Студент

Није лако студирати. Ретки су они који могу безбргижио проводити сво је године студија. Студираже ie могуће једино о свом личном трошку. Зато се студенти прихватају различитих начина зараде, да би могли подмирити потребне расходе. Четвртина студената у Амстердаму ie, захтослена, поред педовитог студиран>а. Постоје нека чисто професионална студентска запослења. Популарки су тако звани студенти „Беби ситка*’, који чувају станове и децу породицама коЈе увече одлазе у позориште. биоскоп или уопште некуд излазе. Понекуд постоЈи и нека врста студентских акционар>ских друштава Тако је једна група од четрдесетак студената преузела руководство једног биоскопа. ОД чијих прихода сала овиси жихово студирање. Многи су повреиено запослени по разним канцеларијама и установама. Цеие издржавања су немогуће с обзиром на матери Јалне могућности студената. Већина стулената ж'*ве са 100 до 120 гулдена месечно. Набавка одеће и обуће не може се укључити у ову цифру. С овим приходима може се платити станарина, ноЈа Је врло CKjnra (25 —40 гулдена месечно), и приуштити бар Једанпут дневно топлу храну. Многе студентске организациЈе у Амстердаму имаЈу своЈе сопствене мензе. НиЈе реткост да се студеити храке v ..кинеским” ресторанимз. који сервираЈу наЈЈефтиниЈе обпоке. Студенти не уживаЈу никаквих жжластица на жељезницама и v саобраћају уопште. Сналажљивост Је неопходна при путоважима, Јер студенти не могу плаћати скупе трошкове превоза. „Ауто стоп” Је исттробано корисно спелство за одлазак своЈим кућама. То значи чекати на улици докле не наиће ауто, ко’и се може. али и не мора. смиловатт! молиоцу да га тгребашт, у ко"'гто

Ни стрипови не повећавају тираж Недавио је „Авангард”, јгист информвировске омладинске филијале у Фратгцуској. славио свој јубилеј. То је била 30-та годишњица излажења овог листа, који се ттрви пут ггојавио 1920 год. Његов оснивач је био Габријел Бери, херој француског Покрета отпора за време Друтог светског рата. ОваЈ лист је имао заиста летту своју хисторију. Учествовао је у свим великим напредним пропагандним акцијама између два рата. уживао ауторитет међу прогресивном омладином Француске, позивао на борбу против колониЈализма и показивао правац борбе омладинског покрета. Тим више је жалостан данашњи положај овог некад револуттионарног листа. Данашња улога „Авангарда” огледа се у безусловном и мизерном служењу совјетскоЈ хегемонистичкоЈ пропагандноЈ машини, у глорификациЈи и наЈмањег геста совЈетске руководеђе касте. Беспрекорно понашање совјетских „мудраца” то Је данашња физиономиЈа и овог информбировског листа, коЈи шири информбировску егзалтациЈу и панику баш данас. када Је особито потребно смирење духова. Као што Је информбировско руководство француске омладине сво јом данашњом политиком одбило од себе велике масе француске омладине, „Авангард”, некад најчитанији омладински лист у ФранцускоЈ, је изгубио своЈе читаоце. Ни стрипови, стриповани романи и глупе стриповане фантазиЈе о социЈалистичком животу у XXI веку, што обавезно заузима део простора овог листа, не могу одржавати тираж овог листа промашених могућности.

