Студент

ЗА САДРЖАЈНОСТ ДРУШТВЕНO- ЗАБАВНОГ ЖИВОТА

У последње нреме се оправдано потенцира потреба што разноврсниЈег друштвено-забавног живота нз факултету, Њиме ће се омогућити студентима да непосредно на фахултету свом радном месту добију не само добру и свестрану разоноду тако потребну сваком радном новеку, него и да се допринесе подизању њиховог опште културног нивоа, путем развијања укусазаразне гране уметничке делатности, путем упознавања основних елемената разних области стваралаштва. А све је то саставни део образовања, неопходног лику правог социјалистичког интелектуалца. Ове године је постављено на дневни ред питање корените измене друштвено-забавног жпвота студената изналажењем нових облика разоноде који he студента да заинтересују, забаве, али и да га поуче. шлажењем из прошлогодишње уске једностраности, када су као готово једина форма друштвено-забавног живота приређиване игранке. На факултетима су образоване комисије за организовање друштвено-забавког живот. Оне неће да одговоре свом задатку ако, према специфичности прилика, не испитају све могућности за увођење разноврсних форми друштвено-забавног живота, руководећи се заинтересованошћу студената својих факултета. На по- ♦ јединим факултетима је учињен корзк напред у погледу окупљања студената. њиховог ближег упознавања и стварање присних односа путем одржавања другарских вечери и игранки. што им уједно пружа и разоноду. Али све је то још увек јвднострано и недовољно. Још увек се лута. Нове форме друштвено-забавног живота се не примењују или су у повоју, тек само замисао и план. Па и таквим замислима су го- v тово све комисије за организовање друштвено-забавног живота на факултетима прилично сиромашне и нееластичне. Као посебно готтање истичемо питање садржајности дРу штвено-забавнот живота. Не би се смело отићи у крајност да се на рачун „забавности” занемари културно-васпитни карактер разних приредби. Само ако се пронађу такве % форме друштвено-забавног живота, које he на ненаметљив и забаван начин да делују васпитно на студенте, на развијање њиховог укуса и подизање културног нивоа само онда he друштвено-забавни жи-. вот бити користан, наћи своје право место међу осталим активностима омладинских организација. Основни проблем је спајање забавног и културно-васпитног карактера приредбе. Да ли се то може учинити са успехом? Сматрамо да може и стављамо на дискусију неколико нових предлога и допуна већ постојећим облицима приредби. Ма да су игранке, као форма дру- r, штвено-забавног живота, биле често дефектне могу. уз неопходне корекције, да се и даље практикуЈУ, jep су до сада биле наЈчешће и најпосећениЈе приредбе на факултетима. Ако студенти воле плес, онда нема никакве потребе да им се та разонода ускраћује. Међутим, на многим игранкама су се испољиле неке негативне. веома штетне појаве. До њих }е долазило у ггрвом реду стога што су оне понегде схваћене само као сретство за згртање уносног ггрихода. НаЈтипичниЈи случаЈ су игранке на Правном факултету, хоЈе су већ ушле v фабулу по своЈим непожељним изгредима. Нису ретки случајеви да је на игранци ва Правном факултету било само неколико правника, док остали посетиоци уопште нису били студенти. А како и да не дође до тога? Дан-два пред итранку могу ce пТ» читати у центру града и многим друпгм улицама плакате дречећих боја: Игранка на Правном факултету. Свира џез... Ово се све не би догађало ако би се ограничила „трка” за материјалвим ефектом. а више обратила пажња на чињеницу ко и какву разоноду од игранки добија. Већнна студената не жели само« игранку ради игранке. Зато би се приредба са игранком могла да прошара програмом. а реципрочно томе. уз неке друте форме друштвенозабавног живота, може увек да се приреди игранка. На таЈ начин већ 6*i имали не само разноврсниЈу и корисниЈу разоноду него и удовољили жеље оних студената који траже и нешто друго осим игранки. Стара и опробана форма друштвено-забавног живота, другарске вечери, приређиване су до сада чешhe или ређе, са втпе или мање успеха на свим Факултетима. Зашто факултетска културно-уметничкз друштва не би са својим сехцијама (HagNUMJK ха tpehoj сграик)

