Студент

Снорл палобина нота пр&д, сџ&иткам садине (Наставак са прве стране) Дица, јер је мало вероватно да ће аии студеити који у јунском иСпитном року нису положили ниједан истгит као и они који нису положили испите из матичних предмета бити у стању да у септембарском испитном року положе више испита који су им преостали а који су потребни да би могли да редовно упишу старију годину студија. Нарочито су уочлдгви слаби ревултати у учењу оних студената који се по друти пут налазе у првој години студија а који на првој годиии Дравног факултета претстављају једну петину укупног броја студената. Ма да су имали до сада четири испитна рока. од ових студената 10 чак није положило до сада ниједан једини испит, а 8 ниједан матични предмет. Ово је нов доказ да студенти који због неуспеха у учењу поново уписују нову годину студија, претстављаЈу на факултетима посебан пооблем. Посебно треба истаћи да се у броју ових студвната који нису полозкили ни један испит на првој годшти Правног факултета налазе и 23 студента који су за читаво ово време примали државну стипендиЈУ. Поводом резултата првих година на Универзитету у јунским испитима

Проблем који захтева највећу пажњу

ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

Релативан напредак у односу на прошлу годину

У првој години студија на Шумарском факултету слуша се укупно пет стручних предмета, а од ових се само четири полажу на крају године. Од ова четири предмета само су два матична, тј. само се два предмета морају обавезно полагати на крају године и положити да би св У наредној школској години могла редовно уписати старија година студија. Од укупно 237 студената I године Шумарског факултета сва четири испита на које стичу право да полажу на крају године положило је само 16 студената или свега 6*/в. Но и поред тога што је сасвим мали број студената положио у јунском испитном року све испите из I године студија, укупан успех студената I године Тумарског факулгега, у поређењу са резултатима које су постизали студенти прве године ранијих школскик година, показује знатан напредак. Тако је, на пример, већ у јунском испитном року све матичне испите из прве године студија положило 124 студената тј. више од 50%. То значи да је више од половине студената прве године Шумарског факултета већ у јунском испитном року испунило основне школске захтеве за редован упис старије године студија. Ако

се уз то претпостави да ће сви они студенти којима је после јунског испитног рока остао неположен још само један матични предмет овај предмет положити у септембарском испитном року, а којих на факултету има укупно 57, излази да ће више од три четвртине студената прве године Шумарског факултета испунити све школске услове за редован упис у старију годину студија. Ово, нарочито у поређењу са резултатима који су постигнути у првим годинама студија на другим факултетима, претставља несумњив успех. Међутим, неуспех у првој години студија Шумарског факултета је у томе што је и сувише велик број оних студената који су завршилп прву годину студија а на крају године нису положили ниједан једини испит. Таквих студената на факултету има укупно 50 што чини 21% од укупног броја студената I године. Сви су ови „студенти" пуну годину дана уживали сва права студената, а 17 од њих су чак за читаво време примали и државну стипендију. ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ

35 посто студената положило је све испите у правом испитном року

Најбољи успех од свих факултета на београдском Универзитету у школској 1949/50 години постигли су студенти I године Ветеринарског факултета. 157 студената I године са овог факултета положило је већ у првом испитном року све испите. Значај овог успеха утолико је већи што је Ветеринарски факултет ракије био један од најслабијих факултета по учешу и успеху студената. Тако је, на пример, школске 1047/48 године од укупно 369 студената I године на овом факултету свега 32 студента или само B°/о положило све испите на крају године. Још је већи успех студената I године Ветеринарског факултета ако се упореди са „успехом" студената I године Пољопривредног факултета на коме ниједан студент на крагодине није положио све испите или студената I године Шумарског факултета на коме је од укупно 237 студената све испите положило само њих 16 или студената Правног факултета на коме је на I години вд укупно 304 студента све испите положило свега 5 или само 2°/о или пак студената I године Економског факултета на коме је од укупно 648 студената на крају годивв све испите положило само 3 студента! Ако се узму у обзир и сви они студенти I године Ветеринарског факултета хоји су закључно са јунским испитним роком положили све испите изузев једног. а којих на факултету има 144, и претпостави да ће сви или бар највећи број од н»их положити тај један неположени испит, излази да ће наредну школску годину редовно уписа-

