Студент

(Наставак са прве стране) Главна сната екипе Љубљанског универзитета била је у добро састављеним и уједначеним екипама за гимнастику, атлетику, стрељаштво и пливање. Гимнастичари су заузели два прва места: Тоне Томшић са 54,30 поена и Николај Орин са 53,79 поена. Од такмичарки које су такођв у екипном пласману прве наЈвише се истакла Невенка Доу са 39,40 поена. Атлетичари Љубљане имали су у сво Јој средини неколико познатих атлетичара; Зупанчић, Шубељ, Кршлак, Милер, Ковачић, Шпан; Огњановић и др. који су екипи Љубљане донели приличан броЈ бодова и друго место у екипном пласма-Iту у овоЈ дисциплини. Зупанчић Је заузео прво место на 400 м 51,7 и друго место на 110 м препоне 18,1. Прва места тош су освоЈили Копитар у трци 400 м препонв 59,5, Рожман 800 м 2:02,6. Ми-

лер кугла - 12,15 и диск 45,63 и Шпан скок о мотком 330. Од такмичарки најбољи пласман имале су Поченкова окок у вис -* 130 (друго место) и Југова диск 29,53 (друго место). СЈтрељачка екипа ЈБубљане сакупила Је 2331 поен (мушки 1893, жене 438) и са 19,58 бодопа заузела друго место иза екипв Загребв која је имала 20 бодова. Истахјш су се Кредер са 419 погодака (IV ме-

СА ТРЕЋИХ ЛЕТЊИХ СТУДЕНТСКИХ ИГАРА

Гимнастичари и атлетичари најбољи у екипи Љубљане

сто) и Гунељ са 391 (УП место) а од жена Височникова са 166 и Кривченкова са 146 поена. Чланови пливачке екипе коЈа Је у укупном пласману друга са 24,80 бодова посла Загреба са 25 бодова, заузели су прва места у следећим дисципдинама: 200 м просто жене Јамникова 1:37,2, 200 м прсно мушки Канцлер 3:02,9 и штафета 3xloo мешовито за жене (Сајко, Јамник, Јарц) 4:44,7. Совре Је такође заузео друго место на 200 м прсно са временом 3:04,7. НАЈВЕЋИ УСПЕХ САРАЈЕВА ДРУГО МЕСТО У РУКОМЕТУ, ТРЕЋЕ У ГИМНАСТИЦИ ... Као и на прва два такмичења тако Је и ова године СараЈево заузело четврто место у укупном пласману. Но, то ниуколико не умањуЈе вредност екипе СараЈева, коЈа Је показала видан напредак у односу на раније године. То се нарочито односи на рукометну екипу коЈа се током читавог такмичења претставила као солидна и уиграна целина, чији су чланови показали доста духовитих комбинациЈа и пуцачких способности. Таквом игром победили су Скопље 6:3, Љубљану 9:5 и инача добру екипу Београда, Једну од фаворита за прво место, са 7:6. Тек у последњем сусрету, због повређених итрача, екипа Је претрпела висок пораз од 8:0 од екипе Загреба и тако се морала задовољити другим местом, што за Сарајево претставља добар успех и заслужен пласман, када се зна да Је екипа на такмичењима у 1948 и 1949 г. била оба пута четврта. Женска екипа у стрељаштву, коЈа Је прошлв године била четврта, захваљуЈући другопласираноЈ Мати Јевић (185 поена) и трећепласираноЈ Даутовић (184 поена), заузела Је друго место. Трећа такмичарка СараЈева Топић постигла Је 133 поена од 300 могућих. Екипа гимнастичара, коЈа се прошле године први пут такмичила, пласирала се овог пута трећа са свега три бода мање од првопласиране екипе Љубљане и Један бод мање од другопласиране екипе Београда. Ово говори о побољшању квалитета гимнастике на СараЈевском универзитету, тим пре када се зна да Је у водећим екипама наступило по неколико такмичара савезног разреда (I или П) као што су Бабовићева, Каричићева, Томшић, Орин, Путниковић и др. БОРБЕНОСТ И ПОЖРТВОВАЊЕ ОДЛИКА ЕКИПЕ СКОПЉА У Скопљу се налази наш наЈмлађи универзитет коЈи броји око 1000 студената. Ради тога Је и екипа Скопл»а била наомалобројниЈа на студентским играма. Бројала Јв свега око 60 такмичара коЈи су наступали само у рукомету, атлетици, кошарци и одбоЈци. Скоро све екипе Скопља заостаЈалв су у техничком погледу иза осталих екг.па, али су таЈ своЈ недостатак умеле да надокнадв великом борбеношћу и пожртвовањем, борећи се од

почетка до краја и поред тога што Је противник често био у великом вођству. То са одразило на такмичењима у рукомету (Сарајево —Скопља 6:3), одбојци (женске екипа Скопље —Сарајево 3:2) и кошарци (мушкв екипе Скопље—Сарајево 29:28). Највећи успех од свих чланова екипе Скопља постигла Је атлетичарка Бистрица Крањец, ст. филозофије. Алтетиком се бави од 1948 г., а први пут је сада учествовала на овако великим такмичењима. Постигла јв свој досада наЈвећи успех оборила Је македонски рекорд у бацању диска коЈи Је износио 32,23 и поставила нови 34,18 и тиме заузела прво место на студентсљим играма у овоЈ дисциплини. Добар пласман имала Је и у трци на 800 м, где се пласирала друга са временом 2:33,7 и у скоку у даљ где Је са резултатом 450 заузела такође друго место. • • • О организациЈи Трећих летњих студентских игара, инцидентима на футбалским утакмицама, због коЈих Је првенство у футбалу било прекинуто, као и о нвким одлукама Организационог одбора итара и о суди Јама, биће речи у нашем идућем броЈу.

СЛ. ШИНДОЛИЋ

В. Илић (Београд) победник на 1500 и 5000 м.

Екипни победници III летњих студентских игара

Укупни победник Загреб 150,08 бодова. Даљи пласман; Београд 143,64, Љубљана 140,08, Сарајево 92 23 и Скопљв 41.10. АТЛЕТИКА; Загреб 32 бода, Љубљана 30,70 Београд 30,40. Сарајево 14,36, Скопље 8.10. ГИМНАСХИКА: Љубљана 20, Београд 18 20, СаРвЈвво 17 Загреб, 9.08. РУКОМЕТ: Загреб 24, СараЈево 20, Београд 16, Љубљана 13. Скопље 10. КОШАРКА: Београд 24, Загреб, 20, Љубљана 16. Скопље 13, СараЈево 10. ОДБОЈКА: Београд 24, Загреб 20. Љубљана 16, СараЈево 13, Скопље 10. СТРЕЉАШТВО; Загреб 20. Љубљана 19,58, Београд 17.19. СараЈево 15,98. ПЛИВАЊЕ: Загреб 25, Љубљана 24,80. Веоград 13.85, СараЈево 2,19.

Управников Рођендан

Долазак новог управника био је прогараћен од стране дотадашњих ..функционера” студентског летовалишта шагтатом пуним стрепше: „Иде. Стигао је”. И доиста кал 1е омален. мршав човек велике главе и наполеоновског држања стигао у зграду с ново обојеним зеленим прозорима. целу резервисану за управу (да би била комотна „за обавл>ање својих тешких друштвених задатака”) дочекао га је у ставу мирно Мића, вечити „функционер” на планини са свим усходним. нисходним и побочним члановима своје породице. Новодошавши управш-тк је овлашним, ироничним погледом прелетео преко ових укочених физиономија као да је хтео да им да нз знаше: успоставићу ја ту ред. Време је одмицало. Како који дан изроди сунце мен>ајући датуме, мењала се и личност управникова. Лице му је постајало све задовол>није, а тело сзе заобл>еније *док се У центру његовог бића није почео појављивати у свој својо.l изразитости испупчени стомачић. Од тог доба својим задивљујућим постЈгпцима показао је да је одиста усггоставио неки ред. Али какав? Приђе ли му неко да се пожали како се тешко опоравл>а, управник би ретко I?ога удостојио одговором од прилике следеће садржине; ~Не буди досадан. Зар Управа може некога да натеоа да ое опорави, ако он то неће.”’Прича се да је успоотавио сталне саобраћајне везе кроз прозор кухиње за извесне прехравбене артикле намењене управи. Присуствовао сам само веома брзом и добоо заштићеном гтролазу два конвота кајгане. Кад се нашао знатижељко ко!и се заинтесесовао за даљу сулб тг* ових конво,lа управник му је одбрусго: ,-Нећеггг ваљда ти да ме контролишега? Шта? Мислиш да имаш п ,т ' г во? Ко те је тако преварио? Уосталом ко се то усуђује да Удара на традггције овог летовалишта и осталих стулентских летовалишта.” Упадао јв у собе усред ноћи са батериском лампом. показао виртуоз ност у цинизму приликом свакодневног разтовора са „обичним” члановима летовалишта и афирмирао се као ванредио сгтособан организатор груттице „позваних” око управе који су заслужни да седе за истим столом са управом приликом њених гтрослава и гозби. Једну од ових гтрослава су студенти драматизовали назвавши је из поштовања гтрема врлинама и карактерним особинама овог великот мужа „Папгин рођвндан”. Објавићемо најјача лирска места ове драме. ..Радња се одитрава у дворцу пашином иза спуштених завеса и са стражом постављеном около дворца. Iер је тако наредио светли паша ла би радња остала у строгој конопирацији. Из вана се чује тужбалииа неке соетљиве душге з« нају-

гледгофш и најрасни|јим ћураном пашалука. Још недавно је та видуа тако ћарлијала, а сада је заблистала на трпези пашиној у печеном стању. Подрумари су добавили вино и вермут, колачари су испекли колаче и разне друге ђаконије, између осталог, праву српску гибаницу и телећу џигерицу „ пржену на жару. Паша држи здравицу: „Верни поданици и гости царства ми. Пошто сте редом сви за ову нашу велику ствар. ја вас нашом стварју и поздравл>ам. Веселите се, једите и пијте пријатељи, да не ггропадне наша ствар, јер ускоро ћеш бити стар и наша ствар оде у ветар”. Веома емотивно делује и диалог између Сирана, витеза од пашалука и Роксане из виле Рококо. Сирано је велики везир Емиров. Пс» лицу и обличју могао би конкурисати оригиналном Сирану Де Бержераку али по унутрашњоl конституцији нити 1е био нити ће му икад сличан бити. Витез Iе. јер са задивљујућуом храброшћу успева да се задржи у пашалуку цело лето, ма да није студент. Ко ли му само из здравственог удружења даде ту храброст на неограницено време? Сирано се нагнуо над Роксаном: Ох Роксана. Роксана. какве су ти дивне очи. да човек ггросто из коже искочи. Роксана: Боље остани у сопственој кожи.

Хумор Разонода Занимљивости

Сирано: Како могу када као жеравице светле и као тмину одгоне све црне мисли , Роксана: Све твоје мисли задржи за себе. Сирано: Па и по-о-о-одвол>ак ти је до-о-о-овоЈван. подваљак. подвоЈвчић и ја сам војб-зн макар малчтгце да га прстом такнем. По-о-о-одвал>ак подвољнић. Да ти се примакнем. Роксана: Пази да не буде подваљчић. На растојању само седећу и песме певаћу. Сирано: (поверљиво) Али одлази ми жена, чујеш ли Роксана. Оставиће мене баш потпуно сама. У дворац овај можеш доћи ти. шах ћемо страсно играти ми. Поподневно доба (Јвде киког нема. добро ми је дошла било која жена. У подруму код кромпира их, али ти си ми Роксана изнад свих. Роксана: (кокетно) Али ја не играм шаха. Сирано; (страсно) Ама шта то мари. И ја, играм га баш слабо. Али иза завесе бићемо скрити. нико нас неће узнемирити... Ово смо цитирали, јер је титтично и одговара односу управе према среДИIНИ. Иначе. весеЈБе се наставило Ж> јутра уз звекет чаша и песму. УЈутро се завесе дижу после изненадног нестанка ћурана, болесних стомака и учесталог повпаћаша.

Победа која решава прво место

јДоследн.а измена у штафети 4xloo. Вб<>грађанин Рацић први прима палицу И Нагло измиче. Иза њега Је Реља, заоЗгЏо неколико метара. Још око 70 ме•Мјра до цил»а. Београђани очекују побеДу свога претставника. Још 50 метара и рн ће проћи кроз циљ. Али... тада Ред>а даЈв финиш. Он незадрживо идв наПред, све вишв и више окраћује растојан»е између себе и Рацића. и Рацић упиње сие онаге. Ворба је велика, сксро шевиђена. На 10 метара пред циљем они трче у исгој линији, а тада. повећаним фипишом Реља избиЈа напред и стиже први. Штафега 4x400. Скоро иста слика, али узбудљивија. Пре старта спиквр објављуЈе да ће ова трка решити хштаље ђрвог и другог места између Загреба и дагбљане у атлетици. Јер су бодови изЈеДначени. ИЗВИНИ ДРУЖЕ НИСАМ ХТЕО. . . Борба под кошем. Ствара се „букет“. За лоптом скачу играч Веограда Пантазис и играч Скопља Митовски. ОдЈедном Пантазис поклецну, десном руком прихати леву и посрћући изађе са.терена. у судаРУ са Митовским. њему се Јавља стзра бољка: испала му рука из злоба. -®ерасим Митовски такођв напушта игру. Оставља лопту иако Је био слободан за пуцање, прихвата повређеног друг а из Београда и односи до свлачиоИица полаже на клупу, тражећи притом да ев одмах доведе лекар. Када је ледар наместио руку повређежхм такмичару и када се све завршрло како треба, Митовски приђв Пантазису загрли га и рече: : извини друже, нисам хтео! Прави другарски гест. И спортоки. МОЛИМ ВАС НЕ ГОВОРИТЕ НИШТА. . . Жавикнула Је такмичарка СараЈева У одбоЈка сусрету са екипом Љубљане, кадЈ ]е после неколико узастопних грешаЗа, публика, сараЈевски студенти. поче»а да Јој пригов а ра. У тиму се повећала ц онако већ створена нервоза. Губили су У Једном моменту, .независни" посмагoачи, почели су да бодре такмичарке у зелешш дресовима (Сарајево), што прихватају и дотле незадовољни СараЈлиЈе. —I. Напред Ајда... И АЈда у врло лепом стилу смечуЈе лофгу. Љубљана губи сервис, а затим и кжоллко поена, Екипа Сарајева Је пребродила кризу/ а одобравање пубЈшке коЈа им више није приговарала, доприиело Јв да се оне смире и стекну поуздан»в у саме себе. И мало Јв требало па да победе. Са малом разликом у летом с&г? (16:13), изгубиле су утакмицу са 3:2. ПРВА ПОВЕДА БЕОГРАДА У АТЛЕТИЦИ Пре трке на 100 м за мушке такмичар Београда Гавра Попов. сумњиво ]в завргео главом: Стаза Је сувише мека, биће тешко ©а мбће... _ „ Старт! Милићевић, Огњановиђ, Попов П наЈвећи фаворит ЗагрепчЛшн Реља.

IХу*вн>. Реља је повео. Он незадрживо цдвнапред а иза њега Гавра Попов На стадиону галама- Загрепчани бурно иап&Јају за Рељу, који им ево, доноси још ј*«ну победу. Али... ЧинАмца да Пецељ ниЈе дошао и да цела сЧђша полаже у н>ега сву наду. даје Попову нову снагу. Последњим напором, Нд неколико метара пред циљем ои ирбија испред Реље и грудима кида »рпцу, дижући руке од радости. За свеЈ-а једну десетину секунде стиже испред Реље који Је имао в<реме 11,4. Игралиште се проламало од одушевљенчх навиоача Београда. Јер, Гавра им је до»ео прву победу.

Навијачи св групишу. Словенци први почињу да навијаЈу, бурно и темпераментно. Загребчани нимало не заостају за њима. Мил-че, Мил-че, чуЈв се скандирање Загребчана. на што као ехо одговараЈу Словенци: ТТТУ-бељ, Шу-бељ... И док се на стази води борба огорчена и тешка за првстиж у атлетиди. ствдион се ори од бодрења навијача. Последња измена. Реља први прима палицу а одмах затим Жупанчић (Љубљана), који је све ближе водећем. Чи-

њеница да ова трка одлучује првака, даЈв снаге обојици и они знају само за један циљ победа, бодови... Трчи се последших сто метара. Реља је још увек први. али му се ЖупанчиК налази за столама. Настаје борба са последњим остацима снаге. И, чинећи крајњи напор. Реља задржава воћство и први пролази кроз циљ. Малаксао, испушта палицу и пада. Одушевљени другови га прихватају. љубе га, али он не осећа ништа. У свести му Је само једно сазнање: донео сам победу!

Из историје спорта

Кинези су први имали игру која наличи на футбал. Само се тај кинески футбал“, због своје примитивности и грубости не може у пуном омислу узети као почетак футбалског спорта уопште. Познато Је да су и римски легионари у периоду античког Рима играли неку кгру са елементима футбала и рагби Ја. Тек од ХП века има нешто више историоких лодатака о разви Јашу Једке спортске игре у ЕнглескоЈ, ШкотскоЈ, ФранцускоЈ и ИталиЈи, коЈа има много сличности са футбалом. Ипак, тек со 1863 година сматра годином футбала као праве спортске игре, са одређеним правилима коЈа су исте године утврђена у Лондону. • • • Међу спортистима Шведске врло често презиме Је Персон Андерсон, Фриксон и Јохансон. Играчи „Хелсингборга“: три Свенсона, три Петероона и два Андерсона нису уопште рођаци а камо ли браћа. ... светски рекорд у смучарским скоковима поставио Је Норвежанин Херемесверт године 1888. Његов рекорд износио Је 23 м. Први Југословенски рекорд поставио Је Погачар на Бохињу године 1921 са резултатом од 9 м. Тада се скакало на 15-метарскоЈ скакаоници. • • • ... насхуп футбалера Југославије био Је 1920 године на ОлимпиЈади у Анверсу. Сусрет Је одржан противу Чехословачке коЈа Је катастрофално поразила ЈугославиЈу са 7:0. Интересантно Је да се ова утакмида у оквиру олимпиЈског турнира. играла у 9 сати уЈутро (!) пред свега’осам гледалаца. • • • .. сусрет осмерца Оксфорд Кембриџ, традиционални веслачки сусрет енглеских студената веслача, одржан је 1829 године, три године после прве регате у ХенлеЈџу. • • • ... „Тур д «*»ранс“ одржан Је 1903 године. Победник Је био Француз Марцел ГариИ, коЈи Је стазу од 2428 нилометара прешао за 94 часа и 33 минута. Пр>осечна брзина првог победника највеће бициклистичке трке на свету износила Је 25.283 км. на час. • • • ... интернационални футбалски сусрети у Сплиту одржани су 1913 године, када су противу домаћег „ХаЈдука" наступилв „СлавиЈа“ (Праг) и италиЈанска екипа „ВенециЈа". Од четири сусрета „ХаЈдук” Је имао Једиу победу и три пораза. • • • .. човек који Је преплнвао кавал Ла Манш 1875 године, био Је Евглез, капетан Веб. Три године каскије Веб Је покушао да преплива слап Ниагаре, али Је приликом овог подухвата погинуо. Досада Је канал Ла Манш препливало 43 пливача од чега 11 жена. Само у току 1950 године девет пливача Ј# успело да преплива оваЈ канал. • • * ... сусрет у ватерполу код нас одржан Је у Загребу 1921 год. када Је „ВикториЈа(Сушак) победила комбиновану екипу „Хашка” и „Конкордије” са 3:1. Утакмица је одиграна на Максимирском Језеру.

На Олимпијади у Лондону 1948 године, просек висине лојединог играча америчке кошаркашка репрезентације износио је 192 см. Највиши играч имао је 213 см. а најмањи 183 см.

У досадашњим својим наступима. којих Је од 1920 до 1 јануара 1950 године било 140, Југословенска футбалска репрезентација победила је 62 пута, 57 утакмица је изгубила а 21 утакмицу играла нерешено. Голдиференција 312:307. Од 1 јануара 1950 године Југословенска футбалска репрезентациЈа играла Је са: Швајцарском 3:0 и 4:0, Мексиком 4:1.

Бразилијом 0:2, Данском 5:1 и 4:1 # Финсхом 2:3 и Шведском 2:1. Биланс: 6 победа, 2 пораза, голдиферендиЈа 24:9.

Шах

У оба проблема бели матира црног у три потеза. Решење у идућем броЈу

У ДВА РЕДА

У школској година 1949/50 студирк* ло је у Великај Британијн 83.000 ету« дсната. Те иств годинв студирало је у СССР-у 632.000 етудеиата а код нас 53.421 редовни студеит. То значи да у

Великој Британији на 1100, у СССР-у на 284, а у ФНРЈ на 227 становвика долази по 1 студент. ★ Један енглески часопис доноси податке о проценту којег буџети различитих земаља удељују на просвету и културу. Из његове статистике се виДи да издаци на просвету и културу у САД износе свега 1,5°/», Велику Британију 2,3%; СССР-а B°/«, од буџета. Проценат који из буџета ФНРЈ одлази на културу и просвету износи 1949/50 год. 13,5%. ★ Број студевата у старој Југославији износио је школске године 1939/40 17.734. После десет година тај се број попео на 53.421. ★ На Универзитеу у Кембриџу отвара се први пут ове године Ветеринарски факултет. Настава ће трајати шест го* дина. Прве три годвве изучавају се опште природне науке, а тек у четвртој години стручни предмети. 1939/40 годиве у Југославијн на сваких 5 студената долазила је једна жева. 1949/50 годиве сваки трећи студен је жена. Док је пре рата ва ветерини било 1% жена, сада их кма 13*/*. На грађевннском факултету 1939/40 год. било је 1% а 3949/50 год. 12% жена. Машинском факултету 1939/40 1% жева а 1949/50 6%. На Пољопривредном факултету студирало је прв пре рата 13*/* жена у односу на све студенте; после рата тај се број повећао нд 27%.

ЗАНИМЉИВОСТИ

„Чвор” Јединица за мерење 6рзине употребљава се искључиво у морнарици и сачувала се Још из времена једрењака. У воду би се спустио тег, за коЈи Је био причвршћен конопац на коме су у Једнаким размацнма завезани чворови. Тег, када падне на дно и остане непокретан, вукао би конопац са брода. На палуби су бројали колико се чворова одмотава у току једног минута и према томе су израчунавали колика Је брзина брода на сат. Сада се брзина брода мери на други начин, али историска Јсдиница „чвор”, иако Је изгубила своЈ смисао, сачувала се у *употреби. Чвор Је Једнак 1,8 км. на сат. Правити 10 чворова значи ићи брзином од 18 км. на сат. • • • У Африци, поред великог броЈа разноразних фарми, коЈе доносе огромне приходе власницима, постоЈе и фарме за гаЈење крокодила чија се кожа употребљава као скупоцена сировина за израду ташни, рукавица, женских торбица и других потреба. • • • У провинцнЈи Хунан у Кини становништво много гаЈи пловке. То занимање кинеских становника овог краЈа не би било ни мало ивтересантно ни чудно, кад се из гуше тих пловки не би добиЈало злато. Ствар Је врло проста: пловке траже себи храну у барама, у чиЈем муљу има златног песка. Заједно са храном оне гутаЈу врло ситна зрнца злата и мало по мало зидови њихових гуша покриваЈу се танким слојем злата. • • • Тело одраслог човека има 206 кости Ју. У односу на новорођенче ту

постоји прилична разлика. У телу новорођенчета их Је 270 тј. више 64. Ово зато што упоредо са тим кано дете расте, многе његове кости срашћују међусобно и зато се њихов број смањује. • • • Најраспрострањенији Језик нв свету Је енглески са коЈим се служи око 540 милиона људи. После њега долази кинески, којим говори 500 вшлиона људи, руски 250, арапски око 200, а француски око 107 милиона људи. Сасвим Је друга ситуација са Језицима мање културних или полукултурних народа, Те језике говори често веома мали броЈ људи. Ево неколико примера: афрички Црнци, којих има око 50 милиона, говоре 79 разних Језика, што значи да, просечно узето сваких 600 хиљада људи говори другим Језиком; НндиЈанци у Северној Америци говоре 461 Језиком, у Средњој Дмерици говори се на 53 Језика, а у ЈужноЈ Аиерици на око 757 Језика. Излази да на сваком од тих језика говори само по иеколико хиљада људи. Код урођеника у АустралиЈи поЈедине језике говори само по неколико стотина људи. Папуанци на НовоЈ ГвинеЈи у том погледу су наЈинтересантнији: код њих свако село говори своЈим властитим Језиком, коЈи не разуме већ ни суседно село. • • • Прву школу за слепе, која Је касниЈе постала центар школа ове врсте у Француској, организовао Је Валентин Гајуи 1774 годиие. У његовој школи био Је ученик, после и предавач слепи ЛуЈ Брајл, коЈи Је 1826 године измислио азбуку за слепе која има 63 знака.

ОБАВЕШТЕЊЕ ревизорима и претплатинцима

Овим се извештавају сви претплатници и ревизори ~Народног студента" да је наш нови текући рачун 103—903213. Молимо све наше дужнике да нам у што краћем року измире сва своја дугозања, продуже претплату и одмах доставе тачну адрссу, уколико је стара измењена. Уколико дужници „Народног студента” не измире своја дуговања до 20 октобра, релакција ће бити принуђепа да им обустави слање листа. АДМИПИСТРАЦИЈА

Из заклетве:

... Заветујемо се да ћемо ка свим спортским такмичењима борити часно и другарски, као прави спортисти м студенти социјалистичке Југославије .*•

Посвећево учесницима Трећих летњих студентских игара.

Одговорни урвдвин! Вдадв Мигрвнић. уредништво и плшчн)* Веоград, Балиансда атнлефов 23-И4: Чеиовви рачуш 103-903218. ШтаипариЈа „Борба" Вемрад. Кардемиа 31.