Свиња у Капетан Мишином здању

У дворишту Филозофског факултета све је било као и обично. Једном речи у Капетан Мишином здан»у живот је текао нормално. Али једном догоди се н£што необично. Лепе таљиге ујездише у двориште и два снажна момка свукоше са кола праву правцату жућкасту свин»у. Тако је отпочело наше познанство са Рором... Јутром, за време часа, професор тек што је почео да предаје, свечану тишину прекидоше први звуци јутарн»ег свињског концерта. Свињче Рору, која не крије своје добро расположење, тетка Мара тера на испашу у алеј е дворишта. СТуденти као студенти одмах полетеше прозору. Распири се дискусија. Откуд тај крмак у научном храму? Једни су сматрали да свин»че треба да послужи биолозима за експерименте, други, више оптимисти, трљали су задовољно руке, верујући да је то материјал за неки бифе, док су трећи, у недоумици, вртели главом. Профеоор је овај догађај прокоментарисао на свој начин: Истина нисмо на Сорбони, ал’ зато не би требало од алеје факултета правити пољопривредно добро.. Концерт још увек траје. Рора се задовољно, као паун. шепури по

дворишту, Грокће испод канцеларнје деканата, рије под прозорима слушаоница. Кад неко полази у хемкску салу, Рора га значајно погледа, па као у знак поздрава снажно загрокће и настави још брже Да рије травицу пролетос засађену. Понеком студенту историје падају историске асоцијације. Спомене се Капетан Миша који је зграду подигао од пара на масним свињама зарађеним. а после је даровао Отачаству. Забога, мисли он, зашто сад не би могло да живи једно дебело свињче у дворишту факултета, и ceha нас на добротвора Капетана Мишу. Кошава пирка и повија гранчице јаблана. Сунце светлуца кроз облачиће. Девојчица са прутом тера свињу у обор. Прасенце се дере, квичи. ... Пре неки дан, у подне, Рору су заклали. И данас док седиш у слушаоници, осећаш просто да ти нешто недостаје. И сам професор баца поглед у двориште, као да очекује да Рора својим веселим гркжтањем као некада пробуди задремвле студенте... Жао нам је Роре. Она нас је тако често потсећала на наша сеоца, на наше каљаве шорове. којима весело чобанче тера крдо свиња на јесењу испашу.

Сгуденти дадиље или „Ауто стопом“ дo Сежане

СТУДЕНТСКИ живот У ХОЛАНДИЈП вози у том правцу Понекад се и пут у иностранство обавља „ауто стопом”. Тако је једна група од десетзк холаттдских студената коЈа је у сзставу холандске бригаде рзди ла ове године на студентском граду у Загребу. „ауто-стопом” дошла чак до Сежане. Многи студенти су чланови неког Студонтског савеза. ПостоЈе факултетска удружења. чија се активност своди углавном на реферате и дискусије из разннх научних области. Ова организација је и нека веза измећу професора и студената. Но постоЈе и шира удружења. која обухватају све факултете скупа. а углавном су забавног карактера Игогра.чи ових удружења cv већином аполитични и политичка активност се искључуЈе. Али, понекад. кад су лично погођени. они реагуЈу и на политтгчка питања. Тако Је било за време рата док Је Јевре-

,јима забрањено чланство v овим савезима. Ово је изазвало њихов револт. Дакле, по некад и некакаа политички догађај привуче пажњу студентских удружења. У удружењима постоје и политичке дискусије, али заузимање неког директног става није пожел>но. Ускоро he бити оргаиизоване неке „радничко студентске акције” да се за удичну децу саграде игралишта и слично. Fioвац ће се сакупљати по приватним организацијама, установама и фабрикама. Ипак 1е рад који се одвиlа гтреко ових удружења првенствено забавног капактера. У оргашгчам:пама је особито развијен музички живот. Изводе се драмске претставе и спортска такмичења. Удружење вло често ортанизује веслачка такмичења. За примање у чланство, канлидати морају проћи кроз фазу проба, гле им се подмећу разне непријатности. Све ово ie умногоме потиснуло политичку заинтересованост и активност ових студентскттх удружења.