ти више од 300 студената, односно више од 70%. Треба имати у виду да је на овом факултету школске 1947/48 године другу годину студија без заосталих испита из прве године уписало само 34% од укупног броја студената. Успех студената I године Ветеринарског факултета није нимало

случајан. Он је резултат с једне стране добро организоване наставе и нарочите бриге коју је факултет посветио прво.l години студија организујући и спроводећи систем мера наставне помоћи и контроле, а с друге стране упорне борбе организације Народне омладине факултета. ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

Од 648, све испите положила су само три студента

Према постигнутом успеху на крају 1949/50 године студенти I, године Економског факултета спадају у најслабије на читавом Беогрвдском Универзитету. На I. години Економског факултета слуша се укупно 7 наунних предмета од којих су 3 матична. Од укупно 648 студената све испите на крају године положило је само 3 студента. Све матичне предмете у јунском испитном року положило је 106 студената или само 16% студената I. године. Овај резултат је ке само најслабији у поређењу са резултатима које су у протеклој школској години постигли остали факултети Београдског Универзитета врћ у исто време претставља најслабији резултат који је на Ехономском факултету остварен од ослобођења до данас. Тако нанр. док је на крају школске 1947/48 године у јунском испитном року од укупног броја студената I. године Економског факултета све данаигње маточне предмете положило 52®/о, а на крају школске 1948/49 године 25*/о од укупног број студената I. године, на крају протекле школске 1949/50 године у јунском испитном року све матичне предмете положило је свега 16<>/о. Озбиљан проблем на Економском факултвту претстављају студенти

који на завршетку године нису чак положили ни један једини испит. Број оваквих студената на I. години Економског факултета је огроман. Студената I. године који су завршили годину а на крају године нису положии ни један једини испит има 173. Ова чињеница је поражавајућа. Међу овим „студентима” има чак 20 студената који су читаву годину примали државну стмпендију а за то време нису. полагали ни положили ни један испит. (Они су за 10 месеци потрошили 400.000 динара друштвеног новца), Од укупно 648 студената I. године Економског факултета 138 су већ поновци т.ј. они који су због неуспеха у учешу по други пут у писали I годину. Резултати ових студената у поновл»еној години показују да њихово питање претставља посебан озбиљан проблем. Проблем студената који због неу спеха у учењу поново уписују исту годину показао се на Економском факултету изразитије него и на једном другом факултету. 138 поноваца колико их је укупно било на I. години Економског факултета ни после поновљене године ни један једини од њих није положио све испите. Сви су ови студенти кроз обе године свог „студирања” били редовни студенти. Од њих је известан број за читаво ово време примао државну стипендију.

НА ДИСКУСИЈУ

ЗАШТО СУ РЕЗУЛТАТИ СЛАБИ?

Зашто су резултати слаби? . Резултати су ако не избегавамо прави термип поражавајући. Зашто је то тако? Наравнц да је тзв. проблем првих година (који заузима централно место у борби за нормализовање студија код нас) и превише компликован, а да би га могли проучити у једном оваквом напису. Зато ћсмо ми покушати да саберемо нске глапне моменте који по нашем мишљењу творе његову окосницу. Да их најпре набројимо: питање стручних квалитета студената првих година, њихово прихватање у новој средини, систем мера помоћи и контроле, систем социјалистмчког награђивања, питање координиран>а наставних планова и програма са конкретним нивоом знања средњошколаца и на крају однос нових студената према новим, озбиљним задацима. Ма да је питање квалитета средњошколаца који долазе на студије много важније за факултете Медицинске Велике школе и Техничке Велике школе (макар сад тако изгледа) нама се чини да је то на Универзитету једна од централних и да тако кажемо објективних околвости које већ уиапред условллвају прсдиспозиције за лош „старт” нових студената. Ево неколико примера: један студент економије (у прошлој години) сасвим озбиљно тврди да Југославија има 30 милиона становника (!), други, студент филозофије не може на географској карти света да нађе Европу, трећи (будући професор књижевности) признаје да у средњој школи није прочитао ни једну књигу „у оригиналу” (припремао се из концепата својих другова). Четврти је „чуо за Шекспира” итд. итд. Напомињемо да ови примери нису нарочито бирани. После овог нам се логичво намеће питање: па да ли овакви средњошколци могу да савладају онолико градиво које их очекује на факултету са тако минималним нивоом опгатег образовања? Овај моменат навели смо, не да би оправдали неког, већ да покренемо то питање квалитета учења на средњим школама. На ову тему о квалитету средњошколаца имамо и један други чудан моменат. Чињеница је да су нама пре свега потребни технички, медицински, пољопривредни, шумарски итд. кадрови, и правилно је што је наша агитација у прошлим годинама давала предност баш таквим факултетима. Но из тога је проистекла и једна лоша последица. Код наших средњошколаца увукао се стихијно потцењивачки став према факултетима друштвених наука. О том најречктије говоре резултати овогодзшгње анкете средњошколаца (преко 50®/в од њих на пр. жели да студира медицину). И управо такав погрешак став условио је да Правпи и Економски факултет већ две, три године испуњавају свој план уписа тек после завршеног уписа на факултетима егзактних наука, одакле се онда из најразличнтијих па и шпекулантских разлога, уписују они који су одбијени на Медицинској Великој школи или на Техничкој Великој школи. Ако се то тако настави за пар година имаћемо тешку кризу у квалитетним правничким и економским кадровима. О овом моменту треба да размисле нарочито органи наших школских управа и виших просветних савета. Прихватање средњошколаца на факултету. Да ли ће студент прве године лутати прва три месеца по београдским биоскопима и корзоима

(нарочито другови из провинције) или ћемо их одмах у почетку привикавати на „загрејавање столице”, да ли ће они за нас бити „бруцоши” (који морају плаћати порез на искуство) или ће организација народне омладине учинити све да их упозна са новим животом на факултету. То прихватање и помоћ од стране оргаиизације народне омладине и старијих другова састоји се пре свега у сбјашњавању новог система учења, тумачењу наставног програма, указивању на најважније предмете и њихозе проблеме, помоћи у решавању појединих економско-социјалвих проблема итд. Младим друговима одлично долази свако искуство стари,lих, а таквих искустава има много. Но овај задатак, у тој истој мери, стоји и пред органима школске управе. Сетимо се сами како нам је у првоЈ години брзо дошао Јуни! Систсм мера, помоћи и контролв новим друговима. Ова се мера логички надовезује на претходну. Показује се да се не само млађи другови него ни стари студенти још не налазе на оном степену кад би могли казати „осећа потребу да учи” или „свестан је својих дужиости”. Потребне су поред убеђивања и санкције. Једна од најрадикалнијих мера у том правцу јесу колоквији. Прошлогодишњи резултати потпуно оправдавају ову нашу констатацију. Тамо, где су у оквиру Правилника потпуно и до краја преведени закључци о обавезном увођењу колоквија пред све теже испите (пример Ветерипарског факултета) успех је премашио сва очекивања. Тамо пак, где се спровођењу колоквиЈа пришло кампањски или са неразумевањем (вихове суштине (на Економском и Правцом факултету деканати су сма трали да Је довољно изаћи на колоквиј а не и положии га (!) да би се добило право на полагање испита) успех је потпуно изостао. Искуство Ветеринарског факултета може бити најречитији доказ применљивооти и непходности спровођења колоквијума. А онда, кад студент буде свестан да без колоквија не може изаћи на испит (дакле „треба учити”) ов сам ће тражити кспсултацпје на које ће изићи спреман и са спремним спнском свих нејасних питања. Онда се неће десити да Комитет Правног факултета у свом извештаЈу Универзитетском Комитету констатује да консултације нису успеле Јер су биле постављене одозго. Један професор (који Је студирао чисту филозофију) причао нам Је овај интересантав детаљ из времена његовог студирања: „Код нас је била уведена пракса обавсзиих просеминара на којима је асистент читао дела Плаута и Вергилија ва оригивалу, уводећи студенте на тај начин у ту за нас онда „латинску џунглу текстова”. Чшш ми се да се ја без тих просеминара никад не бих усудио да самостално почнем читати класике на оригиналу.” Зар нас овај детаљ не наводи на помисао да би се и у нашу праксу могли увести просеминари (ва Економском факултету из политичке ековомије) на којима би се читао „Капитал”. Зар то не би био корак да студенте ослободимо страха од Маркса?

Сеашнари су проблем о коме треба посебно и обимно продискутовати. Зато га данас набацујемо само као форму која много може помоћи у раду младих другова. На крају непгго о обавезним с-еминарским радовима. Зар ие изгледа као да су деканати (наравно прећутно) стали иа стаис.виште да је то преживела форма? Јер како друкче објаснити чињеницу да се семинарски радови на готово свим факултетима друштвених наука спремају за три дана, преписују од других гли директно из књиге? Постављамо на дискусију следеће: је ли могуће у конкретној ситуацији кад је ниво образовања нових студената прилично низак, измевити или допунити нешто и наставне програме и планове. (У овом моменту не мислимо на застарелост наставних програма на неким факултетима ма да је ито проблем посебне врсте). Ради се о томе да је степеница коју данас средњошколац прави доласком на факултет понекад превисока. Можда би у неким предметима требало мало повгћи се да би се касније више и боље скочило. Где то није могуће могли би се основати курсеви или нешто слично. Једннм од врло радикалних мера нормализовања студија нарочито на првим годинама, треба сматрати систем стипендија према раду. Овде треба нарочито да дође до изражаја еластичност деканата и комитета. . Од првог дана ствари треба поставити тако да сваком студенту буде јасно да је највећи стимуланс његове стипендије управо његов однос према учењу. Ревизије стипендија на првим годинама треба вршити одмах од почетка, не чекајући јуни, на темељу успеха на колоквијумима и уопште у свакодневном раду. Више се не сме поновити случаЈ Економског факултета који Је кроз читаву г.рошлу школску годину стипендирао двадесет студената који за то време нису полежили ни Један испит. И ва крају непгго чиме смо могли и почети. Све мере помоћи и козтроле, санкције, све нове и старе форме коЈе организују школске управе неће донети велике користи ако не буду пропраћене интензивним политичким радом са новим студентима. Ако је учење освовни задатак онда му треба прићи одмах од иочетка и најозбиљниЈе. Однос према учењу мора да буде вајвеће мернло свести и партијиости сваког студента. Одатле произлази да Је костур полнтичког рада пред првих година њихово привикавање на систематско учење, дакле на извршење основног задатка. Ових неколико момената само су набацани, а неки и више ради дискусије нсго ради доношења закључака. У сваком случају они су плод вишегодишњег искуства у раду са првим годинама, одраз нашег мишљења да ће ваш кадар студената бити онакав каквим га створимо већ у првим годинама студија.

Општи успех

Права слика успеха студената I тодине може се добити ако се размотре у целини резултвти које су они постигли у јунском испитном року на свим факултетима Универоитегга, ТВШ и МВШ заједно. Од 3.533 студента, колико их је укупно било на I години студија, 1260 сту дената није на крају године полозкило ни један једини испит из матичних предмета, а то износи 35% од укупног броја студената прве године на свим факултетима заједно. То практично значи да се већ унапред може тврдити да ће сви студенти морати поновити годину, јер је врло мало вероватно да ће неки од ових студената који у редовном мспитном року на крају године нису положили ни један испит успе*н да у септембарском исттитном року положе све испите. А ови студенти тгретстављају једну трећину од укупног броја студената прве године. Са друге стране број студената I године који су већ у редовном испитном року у јуну положили све исттите из I године студија је још увек релативно мали. На свим факултетима заједно све испите у редовном испитном року поножило је укуттно 297 или само 8% ђд укуштог броја студената прве тч> Вило бм пребрзо ипак, донети ковачну оцену успеха које су постиМм студенти прве године на крају Цротекле школске године, само на основу резултата постигнутих у јунском испитном року. За потпуну и миначну оцену треба, несумњиво, сачекати и резултате септембарског

испитног рока. Било би, међутим, исто тако погрешно потценити или чак потпуно игнорисати важност и значај резултата постигнутих у јунском испитном року. То сигурно не треба доказивати. За то су довољни горе наведени подаци. Искуства из јунског испитнот рока у протеклој школској години и резултати које су постигли студенти прве године студија, нужно и неодложно намећу потребу да се проблемима студија у првој години приђв са највећом озбиљношћу и одговорношћу. Ово, мислимо, треба да учине и сви факултети и све организације Народне омладине, свако на свој начил и свако са своје стране. Овај проблем треба, разуме се, пре свега посматрати као педагошки проблем и то као врло крупан и сложен педагошки проблем. Факултети би требали да, пре свега, даље разраде и усаврше систем мера наставне помоћи и контролв у учењу студената свих, а нарочито студената прве године студија, ортанизујући гушћу мрежу колоквија, консултација, контролних задатака и семинара и спроводећи их доследније и упорније него до сада. Организације Народне омладине на свим факултетима треба да посвете већу бригу студентима прве године и пруже им већу помоћ. У сваком случају у новој школској години проблеми студија у првој години треба ла буду у првом плану рада и једних и других Довољно разлога за то дају изнети подаци.

СТУДЕНТСКИ ГРАД

Кроз десет година, у Дубрави, град загребачких студената, моћи ће да ■ прими 20 хиљада нових становника. Станбено насеље за 15 хиљада студената и 5 хиљада наставног и помоћног особља, налазиће се на јужним - и југоисточним падинама Загребачке Горе. Ово насеље ће бити издвојено ■ од самог комплекса Града и биће опасано појасом зеленила. парковима и - дрворедима. Станбене зграде ће имати по један или два сггоата. Једноспратне ће моћи да приме 30—50 студената, а двоспратне 50—70. Свака - соба ће имати по два кревета, тако да ће удобност бити већа, што је за рад - много корисније. Поред зграда за становање. станбено насеље имаће дом ■ са великом двораном и библиотеком, ресторацију и хотел за стра« не госте, биоскопску дворану и робну кућу. Поред тога, зграда поште, бол■ ница и амбуланта, употпуниће насел>е. те ће оно имати све потребне објекјј те. Ни фискултура није заборављена. шта више, она је заступљена са - свим својим гранама.

; Гледајући макету видимо да су ; факултетске зграде одвојене од ; станбеног насеља и распоређене ; према потребама сваког факултета. ; У северозападном делу града нала“ зи се коштлекс зграда Техгогчке 2 високе школе; факултет друштве-2 них и природних наука налази се 2 уз друштвени, културки и админи-2 стративни центар града, лок су а-2 грономски и ветеринарски смеште-2 ни на периферији због оопствених 2 потреба Ветерина због везе са се-2 лом, агрономија због својих потре-2 ба за обрадивом земљом ради изво-2 ђен>а практичних ралова. 2 Јуче њиве и поља сутра модеран град ■ Седамнаести април 1949 године 3 остаће у аналима Студентског гра“ да као један од најважнијих дату-2 ма. Тога дана је ударен камен теме-2 љац новоме граду у Пр-2 ни ашови су се зарили у лелинм. ■ Идеја је почела да прераста у ствар-

