Студент

Питања за дискусију

»0 КАРАКТЕРУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА«

На пољу историске науке има много проблема која чекају своја марксистичка објашњења, на темељу дијалежтичког и историског материјализма, јер је грађанска историографија решавала проблеме наше историје оа становишта својих класних позиција. На дискусијама се јављају супротна мишљења и у борби мишљења се дзлази до истине. Историске догађаје објашњавати дијалектичким и историским материјализмом, значи претставити историска збивања само онако како су она стварно и била. Али тек на основу добро и свестрано истштане историске грађе се може дати један синтетичан суд Према томе, ттроблематика наше нове историје је уско повезано за проучаваше турских извора. Све дотле, док се не буду користили богати турски архиви, проучавање наше нооије историЈе ће бити само покушаЈ непотпуне синтезе. Али то не значи да не треба говорити и покушавати да се дође до исправнијег тумачења проблематике наше новије историје. Предавање доцента Перовића; „О карактеру Првог српског устанка” је донело богату дискусију са супротним гледиштима. Поред становвишта доцента Пвровића да Је Први српски устанак бурж ©аскодемократска револуција, постојало је гледиште друга Душана Недељковића, про<фесора нашег факултета, да Је Први устанак народнодемократска револуција, затим друтови Прица и Храбак тврде да је устанак: „буржоаско демократска ре волуција посебног типа, а то Је сељачка буржоаска револуци Ј а.” И наЈзад сам ја говзрио о Првом српском устанку као надионалној револуцији. Пошто се овакво моЈе тврђење сасвим погрешно разумело за коЈе сносим и ја много кривице, због конфузног и на брзу руку спремљеног излагања, хоћу да кажем Јхп неколико речи по том питању. Доцент Перовић каже да је пред Први српски устанак постојала већ издиферемцирана класа сељачке буржоазиЈе и да је она носилац рввслуције. Мислим да то сасвим другачиЈе изгледа Пред Први устанак турски феудализам се налази у стадиуму распадања. Карактеристична централна власт више не хтосгоји. Феудална анархиЈа Је општа слика турсхзг царства у то време. Не треба изгубити из вида чињеницу да су у ТурскоЈ производна средства, као и производки односи слабо напредо»али То је последица: верског факатизма и спољно-политичких фактора. БуржоазиЈа у ТурскоЈ, у колико Је уопште и посто Јала ниЈе могла унапредити производна средства; производни односи су остали у старим еснафским формама. Никако нису посто Јали услови буржоаске револуциЈе у ТурскоЈ због националног шаренила по градовима и селима отоманске империје. Тек у 1908 годјјни можемо рећи за младотурску револуциЈу да је буржоаског типа. Дахијски режим у Београдском пашалуку Је дошао као одраз друштвен>-економског стања у ТурСкоЈ на почетку XIX века. Дошло је еа њиховом управом стање крвавог безвлашћа. Ол последњег аустро-турског рата 1791 године па до доласка дахија у Београдском пашалуку Је владао рвлативан ред и мир. Потпуко Је тачно да се у то време у СрбиЈи попмњу да развиЈају робно-новчани односи, јер је и преко СрбиЈе ишао један део турске трговине са европским државама, у овом случају са Аустријом. Али је потпуно тачно А то, да у градовима уопште нема српског елемента, како нам Вук саоп-

штава и да је постојао врло танак слој сеоских сточара, трговаца по неким селима, који никако није претстављао класну супртгност у односу на осталу рају, јер су они сви заједно имали заједничке интересе у односу на турског феудалца, оличеног у дахијама. Кучук-Алија, Мула Јусуф или њихозе субаше су пздједнако претстављале експлоататоре за сву рају. Приватна својина није била у условима дахијске управе загарантована, па се могло десити да и тај сеоски сточар, трговац сутра, остане без свог покрстног и непокретног имања као што је дахија могао насрнути на част његова дома, или на ма ког другог од потлачене раје. То је и условило, малу или никакву диференцијацију међу српским сељаштвом. Класних супротности међу њима кккако није било. Истина, доцент Перовиђ нам каже да документи изричитио говоре да је воћство у Првом српском устанку имала класа сеоске буржоазије. Ако то заиста говоре документа, чији пздоцонт Перовић само најављује, а никако не даје чињенице из Iбих, ја ћу без даљег прихватити тезу буржоаско деЈЈократс к е револуције, али зато треба чињенице и сам } чињенице из најавх-ених докумената. Место класних супротности на крају XVIII и на почетку XIX века т.ј. до 1804 године у Београдском пашалуку постоје само кационалне супротности српске раје према турском господару, које у себи апсорбују све класне супротности према свом феудалном експлоататору. Зато мислим, да је веома добро професор др. Недељковић у дискусији рекао: „Назвати српску револуцију буржоаско-демократском значи рећи да је сеоска буржоазија она која даје печат Првом српском устанку, а г »о не стоји. То, даље, значи додати српској раји пре 1804 целу класу сеоске буржоазије која тада као класа не

