет са девојком, и да их на пснеким местима да врло живо, узбудљиво и светло: „Знам: једном ће стићи и ови хладни вагони; у ћилиму пролећа она ће бити цвет, На пут ће да нас прате пуни, жагорни перони, на пут, на пут у бели сунчани свет”. Међутим, ова поема има и својих недостатака. Лик девојке из сусрета „под Брђанима" — борца, партизана („с партизанском пушком, ватром од немира”) није довољно јасно претстављен. Осим тога, у поеми има честих понављања и каткад можда сувишних лирских дигресија. Међутим, у целини поема Слободана 1 Марковића је успело остварење, а нарочито треће, седмо и десето поглавље. Кроз често врло јаке поетске слике и поређења, Марковић је у својој поеми изразио осећа: т -.а бола и туге за девојком, али и животне вере и оптимизма. Тиме његова поема још више добија у својој вредности. Одломак из поеме „Кадињача” Славка Вукосављевића је добар песнички рад. Кратки, ритмични и сажети стихови о херојским борцима са Кадињаче својом непосредном лиричношћу остваљају јак утисак на читаоца. Седам песама Радомира Констатиновића из циклуса „Пред растанак” спадају међу најзначајније песничке прилоге у овом двоброју „Младости”, У њима је Констатиновић дао снажне поетске визије ропства и страдања. Његови стихови су крајње згуснути, речи оштре, метафоре јаке, некипут исувише тамне; али поента' у скоро свим песмама ипак је ведра. Оно што смета у овим песмама, то је понављање извесних речи које треба да произведу неки нарочити ефекат. Тако, на пример, Констатиновић у ових седам песама речи „врисак” и „вриснути” понавља осам пута! Осим тога, у неким песмама .опажа се утицај поезије Оскара Давича (на пример у песми „Пред растанак”). Међутим, песме „Верност”, „Светло снова” и „Удовица”, својом унутрашњом јачином и дубоко садржајном лиричношћу у сваком погледу, претстављају за читаоца нешто ново и свеже. Михаило Цагић објавио је четири песме које карактерише извесна болећивост. али и искрена лирска нога, нарочито песму „Жел>а” (чији је наслов у часопису погрешно отштампан као — „Земља”!). Док је . песма Павла Броза „Сусрет” конвенционално-љубавна, његова друга песма „Ноћ на обали”, истинитија је и садржајнија. Песме Ивана Ивањиа и Васе Поповића одликују се оптимизмом, љубављу према животу и нашој земљи; треба међутим истаћи врло лепу Ивањиеву песму „Полетећу”. Песме „Ноћ иза решетака” Б. В. Радичевића и „Писмо” Бошка Ђорђевића не казују читао-

цу ништа ново. Песма Љубисава Станојевића „Из студентског дневника” у којој иначе ништа одређено није речено, пати од наглашеног вербализма и реторике (пример зато су четврта и пета строфа). Чеда Цветковић у песми „До раздања” заузима извесну старачку позу, што квари општи утисак о овој песми у којој има неколико успелих детаља. У часопису се налазе још и две песме младих словеначких песника Ивана Минатија и Митје Мејака. У овом двоброју објављена је поема руског песника Александра Блока , Дванаесторица” у преводу М. М. Пешића, Преводилац је са доста успеха решио прилично тежак задатак. Али су му се поткрале и извесне нејасности. На пример: „Каћка Вањку* блазни чак Чим, чим блазни чак? ..” Овакво играње речима, које се понавља још на неколико места. свакако је требало избећи. Од прозних радова у „Младости” објављене су две приповетке и један одломак из веће целине. Приповетка Прежихова Воранца „Добро јутро” из књиге „Ђурђевак” врло лепо приказује буђење и формирање патриотске свести код једног малог дечака. У одломку „Заклетва” Драго Мажар описује ступање двојице храбрих дечака у партизански одред. У Мажаровој прози има оригиналних и духовитих запажања живо и анегдотски испричаних. Иако му је језак добар, неке омашке су се илак промакле, Он пише: „Народ се још увике мутљао...” Или: „Поглед је одмарао, тражио облак да за њега закачи осјећањ е...” Припсветка „Како је сазрио Василије Перућица” од Симе Кларића одликује се реалистичким сликањем нашег новог, социјалистичког села. Први део приповетке врло је добро обрађен и снажно води ка

кулминацији. Касније, међутим, аутор разбија радњу на фрагменте и, после једног неубедљивог и неконкретног прелаза. уводи главног јунака приповетке, средњег сељака Василија, у задругу. Неке личности у приповеци, као Василије и претседник задруге Митар, врло добро су оцртане, у акцији, са својим добрим и рђавим особинама. И поред неких нелогичности у тексту и вулгарних запажања, треба истаћи да је ова приповетка својом тематиком и обрадом, углавном успели покушај реалног описа једног момента из социјалистичког преображаја нз. шег села. , Младост’* је у овом двоброју објавила и два последња чина (други и трећи) драме Емилије Стијачић „Само нека се зна”, у којој је приказана притворност и дволичност буржоазије за време рата и окупације. Радња овог комада има неколико јаких драмских момената и сукоба. У давању личности Стијачићева је запала у шаблон: неке су скоро истоветне (Шишићка, Крамповица), а неке опет потпуно безличне (Јурић и Петрић). Снажније се издваја лик партиског руководиоца Драге Стојановић. Остале личности, осим можда Матића и његове жене, приказане су „црно-бело” и не делују убедљиво. Труд и напор Емилије Стијачић могу се ипак позитивно оценити, јер драма „Само нека се зна” неће бити без интереса за нашег данашњег гледаоца: Књижевна критика заступљена је, као најбољим прилогом, опширним есејем Михаила Ражнатовића о животу и раду нашег писца Стефана Митрова Љубише. Добро образлажући своје излагање, Ражнатовић је правилно критички расве-