ност. Започели су припремни радови, како би се створиле све могућнссти за долазак осталих бригвда, наших и иностраних. Прва Карловачка средњошколска бригада, Шибеничка бригада сеоске омладине, Поморавско-слатинска, две загребач" хе средњошколске и Босанско-дубичка бригада, биле су прве које су започеле са радовима. Дубрава је почела да мења свој облик. На место кукуруза и стрњишта. ницале су гомиле грађевинског материјала. Зашкрипала су колица и вагонети. заорила се песма бригадира, верни пратиоци омладинских акција, За кратко време 1е шграђено; седам барака за смештај радника и бригада, појавила се менза. израђеио је два километоа друма и се са радовима на пет сталних објеката. 210.528 радних часова није дато Узалмд. Прргоремеки радови су завршвни. Град је био спреман за донек

нових бригада, из свих крајева Југославије, из свих крајеза света. За једним столом, на истом послу, сједињенн Шумадинци, Црнцн, Личани, Вијетнамци Први су дошли Енглези. Двадесет и два ошгадинца из Велике Британије. редовно су премашивали норму за 80—100°/о и заслужено понели назив, прве иностране ударне бригаде. Стигли су и Тршћани. Њихова бригада ~'Пауло Морган”, редовно је извршавала дневне задатке за 150%. Дошли су и остали, Данци. Швеђани, Вијетнамци, Грци, шпански републиканци и друти. 28 јула на улазу у логор број 2 појавили су се камиони. На њима бригадири са заставама. транспарентима и паролама: ~Дошли смода видимо истину Коминформисти, ви сте нас преварили, ми вам не можемо веровати, хоћемо сами да видимо” Радници „Рено” упознаће истину. То су Французи. 283 омладинца, распоређена у три бригагаде, „Рено”, „Јуни 1936”, „Еуген Верне” , дошли су у Југославију. Када се вратимо у Француску бићемо верни тумачи ваше данашње стварности, ваше борбе за победу истине и правде.,,. биле су прве речи команданта бригадв „Рено”, Данијела Ренера. „Норвешка, земља поноћног сунца”, стоЈи натпис на бараци, а испод њега велики плакат о тхрослави 900годишњице Осла. Од тада су Норвежане сви звали. „пријатељима из земље поноћног сунца”,

У граду нису постојале кикакве предрасуде, ни политичле, ми социјалне, ни расне. Дошли су људи разгаих политичких и погледа, дошли су у ошљу о којој су много слушали, и добро и лоше. Градитељи Студентског града увек ће се сећати црвенокоое Холанђанке, Марте Марел, која је дошла 7 Јутославију, ,дге да ради”, како она каже, „у земљи за коју тврде да је фапшстичка” него да нађе потврду оних речи, које је чула у Холандији. Али уверила се у супротно. Дошла је да види концентрационе логоре а видела је сел»аке на њивама. Дошла је да види акте саботаже, а видела је огромна радилишта петолетке. Када најзад гаије наишла на оно прго је очекивала и видећи да је преварена, замолила Је за опрошгај рекавши притом: Срамота ме Је да не радим У земљи, која ме је тако гостољубиво примила. Ко не познајв Виктора Зенана, црнца из Гуаделеуте, зачудиће се када га види увек насмејаног. са егзотичнкм сламним шепгиром н* глави. како неуморно замакујв вУ“ даком. Ако га запитате. даћв важ одговор, исти као што је дао и & сталима: Човек се смеје из разлинитих разлога, из весеља, задовољства Л поноса. У вашој земљи ггостоје сви ти разлози! И тако Мдући по радилипггу упо* знајемо младе људе са разгаик крајева света, са разних континенатњ С&и су они дошли да радв и да 0*