постоји. Први српски устанак је народно-демократска револуција са сто постотним програмом ослобођења рај е”. Даље, устанак је избио У невреме (са војне тачке гледишта) у зиму, само на иницијативу масе, која није могла више да трпи терор дахија. То је непсбитна чињеница, да су иницијатори започињања борбе биле угњетене сељачке масе, на чије се чело стављају виђенији људи и хајдуци. Сасвим је разумљиво да међу вођама видимо и богатије, али ево шта о томе каже Прота Матеја: „ ... све су старешине и буљубаше постале од имућнијих Срба, који је био кнез, или трговац, или кмет, или, онако имућан, које је имао добру баштину, задругу, доста стоке. воденице и друге приходе, које смо звали газдама; ■ премда није великог богатс т в а много било...” (Историска читанка стр. 101). Диференцирање међу српским сељаштвом настаје тек у току борбе. Тек онда, када поједине српске вође уцењују турске градске посаде, када им пада у руке богати турски плен и када по малој цени купују турске куће по варошима. Код свих старешина видимо ту тенденцију за богаћењем у току борбе, Да су у почетку устанка имале иницијативу масе сведочи нам и радикално решење аграрног питања. Уосталом и сам доцент Перовић нигде не види развијенију класну фк>рму до сељачко-буржоаске у том примитивном облику. Зар је та и таква „сељачка буржоазија” могла да буде носилац „буржоаске демократске револуције”? Не знам да ли је свугде и на сваком месту могуће видети класичну смену феудализма буржоаским револуцијама у ново друштвено на капиталистичкој експлоатацији? Зар је потребно да се води строго рачуна о освештаним формама и фор-

мулама и онда, када је у питању таква специфична историска стварност, какву видимо код нас на почетку XIX века. Уосталом, и друг Марковић је у дискусији изнео како су разне револуције третирали Маркс и Лењин. Рlзнео је да је прелаз из феудализма у капитализам врло различит у разним земљама. Зато мислим да је дефиниција професора Недељковића за Прзи српски устанак: народно-демократска револуција садржајна. конкретна, и једино правилна дефиниција (бар засада) с обзиром на огроман. још не проучен, архивски материјал цариградских архива. Народна, национална, лер је устанак имао ослободилачки карактер у односу на турске феудалце, спахије, а демократска револуција у односу на радикално решење аграрног питања. Мислим да слободно могу цитирати речи нашег професора Недељковића када говори, у вези са потцењивањем филозофске мисли наших народа. следеће: „Потцењивање филозофске мисли и њеног развоја у ФНРЈ је исто тако злочинство. Тај развој је реакционарна буржоазија сакривала. Тако остаје необјашњива слободарска, револуционарна снага. онај квалитет који је од друга Тита назначен као један од два битна услова развоја наше социјалистичке револуције. Кад се не би знала огромна улога оне филозофске мисли, која је изграђена у народним масама против турског, аустриског туђина, која је са првим устаничким народним масама, слободарским покретима, народним претставницима расла и развијала се ишла широко у народне масе. тај битни квалитет остао би необјашњив, ако у историји филозофије не би полазили управо од те филозофије наших народа".