ФНП ЈМЛЛИПЖТ V ВкМ' хевну активност и дао вредна запажања о уметничкој вредности његовог дела. које претставља ..значајни домет у р>азвоју наше националне културе”. Једино би се можда могло приметити да' је у чланку требало посветити више пажње детаљнијој анализи појединих ЈБубишиних приповедака. Стил Ражнатовићев углавном је коректан, ма да су му понекад реченице гломазне и дуге. Александар Челебоновић у чланку „Сликарски пут Јурице Рибара” износи топла сећања на талентованог младог сликара и народног борца Јурицу Рибара, а Младен Ол»ача чланком „Карактери у приповјеткама” отвара дискусију, чије би настављање несумњиво било од значајне користи за осветљавањв неких проблема у раду младих припсведача. На уводном месту часопис доноси добро изабране „Изводе из преписке између Ромен Ролана и Жан-Ришара Блока”. Хроника фељтон у овом двоброју часописа „Младост” веома јв жив, актуелан и разноврсан. У почетку фељтона налазе се прикази живота и рада словеначког писца Прежихова Воранца и француског писца Ромена Ролана. Владо Дубравчић у чланку „Једна корисна монографија” укратко анализира књигу Др. Душана 3. Милачића „Балзак, живот и рад” и тачно закључује да је она „иако без чврсте марксистичке оријентације” рад „веома друштвено корисан и, поред свих методских недостатака, задужује нас за огроман део нашег познавања старог доброг Балзака”. Поред овог, објављени су чланци „Поводом једног приказа” (Ђ. Раденковић о роману „Срећа” П. Павленка), о Пристлијевој књизи „Сукчани дани” и правилно постављен приказ Боре Кнежевића „Уз једну збирку репортажа” (Витез Марковић: „Довиђења, трасо”). И поред овог, преглед књига могао би ипак да буде још обимнији. Приказујући трагедију „Станоје Главаш” од Ђуре Јакшића, коју Је дало Народно позориште, Бруно Беговић анализира садржај трагедије и, донекле, њено постављање на сцену, не оцењујући при том, осим најбоље креације, успех целог глумачког колектива. У филмској хроници, поред приказа филмова „Крађа бицикла”, „Како је била зелена моја долина”, нарочито св истичу прикази филмова „Прича о фабрици” и „Незаборавна песма”. О изложби „Београдско сликарство почетком XX века” Стојан Ћелић даје студиозан приказ, В Павле Стефановић „Осврт на два концерта одржана поводом Конгреса композитора Југославије”, Рубрика „Белешке” још нијв постављена на довољно широку основу. Па ипак у њој је забележено неколико значајних ствари: годишњица „Летописа Матице српске”, конгреси филмских рандика и кошхозитора Југославије, делатност издавачких предузећа у Сарајеву и коментар поеме „Дванаесторица” од А. Блока. Ликовни прилози продукције сликарских радова Јурице Рибара и београдских реалиста К. Милићевића, М. Мурата, Н. Петровићеве и М. Миловановића доприносе кул* турном изгледу часописа.

За веру земље

Да ли си румена девојка с обровка Иланииа ил извор сред класале траве? „ лепото зенље, ти си песча звовка И наранџа смеха заруделе јаве. Свуда иам се )авља ш тде насеља иичу, Љубав преплануда маше нам рукама. Пламени дах бије од зора што свићу, Д срца свих звезда што пламте вад нама. Жарку веру восиш, срце завичаја, Лан између шљива док машта упија. И г" 3 " жар ко l и Вемент с цитлом спајаш, —• С тобом се широко разраста Србија. Верујем у земљу, у сунчан цвет неба, У митинте шумне кроз сва срца људи * И у златна жита, у топлииу хлеба, Пчелињак радости што љубављу руди; У машту, која је широка пољава, Где се разиграле војске коњаника. ВеруЈем у светло првнх електрана У сан што лебди врх трудбеиичких слика; У колевку ш троб, у сваки трм, косу, У осмех девојке кад у срце каве. У сне што иапасам јавом живом, што су Спевали ти песму, наш сунчани дане. Верујем у зпој расцветан па длаву, У К Р* са којом смо ка вечности ближе. Верујем паролн на радном мегдану, У заставу што се изнад суица диже.

Владета ВУКОВИЋ

ОБАВЕШТЕЊЕ

Културно-уметничко друштво Београдског универзитета и великих шксла врши аудициЈе за пријем нових чланова у своје секције. Аудиције се врше у просторијама друштва Балканска 4/П по следећем реду: ХОР понедељак, среда и петак од 12 —14 часова; ФОЛКЛОР уторак, четвртак и субота од 12—14 часова; МУЗИЧКА СЕКЦИЈА петак од 19 —20 часова и ПОЗОРИШТЕ уторак и петак од 12 —14 часова. УПРАВА