Зашто је патологија камен спотицања

ЗА ДИСКУСИЈУ

Почетком ове школске године понављало је 305, а изгубило право на упис семестра 34 студента V године Медицинског факултета због неположених испита из Патологије. Поводом тога су се међу студен Тима чули приговори па и протести на Правилник о режиму студија. за чије доследно спровођење Народна омладина МВШ пружа пуну помоћ школским властима, а и на „високи критеријум" који имају професори Катедре Патологије на испиту. Јасно је да ове приговоре дају студенти који су пали или одустали, као и они који имају за циљ да „минирају" или пронађу рупе у Правилнику Захваљујући доследном ставу школских власти то им није успело. Тачно је, да је ове године понављало на целој МВШ 843, а изгубило право на даље школовање 324 студента. (студенти старијих година су изгубили само право на упис семестра, све док не положе заостале испите), но чињеница је да се код огромне већине студената осетно побољшао квалитет студирања, а резултати ће бити још и бољи код генерација које од прве године студирају у условима деловања Правилника. Што се тиче критеријума на испиту, (ма да професори са Катедре Патологије изјављују да се он није много изменио), неминовно је да после одлука Ш Пленума ЦК КПЈ, он буде сваке године строжији. С обзиром да је Патолсгија предмет на коме се сумира готово сво знање стечено кроз три године студија (тзв. I ригорозум), а с друте стране гвретставља основу за изучавање клиничких предмета у IV и V години студија на Медицинском факултету, може се и увидети правилност третирања овог питања на страницама нашег листа. Овим чланком се не жели да се да анализа испитних рокова, јер је то својевремено дискутовано на састанцима актива и година Медицинског факултета, већ и да се укаже на неке слабости У спремању овог озбиљног испита, које се уочавају већ дуже времена. Основна слабост Патологија ce почне да спрема тек у VII семестру Проблем Патологије се у пуној мери испољио на првој послератној генерацији, но чињеница је да и старије генерације нису показивал* боље резултате из овог предмета. Још увек известан број апсолвената није положио овај предмет, (без кога се не могу полагати клинички предмети), чиме практично продужују студије за 6—12 месеци. „О-сновна слабост оних студената који дођу на испит и падну, лежи у томе што исти почињу да спремају Патологију тек у VII семестру т.ј. Иепосредно пред испит, а не онда када слушају предавања”, изјављују професори са Катедре Један ггример; предавања из Патологије држе се за студенте Ш године. Међутим, њих је сваким даном све мање, тако да је амфитеатар ползшразан (а тек је два месеца од почетка године), па и међу овим бројем слушалаца добар део је студената VII семестра, дакле оних који се налазе непосредно пред испитом. Оваква слика се из године у годину понављала (ово би се могло разумети код ранијих генерација које су пре Патологије полагале Фармакологију, али не и код

нових које пре Патологије имају само Микрологију). Шта раде студенти Ш. године Зато се ми питамо у чему проведу своје време студенти Ш године, који полажу само један испит у јуну месецу? Колико су предавања потребна, осете студенти тек када отпочну са спремањем испита, па свуда траже „скрипте” и хтели не хтели морају да напуштају своје редовне часове из клиничких предмета (које идуће године неће моћи да прате) и слушају Патологију. Из уџбеника се овај предмет не може научити, поготову што он већ не задовољава, јер је са осетним празнинама (на пр. Патологија дигесттшног тракта), а и схватањима и поставкаиа које су до данас исправљане (на пример класификација limphogrami lomatoza) итд., с друге стране редовно праћење предавања, која су врло често са демонстрацијама органа, омогућује да се избегне учење „напамет”, и савлађивање целе материје са много мање напора. Баш ово искуство старијих генерација треба преносити на млађе. Тиме би биле непотребнв принудне мере (које су само предвиђене, али не спроведене) за уредно посећивање предавања, Посебно је питање; са каквим ce знањем из нормалне анатомије, физиологије и хистологије приступа учењу Патологије (која изучава анатомске, хистолошке и физиолошке промене), Без познавања нор,малног стања ткива и органа и њи; хових функција не могу се уочити ни патолошки поремећаји. Чињеница да је средња оцена из анатомије на 111 години око 7, показује да се ови предмети морају озбиљно и дуже времена да припрем.иу јер то значи створити солидну подлогу за Патологију. Тиме би се отклонила потреба да се обнавља ова материја нашто је приморана *ећина студената која спрема Патологију Практичпи рад нераздвојаа од теориског На овом предмету студент не може да схвати суштину многих, чак ни основних промена на органима, ако нема „у глави“ слику тих промена. Зато је овде практични рад