Интеррасна солидарност у Јужноафричкој унији

Едуард Мондлен урођеник из Лоренцо Марке у Мозамбику студирао Је социјалне науке на Универзитету у Јоханесбургу. Био Је на I години студија. Но, ниЈе успео завршити прву годину, кад је протеран са Универзитета у Тра,нсвалу. Наређено му је да се врати у Моза.лоик. (Он се сада налази у Швајцарској). Ово је изазвало револт и код студената Европљана у Јужној Африци, који сачињавају велику већину на јужноафричким укиверзитетима (још 1945 на Универзитету у Јоханесбургу било је само 182 студента црнца. Данас их је без сумње мање, док истодобно на овом Универзитету има 4500 Европљана). РеакциЈа која је уследила поводом случаја Е. Мондлена, протест је на опште дискриминаторски став Јужноафричке владе по овом питању. Студентско удружење из Јоханесбурга захтевало Је од одговараЈућег министарства да се Монделену дозволи бар завршетак прве године. Тражили су један разговор с министром, у чему су имали подршку студената Капа и Натала. Но, приЈем је одби Јен. Удружење се затим овластило да упути Влади своЈ меморандум по овом питању. у коЈем се захтева поштовање независности Универзитета. „Ми желимо подвући стоЈи у овом меморандуму да је присуство неевропљана на Унивепзитету у Јоханесбургу интерна ствар Универзитета, а да је с тим сагласна велика већина Јео Је интеррасна кооперапиЈа У

пракси показала велитси успех... Ми сматрамо да одлука донешена у погледу Едуарда Мондлена значи тежњу да се стгречи пријем студената неевропљана на Универзитет. У момерандуму се протестује против овакве дискриминације. коlа очитује тежњу власти да се урођенички народ држи у незнашу и заосталости. Има још лепих примера међурасне солидарности студената црнаца и Европљана у Јужноафричкој Унији. На пример када је Влада одбила већ одобрене стипендије црнцима-стл т дентима медицине, шихове колете Европљани одлучили су да им помогну, како би мог.тги да наставе студије. Белци су формирали одбор, којем he сваки од н>их уплатити годишње најмање једну фунту за помоћ њиховим обојеним колегама У заједничжим акцијама предњачи Универзитет у Јоханесбургу. Студенти овог Универзитета су 9 септембра о. г. у руководство једног свог студентског удружења (дебатног клуба), изабрали црнц а П. Тсела из Ппеторије, заједно са још неколико Европљана. Ово је леп примео њиховог заједничког рада. Нажалост, оваква веза и солидарност студената урођеника и Европљана као што је у Јоханесбургу, није тако така на оста,тгим Унивепзитетима. По готовм то није на Универзитетима у Преторији, Стиленбопгг и Поћефструму. где се имућни Европљани удаљују од интереса студената урођеника.

Један час разоноде

*зiмsетt» io и ii п и п

Водоравно: 1) Предлог, пакао; 2) ГГлуг, није стар; 3) Повећаље, острво код Дубровника; 4) Вел. ентлески морепловац, река на којој се гради наЈвећа хидроцентрала у Срби,)и, шаховски израз; 5) Крах, планина у Далмацији, индијзнско племе; 6) Позната Држићева ксмедија, похвалнз песма, Једна од седам римских муза; 7) Надмен, самогл., рима; 8) Вел. град у Сирији, екипни првак државе у шаху; 9) Наш