Апић Живко студент историје

Згр ада Филозофског факултета у Беог раду

Млади писци не избегавају него траже критику и дискусију

Клуб младих писаца радио је У току ове школске године као самостално и централно литерарно тело при У ниверзитетском комилету Народне омладине. Он је у своме раду, поред извеоних грешака и слабости, постигао знатне резултате. Због тога је било нужно да се на крају године да оцена његовог рада, његових успеха и недостатака како би се у току идуће године слабости савладале, а успеси умножили и повећали. Управа Клуба имала је намеру да са неколико чланака осветли рад Клуба у потпуности и да да повод за дискусију о раду младих писаца. У том циљу објављен је у једном од прошлих бројева „Народног студента“ део чланка ЈБубе Станојевића, који је изнео неке појаве у стваралаштву младих писаЦа. У прошлом (18-ом) броју „Народног студента“ појавио се и чланак ДРУга Д. Н. под насловом „Примити критику и проширити дискусију или је избегавати?", који, по тону и постављеним питањима, ништа није допринео тачном осветљавању Клуба и младих писаца. Писац члапка је бацио младим писцима тежак грех на душу: они не г.челе критику. избегавају дискусију, дискусије су незреле. неприпремљене, постављене на личну базу, итд. Он, измећу осталог, пише: „... избегавање дискусије уобичајен је недостатак младих писаца“. Како су дискусије о радовима младих писада основни метод рада Клуба, може се поставити питахве шта је Клуб радио преко целе године. Може се поставити питање какву бригу посвећују партиска и омладинска организација младим писцима. Пошто се у наведеном чланку каже: „Тачно је да у дискусијама могу искрснути неправилна и потцењивачка гледишта. Али то још никако није оправдање да се дискусије не организују" (подвукао Д. Николић), навешћу неколико вечери које су специјално биле посвећене дискусији по радовима младих писаца. На Филозофском факултету одржано је у првом семестру вече поезије са дискусијом. Читали су Љ. Станојевић, С. Марковић, Д. Грбић, Л. Мерковић. У Клубу младих писаца Београда читали су своје песме: 3. Поповић, В. Вуковић и Ђ. Радишић, и чули су критику на своје радове. У Клубу младих писаца Универзитета одржано је једно вече са дискусијом о збирци песама С. Вукосављевића, друго вече о збирци С. Марковића, треће о збирци Д. Грбића. Посебно су организоване дискусије о радовима младих писаца. На једном састанку читали су, Вук Филиповић, В. Јелић и Б. Живојиновић, на другом, Раде Николић, Цајић и други, на трећем Ј. Вулетић, 3. Поповић и други, на четвртом Н. Мандић, Н. Мел>аницки и други. Да млади писци жарко желе да чују мишљење о својим радовима сведочи и дискусија у II мушкој гимназији у Београду, кад су читали П. Броз, В. Вуковић, Љ. Станојевић и Д. Николић, као и дискусија у Брчком када су, приликом турнеје, пред ученицима академије читали Б. Живојиновић, С. Марковић, Љ. Станојевић и Воја Петровић. Ове дискусије одржане су на иницијативу Клуба Може ли се онда тврдити да млади писци избегавају дискусије? Вече љубавне лирике одржано је без дискусије из два разлога. Прво, то је репрезентативно вече и друго, сматрало се да пред испите не треба одузимати време студентима диекусијама хоје дуго трају. Писац чланка је могао помоћи младим писцима једном солидном анализом прочитаних радова на тој вечери, и да је такву критику објавио уместо поменутог чланка Нетачно је

тврђење, и неосновано, да се У Клубу створило гледиште да су дискусије непотребне и да се оне, по речима чланкописца, систематски избегавају. Тачно је да има појединада који незрело дискутују, да се понекад, промакне увредљив тон, али све је то незнатно према већем броју зрелих, конструктивних дискусија. Што се тиче ~неприпремљености” дискусцја, може се рећи, да управа Клуба не практикује начин задуживања другова да дискутују; она једино одређује референта и стара се о другим техничким припремама. се ипак, да су дискусије плодне и без нарочитог одређивања дискутаната. Осим набројених састанака, млади писци су молили Удружење књижевника Србије да организује састанак младих и старијих писаца. Тако је у првом семестру некцлико младих писаца прочитало своје радове пред члановима Удружења и чуло њихово мишљење. Овде се не може износити детаљно и велики број дискусија, које двапута месечно организује секција за филм и критику. Довољно је поменути дискусије о филмовима „Барба Жване”, „Сиротица из Ловуда”, „Лице једне жене”, „Прича о фабрици”, „Седми крст” итд.; дискусије о драмским делима (рецимо „Ватра и пепео”); предавања таквог карактера као што је предавање „О ефектима и „ефектима” на филму”, Да Клуб и омладинска организација нису заборавили на културно уздизање младих писаца, него да су успеси и разноврстан рад Клуба у овој години резултат залагања младих писаца и сталне бриге и помоћи коју указује Партија и оргаг низација Народне омладине, говори то што млади писци користе библиотеку друштва „Бранко Крсмановић”, редовно добијају карте за свв претставе у свим нашим позориштима, организују дискусије о приказаним драмским делима, дискутују о књижевним делима и разним питањима уметности; сем тога, приликом турнеја по градовима У уну-. трашњости, млади писци обавезно сбилазе музеје, библиотеке и другв споменике културе. Клуб је, такође, водио рачуна о учењу младих писаца. Он је то питање поставлуао на својим састанцима кад се указивала потреба. Тако су неки другови, који су имали засстале испите, ослобођени већих задужења у Клубу. То је био случај са П, Брозом, В. Вуковићем и В. Јелићем. Може се рећи да је за већину младих писаца карактеристично да добро уче. Сем тога, могу се навести имена чланова Клуба који имају средње оцене између осам и десет. Тако на пр.: Г. Добрашиновић, В. Милошевић, Љ. Станојевић, Ж. Ђорђевић., С. Ђурековић, Б. Миљевић, Г. Вучковић, Д. Николић и други. Тачно је да има неколико чланова који слабо уче, али се Клуб борио. као помоћник омладинске организације у том питању, да се и они више ангажују на стручном пољу. Клуб младих писаца настоји и настојаће да се млади писци тако васпитавају, да буду одани својој земљи, културно развијени људи, поштени, искрени, дружељубиви и да у својим радовима верно одражавају херојску стварност наше земље. И данас је, по мом мишљењу, ксд претежне већине младих писаца морални лик на висини. А тачно је и то да има неких појава, код двојице-тројице младих писаца, које треба искоренити и против којих св Клуб бори, Тако је боемство, збиља, појава којој нема места међу младим писцима, али ипак друг Д. Н. греши кад негативне црте које се срећу код појединаца накалемљује свим младим писцима.

Данило Николић

УЗ ПИТАЊЕ О МАРКСОВОМ И ЕНГЕЛСОВОМ СХВАТАЊУ ПОБЕДЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ У ЈЕДНОЈ ЗЕМЉИ

Плчетком XX века. када Је кагштализам прерастао V нову *азу у империјализам, када су капиталистичке ттл/1П4.1#» поставило се као питање непосредне праксе. предвечерЈе социЈалне револуциЈе пролетариЈата’* читамо у Лен»иновом делу „Импе риЈализам". У међуиародном радничком покрету у наЈоштриЈем оЛлику поставило се питаље: на који начин извршити социЈалистичку револуцију Између остаГТЛIАЖИЛО и питање: може ли пролетаријат да по беда нС у неколико или чак у ЈедноЈ засебно узетоЈ »МП.И им 1е могућа победа револуциЈе само као истовоемГна револуциЈа у свим цивилизоваиим земљама? Опоотунисм II иетернационале били су на становишту ЈГЈГЖда пролетариЈата могућа само уз истовремену револуциЈу у свим цивилизоваким земљама. Кауцки Је, на по ематрао да Октобарска револуциЈа неће моћи да ни4 ТР Ј: X ода»нЈ.р м п^ивди; I®та осталих земаља Европе тЈ. Јер револуција и у тим земљГма није победила. Лењин Је оштро критиковао покушаЈ Кауцког да овакво мишљење припише бољшевицима. У делу „ИмпериЈализам", написаном 1918 Лен>ин 1е показао да Је империјализам наЈвиши стадиЈ капи^лизма, у коме се капитализам из „прогресмвног" претвара у паразитски, трулећи капитализам. Он Је доказао да Је империЈализам умирућм, последњи стадиЈ капитализма. V Двлу Је показано да, у услонима империЈа™зм™капиталистичко угн.етаван.в достижа врхунац да оно изазива све Јаче огорчење радничке класе против темеља тор покрета, да Јача револушшнарни покрет у сдмим мшггалистичким земљама. О»о исто важи и за кочониlалне и зависне земље. Услед увећаие експлоатациlе колонијалних и зависних народа, експлоатације која не зна за границе, коЈа доводи до физичког уништаиаља стотине хиљада и милиона људи. заоштрава се револуциом«рна криза и у свим тим земљама почиње ослободилачка борба против империјализма. Лењин Је, исто тако, показаода су се у епоси империЈализма неравномерност развитка и капиталистичке супротности заоштрили, да оообаоко тржишта за пласираље роба и извора сировина, борба за тржишта изв. за капитала, борба за колоније. 2»ади до империЈалисткчких ратова за нову поделу свеи2гпеоиlапистички гатови, коЈи су последица неравмоме^о * Р ра*вит Т кТ* К кап.;тализма. слабе снаге империЈализма** и ствараЈу могућност пробоја империЈалистичког фронта на н>еговом наЈслабиЈем месту. Оваквом анализом империЈализма, Лежин је до краЈ а теооетски образложио могућност победе социјализма најили чак у ЈедноЈ засебно узетоЈ земљи. да Је истовремена победа револуције у свим зешвама °баш услед неравномерног развитка капитализма чвмоДлћма Лењин Је ово формулисао у периоду Првог рат! ?СоЈа д.а чланка. Ево тих формулациЈа: 1) , Неравномерност економског и политичког развитка безусломш Је з»ком капитализма. Отуда елели да је