нераздвојив (више него игде), од теориског дела. Садашња организација практичног рада има извесне слабости, но оне су више објективне природе (велики број група, нередовно и неравномерно снабдевање материјалом за рад, недовољан број микроскопа, непотпуни број асистената и ДР-), међутим један део студената не схвата суштину практичног рада и нередовно посећује, или се пак не припрема за вежбе, што се касније тешко свети, јер добар део кандидата пада на практичаом делу испита јер није овладао техником рада, терминологијом и дијагностицирањем, што се из књиге не може научити. Из књиге вежби које води Катедра види се, да је велики број студената који имају такав став према вежбама. На пр.: У току прошле школске године —• у 64 групи од 12 студената, само 4 је уредно посећивало вежбе, у 74 ррутти, 5 студената нема 4, (од 12 потребних), а 3 студента немају две вежбе (ово је генерација са које понавља 305 студената). На садашњој IV години има студената који немају чак ни вежбе из посматрања (из V семестра итд). Дисцнплмна је врло лопта Оваквим ставом штети се највише студентима који редовно посеђују вежбе, јер уочи испита не могу да добију I—2 препарата, преко одређеног броја, како би освежили знање, зато што неуредни студенти треба да надокнађују изгубл>ене вежбе. По овоме питању треба заузети бескомпромисан став, а у исто време учврстити везу и сарадњу омладинског руководства и Института да би се спровео такав став. Студенти који припремају Патологију жале се да асистенти демонстрирају препарисање т.ј. већим делом сами раде и тиме онемогуђују студентима да овладају техником рада. Ова је примедба правилна, али чињеница је да добар део студената тек уочи испита настоји да овлада обдукционом техником, уместо да то учини већ у V семестру када посматра рад старијих другова, Асистенти који воде контролу о уредном посећивању вежби истичу, да је дисциплина на вежбама слаба. Студенти се за време вежби шетају ходницима, пуше, разговарају, (Наставак на ДРУТој страни)

Нам је прослављен 29 новембар

на Ун иверѕитету u Великим школама

Студенти Београдског уаавердитета ш Велшкпх ткола просла • вили су 29 иовембар свој двоструки пра.гник. Придружујући се раеноложењу свих наших иарода прославили смо годишњиџу нате Heродие револуције. Но, овај даи је аосебно и студенгскш прагиик празник Беотрадскот универзитета ш Велнких ткола. Свечаиости су се одржаде иа вите места. На свим факудхеткма Беотрадскот уииверзштета и Великих ткола одржаии су арш • годни митинзи, зборови и друтарске вечери студеиата и иаставиика. Одржана је и свечаиа Академија професора и студената Уииверзштета и Великих школа. Студеити ТВШ, Правнот, Екоиомскот и Филозофскот факул • тета, арославили су јубидеј и ame Народие државе откривпњем бшстш и спомеи-плоча студеиата ових факултета иародиих хероја, поти • нулих у Народној револуцији.

Свечана академија професора и студената На Природно-математичком факултету одржана је свечана Академија професора и студената Београдског универзитета и Великих школа. Свечаност су увеличали својим присуством министри Савезне владе другови: Милован Ђилас, Вицко Крстуловић и Родољуб Чолаковић, потттретседник Президијума ФНРЈ Марко Вујачић. претседник Президијума НР Србије Синиша Станковић, претседник Владе НР Србије Петар Стамболић и други. У свом реферату ректор Београдског универзитета Др. Илија Ђуричић, говорио је о послератном развоју Београдског универзитета и Великих школа. На 18 факултета данас у Београду студира преко 30.000 студената. Постоје многе објективне, али и субјективне потешкоће, које не дозвољавају да успех студената буде и бољи. Мно го се учинило да се свим студентима обезбеде уџбеници и скрипта. До сада је издано преко 400 уџбеника и 300 скрипата, али тим су утлавном покривене потребе првих година студија, док су старије године у много тежем положају. Данас још постоји око 300 предмета без уџбеника. Отклањању помањкања уџбеника могу много доггринети наши професори, којимаће се за то пружити потребни усдози. Др. Ђуричић је потсетио ла Је приликом израде наетавних програма корисно пружити сугестије и консултовати се са стручњацима и изван школе. „Желимо да борба за квалитет знања буде главна девиза нашег будућег рада” истакао је у свом реферату др. Ђуричић. Затим је у име Народне омладине говорио Љубодраг Михајловић, секретар Народне омладине МВШ. Он је потсетио на славне дане из борбе напредног студентског покрета у годинама прије рата, и истакао допринос студената у нашбј Револуцији. Баш из Физичке сале, где је одржана Академија, потекле су многе значајне акције слободарског студентског покрета. На академији су објављене награде студентима за наЈбоље темате, дипломске радове и успех у студијама. За темате и дипломске радове на Универзитету су награђена 62 студента, а за одличан успех 77. На МВШ Је 11 студената награђено за наЈбоље темате и дипломске радове, а 193 за похвалан успех. Ректорат ТВШ наградио је 13 студената за темате, а 78 за најбоље дипломске радове и успех у студијама. Свечаност је завршена с кратким програмом хора КУД „Бранко Крсмановић". Прослава ва факултетима ТВШ Дан народне револуције свечано је прослављен на свим факултетима ТВШ. Студенти Рударског. Машинског, Технолошког, Архитектонског и Електротехничког факултета приредили су свечане митинге у част прославе општенародног празника. Рударски факултет је Овом приликом приредио посебну изложбу рударско-геолошке делатности, чији је успех великим делом заслуга самих студената, На многим факултетима ТВШ студенти су одржали своје другарске вечери са културно-уметничким програмима, коЈи су потсетили на крупне историске догађаЈе из времена наше револуционарне прошлости. На Машинском факултету приређено Је другарско вече у заједници са Фармацеутским факултетом, јачајући тгријатељство ова