вел. научник; 10) Врста пумпе, сирће; 11) Српско жен. име, сугл., кнез (ар.); 12) Јуж. америчка држава, допадљив. ивиua шешира; 13) Гробница, Један од наЈбољих римских лиричара, посут; 14) Зна, Бетовенова опера, страно м. име; 157 Република у ШгринеЈима, течност слична бензолу: 16) Птица грабљивица, живац; 17) Предлог, енклитика. Усправно: 1) Ознака Једне техничке Јединице, проналазач серума против дифтерије; 2) Било (лат.), самоћа (нар. израз); 3) Уметнички правац настао из барока, популаран енглески романсијер; 4) Део муслиманске жен. одеће, инсект двокрилац, кратка духовита прича, обалска грађевина служи за оправку бродова; 5) Прождрљив (нар. израз), тачка на земљиноЈ оси, умире, морска риба; 6) ГГрестоница Једне нордијске земље, тешка болест, македонско м. име; 7) Вел. италиЈански песник XVI в., воЈна јединица, словенска боптн>а пролећа; 8) НатриЈум карбонат, сугл., Један од наЈвећих светских лиричара; 9) Лисица, облик глаг. бити, наслон за ноте; 10. Оснивач импоесионизма у сликарству, Једно небеско тело, град у Јуж. Француској; 11) Традиционална сињска игра, лом, овамо, име Једног од првих руских кнезова; 12) Таленат, варошица у Срему француски шах. маЈстор, узвик; 13) Део.оргкна за дисање, презиме Једне од главних м. личности ТолстоЈевог „Рата и мира”; 14) Град у коме се налази мусл. , светилиште, двобоЈ (фр.); 15) Слово ( франц. азбуке, пок. заменица.

ХУМОР

Футбалски поздрав

Бившем управнику летовалишта у Трогиру и друговима из фискултурног одбора, који већ читав квартал скидају са себе кривицу за упропашћене спортске реквизите, шаљемо ову фотографију за другарску успомену. С ватреним фискултурним поздравом Футбалски тим Економског факултета

Активност смучара

Већ на терену

У иајсевернијим деловима наше домовине. започела је смучарска сезона већ првих дана новембра. Тада су извршени први скокови на скакаоницаме Планице. Започели су тренинзи у алпским дисциплинама и даљинском трчању. На белим њедрима Горењских планинских масива такмичари су добили могућност да се најактивкије користе благодетима тренинта на снегу и да се прмпреме за такмичења у сезони. Беле се већ и врхови највиших српских и македонских планина пружајзФи своје прекрасне, већ познате као и још неистражене, терене првим смучарима из Србије, ИЗГРАДЊА СМУЧАРСКИХ ОБЈЕКАТА У организацији Смучарског савеза Србије започела је изградша смучарских објеката и оспособљавање већ постојећих. Уз учешће београд-

ских смучарских друштава на Копаонику је изграђена 30-метарска скакаоница, поправљена је смук стаза и подигнута је стартна колиба на Милановом Врху. Смучарскз друштва „Железничар” и „Славија” оспосооила су смучарску кућицу на самој стази. На радовима су учествовали и чланови бившег универзитетског планинарско-смучарског друштва „Копаоник”, Новембра месеца започети су радови на изградњи смук и слалом стазе на Авали. Бнће такође поправљена скакаоница на Авали (20 метара) и скакаоница у Кошутњаку (35 метара), док he на Бановом Брду бити подигнЈта барака за смучаре. Смучари завршавају и скакаоницу на Фрушкој Гори и уређују смучарске терене. Овде се преуређује и планинарски дом, који he бттги стгреман да прими прве смучаре у наступајуhoj сезони. НАЈАКТИВНИЈИ... Радови на Авали већ су поодмакли. Завршена је смук стаза и сада се приступа планирању терена за слалом. Сваке недеље чланови најактивнијих смучарских друштвва из Београда полазе на рад на Авалу. На објектима раде и претставници новооснованог смучарског клуба на Универзитету „Темпо” који је врло вктиван и спрема се да заузме значајно место међу смучарским друштвима у Београду, затим чланови „Славије” и „Железничара”. Ова друштва просечно упућују по 10-15 чланова на изградњу објеката где постижу добар ефекат у раду. На радове долазе и чланови других друштава али само повремено у већем броју, тако да се, услед недостатка алата, сви одједном не могу упослити, Смучарски клуб Техничке велике школе, који је још у оснивању, окупио је на једну овакву акцију око 30 чланова, што показује да постоји могућност окупљања сгудената, али их зато треба слати на сваку акцију па макар и у мањем броју.

М. Грабушнћ

У ЧАСТ 29 НОВЕМБРА

Маршеви и туре планинара

Двадесет девети новембар, дан Народне револуције, прославили су студенти-планинари бројнпм излетима, маршевима и турама. У заједници са Градеким одбором Планинарског савеза Србије и осталим планинарским друштвима у Беотраду, планинарска друштва Универзитета и великих школа организовала су ноћни планкнарсхи иарш на Авалу. Учествовало је 750 планинара, мећу којима око 300 београдских студената. Свако београдско планинарско друштво имало је свој сектор где су његовч чланови имали да изврше ..борбени задатак”. „Борбена линија” се простирала већ од полазне станице у Београду па све до Клеша иза Рипња. Задатак је био да се „освоји” неколико утврђења. Планинари су имали да крену „У покнет” тек иа одређеии знак и У одређено време. Свака група је и ' мала своје претходнице које су већином биле састављене од искусниjifx планинара. Са кбмпасима и картама у рукама кретали су се кроз неприступачне и тешко пролазне терене и „заузимали положај”, док најзад нису стигли на одређено место код планинарске куће на Авали. Тиме је „борбени задатак” био извршен. На крају је одржан свечани митинг поводом 29 новембра. Друга група 70 планинара са Медипинске велике школе, Ветеринарског и Пољопривредног и Шумарског факултета. направила Је успелу туру до Шаре. Боравећи тамо неколико дана студенти су се Упознали са историским местима где су ссноване и боравиле прве парти-

занске јединице из Тетова и околине. Користећи прве снегове, планинари-почетници у смучању, успели су да за ово кратко време овладају основним елементима технике смучања. Са новосаграђеном жичаром планкнгри су се попели до врха Церипашине, високог 2528 м. Планинари осталих друштава направили су још 20 тура и маршева. Чланови планинарског друштва „Ртањ” (ТВШ) организовали су некслико једнодневних и дводневних и једну тродневну туру: Гоч—Жељин —Копаоник. Чланови осталих друштава са Универзитета и великих школа обишли су терене Копасника, Таре, Златибора, Јастребца, Рудника, Космаја и Фрушке Горе. НА 11 ИЗЛЕТА УЧЕСТВОВАЛО 265 ЧЛАНОВА „МИРОЧА” Од дописника са факултета Планинарско друштво Економског факултета „Мироч” одржало је своју оснивачку скупштину. Поред 70 члаиова друштва, скупшгини су присуствовали и делегати —чланови планинарских друштава Пољопривредног и Шумарског факултета „Тара” и Државног института за фискултуру. Иако јс планинарско друштво „Мироч”, према свом досадашњем раду било међу најслабијима на » ниверзитету, оно је ипак имало и добрих резултата. У току шестомесечног рада друштво је организовало 11 излета на којима је учествовало 265 студената. На пошумљавању разних терена чланови друштва су дали 218 добровољних радних часова. (М. Филиповић)

(М. Филиповић)

СПОРТ

ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО Три кандидата за прво место

Пето футбалско првенство Универзитета и великих школа приводи се кра Ју. Јесењи део првенства биће завршен шестим колом и заосталим утакмицама из претходних кола, које he се одиграти у току ове и идуће недеље. НЕКОЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊА донело Је и овогодишн.е првенство. Очекиван,е. да he друга екипа „Медицинара” бити Једна од наЈозбиљниЈих кандидата за прво место, потпуно се оствзрило. У пет сусрета „Медицинар” Је сакупио 10 бодова и без пораза држи чело табеле. Свакако највеће изненађен.о претставља нагли успех екипе Економског факултета. коЈа Је у пет сусрета имала само Једин иораз и го са ~.е..<.и-чарем” чарем” 3:5. Иначе. екипа је у последн.ем колу приЈатно изнеиадила: неочекивано али заслужено Је поразила најозбиљниЈег кнадидата за прво место екипу Школв Министарства унутрашњих послова са 6:1 и тиме избила на друго место. ИзненађуЈе слаб старт екипе Пољопривредног и Шумарског факултета, коЈа Је веђ претрпела три пораза, ма да се прошле године убра Јала међу првима. Природно-математички Је добро почео у првом сусрету поразио Је „Техничара” 5:4, али је у идуђим сусретима хгретрпео три пораза, а забележио само једну победу. ПОСТИГНУТО ЈЕ 145 ГОЛОВА нв 25 утакмица колико Је до сада одиграно. Ни Једно дасадашње првенство HHje било тако согато головима као овогодишше. Но. интересантно Је да високв победе и много голова нису заоележене само у сусретима слабијих и Јачих противника, веђ и на утакмицама где су са састајали противници скоро изједначених снага (Економски—Школа МУП-а 6:1, „Медицинар—„Техничар” 4:2, „Техничар” —Економски 5:3, Пољопривредни и Шумарски—Школа МУП-а 3:2 и др.) Највише голова постигла Је навала „Техничара” (28). али Је одбрана примила највише голова (14) од водећих екипа. Екипа „Медицинара” п има најбољи количник: постигла Је 24 а примила само 5 голова. Највеће победе постигнуте су на утакмицама: „Медицинар” —Фил озофски 12:1 и „Техничар”Филозофски 13:1, чиме је екипа Филозофскот факултета примила највећи број голова 34, а постигла свега 2. После петог кола, коЈе Је имало свих шест сусрета (Новинарска и дипломаска висока школа Академија позоришнв уметности 5:0, Економски Школа Министарства унутрашших послова 6:1, При родно-математички Виша педагошка школа 3:4, Ветеринарски Правни 3:2, „Техничар” Филозофски 13:1 и „Медицинар” Пољопривредни и Шумарски 2:0), табела има следећи изглед: 1. „Медицинар” П 5 5 0 6 24:5 10 2. Економски 5 4 0 1 21:10 8 3. Школа МУП-а 54 0 1 19:8 8 4. „Техничар” 5 3 0 2 28:14 6 5. НДВШ 5 20 3 12:12 4 6. Пољ. шумарски 5 2 0 3 9:10 4 7. Прир. матемагички 5 2 « з ll:i5 4 8. Ветеринарски 5 2 0 3 12:14 4 9. ВПШ 1 i ft о 4:< 2 10. Правни 10 0 0 2:3 8 11. Ак. поз. уметности 4 0 0 4 1:17 0 12. Филозофски 4 0 0 4 2:34 0 ДВА ВАЖНА СУСРЕТА одржаћо се у току ове недеље: Економ ски „Медицинар” П и „Техничар” Школа МУП-а. Оба сусрета he донети коначан пласман на врху табеле. „Медицинар” П, према успесима у досадашн.им сусретима и приказаној игри, има наЈвишо изгледа да буде Јесењи првак. Довољна му ]е и нерешена игра па да задржи прво место. Екипа Економског факултета може бити ггрвак само уколико би успела да порази „Медицина: ра” П најман.е са 4:0 и тако Ca истим

