Студент

Дискусија о карактеру српске револуције 1804-1833

ПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУ

Дискусија О гарактеру Првог сртгоког устакка ко]а Је почела средином априла на Филозофском факултету, као резултат спровођетва у живот одлука Ш пленума КПЈ, и ако је као јавна дискусија завршеиа првих дана маја, није престала него је добила само нове форме. Наши научни радници и студенти и даље се активно баве овом заисда занимљивом проблематиком. То питање ]е сумарно додирнуто на Конференци]и историчара НР СрбиЈе ко]а ]е одржана средином маЈа. Оно ]е као питање за дисхусију нашло поново места на ступцима иашег студентског листа. У вези са перспективом дискусије по питању карактера Револуције 1804—1833. као и посебно у вези са чланком ко]и ]е ту скоро објављен, покушаћемо на овом месту да омогућимо да се јаве и наредни дискутанти по ово] теми, и то бар на висини на којоЈ ]е текла дискуоиЈа на Филовофском факултету. Сам ова|Ј чланак нећв понављати, проширивати и изме»ивати наше гледиште, изнето у дискусији а публиковано у збиЈеном приказу двоЈице другова у овом листу, него ће вастојвти да повеже неке спорне тачке настале у дискусији, да би се добило чињенично стање које је дискуси]% колико-толико утврдила, те да се на основу тога поставе нова питања. I Од како ]е завршена Јавна дискуси]а напори су се више усмеравали да се начине што обЈективнији приКази дискусијв него што се трудмло да се извуку потребна искуства и поставе нове ствари. Да би се избегло да се у будуће само понављаЈу ствари те да би се дискусиЈи омогућила конструктивност мислимо да је неопходно утврдити главне основне чињенице ко]е нису биле оборене у Јавно] дискусији, те које тоеба узимати као бар засада проверене, без обзира на то ко их ]е први истакао или најјасниЈе обрадио. Те основне чињенице, по нашем мишљењу су следеће: 1. ТТитање досада није ни у буржоаско] ни у марксистичкој литератури обрађлно. Дискусија, као ни Једно по,lединачно мишљење ни]е решила ствар, кего Је еамо потстакло наше раднике на пољу друштвених наука да ствари узму на]свестрани]е у разматрање. 2. ТТитањв се коначно конкретно историски може решити тек када се буду свестрано сакупили и проучили извори, пре свега архивска грађа и то не само из турских него и из осталих архива. 3. Ствари треба посматрати у развоЈу. Таквом посматрању обратити нарочиту пажњу. 4. Изграђене буржоаске класе нема у Бесгпадском пашалуку пре 1804. 5. ГГостоји диференци]аци]а међу српФсом рајом у Београдском пашалуку пре 1804 само она ни]е толико квантитативно нарасла да би оделила одређене класе. ТХостоји један диференцираЈући сло] сточара-трговаца („сеоска буржоазиlа”) хоји се издиже из ра]е али коlи Још не садржи оне црте коlе би га показивале као одређену класу. 8. ПостоЈећи историски документи не дају потврде да се мисли да 1е било узимања најамне радне снаге у Беотрадском пашалуку крајем ХУШ и почетком XIX века. 7. Диференцирајући сло] ни]е инициЈа-

тор Првог српскот устанка, но он ипак има већи део воћства у Првом српском устанку у својим рукама. 8. Масовна снага Првог српског устанка ]в сељаштво ко]е у њему решава питање ликвидациЈе феудалних односа. 9. Власти у Првом српоком устанку иису могле бити народне, ван експлоатисања, него су садржавале експлоататорски карактер, пошто су служиле за нагло богаћењв оних на власти. 10. ПостоЈе две линије у решавању аграрног питања; радикално, народних маса и компромисно тога диференцираЈућег сло Ја. Програм Другог српског устанка разлику]е се од програма Првог српског устанка, пошто ]е класни хегемон Првог српског устанка неиздиферен цирана ра]а, сељаштво, а у другом диференцираЈући сло] ко]и се оформљава у трговачку буржоазиЈу са Милошем на челу. 11. Милош уопева да створи вазалнУ државу и да компромисно реши аграрно питање не зато што ]е буржоазска класа изграђена постојала пре 1815 год. тв што ]в она давала потребну перспе!?тиву Другом српском устанку, него: а) услед чињенице да су народне масе и даље остале активне: 6) користећи осми члан Букурешког мировног уговора у међународно] ситуацији врло повољно за Србе. 12. Горња ствар не мења чињенице да историски процес револуције траје од 1804 до 1833. Отуда Први и Друти српски устанак кису две одвојене револуциlе него Једна револутхиlа са две фазе. 13. РеволуциЈа 1804—1833 Јесте резрлуци]а прелаза из феудализма у капитализам, и то у свом посебном виду, карактеристичном за унутрашњу и спољно политичке услове Београдског пашалука на почетку XIX века. ОваЈ списак свакако да ниlе потпун. Исто тако он није сам по себи дао такве одговоре да би се одмах могао извести закључак о самом карактеру Револуци,lе 1804 —1833. На готово сва питања треба одговорити, шиве их образложити. Но, мислимо да ће понављања, допуњавања, сенчења и акцентирања већ раниlо реченог морати оваквим начином утврђивања чињеница постати очезиднГ излипгно. Погпто пале п г,тг ' г ’ к ' , “ корекциЈе, објективно и без пристрасности, дискутанти ђе бити повезани и на оигурном терену за један много тежи задатак за одрећивање самог карактера Револуцијв 1804 —1833. П Сматрамо да извесна начелна питања нису довољно Јасна у дискусиЈи, да би се овде могла дати пмна карактеристика Револуције 1804—1833, карактеристика да 6и у одређеном термину обухватила и пуну социјалну садржину и форму која би говорила о њеним спеиисћичностима. Овде, даље, не можемо исцрпсти ни сва питања ко]а се сада намећу за дискусију, а још их мање можемо поткрепити толиком аргументацијом да она на овим ступцима стекну пуна решења. Пошто се дискусиЈа наставља, задовољићемо се сада да претставимо проблематику о којо] би, по нашем мишљењу. ваљало пре свега дискутовати. Неке од ствари које ћемо расматрати појавиле су се на Јавној дискусиЈи но нису дошле до свог пуног израза.

ПО ЧЕМУ СЕ КАРАКТЕРИШЕ РЕВОЛУЦИЈА

Питање револуција, ма како да су се класици марксизма-лен.инизма овим питањем пре свега и стално бавили, нијв теоретски довољно уопштено и то баш због тога што није, теоретски, питан»е обухваћено у целину. Код појединачних револуција посматрали су се: класни односи пре и за врема револуција, учешће појединих класа са њиховим програмима, масоани носилац и класни х»гемон револуције, питање могућности избијања револуције под одрећеним условима, циљеви, средства и исходи револуциЈа. Показало се да се према посматрању разних горњих одредника могу код појединих револуција давати неколике карактермстике. Тако је Лењин у предавању о рускоЈ револуциЈи 1905 у Цириху 22 Јануара 1917 даО' следећу карактеристику; ..Особитост руске револупиЈв састоЈи се баш у томе што Је она по своЈоЈ социЈалноЈ садржини била буржоаско-демократска, али по средстзима борбе пролетерска”. (Дела 23, страна 231") На другом Једном месту, у Једном чланку о ТолстоЈм, Дрњин овх оеволуциЈу вели да Је сељачко-буржоаска, зато што Је раскрчила земљиште даљем кахшталистичком развитку а решавала прв свега сељачко питање и избацила Је сељаштво у мање више самосталну акЦиЈу. Тако посматрање поЈединих страна у поЈединим револуциЈама Је несумњиво потребно. Но, оно не мења ствар пуног карактерисања револуциЈа, како су то чинили и сами класици. Свака резолуциlа има социЈалну садржину и своју форму. У питању форме долази и питањв карактера средстава револуциЈе, пи тање да ли оне укључуЈу и национални моменат, коЈа се од питања револуциЈе историски налазе у првом плану. ОстаЈе да се одреди по чему се одређуЈе социЈална садржина револуциЈе: по масозном носиоштву или класном хегемону, ш> циљевима револуције, по резултатима, исходу. По класном хегемону не можемо карактерисати револуцију. Ако са иоле историским искуством расмотримо револуциЈе коЈе су детаљниЈе обрађене видећемо да су се ту и класни хегемони и програми поједин.их класа редом мењали. Често се на револуциЈу гледа као на обичан скок, обичан прелаз из квалитета У квалитет, даЈући ЈоЈ пасивну улогу средства да се испуни план зедне класе, класе која покреће револуциЈу. Револуције су и саме активан историски процес коЈе, по готову ако дуже трају мењаЈу непосредне, прве захтеве, прерастаЈу, изводе на историску позорницу нове класе или нове слојевв класа а револуционарни исход се ретко поклапа са циљевима са коЈима су ушле ове или оне класе и слојеви у поЈединим револуциЈама. Упутићемо само на Француску буржоаску револуциЈу од 1789 и Енглеоку буржоаеку револудиЈу од 1640. Јед* но Јв крупна буржоазиЈа 1789, друго су жирондисти а треће јакобинци и по класном припадништву и по својим програмима. У свакоЈ одређеној фази

револуциЈе они удараЈу своЈ печат и класни су хегемони. (При овоме т реба знаги да не постоЈи нека апсолутна буржоазиЈа него њене поЈедине врсте: трговачка, индустриока, финансиска, сељачка, буржоаска интелегенциЈа док земљопоседници имаЈу самостални положаЈ у епоси владавине буржоазиЈе). Слично Је и у енглеској буржоаскоЈ револуцији од 1640: каваљери, презитериЈакци, индепенденти, левелери, дигери. Сви су они по свом ужем класном припадништву различити, сви они иступаЈу са својим самосталним програмима, сви они удараЈу своЈ класни печат и класни су хегемоки у поЈединоЈ фази револуциЈе. Ипак: 1. Нико нв говори о три резолуције у Француској ни о пет револуциЈа у ЕнглесхоЈ буржоазскоЈ револуциЈи; 2. Те револуциЈе добиЈаЈу карактеристику независно од тога колико има класних хегемона у току револуциЈе него по томе ко Је класни корисник те револуције. Класки корисник је класки „носилац” револуциЈа. Слично Је и са циљем револуциЈе. Не постоЈи општи циљ револуције, заЈеднич ки циљевима ових класа и слоЈева, нити су класе коЈе ступају у револуциЈу свесне онога што историски може бити циљ револуциЈе. Ма да Је цитат коЈи наводим добро познат мораћемо га ипак овце навести. То Је оно познато место из IV главе Енгелсова „Лудвига ФоЈербаха”: „Циљеви дејства су намерни, али резултати коЈи из тих дејстава произилазе нису намерни... Људи ствараЈу своЈу историЈу ма како св она разви Јала, на таЈ начин да сваки човек тежи своЈим сопственим, свесно намераза тим циљевима а резултанта тих многих воља ко Је деЈствуЈу у разним правтшма њиховог разноврсног утицања на опољни свет тЈ. историЈа... Али, са Једне стране, видели смо да многе поЈединачне воље коЈе деЈствуЈу у историЈи већином произзоде сасвим друте резултате него што су намеравали а често баш суггротне те су и њихове побуде само од подређеног значаЈа за коначни резултат” (Издањв „Културе’’, 1947, стр. 46). Шта важи за поЈединце важи и за класне слоЈеве у питању резултата револуциЈе. Закључак коЈи се намеће Јесте: не по класном хегемону у овоЈ или о«ој фази, не по протраму ове или оне класе коЈа ступа у револуциЈу, него по историским резултатима се револуције Једино могу правилно карактерисати, по клаоном кориснику се може дати социЈална садржина револуциЈе. историски резултат значи не само краЈ револуциЈе, него и оно што она значи за историју, јер за ову киЈе важно оно што се могло или хтело извести него оно што се стварио извело. Да Један историски процес обележимо као револуцију он мора имати такве резултате да заиста значи корениту промену у друштвеним односима. Даље, то значи да од револудије јасно треба разликовати: револуционарни покушаЈ, револуционарна врења, радикалне акциЈе ове или о«е класе или клаоног слоЈа за преузимање власти.

ПО ЧЕМУ ЈЕ БУРЖОАСКО-ДЕМОКРАТСКА РЕВОЛУЦИЈА ОНО ШТО ЈЕСТЕ ИЛИ ПИТАЊЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ПРЕЛАЗА ИЗ ФЕУДАЛИЗМА У КАПИТАЛИЗАМ

У речи бурзкоаско-демократскв револуцијв насумњиво Је да се садр.жи поЈам „буржоааије”. Људи који се кису ослободилм догматског изводе овакав закључак: буржоаско-демократска револуција је могућа само ако јв у њој класни хетемон буржоазиЈа. Таквог посматрања нису се могли ослободити ни доцент ДПеровић ни проф. др. Д. Недељковић. Предавач се поштопото трудио да докаже постојање буржоазиЈе да би се оправдала теза о буржоаско демократској револуцмЈи Првог српског устанка, а проф. др. Д. Недељковић је тежиште своје дискуоије бацио на анализу клаоних односа уочи 1804, да би, не налазећи буржоазнЈу, доказао да таЈ историски процес ниЈе буржоаско-демократска револуција. Неки дискутанти па и предавач у самом предавању тврдили су чак да Је сеоска буржоазиЈа иницијатор устакка. Овако догматско посматрање дошло Је отуда што се није давала оцена карактера револуциЈе према историским резултатима него према посто Јању или непостојању класе буржоазије. Предавач доце«т Д. Перовић је изнео сушгину буржогшк* демократске револуциЈе, но нкЈв се држао само те суштине. него Је целу ствар изгледа, помешао, у случају 1884—1833, са питањем националчог покрета. за«аран формом револуције 1804 —1833. (његово предавање у Историском ииституту САН почетком 1949). Он Јв правитно истакао: буржоаско демократска револуција Јв она, где се, уз учешћв шнрокмх класа х слсуева, отвара

пут пуном капиталистичком разаитку, гдв се укида феудализам. Дакле: битна Јв измена друштвеног система, обарањем феудализма и омогућавањем пуног капиталистичког развитка, а тек секундарно Је да постоји изграђена буржоаока класа. И онда ако нема буржоазије, они на власти постаће експлоататори те ће се ускоро изградити у буржоаску класу. НиЈв тачно да само буржоазија може срушити феудализам и омогућити настанак капиталистичке впохе. Наша револуциЈа 1804—1833 Је управо класичан доказ за ово. Колега М. Марковић у свом излагању у ЈавиоЈ дискусији изнео Је да је прелаз из феудализма у кагштализам различит у разним земљама. При том Је он сматрао да је српска револудија Један такав специфичан прелаз. Значи можемо створити нови поЈам и ново име за „револуциЈе прелаза” коЈе у суштини, по историским резултатима значе суштину и резултате буржоаско демократске револуциЈе, н© обазирући се на само име ове друге. „Револуција прелаза из феудализма у каггитализам” значила би технички термин за такву револуцију која обара феудализам, аначн по-

четак капиталистичке, вуржоаске епохе. Ако расмотримо буржоаско-демократске револуцијв на Западу видећемо једпо: све су оне управо такве „револудије прелаза” под условима где Је буржоазија била историски активна класа а где то, рецимо, сељачке масе нису могле бити. Н'е само то него нема уопште буржоаско-демократске револуциЈе да она не значи прелаз или коначан прелаз (Русија '1905) из феудализма у капитализам. И друго: буржоаске (не буржоаско-демократске) револуциЈе (у колико су оне уопштене револуције као историски процес са коренитим променама друштвених односа) нису „револуције прелаза из феудализма у капитализам’’. Значи: буржоаско-демократске револуције на Западу су стварно револуције „рсволуције прелаза”. Тамо где при том псстоји нека врста буржоазије као офоркљени клаони слоЈ буржоазије*не поставља се питање термина. Термин буржоаско-демократске револуције створен Је онда када Још нису узете у маркслстичку анализу и друге револуциЈе „прелаза из феудализма у капитализам”. Дакле: када је на њих дошао ред, остаје двоЈе: а) или ћемо тражити нови термин коЈи ће бити заједнички за оба типа „револуци)е прелаза”; б) или ћемо задржати термин буржоаско-демократске револуцнЈе држећи да је у њему важније -питање револуционарних резултата од питања да ли Је класни корисник револуциЈе изтрађена класа, као на Западу. У том случају појам буржоаско-демовратске револуције Сиће шири појам, коЈи ће захтевати ближе одређење у дасању термина кзрактеристике поЈединоЈ оеВСЛУЦИјИ. Ако се изврши сумарна анализа „револуција прелазз” у источноЈ Европи и Азији излази: 1. да оне немају развијене буржоазиЈе па илак су обавиле историски задатак буржоаско-демократске револуциЈе. При томе, од тога колико су Јаке домаће феудалне снаге зависиће колико ће се доеледЈО спроводити револуцмонарни захтеви; 2. у колико такве „револуциЈе прслаза” треба да падну у епс си империјализма, оне добијају и социЈалистичкв примесе, те су „демократске” по Лењину. Дакле: ниЈе наша револуциЈа 1804-1833 неки историски феномен, нека нова законитост својствена само Србији, него класичан пример револуционарне доследности тих „револуциЈа прелаза из феудализма у капитализам” под условом где нема изграђене буржоаске класе. Сада остаје да горе речено примвнимо на два питања за која сматрам да их треба поставити пре других а која се непосредно тичу Револуције од 1804 —1833. ТЕЗА ДОЦЕНТА Д. ПЕРОВИЋА О БУРЖОАЗШИ У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ Пре него што пређемо на саму ствар треба рећи да Је доцент Д. Перовић сада (конференција историчара НР СрбиЈе) револуционарни процес 1804-1833 посматрао као једну целину и не даЈе одвоЈено карактеристику Првог српског устанка као буржоаско-демократску револуциЈу (док се за Други српски устанак не би, ваљда, давала ова иста карактеристика). Било Је просто мудно што Је тако одвојено ствар постављена на самом предавању, кад се одвоЈено нису посматрали устанци у његовим „Тезама’’. Међутим, доцент Перовић остаје при гледишту а) да постоЈи сеоска буржоазија пре 1804, она није права буржоазиЈа него ситна буржоазиЈа; б) да У току револуциЈе 1804—1833 и после ње ова сеоска, ситна буржоазија прераста у праву буржоазију ( опет се не вели у коју врсту буржоазиЈе). ПоЈам сеоске буржоазије Је одређен појам и о његовим одликама ми смо говорили два пута у Јавној дискусиЈи. Сеоока буржоазиЈа је онај експлоататорски слој богатих сељака који поседује већа и модернија средства за призводњу и употребљава наЈамну радну снагу. Такав појам има своЈу садржину у свим капиталистичким земљама. Такве сеоске оуржоазије у Србији не само да није било и није могло бити пре 1804, него ње нема као масовније класе у Србији и много каони Је. Србија Је остала класична земља ситног поседа, супротно многим Југословенским земљама. Проблем стицања земље се није постављао пред 1804, нити Је земљорадња била привредна грана где Је рационалнијим радом уз најамну радну снагу, требало и могло извлачити проду г кте за капиталистичко тржиште. Документи не садрже податке о кајамном ратарском раду. Сеоске буржоазије успште низе било у Европи и у свету крајем XVIII века. акамоли у Београдском пашалуку. Појам ситне буржоазиЈе Је такође одређен. Познато Је да то ниЈе буржоазија коЈа Је Још ситна, него класа одзојена. са својим класним одликама и историским условљеностима. Друго Је питање да ли у фази капитализма у успону постоји дата могућност за прерастање претставника ове класе у ову или ону ирсту буржоазиЈе, ћифте у трговца-гросисту, занатлије у фабршганта, зеленаша у сопственика акционарских банака. Једно Јв сигурно: ситна буржоазија постоЈи упоредо са буржоазиЈом као класа, и ако од претставника који ће касниЈе чинкти њену класу обично постаје класа буржоазије. Ситне буржоазије нема као класе испред класе буржоазиЈе. У Србији ће бити формирана класа ситне бувжоазиЈе истовремено када ће се формирати и класа буржоазије, и ако је формирање ове последње у Србији ишло нешто спорије. Штавише, први претставници трговачке буржоазиЈе у СрбиЈи Јављају се пре претставника ситне буржоазиЈе, пошто ови први као класа нису постали од претставника касније ситне буржоазиЈе него их је адбацило село. Значи: пре 1804 нема ни сеоске ни неке ситне буржоазиЈе. ПостоЈи само један диференцираЈући слоЈ, настао са села. који када се знатно обогати управо кроз револуциЈу 1804 —1833 одмах ће се формирати као трговачка буржоазија а да претходно не буде ни сељачка ни ситна буржоазија. ОстаЈе само да се документима тачно одреди када се таЈ диференцирјући слоЈ колико-толико оформио као класа. Схватање о некој српској буржоазиЈи у Београдском пзшалуку на краЈу ХШ века долази можда као последица тога што доцент Д. Перовић сматра да сељзштво уопште не може бити историски активна класа не може имати перопективу у револуциЈама, а ово можда зато што се тако о сељаштву изражава Енгелс у „Сељачком рату”, Први српски устанак није пропао зато што сељачке масе нису имале перспективе, нису знале шта ће са влашћу, него управо зато што за њихову перспективу није било спољнополитичких услова (а ови су не мање важни и не одвојени од посматрања У* нутрашњих револуционарних снага). Исто тако: Други српски устанак ниЈе зато успео и био буржоаска или каква друга револуциЈа зато што пре 1815 постоЈи буржоаска класа да може дати перспективу револуцији него због тога што Јв Милошев програм био много више прилагодљив међународним условима који су тада за Србију заиста били врло повољни, и што његов програм ни издалека није био тако радикалан као онаЈ сезнати; 1. да известан облик државности српски сељаци су имали и пре појава дахиЈа 1801, кроз нахиске и кнежинске аутономије, где су они себи довољно изградили и перспективу самосталне државе, где не би били класно експлоатисани од турских феудалаца; отуда су и иступили са захтевом да се ова радикално и оствари; 2. српски сељаци нису били обезоружани кметови, него су имали оружје и учествовали су и раниЈе у ратовима између Аустрије и Турске, против турског и феудалног и националног угњетача. СвоЈ захтев да се ослободе феудалних обавеза, они, на прелазу у XIX век, после неуспелих аустриских ратова, нису ни могли замишљати мимо стварања самосталне државе, државе која би имала функциЈу да их пре свега сдржи од турског угњетавања. Национални моменат Је управо припомогао да се код раје створи перспектива о само-

сталној држави, пошто се само кроз њу заиста могло доћи до ослобађања од феудалних односа при садашњим условима. ТЕЗА ПРОФЕСОРА ДР Д. НЕДЕЉКОВИЋА О ДВЕ РЕВОЛУЦШЕ У ВРЕМЕНУ ОД 1804—1833 Проф. Др. Недељковић у свом другом иступању на ЈавноЈ дискусиЈи иступио је са гледиштем да у времену од 1804-1833 постоје две револуције: а) народно-демократска за Први и б) буржуаска за Други српски устанак. Ово подваЈање Првог и Другог српоког устанка Је стара ствар. Буржоаска историографиЈа ниЈе никада тражила краЈ револуције у години 1833, када су реализовани револуциони резултати, него 1815, када се завршавала радикална акциЈа; година 1833 падала је, притом, као с неба. Данас Је јаоно да се револуција не карактерише по радикалности догађаЈа, него по резултатима друштвено-историског процеса, без обзира на радикалне и мирне фазе самог тог процеса. Проф. др. Д. Недељковићу Је страно овакво посматрање, но ипак се не посматра историски процес у целини, него подвојено, можда баш зато што се не узима резултат револуције као мерило за њено посто Јање и карактерисање. Очигледне су две фазе РеволуциЈе 1804 —1833: Први и Други српоки устанак; очигледно је да се ради о два програма. Дакле: постојале би и две револуције. Ми омо горе указали на неправилност оваквог посматрања. Овде ћемо поставити неколика питања: 1) Где Је самостални револуциони резултат Првог српског устанка, коЈи би био реализован 1813 и био при том револуциони резултат, корекита промена у друштвеним односима? 2) Ако Је Други српоки устанак буржоаска револуциЈа, овда по начину карактерисања револуциЈа од стране проф. др. Д. Недељковића, инициЈатор и класни и хегемон је буржоазија; дакле; буржоазија постоЈи као класа бар 1815, иако Је проф. др. Д. Недељковић сматрао као свој главни успех у ЈавноЈ дискусији да је установио да буржуазиЈе нема не само пре 1804, него и по закључењу Букурешког мировног утовора 1812. Иако се ствари посматраЈу у развоЈу, сам развој ипак не дозвољава да се овако оперише са њим. 3) Ако су сељачке масе изгубиле своју револуцију 1804—1813, како да оне за неких двадесетак месеци касниЈе поново дижу револуцију, а за читаво време 1813 —1815 покушаваЈу мвстимично да обнове раниЈу борбу? Зар историЈа није дала довољно примера да неуспела револуциЈа за дуже време пасивизира масе? Зар се може сматрати да Је револуција изгубљена 1813 када су масе и даље биле револуционарно расположене и имале су оружЈе у рукама? Од интереса Је за постављену дискусију да проф. др. Д. Недељковић одговори пре свега на два питања: а) да ли се револудије карактеришу по резултатима, и какав овај треба да Је да се револуција означи као таквл; б) може ли буржоаока револуција (не буржоаско-демокраггска) извршити револуциснарни прелаз из феудализма у капитализам; ако може где имамо тај случаЈ, пошто се изузме Други српски устанак (који ниЈе ни одвојена револуција ни буржоаска револуција) и младотурска револуциЈа 1908 која није ни покушала да изврши промену друштвених односа и сламање феудализма као друштвенот система. На крају, требало би запитати да ли се у хермину „народно-демократска” револуција садржи класна садржина, и које у Првом орпоком устанку као одвојеноЈ револуциЈи био класни корисник. Ако Је проф. др. Д. Недељковићу резултат Првог српског устанка 8 члан Букурешког мировног уговора, да ли Је уопште револуциони резултат; 1) по свом квалитету 2) по томе што га ниЈе реализовала револуциЈа која га Је постигла; ако њега пак кооисти тек sуржсазија у Другом српском устанку, да ли Је његов класни корионик народ, раЈа или неко други, који у овом случаЈу није буржоазиЈа оформљена као класа овда када га користи, али ниЈе „на род”. Не садрже ли се у термину „народно-демократска револуција” две форме, а не форма и садржина, ако оу то уопште и форме, за које знамо да постоЈе само уз своЈе садржине? Надамо се да ће оваЈ чланак изаззати позитивно кастављање дискусије о карактеру револуциЈе 1804 —1833 („Револуције 1804—1833” пошто је очигледно да овде нисмо разлагали своју тезу о њеном карактеру). Тек ако то успе наш чланак ће имати правог резултата. Б. ХРАБАК студент историје

ИСПРАВКА

У прошлом броју „Нзродпог студента” од 29-У-1950 год. у чланку: „О карактеру Првог српског устанка” омашком је изостао последњи пасус који гласи; „Захваљујем доценту Перовићу на критици, која је позитивно утицала у погледу исправљања неких грешака као што је, на пример, стављање видовданске етике у први план.”

Редакција

„ЈЕДАН НАЧИН ЗАШТИТЕ ДАЛЕКОВОДА ОД УДАРА ГРОМОВА“

Пре извесног времена, научна група IV године Електро факултета одржала је свој радни састанак на коме је, у црисуству профеоора Владе Јовановића и двојице асистената, друг Бранислав Лаловић ттрочитао свој рад који обрађује проблем изналажења места изложених честим ударима громова, у циљу избегавања оваквих места при изградњи далековода. На састанку се развила врло жива дискусија, коју је омогућило претходно припремање чланова научних група. Пре дискусије рад је био умножен и дат члановима групе на проучавање. Петогодишњи план обухвата електрификацију наше земље а са њом је уско повезана изградња далековода. Међу проблемима који се јављају при изградњи далековода важан је проблем заштите далековода од громова. Удар грома у далековод проузрокује велико материјално оштећење далековода и скоро увек доводи до прекида снабдевања потрошача електричном енергијом. Штета од оваквих појава нарочито је велика у индустриским рејонима, где долази до прекида рада због отсуства електричне енергије потребне за погон машттна. Заштитна средства која постоје нису довољно ефикасна. Зато се овом проблему прилази у овом раду с друге стране. Пре трасирања далековода испитују се места кроз које треба да прође траса далековода и она места која су изложена

честим ударима громова избегавају се. Таква места могуће је одредити, јер је гром електрична струја великих размера и, према томе, он погађа она места у којима је електрична проводност ваздуха повећана. Ваздух постаје проводник електрицитета захваљујући присуству јона. Што је већа количина јона у ваздуху то је већа и његова електрична проводност. Јонизација ваздуха потиче од дејства космичких зракова и зрачења радио активних материја које садржи земљина кора. Поједина места имају разне концентрације радио активних материја, па је, према томе, и степен јонизације ваздуха на разним местима различит. Дакле, постоји веза кзмеђу геолошког састава земљишта и места удара грома. Овај проблем обухвата следећих области: узроке и начин јонизације атмосфере, везу између јонизације и електричне проводно- \ сти, мерење електричне проводности, утицај разних других појава на месту удара грома као и утицај геолошког састава земљишта. У овом раду овај проблем разматран је само са теоретске стране, док практична истраживања нису још вршена због недостатка потребних инструмената и замашности посла. Уколико се укажу могућности прићи ће се овом проблему и са практичне стране. Н. И.

Прва смена студената медицине одлази на летњу праксу

Ове године на летњу праксу иде 2.300 студената Медицинског, Фармацеутског и Стоматолошког факултета. Број студената који одлазе на праксу знатно је већи него прошле школске године, јер су се сада стекле генерације послератних студената. За овако велики број потребно је било извршити и велике припреме, које су почеле јесенас, а сада се приводе крају. На саветовањима студената и професора установљено је да је прошлогодишша летња пракеа имала много недостака, који су углавном долазили услед слабих припрема. Прошле годнне сви студенти нису ишли на праксу, кити се о томе водило рачуна приликом уписа у зимски семестар. Поред тога. многи студенти нису одлазили на време, или пак нису остајали до краја праксе у својој установи, болници или амбуланти. Студенти су писали нередовно, или уопште нису писали. дневнике рада, нити су испуњавали план летње праксе. На овогодишњим саветовањима дискутовало се о разним проблемима летње праксе, и донети су закључци за даљи рад. Тако је решено: да се овотодишња летња пракса изврши у две смене како би се растеретиле болкице и клинике; да студенти обавезно пишу дневнике рада, где ће уносити не само ш*га су видели, већ и шта су тога дана урадили. Ови ће се дневници подносити Деканату приликом уписа у наредни семестар, а после тота сакупиће се и претледати од стране чланова комисије за летњу праксу. Такође је решенз да се студентима обезбеди ове године бесплатан стан у болници где раде, и храна по режиској цени. Чланови комисије за летњу праксу обилазиће већа места где се налазе студенти. На овим саветовањима видело се да су студенти заинтересовани за што бољи развој летње праксе и да су спремни да помогну комисији и руководиоцима летње праксе на својим годинама. Досада су од Министарства добијена места за праксу. На иницијативу Медицинског фа-

култета извршиће се ове године измена студената са загребачким, љубљанским, сарајевским и скапским Медицинским факултетом. Решено је да студенти фармације иду на праксу по апотекама у Београду, као и у унутрашњост. Студенти Сто матолошког факултета обавиће праксу у Београду, а студенти Медицинског факултета по следећем распореду; 111 година по екипама (антилуетична, антитрахомна, антидифтерична и екипа БЦЖ вакцинације), IV гздина по болницама у унутрашњости, а V година по београдским клкникама. На састанцима актива Народне омладине студенти су јављали места у која желе да и-< ду, па су на основу тих жеља и реалних могућности начињени спискзви који су за све факултете и године већ изашли. Р. В. ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ КОНСТРУКТИВЦИ IV ГОДИНЕ ОБИШЛИ НАШЕ ВЕЛИКЕ ОБЈЕКТЕ Крајем прошлот месеца студенти IV године конструктивног отсека грађевинског факултета, у оквиру обавезне стручне екскурзије, обишли су већи број наших металургиских комбината, фабрика, великих грађевинских радова и неколико важних градилишта хидроцентрала. У жељезари Јасеница студенти су се упознали са производњом челика, а у творници „Тезно” са изградњом великих челичних конструкција као што су: кранови, дизалице, кровови хала и др. У творници цемента „10 коловоз’’ код Оплита, студенти су упознали читав процес промзводње цемента. На градилишту великог комбината алуминијума у Стрнишћу упознали су се са модерним начином изтрадње наших творница и фабрика. Нарочити утисак на студенте је оставило градилиште хј Iдроцентра ла Мосте, Вузенице и Јабланице. На овим градилиштима студенти су се упознали са неким грађевинским проблемима који претстављају новост у нашем г^ађевинарству. С. Ј.

ОСОВИНА ЖИВОТА

М. КРАЉЕЦ;

Радња романа збква се у равничарском селу североисточне Словеније у времену од распада црножуте монархије па до праскозорја Другог светског рата. Полугладан бос и го, мучио се словеначки сељак вековима. Капитализам, који га је фуЕдагК « и ПР.КС, океан^какo 6и на ™/ л ,^ а ' земл»а ни]е могла за све нарађа . Истовремено, баш у СловениЈи, било је огромних поседа од некогожо хиљада јутара. Село, ког аописуЈе Крањец, стегло ]е попут обруча својим парцелицама „закрпама, - такво Једно грофовско имање. Дуго су сел>аци тако таворили и кико се није усуђивао јавно да заропће, јер господ је наредио да се господарима мора покорно служити. Али, изненада, изгледало је да свет почиње да се обрће наглавце: наиме, завршавао се I светски рат. Главни јунак романа је Марко Магдић. По законима пролетаризације села Марку је претстојало да постане радник, који би сваког пролећа одлазио на рад (у печалбу), а с јесени се враћао; неколико година љубакао би се са девојкама, а затим би се оженио и имао буљук деце. Марко је наследио од оца малу кућу

и градину од двадесет метара у квадрату. Бог је био још милостивији и подарио га је са седморо деце. А и његов отац, некада, наследио је исто тако кућицу и имање са исто толико деце. „И тако ће вероватно - oнда 0 нда би, повремено, надожлмкгвкге проповедима за растерећен,е сувишног становништва). одоеђешш то»Ту <ше вде оторгм дрере крај. али ’ е У како љ Истина. Марковој судбини налазимо малу измен у. уместо да се пати по свету, он ј е изучио столарски занат и остао да пзднре у родном селу; кад га писац у том једноличном живећ ј е у педесетој години. Дотада ’ у његовој биографији није биЛо днчег вредног помена. Он чак уопште није помшнљао да ли је паметно живеги. „Знао је само једно. када је већ човек утледао света, мора да довуче та] свој бедни жлвот до краја, као коњ који ]е у кола и мора да их вуче до кра] каже Крањец. „Смисао животу давали су поп са предикаонице и господа с разрезима и намегима.

Ипак, једном, још у млађим годинама, Марко се показао непоћудним; усудио се сиромах да посумња пред попом у идиличну судбину јбуди на ономе свету. А кад му је погинуо и други син, бранећи Хабзбуршку отаџбину, побунио се Марко и против ћесарских и папских светости. Затвор, у кога су га због тога стрпали, означава почетак далеко бурнијег живота, иако већ у данима пред старост. Када је међу првима подигао побуну у тамници и подавио жандарме, Локазало се да је и доброћудни Марко опасни црвић, који је способан да допринесе пропасти славне цар>евине. Наједном, изгледало је као да му се срећа насмешила. Дошла је нова власт. која се осећала веома несигурном. И да би привукла сељаштво и одвојила га од узбурканв радничке класе предузела је аграрну реформу. А Марко, иако је био столар, много је жудео за земљом. Како би то било дивно имати своје усеве и брижно их сжопавати! Кућа не би више оскудевала у хлебу, па ни у кромтафу. Самб да је земље! И, стварно, дошла су господа из града и доделила ЈЈарку аа једа-