два факултета, које је особиТо по расло на заједничком овогодиигњем летњем одмору. У аули ТВШ, уз многобројне пароле и слике чланова политбироа ЦК КПЈ, налазила се и укусно о премљена илустрована табла која приказује развојни пут наше Рево луције од 22 јуна т.ј. од позива ЦК КПЈ на устанак па све до слика наше савремене социјалистичке изградње. 30. XI пре подне, у присуству великог броја наставника и студената ТВШ, откривене су бисте Народних хероја студената технике: Стевана-Стиве Наумова и Слободана Принципа Сеље, Такође су подигнзгге спомен-плоче с именима студената технике палих у Народној револуцији. Том приликом је ректор ТВШ др. Радивоје Кашанин унутио присутним студентима и наставницима неколико пригодних речи. После њега је о значају и улози студената у револуцији говорио секретар Комитета КПС на ТВШ. Живојин Крунић. Поред прослава и вечери које су одржане на свим факултетима, студенти ТВШ су организовали три планинарске турв у унутрашњост. Ово ie заслуга планинарског друштва ТВШ „Ртањ”. Туре су биле у три разна правца уз учешђе око 70 студената. Студенти права олали су пошту својим палим друговима У оквиру прославе 29 новембра дана Народне револуције откривене су спомен плоче осмориии студената права народним херојима: Ђури Сгругару, Мирку То мићу, Мирчу Ацеву, Влади Томановпћу, Ратку Митровићу. Стојану Љубићу, Кузману Јосифовском и Рифату Бурџевићу. Свечаност је отворио декан лр. Бора Благојевић. Он је значај 29 новембра за наше нзооде. Износећи тешке прилике Koie су владале после ослобођења. указао је на успехе Ko»,in су постигнути у њиховом отклањању. То се огледа у доношењу наставног плана, издавању уџбешпса и спремзњу нових кадрова социјалистичких правнкка. После њега је говорио Мирослав Стијовић. секретар комитета Правног факулета. који ie између осталог осврћући се на дивљу кампању која се из СССР-а води против наше земље и њених на.јбољих синова, рекао: „Клевеће «е и блати наша земља, наша Народна револуцпја, а њени учесници проглашени су до последњег и фашистима. То значи, прогласили су фашистом Ратка Митровића, који је на вешалима фашистичких зликоваца. завршујући свој живот, упућивао последње речи комунизму, Партији. народу и нажалост Стаљину. Прозвали су фашистом Рифата Бурџевића, Ивана Горана, и све од реда, читав наш народ и социјалистичку Југославију”. После говора друга Стијовића откривене су спомен плоче народним херојима. Прослави је присуствовао велики број студената и наставника. Прослава на МедицинскоЈ великој школи Уочи дана републике 28. XI одржана је свечана Академија. Академији су присуствовали ректор и проректори МВШ, декани, професори свих факултета и студенти МВШ. После пригодног реферата Славе Блажевић, прочитана je одлука о награђивању и похвали расписаних тематв. Првом наградом су награђени Нагутшћ Илија шл рад из анатомије: „Морфолошка и топографска проучавања Бочкаове артериске везе”, Дубравина Клаудија, апсолвент медицине за рад; ..Pseudomonas Aeroginosa”, Шуло виђ Војин и Ристиђ Милосав за рад: „Клиничка вредност Фриманове пробе”. Друтом и трећом наградом је награђено осам темата, а четири рада са Медицинског фахултета и један са Фармацеутског су похваљеии. Поред тога подељене су и награде студентима са најбољим успежвм У учењу. Прву награду је добило 19 студената МВШ, чија је средња оцена 10. Међу њима еу и четири лекара из прве посл,ератне генерације студената Медицинског факултета, који су дипломирали међу првима у класи. Другом наградом је награђено 170 студоната МВШ чија је средња оцена 9. 30. XI., у оквиру ове прославе. одржана је у просторијаца IV, интерне клинкке и свечаКа приредба уз упешђе чланова КУД „Миха Митровић”,