бројем бодова (10), али бољом гол-диференцијом. избије на прво место. Међутим, и други сусрет: ..Техничар” Школа МУП-а може својим резултатом утицати на пласман водећих. Јер, уколико „Медицинар” П претрпи пораз од 4:0 а екипе „Техничара' и Школе МУИ-а играју нерешено или пак победа припадне „Техничару”, Економски би био првак, друго место би припало „Медицинару” П док би екипе „Техничара и Школе МУП-а са по 8 бодова заузеле треhe односно IV место. И на крају, деси ли се да екипе ,-Медицинара” П и „Техничара” претрпе поразе, екипа Школе МУП-а има такође изгледа да буде првак. Три водеће екипе имале би по 10 бодова. Количник однос примљених и датих голова решио би питање jeceњег првака! КРУПАН НЕДОСТАТАК Развој петог футбалског првенств*, за разлику од досадашњих такмичења, може се рећи да Је текао много ушешниЈе. И поред тога што Је у време реорганизациЈе рада на факултетима било врло тешко организовати Једно овакво првенство (обезбедити руководећи кадар на факултетима Јер Је првенство почелона почетку школске године, окупити футбалере, снабдети их реквизитима, ббезбедити терене, судиЈе и др.), Универзитетском одбору ФИСАС-а Је то ипак успело. Јер да ниЈе било овог такмичења и неких мањих (излети планинара, такмичења стрелаца, рад централног гимнастичког друштва), спортска активност на Универзитету у овим месецима се но би ни осећала. Зато Је можда требало, по примеру организациЈе футбалског првенства, учинити нешто и за такмичења у кошарци, одбоЈци и друугим спортским гранама. Овогодишње првенство Је имало Један крупан недостаггак: неправилио настуаање појединих футбалера За неке футоалске екипе, где они нису били регистровани. Ових дана одигран Је важан сусрет петог кола: Економски Је поразио екипу Школе МУП-а са 6:1. Победа Је донела заузимање другог места! Али... победничка екипа Је играла са неколико футбалера који нису имали право наступа (Миљанић, Максимовић, Вакић и др.). И Школа МУП-а Је, на оваЈ први пораз своје екипе, правилно уложила жалбу. Но, то ниЈе Једини случаЈ. Истина, ово Је прва жалба, али и на осталим утакмицама, већ од првог кола наступале су екипе са непријављеним футбалерима („Техничар”, Ветеринарски, Пољопривредни и Шумарски). Све ово је {(ила познато Одбору за спровођење футбзлског првенства (сачињавао ra Је јецан члан!7), али ништа се није предузимало. Футбалери су и даље а руководиоци факултетскич екипа ~по Јачавали” су своје тимове, „новим снагама“. Јер, то Је било дозвољено. Футбалска правила као да су била заоорављена. сл. Ш.

Одговорни уреднкк: Влада Мнтров ић, Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/1 V телефон 23—164; Чековни рачЈн: 103—903213. Шхампарија „Борба” Београд, Кар дељева 31

ОГЛАСИ Пошто ми у последње време све већи број студената досађује са питањима зашто моји асистенти не долазе редовно на вежбе, овим изјављујем да ја о томе немам појма јер не станујем са њима. — Професор катедре саобраћајних предмета Грађевинског факултета. ЧИТУЉА С болом у души јавллмо свим позканицима, пријатељима и непријатељима, писцима и критинарима да је наша никад негтрежаљена и добра, на 40 страна штампана ПОЕЗИЈА СТИХОТВОРОВИЋ (Живана Увек — Пролећна) испустила своју футбалско-тролејбуско-тракторску душу у друтој години своје ране младости. Сахрана је извршена на страницама часописа „Зора”, „Извор” и у Клубу млвдих писаца Београда ове јесени. Овим путем такође топло захваљујемо на покушају лечења болеснице и на изјавама саучешћа друтовима П. Палавестри, В. Палетићу, Сл. Марровиђу и осталим. Четрдесетодневне помене даваћемо покојници на повременим књижевним вечерима. Ожа лошћени: Отац Иван Ивањи, мајка Библиотека „Младост”, браћа по сличној поезији Бане, Златибор и Љуба, оестра Мира и остала многобројна родбина из унутрашњости.

шлшшмгт Игралиште „Милиционара”; 6. ХП. у 10 ч. Правни Филозофски 6. ХП. у 14 ч. „Медицинар” Економски Игралиште „Текстилца” Земун: 6. ХП, у 13,30 ч. Пољоттривредни и Шумарски Ветеринарски. 7. ХП. у 14 ч. „Техничар” Школа МУП-а, Игралиште „Полета” 5. ХП. у 14 ч. НДВШ Природно-математички .