могућа победа социЈализма наЈпре у неколико. или чак у јелноЈ засебно узетбЈ капиталистичкој земљи. Победнички поолетариЈ&т те земље, пошто Је експроприсао капиташтсте и организовао код себв социЈалистичку производњу устаће против осталог капиталистачког ПР* l " впачећм к себи угњетене класе других земаља. подижући у њима устанак против капиталиста, иступаЈући у случају преке потребе чак и воЈном снагом против експлоататорских класа и њихових држава". (Чланак О пароли сЈедињених држава Европе књига XXI изд. 4, стр. ЗП). 2) развитак капитализмв врши се у разним земљама у највећем степену другчиЈе не можв ни бити при робноЈ производњи. Отуда непобитам закључак: социЈализам не може победити нстовремено у свим земљама. Он ће победити наЈпре У или земаља, а остале ће за мехо време остати буржоаске или предбуржоаске". (Чланак: „ВоЈни програм пролетерскв револуциЈе" књига ХХШ. изд. 4, стр. 87). Очигледиост Лењинових теоретских образложења уништила Је све надс и сва ишчекивања „заједничке и стовремене" револуциЈе у свим земљама, ЈјУ** луго година заносили опортукисти социјал-демократи Је. Лењинова анализа Је дала најширу револуционарну перспективу пролетарнјату поЈсдиних земаља у њиховоЈ борби против сопствене буржоазиЈе. Лењинов рад Је ловвшио теорију о могућности победе социЈализма у неколико или чак у ЈедноЈ земљи. И не само то. Доводећи Октобарску револуциЈу до победе ои Је ову теоретску поставку и у пракси потврдио. О значаlу Лењинове теориЈе о социјалистичкоЈ револуцкЈи досада се у совјетској публицистици много писало, а и данас се пише. Мећутим, совјетски публицисти нигде не налазе за потребно да истакну важност, и то велику вожност Марксових и Еигелсових радова по овом питању. Код њих се одомаћио обичаЈ да између Марксовог и Енгелсовог гледишта о револуциЈи, с Једне стране, и Лењиновог, с друге, праве непремостиви Јаз. Они постављају ствар тако, као да је Марксова и Енгелсова .е-ооиlа о пррлетсрскоЈ револуциЈи јелно, а Лењинова сасвим друго, као да Лењин нше, баш на основу стварно генијалних Марксових и Енгслсових опажања и амализа појединих покрета и револуциЈв, довршио теориЈу социјалистичке револуциЈе, као да Лењину теоретске поставке класика марксизма нису послужиле као темељ за даље разрађивање и теоретско образложење могуђности победе пролетерске револуције у ЈедноЈ земљи. Ево како се ово питање третира у СССР-у. У .Иетвриlи СКП(б) на једном месту стоЈи овако: „Она ( * Ј • њинова тсорија о пролетерскоЈ револуцији наша примедбат се потпуно разлнковала од оног стаза који Ј® био одомаћен међу марксистима у периоду предимпериЈалистичког капитализма када су марксисти сматрали да Јв победа ссцијализма само у ЈедноЈ, коЈоЈ било земљи, не могућна, да ђе се победа социјализма мено у свим цивилизованим земљама (Историја СКП(б) стп 194 иза .Култура" 1947 године). Из овога следи да су Маркс и Енгелс имали сасвим

супротно гледиште у односу на Лењина, да су св њихове поставкв потпуно разликовале. У чланку „Социјализам и комунизам" П. Ф. Јудин дословце каже ово:-,,Маркс и Енгелс су живели у епоси када се капитализам као целинв развијао линијом успона. кала неравномерност у економском и политичком развитку капитализма Још није претстављала ° е^® ну н Ч?" лучујућу цоту» кадв сввт још ниЈе био подел»ен измвђу капиталистичких земаља и када те зем 2*® дирале непомирљиве противречиости у Оорби за поновну деову света Зато су Маркс и Енгелс Онда одречно! одговорили на питање о могућности победе социзализма у једиој засебно узетоЈ земљи. Полазећи од свих објективних законитости друштвеног развитка с Р е Дином 19 »ека они су дошли до закључка да социјалистичка револуција може победити Једино као истовремена револуција у свим цивилизоваиим земљама”. Ово. у СССР-у одомаћено, мишљење према коме су Маркс и Еигелс истицали да социјалистичка ретолуциЈа може да победи само као истовремена револуциЈа у свим цивилизованим земљама, заснива се н * е Д но ™ у коме Енгелс одриче могућност победе социјалистичке револуциЈв у ЈедноЈ земљи. „19 питање: може ли та револуциЈа да настане у ЈедноЈ било коЈоЈ земљи? Одговор: Не. Круггна индустриЈа Је већ тиме што 1в створила светско тржиште тако повезала међу собомсве народе земљине кугле, а нарочито цивилизоване нароае. да сваки од њих зависи од онога што се дешава код другога. Затим Је крупна индустриЈв тако поравнвла друштвени развитак свих цивилизованих земаља да су свуда буржоазиЈа и пролетаријат постали две основне класе друштва и борба међу њима Је главна борба нашег доба. Зато комунистичка револуција неће бити само национална, већ ће настати истовремено у свим цивилизованим земљама, тЈ бар у ЕнглескоЈ, Лмерпцп ФранцускоЈ и НемачкоЈ. У свакој од тих земаља она ће « развиЈати брже или спори Је. у зависности од тога, у коЈоЈ Је од њих више разви Јена индустриЈа. више иагомилано оогатстава и коЈа од њих имају већу масу произвоаннх снага. Због тога ће се она остварити спориЈе и наЈтеже у НемачкоЈ, брже и наЈлакше у ЕнглескоЈ. Она ће учинити, такође- велики утицаЈ на остале земље света и потпуно изменити и ванредно убрзати њихов раниЈи ток развитка Она Је светска револуциЈа и због тога ће имати светску арену.'* (Маркс Енгелс књига V, изд. 1929 годиие, стр 476 Москва). Ова поставка изнета Је у Енгелсовом раду „Принципи комунизма", писаном 1848 године, који ниЈе обЈављен. (Узгред да напоменемо да Је Енгелс оваЈ периол сматрао за доба када су се његови погледи тек формирали.) Ме* ћутим иако Је Енгелс 1846 године писао да ће „будућа пролетерска револуциЈа бити светска револуциЈа", читава дугогодишња делатност Маркса и Енгелса, њихова разрада баш националних револуциЈа, анализирање услова и могућности победе пролетерских револуциЈа у поЈединим земљама (у Енглеској, НемачкоЈ, ФранцускоЈ итд.) Јаснз нам сведочи да су они ово мишљење Енгелса напустили. Полазећи од објективних, конкретних ситуациЈа У развитку појединих земаља, водећи рачуна о ” енену засштрености класне борбе о Јачини и °Р/ внн з°* внoс ™ револуционарних покрета, Млокс и Енгелс су чнo Р* шавали питање победе пролетерских револупиlау разним временима и у свакоЈ земљи понаособ. ако се осврнемо на њихове радове који се односе на ревслушКу у ЕнглескоЈ. НемачкоЈ. а нарочито на париску комуну. биће нам сасвим Јасно да су Ма Р кс и Енге.™ ет*lали на гледишту да Је могућа победа револуциЈе у ЈедноЈ засебно

узетој земљи. Штавише, и безброј пута цитирано место из Комунистичког манифеста: ~Уједин>ена акција, бар цивилизоааних земаља, један Је од првих услова љеговог ослобођења" (тЈ. ослобођења пролетаријата) никако ое нв може протумачити као заједничка, истовремена револуција бар цивилизованих земаља како се то чшш у Совјетском савезу. И теоретска и практична делатност Маркса и Енгелса, колико ми знамо, а посебно њихов однос према револуциЈи у поЈединим земљама, дозвољава нам да „уједињену акцију" схватимо као неопходност сарадње пролетера више земаља изражену на разне начине, а која не мора да буде директно оружана револуциЈа. Та сарадња може бити политичка, морална, матери Јална итд. Важност и потреба уједињене акције, заједничке сарадње пролетера више земаља за победу револуциЈе у ЈедмоЈ земљи без обзира на форме те уједињене акциЈе, остал« Је и до данас а потврђена Је искуствима и Октобарске и наше Народне револуциЈе. Први пример који показузе да су Маркс и Енгелс питању сваке револуције прилазили конкретно, да су услове за њену победу пре свега тражили у унутрашњии околностима дате земље, нигде не постављаЈући „а прио* ри" истовремену револуцију у свим цивилизованим земљама као услов победе Једне одвојено узете револуциЈв, односи се на Немачку. Енгелс Је 1870 године, разматраЈућн питање победе револуције У Немачкој, у предговору за „Немачки сељачки рат" истицао да немачка раднВчкж хласа још увек ни из далека не сачињава већину немачког народа и да Је она према томе, упућена на савезнмке у своЈоЈ борби за политичку власт Пошто Је показао да Је ситна буржоазиЈа потпуно несигурна. • лумпен-пролетариЈат апсолутно штетан савезник, ЕнгелС указуЈе на пољопривредне раднике као најбројниЈе И најприродниЈе савезнике немачког пролетариЈата. „Као капиталист према индустриском раднику тако стоЈи и земљопоседиик или велезакупац према пољопривредноМ ввлнику” каже Енгелс (Марк—Енгелс, књига I, стр 625 на сопском). У Кемачкој влада средњи и велики земљишни посед и ради тога пољопривредни радници сачињавају најбројнију класу на селу. Та класа Је раштркана а живећи под бедним животгош условима, у незнању и нспросвећености, увелико ниЈе свесна своЈих сопственпх интероса. Она земљу и безбедност оД сваке експлоатације може добити само из руку радничке класе. Према томе, осваЈање политичке власти од стране пролетаријата је услов ослобођења пољопривредних радника, а, с друге стране, пошто је немачки пролетаријат у машини, његов савез са пољопривредним радницима и заједничка, активна и организована борба услов Је победе саме радничке класе. Према томе, за пободу пролетерске револуциЈе у НемачкоЈ основни услов Је, поред осталих унутрашњих, савез и заЈедничка борба пролетариЈата и пољопривредних радника. То непосредно произилази из Енгелсовог закључка у разматрању услова победе немачке радничке класе. Ево тога закључка коЈи нас нарочито интересуЈе: „Од оног дана када маса пољопривредних радника буде научила разумевати своЈе сопствене интересе, од тога дана неће ни реакционарна, феулална, бирократгка или буржоаска влада у НемвчкоЈ бити могућа”. (Исто. стр. 6^4) лакпе Енгелс Је из анализе коикретне ситуациЈе у Немачко) истакао за'едничку борбу пролетаријата и пољотипоедииГ раднпка као основну карику у томе да „нж пезкгтпнагне Р феудална. бирократска или буржоаска влада не буле могућа" тј . да буде могућа Једино радничка влада У односно да победи пролетерска Нигде у иелом разматрању Енгелс ниЈе ставио у први