Студенти пишу

КО ЋЕ БИТИ КРИВ

Ове ткожске тодшпе као ш so еада мажш број шајбољшх свршешшх етуде • вата вихћвх педатотквх ткожа упшеажо се ва Фвлозофекш факужтет. Овш су одмах по упису предажш можбе еа двпжомама да им се првзиају поједшнш испвтш, које су пожожили иа Школа. Тада еу им у декоиату казалн да he оджука о призиавпњу битш доиетена у октобру. У октобру није иштта реше• ио, иако су студентш свакодиевно ш• шжш од декаиата до комитета Народне омжадине да добију ретење. Рече • во им је једиио да похађају предава ■ ња Ш годиие и да припремају шспште које су полагали етудештш који су протле годшие прешжи са педагошких школа. Коначиа оддука требажа је да ее дошеее у новембру. До даиае ишје нитга оджучеио. Другови ше знају шта he

аолагагш. Саоаттеио шм је да је еавет факултета оллучшо да тражи про • траме педагошких школа како би ша освову шстшх поједшие катедре дошеле одлуку о призпавању шспшта. То је решеио 20 новембра, а док се програмш препшшу и пошаљу може да npoi)e месеп, два дана. Може ее десшти да друговн и у јануару незнају шта he полатати. Тако he нспити којн при • стшжу у јануару бнти одложеии за ју• ин, а јунскш за септембар, А шспнта је тако велшкш број, да би их у том слу • чају остало ш за вдуА* јануар. Ко he бнтн крвв, ако се тако дееи? Да ли студенти који желе ш траже да спремају испите за јавуар, или декашат којш одутовлачи еа одлуком за првзвавање испита? (М. Н.)

ПРЕД ПРОСЛАВУ „БРАНКА КРСМАНОВИЂА"

„Ана Кристи премијера Академског позоришта

Је^м на 'ŽJZLTI Д * МС ™ П ° 3 ° Р,,ШТе Београдског универзитета наступило са првом својом преми*Z UrUrSSSCA * Д У ЧеТИРИ * Ш * ОД аМерИЧКОг ш,сца Еугена Тттт а °‘ Нила - У режиЈи Миленка МариПоред врло успеле режије. најбољу улогу дала је Гордана Петровић у насловној улози. Њена игра дубо ко преживљавана психотошки мотивисана спонтано је деловала «а публику. те Је тиме дала један од најуспелАјих ликова акадГмског nnoSZ? СавГ пластичан лик Марте ° нен Успела * креација и Душан . Пантелића као Криса Кристофер сона, док je Гламдаи као Мет Берк, деловао прилично н еуоедл.иво. на моменте чак и комич но. Сценографска решежа Дејана Настића била cv нв висини Овом својом првом претставом у овој школској години. колектив А кадемског позоришта Је постигао видан успех поготову ако се има у SScr"« ВРЛO ТеШКО “ И ,axTtt “ м ™ к ” св ' нск • —»«•»* •*- «£ а»о « ,ам y .o*™ il

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОГ.ОЛА ИДРОДУ! СШнтм ОРГАН НО СРБИ|Е НА БЕОГРАДСКОМ ¥НИВЕРЗИIЕТ¥ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА шштшшшшшшшшштшшштшшшшшшшшшшшшштшшвавшшшашшвшшшшшшшташтшшшшштшшшштштшштшттшштшнтшшшшшашшшшшттшштшшшштшшшшатшашттштштшшшшшт ГОДИНА ХП БРОЈ 32 џ БЕОГРАД. 4-ХП-Шв ГОД. Џ ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ НЕДЕЉНО џ ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИНАРА