Студент

Пред изборе за руководства Народне омладине на Универзитету

♦ Пре неколико дана одржан је састанак Пленума Упиверзитетског комитета Народне омладине. Пошто је састав Комитета (услед реорганизације: одвајање Техничке и Медицинске велике школе и одлазак појединих чланова на нове дужности), био непотпун извршен је избор нових чланова коли ће вршити дужности до избора. Пленум је после дискусије одлучио да се избори у активима Народне омладине заврше најкасније до 10 октобра. Факултетске изборне конференције, на којима ће се бирати и факултетски комитети треба да буду завршене вајкасније до 10 новембра. У ниверзитетска изборна конференција за избор Универзитетског комитета Народне омладине одржаће се 12 новембра. Делегате за Универзитетску изборну конференцију бираће конференције актива и то на сваких 20 чланова Народне омладине по једног делегата. На факултетима и школама, где год за то постоје техничке могућности. на конференцијама за избор факултетских комитета гласаће сви члановн Народне омладине допгичног факултета или школе. У већим организацијама, где је то немогуће извести. изборне ковференције ахтива бираће делегате за факултетску конференцију у броју који Једино треба да буде ограничен техничким могућностима спровођење избора. Учествован*е што већег броја делегата на изборима за факултетска руководства допринеће са своЈе стране деморкатичности самих избора а тиме и осигурати бољи састав ових руководстава. У припремама избора нарочиту пажњу и помоћ треба указати првим годинама. С обзиром да се избори не могу провести одмах тј. на првим конференцијама Народне омладине потребно је омогућити избор привременог руководства чији Ј« задатак да обавл>аЈући текући посао организације истовремено изврши све потребне припреме за благовремено спровођење избора. Ово привремено руководство састављено од чланова Народне омладине, које предлаже конференција или факултетско руководство уколико их боље познаје, функционисаће само до избора када ће се редовним путем, на основу тајног гласања, бирати нови другови којима ће бити поверено руковођење организацијом. На вашим овогодишњим изборима треба да још једанпут и још доследније дође до најпунијег изражаја демократски карактср наше организације. ТаЈ демократизам, који захваљујући правилнол политици наше Партије, постаје све више принцип на коме се темељи активност свих друштвених организација и народне власти коЈи у рукама трудбепика наше земље постајс најјаче оружје У Зорби за социјалистичку будућност треба и у вашим организацијама управо кроз изборе да добије солидну основу на којоЈ ће се даље изграђивати. Сваки члан наше организације бираће своје руководство под условима који обезбеђују најпуниЈу слободу одлучивања што Је уједно и најбоља гаранција да у руководства буду изабрани они који то заслужују и који ће својим радом оправдати поверење организацији. Задатак Је свих факултетских руководстава и руководстава основних организација да благовремено отпочињући са припремама избора како техничким тако и политичким учине све како би тај демократски дух наше организације и овог пута дошао До пуног изражаја као манифестација непоколебљЈгеог једипства и монолитности наших редова. Новим студентима на Универзитету и великим школама

Упућујемо вам, млади друтови нови студенти топле поздраве приликом вашег ступања на Бсоградски универзитет и велике школе. Честитамо вам почетак студија, улазак у нови живот свет науке пун нових преживљавања, нових и тешких дужности. Желимо вам у раду на свим пол>има науке и културе више успеха него што су постигли до сада ваши старит другови, јер ћете за коју годину ступити и ви у заједницу чиlи ћете бити камен темељац. Од ваших првих корака на савлађивању науке и развоју мисли зависиће ваша доцнија улога у нашем друштву. улога висококвалификованих кадрова градитеља со цијализма, способних да реше све проблеме и тешкоће које им се супротстављају. Зато прићите већ првих дана с љубввљу и залагањем раду који вес очекује. Наука је пут који ће да вам омотући да сагледате истину. Она св не сме проучаввти половично. Њено савлађивање треба схватити као основни задатак за чије остварење морамо да се боримо са највећим залагањем онако како то доликује младом социјалистичком интелектуалцу. Генерације студената старијих година још нису успеле да у потпуности свој систем учења што се негативно одразило на квалитет њиховог знања. Да би се створили услови за што солидније студирање и правовремено дипломирање нових генерација на садашње младе студенте примењује се нов режим студија. Само строго придржавање Правилника о студирању олакшаће вам да постигнете већи успех у вашим научним дисциплинама. Посећујте редовно предавања, пратите консултације, суделујте у дискусијама и семинарима из ваших предмета, Учите сваки дан тако као да ћете следећег изаћи

на испит али не само ггред наставника, него пред лице народа који од вас очекује потпуно овладаваље вашом струком. Не задовољавајте се само градивом систематизованим у уџбеницима. Проширујте ваше знање богатом и разноврсном литературом коју будете пронашли у библиотекама, Надамо се да ћете ви користећи се нашим искреним речима постићи више од нас. отићи даље на удубљивању у материју ваших наука.

Од ваших првих корака на Униввпзитету и великим школама зависиће у мнотоме и изграђивање ваше личности као људи слободних, смелих 'л истинољубивих, пуних тежње за стварвлаштвом. За то је створила и ствара услове судбоносна народна револуција која се одиграва на свим пол>има делатности и у свим крајевима наше земље. Она нам пружа могућност за изграђизан>е новог човека, чије ће друштво бити исковано. не на лажи и подјармљивању, него на другарским од-

восима, на поштовању човека од човека, на свесном испуњавању друштвених обавеза, на истини. Београдски универзитет је био у прошлости жариште борбе за остварен>е таквог живота тгжбина са које се чуо глас истине у оно време када је истина спутавана. Данас студенти продужавају слободарске традиције београдског Универзитета. Борба за истину је постала саставни део сваког нашег честитог студента, јер лаж и безумље газе по крви наших хероја и зноју трудбеника, по свему ономе што је код нас створено и што се ствара. Али истина неумолшво цробија пут ~л зато је данас борба за истину драгоцени основ нашег живота. Нама су више него икад потребни људи који ћв смело и искрено да изразе своју мисао. Па ипак ћете се можда још увек ту и тамо срести на вашем новом путу са кочницама развоја слободног мишљења, неиокорењеним остацима прошлости. Али, млади другови, ви нвћете бити препуштени сами себи. Партија ће бити над вама и вашим радом, успесима и невољамо, бити ваш компас. Зато се не снебивајмо да отворено кажемо реч испине, руководећи се увек једино настојањем да остваримо напредак наших народа. Мисао градитеља 1е створила све до чега смо данас дошли. Ако је усмеримо племенитим циљевима она ће нас једнога дана довести у такав живот у коме ћемо с правом моћи да кажемо „човек то гордо звучи”. Имати пред собом такве циљеве и борити се за њихово остварење значи остварити пун и орећан живот, осетити се слободним.

Поводом резултата првих година на Универзитету у јунским испитима

Проблем који захтева највећу пажњу

У мноштву проблема који постоЈе у оквиру целокупне наставе и студија на ушшерзиетту, један од најкрупнијих и најсложениЈих проблема претставл>аЈу, несумњиво, проблеми прве, почетне године студија. Сложеност проблематике студија на првоЈ години Је, пре свега, у томе што се. доласком на универзитет, не само у знатној мери мења начин живота дотадашњих ученика средњих школа. већ се истовремено у основи мења и читав начин њиховог рада; систем њиховог образовања, метод њиховог учења. Систем и метод непосредног вођења у настави од стране наставника и ско ро свакодневног контролисања У учењу у средњој школи, замењујс на универзитету знатно слободнији однос студеиата према настави и самосталнији однос према учењу. У место дотадашњег учења појединих наставних прсдмета долази сту дирање појединих нау ка. А овај прелаз је крупан и нагао. Наше средње школе уз то још увек не припремају своје ученике за оваЈ прелаз. Ни на факултетима није још предузето довољно школских и наставних мера да се овај прелаз ублажи. Због тога је проблсм студи Ја на првој години на свим факултетима пре свега педагошки пр облем. Због свог значаЈа и места које заузима у проблематици наставе и студија на ушгеерзитету у целини оваЈ проблем захтева посебну паж њу и факултета и организације Народне омладине на појединим факу лтетима. - Имајући у виду управо проблематику студија прве године факул тети су прошле школске године први пут после ослобођења органи зовали систем мера наставне помоћи и контроле, завођењем мреже колоквија, консултација, контролних задатака и семинара, у највећој ме ри управо у првој години студија. С друге стране Универзитетски ко митет Народпе омладине указао Је почетком прошле школске године организацијама Народне омладине на свим факултетима на значај помоћи коју организације појединих факултета треба да пруже својим наЈмлађим друговима. студентима прве године. Обе су ове помоћи студентима прве године студија на појединим факултетима биле на различит начин и у различитој мери стварно спроведене. Подаци који се ниже из носе о успесима студената прве године на поједsшим факултетима по сле јунског испитног рока показују, између осталог. и величину и озбиљност бриге коју су поЈедини фа култети и организације Народне ом ладине посветили студентима прве године и проблемима њихових студија.

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ 101 студ*мп испипса У првој години студија на Пољопривредном факултету слуша се укупно седам наставних предмета: Вотаника, Зоологија, Агрогеологија, Пољопривредна статистика, Неорганска и Органска хемија и Метеорологија. Од ових седам предмета четири су матична (Ботаника, Агрогеологија, Неорганска и Органска хемија), а од н»их се настава из Неорганске хемије изводи само један семестар и полаже већ после завршеног првог семестра у јануарском испитном року, те се у ствари само три предмета обавезно полажу у испитном року на крају године у јуну. У протеклој школско) години у I години студија на Пољопривредном факултету било је уписано 423 студента (од тога броlа 337 их је први пут уписаио, а 86 су понављачи). Успех ове генерације после завршене I године студија не само да није задовол»авајући, већ је забрињавајући. Неуспех у студију I године студената Пољопривредног факултета захтева да о томе размисле и Факултетски савет и организација Народне омладине на факултету. По нашем мишљењу треба хитно извршити свестрану анализу и наставе и рада студената, проучити сташе на првој години Пољопривредног факултета, изнаћи разлоге овог неуспеха. А неуспех је озбиљан, крупан. Од 337 студената. колико их је у протеклој школској години било укугшо редовно уписашгх у прву годину студија на Пољопривредном факултету све испите на које су стекли право на завршетку године

није положио ни један једини студент. Све матичне гтредмете у јунском испитном рхжу гголожили су само 53 студвнта, тј. свега једна оедмина од укупног броја студената прве године. С друге стране 101 студент I године Пол>опризредног факултета није на завршетку године положио ни једап испит. 22 од н>их су уз то читаву годину примали спгпендије. Поразна чињеница да с једне стране ни један студент I године није положио свс испите. а с друте стране 101 студент исте године није чак положио ни један испит из Т године студија, указује да питање студија и учења на првој години Пол*огтривредног факултета претставља врло озбил>ан проблем. Њиме треба хитно и свестрано да се позабаве и факултет и руководство Народне омладике на факултету. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ук>манска, пеџаГмика и ГуКјпа Прва година студија претстављала је и ранијих година на Филозофском факултету озбшван ггроблем. Међутим, резултати које је поститла прва година Филозофског факултета на кр>ају године у протеклој школској години никзда раније нису били овако слаби као у овом јунском испитном року. 151 студент I године студија Филозофског факултета завршио је школску годину а да при том није положио ниједан једини испит! То значи да је 151 студент а то свакако није мали број провео годи-

ну дана на факултету занемарујући потпуно своју ОСНОВ.НУ дужност. Овакав поражавајући резултат огромног броја студената 1 године Филозофског факултета је пре свега несумњиво последица потпуно неодговорног личног односа ових студената према студијама и учењу. Али. несумн>иво да се сме поставити питање да ли би овај неуспех био такав и толижи да су ови студенти у току школске године били контролисани у учењу од стране факултета и да им је била пружена већа и организованија помоћ од стране организације Народне омладине на факултету. У ову категорију „студената“ уз то треба прибројати још и 70 студената 1 године који оу завршили годппу а у јунском испитном року ни-, су положили ниједан матични предмет тј. ниједан предмет главне струке гсоју студирају. Ове две „категорије” међутим, чине више од трећине укупног броја студената на 1 години Филозофског факултета. Већина од ових студената ће морати да понови годину. Неуспех студената I године Филозофског факултета види се и ако се погледа број оних студената који су већ у јунском испитном року успели да положе све испите из прве године студоЈја. Док је школске 1948/49 године на првој години сту дија већ у јунском испитном року положило све испите више од једне четвртине од укупног броја студената, у јунском испитном року ове школске године све истгите положила је свега једна десетина од укупног броја студената прве године. Најслабије резултате постигли су студенти прве године на романској педагошкој и славистичкој грзши. На ове три групе више од половиие од укупног броја сгудената није на

крају године положило ниједан јединм мспит. На педагошкој групи нема киједног јединог студента који је у јунском испитном року положио све иопигге из прве годепне студија, а на славистичкој грзгпи то је уопео само један једини студент. Кмједан студент није успео да положи на крају године све испите прве године ни на филозофској, археолошкој, етнолошкој ни на групи за класичне језике. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Стра пала&ина ппџџената пјгед. су&иткалл Годмне Студенти I године Правног факултета у јунском испитном року показали су веома слабе резултате. Разлозима овог неуспеха и решењем овог проблема треба хитно и свестрано да се позабави и факултет и организација Народпе омладине на факултету. Овај неуспех се, на пример, између осталог види и из тога што је од 304 студента I године све исшгге на крају школске 1949/50 године положило свега 5 студената. што не износи чак ни 2% од укупног броја студената I године. Овај резултат је чак слабији и од резултата ко.lе су постигли студе«ти I године Правиот факултета У ранијим школским годинама после ослобођења. Тако је, на пример, школске 1948/49 године већ у јунском испитном року положило све испите из прве године студија три пута више студената него ове године. Стваран неуспех студената I године Правног факултета. међутим, је у томе што 203 студента или 67°/* од укупног броја студената прве године није положило чак ни све матичне предмете. а 123 од њих нису положили чак киједан матични предмет, иако је на I години Правног факултета бшго само два матична предмета. Слаб успех студената I године Правног факултета још више погоршава чињеница да 17% од укупног броја студената није положило виједан испит уопште. Оважо слаби резултати у јунском испитном року доводе скоро половину студената I године Правног факултета у опасност да изгубе право уписа у старију годину сту(Наставак ва другој страам)

Екипа Загреба победник на овогодишњим студентским играма

Од 26 авгуота до 2 сецуембра, су у Љубљани Трећв летње студентске игре, које су и овог пута претстављале највећу фискултурну манифестацију југословенских студената. После Првих летнлх студентских игара у Загреоу 1948 и Других летших студентских игара 1949 године у Београду, ово је трећи сусрет студената фискултурника Београда. Загреба, Љубљане, Оарајева и Скопља, на коме се око 800 такмичара борило и бранило боје своЈих универзитета. На Трећим летљим студентсасим итрама, које су биле испуљене разановрсним такмичењима од почетка до краја, а нарочито на атлетским такмичењима, Народна омладина наших универзитвта показала Је своју величину и спремност да поред свог основног задатка - учења, поклаља довољно пажње и физичкок васпитању студената. ЕКИПА ЗАГРЕБА ЗАСЛУЖЕНО ПРВА Екипа Загреба је ове године први пут и то заслужено заузела место екзшиог првака студентских игара. На Првим летњим студентским играма пласирала се друга после Београда, док Је на Другим летњим студентским играма делила друго и треће место са екипом Љубљане, такође испред Београда. Студенти фискултурници Загребачког универзитета заузели су неколико првих места. Мушка екина одбојке Јв послв победе над ,Беоlрадом 3 ; 2 бsз иједнот пораза прва, док је женска екипа са две победе и два пораза заузела треће место. У кошарци жене су заузелв прво место, мушкарци друго. Уукометаши Загреба су такође први и у овоЈ дисциллини су изгубили само Један бод играјући нерешено са екипом Ввограда 1 : 1. Пливачка екипа са два бода више од Љубљане заузела је прво место истакла првопласирана Бан, коЈа Јв прва места у дисциплинама; 100 м слободно Виловић 1 : 06,2, 100 м леђзо жене Соботинчић 1 ; 37,9 и штафвта 4 х 100 м просто мушки Зец, Кос, Браница, Виловић 4 : 36,8. Стрелци су, захваљуЈући добром пласману женскв екипе, која је сакупила 502 поена, заузели прво место. У екипи се карочито истакла првопласирана Бан, која Јв на 50 метара малокалибарском пушкои од 300 могупих погодака постигла 221. НаЈслабији пласман четврто место имала је гимнастичка екипа Јер је жеиска врста наступила само са три члана (уместо 4 6). Иначе два прва моста код жена заузеле су такмичарке Загреба: Милка Бабовић и Драгица Каричцћ, од којих је прва за своје изведене вежбе имала најбољу појединачну оцежу 8,30. НаЈвише победа, успеха и бодова е«ипи Загреба донели су атлетичарн ксцтг СЈ У укупиом пласману први и у овоЈ дисциплини заузели једанаест пршсх места. Тако Је Реља заузео ггрво мвсто на 200 м, друго на 100 м и највише допркнео својим извакредним финишима У последњим измеиама код штафега 4 X 100 и 4 X 400 м да су Загребу припале обе ове победе. Милка Бабовић прва Је на 100 м, друга на 80 м тгрепоие, а имала Је наЈбоље време у штафетЈИ 4 X 100. Прва места су такође освоЈили 110 м препоне Срп, кладиво Лацковиђ, троскок Клајнер, коотље Белец, скок у вис Кршлак и аоо м Шафарева. БЕОГРАД НИЈЕ УСПЕО ЛА ПОБЕДИ ПО ТРЕЋИ ПУХ Ма да Је екипа Београдског универзитета, с обзиром на припреме које СУ отпочеле три месеца пре почетка игарв, важила као најозбиљнији кандидат за екипног првака и да по трећи пут заузаш прво место, због неучествовања неколико такмичара, екипа се пласирала друга оа шест бодова мање од Загреба а четири више од Љубљане. Томе Је нарочито допринело неучествовање Пецвља (100 и 200 м и обе штафете), Јефтовића (кугла) и др., где би Београд сигурно заузео прва места. Због игадидената после футбалске утакмицв Сарајево Загреб ттрекикута су футбалска такмичења, тако да Је ова одлука Организационог одбора игара највишв погодила екипу Београда, кбја Је имала највеће шансе за осваЈање првог места у футбалу. Иначе, Београд јв наступио без женске екипе у гађању, Јер Је у почетку било решено да женв нв учествују, а доодије неколико сати пред такмичење, организатори итара су донели одлуку да и жене имаЈу наступити. Тако Је овим одлукама (о коЈима ће бити речи у нашем идућем броЈу), Београд оштећеи најмање са двсет бодова. И поред овог, такмичари Беовградстм* универзитета заузели су прва места у одбојци (жене), у кошарци (мушкагацц), у гађању (мушкарци), у атлетици (жече); друга места у одбојци' (мушки), кошарци (жене), и гимнастици (мушкарци и жене) и трећа места у а:-летици (мушки), рукомету и пливању. Одбојкашице су сва четири сусрета решиле у своЈу корист без иЈедног изгубљеног сета, док Је мушка екипа пссле Јвдиног пораза против За.-ребд 2 ; 3, заузела друго место. Кошаришга су ттггГУв дили све своје ПЈч»тм»ло..ке а нарохмво су убедљиво ПОЈЧ.Ј.ЈШ Скопље 59 : 0 х Љубљаиу 23 : 11, а кошаркашице са Једним поразом у сусрету са Загреггчанкжма заузеле су друто место. Стрељачка мушка енила Београда била Је добро састављена и постигла је наЈвећи успех заузела прво меото Јер су њенх таосмичари, гађаЈући воЈничком пуцпоом на 300 м заузели три прва места и од М могућих погодака Бончић Јв постегао 447, Петровић 433 и Прицкер 433. Као и код екипе Загреба и у беогрвдскоЈ екипи атлетичари су били међу најбољима и постигли 7 нових рекорда Београдског универзитета. То нарочмто важи за жене где Је Пејићева заузема три прва места: скок у вис 136, кошвв 27,55 (стари рекорд Скрбикшек ТIЈТГ), кутла 10,78 (стари рекорд Пејић 10,04). Од жена се Још истакла Грубићева каЈа је заузела прво место на 200 м 28,7 (нов рекорд) и пласирала се друта са истим резултатом у трци на 100 м 13,6 као и прво пласирана Бабовић (Загреб). Прва места освоЈиле су Још зарићева на 80 м препонс 15,0 (стари рекорд Зарић 15,1) и Милићевићева у скоку У даљ 459 (стари рекорд Гриб 466). Од такмичара чајбољи Је био , Илнћ, талентовани атлетичар ~Црвене авввд*” коЈи Јв и поред Јаке конкуренииЈв СКовачић, Кошута, Кодрин, Генчић и др.) надмоћно освоЈио два прва мвста: ча 1500 и 5000 м где Је поставио нов рекода Универзитета 15:42,2 (стари рекорд Гвичић 15:56,4). Милићевић Је у скоку уааљ првим местом од 686 побољшао <7гари рекорд Универзитета коЈег Је сам држао 668. Прво место на 100 м заузео Јв Попов оа временом 11,3 иопред познатех втлетичара Реље, ВинцжЗажевнћа и Огњановића, (Настамх ш четвртоЈ страки)

ОШТ ФАШИЗМТ •- СЛОВОДА НАРОДУ! л ЈгШшвш*** I ГОДИНА ХП ђВг јВВ Ш н јВј /Ш мш ј&ш мВ шШЈжтш^ив^ ШгШ В мш шГшш ВгВ Ш В Вјкв шш^ВЖВ швВ Вш вгвМшЈВ в В В^^В^^М 2*, Јш шВаВ ј^вјшш ЈВвЈ ВШ (ш мв .ВвВшш l ш( ЈВ ВВ^јВвв ЈКЈЈтА цевабројуздинага та, јв в^в^вВшВШјВшВг ВвВВ ВшшВ^^В^В^В^ВВ<ШВВ ЈВ ВВВ »■*•««• орган но СР6М Ј€ на веогралском универзитету и велиним школала