Студент

За садржајност друштвенозабавног живота

(Наставак са прве стране) или члановима-појединцшга чешће иступала на другарским в.-черима? Посебно место ту заузимају традиционалне вечери посвећене студонтима прве године. Оне су у току ове године, и то не на свим факултетима, једино и биле. Дсбро су оргашпзоване на Архитектонском. Машинском и Грађевинском факултгту Техничке велике школе са одвојеним протрамом и заједничком игранком. На Филозофском факулте ту су одржане само на неким групама, те су прошле мање више незапажене. Њима треба посветити много вшпе пажње. Као узор могло би да послужи другаркгко вече студената прве године Пољопривредног и Шумарског факултета одржано у Земуну пре две недеље. Вече је кроз четири годишња доба слижовито и забавно приказало живот студената у току године, а тачкама „Косовска (испитна) погибељ” и „Уредба девојка’’, упозоравала младе студенте на опасности које им прете ако одмах не приступе раду и упознавала их са правилником о режиму студија. Овако организовано другарско вече не само што је пружило пријатну разоноду. нето је и поучно деловало на студенте прве године. Поводом дана Народне револуције одржане су на свим факултетима друтарске вечери. Оне су брижљиво припремане и дуто организоване, али ипак нису свуда у потпуности задовољиле. На Филозофском фажултету, напр., рецитатор је иступио неприпремљен, чита јући своју рецитацију. На Техничкој великој школи је рецитована неактуелна песма „Ја кажем дан” од Костића. Дешавало се да је друтарско вече узимало неозбил»а.н то« (певани су шлагери, припросте козерије и слично), што није било згодно, с обзшром на датум уз који је друтарско вече бшш приређено. Није на одмет идеја да два разнородна факултета приреде заједничко друтарско вече као што су то урадили Машински и Фармацеутски факултет. Другарске вечери треба што чешће организовати, борити се за садржајност програма да би им се дао одређен смер и смгсао. а да то не иде на уштрб забавности, не бежећи, при томе, од шаљивог програма који се врло често показао као васпитно користан. Колективне пооете позоритшгих и биоскопских претстава и концерата су веома корисне. Студенти су за њих одувек показивали велико имтересовање, тражили их. те би се могло инсистирати шш више ка њиховом што успешни.јем организовању. Уз овакве посете предлажемо неке допуне. Ако су студенти заинтересовани за извођење неког концерта или позоришног комада свакако ће их интересовати и да чују нешто о њиховим ствараоцима, да чују нехпто о идејама које су pvkoводиле аутора у стваралаштву, о начину извођења, поставци и слично. Ради тога би се без утрошка много времена могла ортанизовати краћа предавања ггред извођење дела, која би имала за циљ упознавање са елементарним особинама дела на репертоару позорнице или у концертној дворани. Тиме би се доттринело, на пример, бољем разумевању опера и концерата шш упознавању средине и времена у коме се нека драма одиграва, као и главне карактеристике драме и њеног аутора. А за оне студенте који желе да задру дубље у аналиоу дела која слушају или гледају, продужиће се са организовањем исцрпнијих дискусија, са дубљом анализом садржине

и идеолошке поставке дела да би им се омогућила што прапилштја оријентација. Поред тога, колекп-гвнпм посетама би могао да се да далеко шири ломет. Оне су до сада локализоване искљгчиво на позоришне и биоскопске сале, а могле би да буду усмерене на далеко шири крзт културних установа. Посете изложби ликовних уметЈгика, тако честих код нас у последње време, на којима би могли да буду водгћи студенти АкадемиЈе ликопних уметности, посете музеја уз објашњење и другарску помоћ студената са онот факултета (напр. Филозофског) у чију сбласт проучавања спадају предмети изложенм у музеју, имале би далеко већу корист него посете без икаквих објашњења. Могле би да се организуЈу чешће и колектшвне посете држав!ним предузећима, задругама и фабрикама. Врста ових посета и њихов карактер био би одређен пре све~а врстом факултета, тј. предметом студија. Студенти П годиие Машинскот факулттета правилно су планирали по сету жељезничкој радионици у Београду јер је она повезана са њиховим позивом. Овакве замисли могле би да се спроводе у дело ина другим факултетима. Излети ван Београда могли би такође да буду веома корисви када би се. паралелно са разонодом, на њима нешто и научило Групе геолога и географа студената Филозофског факултета биле cv на излетима на Златибору и Фрушкој Гори Том приликом ie примењено читањв карти, испитивање стена и сл. Студенти Архитектонскот факултета KMajv у плану излет у Аранђеловац ради посете ново подигнутв фабрике шамота. Ови примери су довољни сами за себе. При опредељивању за излет у ово или оно место, мора да се руководи специфичношћу факултета, те овде комисиЈе за организовање друштвено забавиог живота треба да постунају веома еластично. Овим покушајима би агитацијом и стварањем новчаних фондова могли да помогну Комитети Народне омладине. Сматрамо да бц корисна новмна у друнггвено забавном животу биле вечери организоване приликом годишњица истакнутих књижевника, музичара, сликара и лрутих напгих или страиих култу’"Пlх радника. Ако би, ва пр., посветили вече једном композитору могли би на програм да поставимо исхључиво извођење његових дела уз њихово објашњење. скицу шиховог настанка, упознавпње о каквој врсти дела се ради, као и уз уводно предавање о животу и ‘чивотном делу дотичног композитооа Зашто се не би ггриредило рецимо, вече поводом 40 година смрти великот руског књижевника Толстоја. Зар не би интересовало студенте да чузу нешто о животу и раду тога великана књижевности, да им се прочита неко његово дело, да им се укаже на значај шеговог стваралаштва и његове личности у друштвеном животу Русије његовог доба. У овом ттредлоту као и у ранијима, поставља се на дневви ред пктање гешње сарадње између студената разних факултета. Ако би се радило о годишњици неког музичара, слушаоци Музичке академије могли би да изведу програм, ако би се радило о тодишњици нехог сликара била би ангажована Академија ликовних уметности, а ако би се радило о годишшици неког књижевника студенте књижевности, итд. То би се са мало до-

А. Чудо: Охрид

бре воље могло да организује, не искључујући, наравно. и могућност ангажоваша извођача уметниха или предавача са стране. Добро организован»е друштвено забавног живота захтева велики рад. Ту треба, пре свега, побудити кнтересовање студената и н»има се руководити и зато мислимо да је веома користан систем анкета које je применила комисија за друштвено забавни живот на Економском факултету у тежн>и да пронађе која врста разоноде највише одговара студентима на н»еном факултетм. Облици друштвено забавног живота о којима је овде било речи, нису и не треба да остану једшти нето их треба још више разгранати, пронаћи нове. А то зависи у многоме од сналажљивотси и еластичности комискда за организовање друштвено забавнот живота.

КУЛТУРА - УМЕТНОСТ

ТОЛСТОЈ НАО „ОГЛЕДАЛО РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ"

Ппппдпм i lemndecemozodiuuHtUue смоти -

On ce године навршава 40 година од смрти једног од највећих писаца руске и светске књижевности, Лава Николајевића Толстоја, Велики писац руске земље различито је оцешиван, углавном високо уздизан како од реакције, тако и од стране напредних снага У Толстоју су први видели, како Плеханов каже, .великог секташа”. и покушавали да се љеговим огромним азггоритетом генијалног уметниха послуже за остварење својих реакционарних циљева. Међутим, стварна величина Толстоја, шегова генијалност је у нечем другом, а „толстојевштина" је само једна заблуда, један минус шеговог стваралаштва, али која то треба одмах рећи ма да делом умашује шегов значај, ипак ни издалека не може да се мери са шим. Таква је, уосталом, и нужна судбина сваког генија, да ће он својим делом припадати напредним снагама, без обзира на своје субјективне класне заблуде. Због свега тога Је Лешин оценио ТолстоЈа као „Огледало руске револуције" и дао генијално образложење односа шегове личности и шеговог дела. УказуЈући на сложеност револуције, Лешин доказуЈе да шу ТолстоЈ, такав какав је био, није могао да схвати, али да је, будући велики уметник, одразио неке од битних шених страна, а то је оно што Је значаЈно, без обзира на све реакционарне проповеди које он држи на страницама својих дела. Та је противречност један доказ више оне противречности која Је тада постојала на руском селу, а она Је сама шему сметала да схвати раднички покрет и његову борбу за социјализам. „Противречности у ТолстоЈевим погледима, с тог гледишта. стварно су огледало оних противречних услова у које је била стављена историска активност сељаштва у нашој револуцији”. (Лешин). Али, ако се пажљиво осмотри, како је то Лешин учинио, излази да је баш та шегова проповед о новом хришћанству форма коЈа у себи носи као стварну суштину стремљење сељачких маса ка нечем новом. Али како доћи до тог „новог”, то није знао ни Толстој, ни један део сељаштва, те су стога Толстојеве мисли одраз заосталости и патријахалности руског села, које се или није борило, или млако борило, потпуно у духу Толстојевог пасивизма. Но, све већи пораст капитализма у РусиЈи отварао је очи руском сељаштву, тако да Је оно наЈзад видело са које стране долази зло и како му се треба супротставити. Толстој Је баш то са нарочитим маЈсторством успео да изрази тамно, стихиско осећање прогеста и мржње код сељаштва, његову снагу, али, истовремено, и њетову слабост и ограниченост. Та се ограниченост најбол»е огледа у проповедању шеговог „непротивљења злу”. „Велико народно море, коЈе се узбуркало до самог дна, одразило се у Толстојевом учењу са свима својим слабостима и свима својим јаким странама”. Година 1905 доноси краЈ толстојевштини и проповедању „непротивљеша злу”. Она је баш и показала да толстојевштина ниЈе никако само ћуд ТолстоЈа и веки чисто субЈективни фактор, него психологиЈа и менталитет милиона људи у специфичним условима.

Толстој је као уметник, сликар речима недостижан. „Природа се не описује него живи у делима нашег уметника” (Плеханов) Ми се дуго након прочитаних дела сећамо ненадмашних описа личности, радње. атмосфере, психологије. природе итд. Све Је то дато тако Једноставно, да се ми осећамо као да и сами учествујемо У догађају који нам описује. Његови сУ ликови такви, „да их можеш прстом додирнути” како каже Горки. Они су далеко од исконструисаних апстракција. већ скупљени из живота. чак, рекло би се. њихови су поједини делови сакупљени, па онда мајсторском руком сложени у једну чврсту целнну. чвршћу него што Је и у животу срећемо. Његово дело тако спонтано делуЈе као да је израсло само од себе, сазрело и ми га убрали толико је оно непосредно. Међутим. мало Је ко тако брижљиво радио на његовом дотеривашу. Познато Је да рукописи

само једног његовог дела претстављају сандуке ижврљане хартије. Та његова спонтаност, способност уметничке конкретизације ликова претставља резултат наЈозбиљнијег рада, и његово „сЈедињавање” са своЈим ликовима и природом није дело неког надземаљског „надахнућа”. како понеки желе да претставе. везујући га са његовом религиозношћу. већ је плод дубоког познавања стварности свога доба, дубоког познавања иако не и сагледавања свих њених противречности. тако карактеристичних и судбоносних за даљи развитак Русије. Толстојево дело користиле су и користе. као што смо то већ рекли, напредне снаге и реакционани елементи. Али, права његова величина настаЈе тек анализом и чишћењем из баласта његових утопистичких учења коЈе врши класа пролетаоијата. са којим његово стваралаштво постаје једно од моћних оружја у њеним рукама.

Годишња скупштина културно-уметничког друштва „Соња Маринковић"

На недавно одржаној редовноЈ годишњој скупштини културно-уметничког друштва Пољопривредног и Шумарског факултета, дискутанти су на основу анализе рада у току ове године закључили да друштво има добру основицу за даљи развоЈ и проширење своје активности. Три секције овог друштва: драмска, хорска и секција за народне игре освоЈиле су на априлском фестивалу прво место и добиле, као признање за свој рад, награду и заставицу Универзитетског комитета Народне омладине, Располажући са оваквим колективом који Је до сада радио пожртвовано, са примерном дисциплином и у друтарскоЈ атмосфери, Друштво ће се подухватити ширих задатака. Један од основних задатака је омасовљење секциЈа студентима прве и друте године који имаЈу смисла

и воље за рад. Друштво he надаље радити на подизашу идејности и програма приредби и на теоретском уздизању чланства путем упознавања студената са светским и домаћим уметничким остварењима. Друштво ће активније да суделује у културно-забавном животу на факултету одржавашем приредби, суделовањем са програмима на другарским вечерима, организовањем популарних предавања књижевника, музичара и осталих Јавних радника и слично. Досадашње тешкоће у раду секција друштва (недостатак просториЈа, музичких инструмената, народних ношњи) успешно су решене, јер је друштво добило матери Јалну помоћ у износу од 350.000 динара, те је тиме могло да набави музичке инструменте и народне ношње, а исељењем административног апарата из зграде факултета у новоподигнуту зтраду, друштво ће добити просторије за свој рад.

студ. Ш год. агрономије

Аудиција академског позоришта

У четвртак 7 о.м. у 18 час. у Балканској 4/1 одржаће се аудиција за пријем у глумачки и редитељоки ансамбл Академског позоришта, За глумачку аудицмју треба припремити једну рецитацију и одломак из улоге по слободном избору, За редитељску аудицију не треба ништа згнапред припремати. Истовремено ће се врнгити упис у техничку секцију Академског позоришта. Управа позоришта

Пеле освајач

Идејно-тематска основица дела je ворба рвдничке ce Данске крајем XIX и на прекретници XX века. Пишчево перо води читаоца од бесправног положаЈа Р а Д“ кика, преко извојевања слободе удруживања легализовања радничких синдиката, па до зачетка рвволуционарно свесног пролетаријата. Друштвена средива Нексеовог романа је свет малих људи: ситних занатлија, фабричких радника, бескупника, сирочади, надничара, слуга, лумпенпролетаријата. ВладаЈућу класу писац гледа очима тих маса, као неког ЛевиЈатана, невидљиву силу коЈа те хвата за грло, неда ти да дишеш и све тв више стеже што Јој се више одупиреш. Активног капиталисту коЈи бескрупулозно делуЈе у интересу своЈе класе, читалац само назире иза napaвава постављеног између простог пука и угњвтача. Његове животке навике у овом роману нису дотакнуте. Носилац борбе радничке класе је Пеле, син ласа Карлсона, сиромашног шведског надничара, коЈи после женине смрти, бежећи од беде у своЈоЈ домовини, тражи уточишта у ДанскоЈ, У Камену МаЈуру, на поседу паразита и женскароша Конгструпа. почиње Пелеово детињство. Већ од малених ногу, као осмогодишњи дечак, био Je принуђен да рачуна Једино на самог себе и да се пробиЈа кроз живот без туђе помсАи. Он постаје десна рука своме оцу говедару на МаЈуру. Ту упознаЈе животне тегобе и радости рада. Педесетогодишњи Ласе, изнурен радом, Једина Је заштита Пелеова. Али какиу му заштиту може да пруже изгладнели и бесправни бескућник Ласе, до ли Још више потурити своЈа истрошена леђа под богаташки точак који га без нилости веђ годинама гази, да би поставио ка ноге своје позно дооиЈено дете. Ипак Је он остао у Пелеовим очима непооедиви див, Јер његовоЈ пожртвованости ниЈе било кра Ја. Стари Ласе Је наЈбоље индивидуализиран лик романа. У томе Је писац до тог степена успео, да читаоц у сваком моменту предвиђа како he Ласе да поступи, коЈим речима да се послужи. Ласе има само себи своЈствен Језик и добро издиферекциране особине. То је лик човека коЈи се целог живота хрве са бедом и дочекуЈе Ју као природно неизбежну кад опет закуца на његч.ва врата. Снага му изгледа н»lсдрпна. Он се без престанка бори, нада и жртву Је. До последњег тренутка не напушта борбу са бедом, па ипак умире купећи отпатке по туђим ђубриштима, Јер не жели да падне на терет свога сина чиЈа породица гладује, док син, као радиички вођ, руководи штрајком, Ласе Је толико гажен у животу да Је резигнирано подносио све ударце судбине сматраЈући да се од ње не може побећи. Али ма да саветуЈе Пелеу; н ... не смеш устати против оних који су постављени над тобом’* .. . ипак у av*mm осећа гневни револт против угњетача и њихове правде. каква Је то правда размииива Ласе да кола иду готово празна. У њима се вози само ухрањени ra зда. Ти идеш у истом правцу, али он те неће позвати да се с њим повезеш. Међутим, Ласе то из поноса сам никад нв би предложио, него би чак такву понуду и одбио. Умирући на рукама сина радничког вође, борца за добро свих си* ромаха, коЈи ипак не може да пружи хлеба своме рођеном оцу Јер и сам за време штраЈка са сво Јом породицом гладује, Ласе саветује: ~Не веруЈ поповима”. Мојг je грешка у томе што сам веровао. Штета што сам сувише касно почео да размишљам. Не смемо се бунити, ка жу, Јер Је све произишло природним путем Једно из друror. од мањег ка већем. вољом бохшЈом. Према томе сз од наших уши постали пунокрвни коњи богаташа”. Надао се целог живота, ца би изгубио наду и дошао до сазнвња тек на умору. Његов син ниЈе резигнирано сносио ударце судбине Ступио Је у борбу схватаЈзгући да Је борба за бољи живо' њета и његових нераздвоЈно повезана са борбом свих угње-

. тених. Он зато, располажући неисцрпном енергиЈом, постаЈе њихов вођ и њихова узданица. Пеле Је главни јунак романа. Сељаче син надничара на Мајуру, обућарски шетрт и калфа, ситни занатлиЈа и активни синдикалиста, цртач, радник у фабрици строЈева и вођа штрајкача, затвореник лажно осуђен као фалсификатор да би био отстрањен његов утицаЈ на радничке масе, и наЈзад оснивач кооперативне радничке фабрике то Је пут коЈим ra Је водила његова неуморна енергиЈа и неподмитљива природа. Његов се карактер формирао у непрекидној борби. Израста у природи чуваЈући пчжу tia vi*h м МаЈзгру. За рана oceha горчину сиротишске коре круха. Још као дете туђи слуга, мора за своЈ углед и за углед свога оца да се бори песницом са своЈим вршњацима, а затим, као обућарски шегрт и ситни занатлија, са друштвом коЈе ra Је бацило на дно. Поред наслеђа неисцрпне снате Ласе Је у њега усадио две врлине неоцењиве вредности; љубав према раду и љубав према човеку. У додиру са себи равнима осетио Је моралне снаге и слабости радничке класе. Из своЈих детињских Јуначења, победа и борби осетио се способним да води људе. И он их Је повео. Да би остао доследан често Је издржавао дивовску борбу. са самим собом, са своЈим личним иитересима. Био Је веђ спреман да за добро своје породице постане у рукама послодаваца оруђе за борбу против своЈе класе. Он Је ипак само човек и мимо искушења ниЈв могао да прође. Али Је све кризе пребродио у самом себи, а међу људима истзгпао као изванредно снажна индивидуалност и у њиховим очима био „Муња” непоколебљиви Јзгнак радкичког покрета. За време штраЈка Хелена, Пелеова жена слична взгчиди која Једино зна да брани, склања и храни своЈу младунчад и у томе Је величанствена продала се да би њему и његовоЈ деци прибавила хлеба, а отац Ласе умире 3' највећоЈ беди. али Пеле ипвк побеђуЈе, постаЈе осваЈач живота и будућности. Генерални штраЈк Je свакако кулминациона фаза романа. Од извоЈевања победе признања радних синднката и одржавања наднииа на истом нивоу, од пожара „Ковчега” старе зградурине у коЈоЈ су могли да нађу скровиште и наЈбедниЈи људи и похода незадрживе поворке радника победника у штрајку предвођених Пелеом, почише расплет, Симболичним изгарањем „Ковчега” писац даЈе визиЈу ишчезавања беде. Зато он и ту баца у акциЈу свог главног јунака. Пеле извлачи из пожара беспо.моћно дете стављајући живот на коцку, Јер he на згаришту „Ковчега” да се изгради нова величанствена rpaђевина (ново друштво), у коме деца треба да живе. Па ипак трећим делом романа названим „Ковчег” ниЈе писац успео да у потпупости течно и УЈедкачано сши веде своЈу замисао и довољно сликовито освежи радњу. Он прибегава на моменте наратианом оОЈашњавању ситуације у радничком покрету употребљаваЈзгћи местимично изразе и мисли коЈе се могу наћи на сваком бољем летку. Не уводи читаоца у то стање акциЈом своЈих личности. То су наЈслабиЈа места у роману. Тон пишчевог причања Је "vb. недослепан и на м< мегте неучедљив raко Је неубедљива сцена опонирања радника дворском обућару Ма < >у и победа над њим. Слична 1е и сцена у коЈоЈ у току беспослице и глади за време штраЈка. радници кад се пружила могућност да зараде неки динар.

бацају алат због скижења наднице а из масе беспослених нико се не маша алата да ступи на упражн,ено место. Да су избегнута ова бледо дата, неубедљива и недовољно припремљена радн.ом места, дело би било животније, приступацније и занимљивије, имзло Још већу уметничку вредност. Свакако су са много више животности, истинктости, приказани ликови у прва два одељка романа: „Детин.ство” и .Шегртовање”. Нарочито Је Једноставан, убедљив и богат радњом пуном колорита први део романа. У њему се описујс жин.јт « .iyia, <луи!ки, i «i.-j, морнаргГ на Каменом Мајуру и засеоку око њега. Галерија многобројних и разноврсних типова дефилује пред очима читаоца; Конгструп неизлечиви нерадник и бонвиван и његова болесна љубоморна супруга, власници Мајура; приглупи силеџиЈа див Ерик, у основи подмукла кукавица; проституисана уЧитељска кћер Јохана звана „крмача”; мориар Нилс кога гони грижа савести Јер његова љубавница издржава казну у затвору ради тога што Je удавила дете кад Је Нилс одбио да с њом ступи у брак; шаљиви Монс, неспретни, лудо заљубљени Густав и лакоумна лепотица Бодила; госпођа Олсен и надничарка Карна познв сапутницв Ласеове: све су то живи ликови са своЈственим особеностима, сви они имају корена у стварности. Писац се у овом одељку показао и као добар познавалац психологиЈе дечијег узраста, описуЈући живот Пелеов и његових вршњака у школским клупама и ван њих. Он Је маЈсторски увео читаоца у сав тај богато шаролики свет, доследно обЈашњавајући изворе Пелеове неисцрпнв снаге, услове његовога развоја. КомпозициЈа романа није без недбстатака ни v пасплету. ВроЈ ликоза ce све више смењуЈе. У основи активно делуЈу Још само Пеле, писац Мортен и Петар Дрејер. Пеле ce враћа из тамнице. Изтледа да Je изгубио храброст и чврстит’ Али му (*- mia , ,31 cvi ' \< ситуациЈв у коју га поставља писац него због његове несаломљиве енергиЈе. Писац као да жели да учини сретним свога главног Јунака НиЈе довољнп убедл." сао •т’ даљи развоЈ. Хелена га чека недирнута у своЈим врлинама. Сматра да Је сасвим природно што негуЈе Пелеовог и Маријиног сина, зачетог пред само његово хапшење, кад није хтео да се врати своме дому. Јер га Је Хелена превзрила. Да Пеле не би имао никаквих неугодности чак и МариЈа умире при пороћаЈу. Пеле чита. У библиотеци упознаје богатог филозофа Бруна, „дегенерика владајуће класе“, и оваЈ му даЈе капитал за оснивање кооперативног радничког предузећа. Многи односи у „Зори”, овом, последњем делу романа, изгледају више исконструисани него стварни. Основна замисао дела остаје ипак доследно спровецена. Ако апстрахуЈемо недостатке композициЈе, недовољ ну реалност и убедљивост неких збивања и ликова. Некce je у овом огромном подухвату литерарноЈ обради стремљен.а радничке класе Данске vcneo. Иза редова његовог делз се открива механизам класпе борбе, ма да ce у роману не налази право решење. Пролетаријат тегобно крчи своЈ пут. Поред снажних борзца (Пеле, његов таст Столпе, Дре Јер) и фанатизованих бунтовника, провлаче се и слабићи коЈи не издржа-

ваЈу до краја борбу, постају штрајкбрехери, претварају са у криминалце (Фердинанд) и лумпенпролетере. Cpeheмо и ликове оних коЈи су запловили на обалу израбљивача. Читав низ тих снажније или слабије индивидуализираних ликова окружује Пелеа, уплиће се у његов живот. Писац Је склон да трвжи узрок реаговању људи у њима самима више него у друштвеноЈ средини (Хана уображава да Је рођена за принцезу, врши самоубиство плесом). Сви ови типови суделуЈу у класној борби али нијансирачо реагуЈу. Поред тога Нексе открива противречности града и села. Сељак Клаус када прима успут на кола Пелеа У потрази за егзистенциЈом у граду речито о томе говори: ~чим Један деран осети мало снаге у ногама и iук или Један шилинг у џепу, одмах мора у град да то тамо потроши. Али шта долази иза свега тога? Зубре и ништа друго”. У класноЈ борби се сусрећу и сукобљавају наЈразличитиЈи интереси и нетрпељивости. Морнари потцешују сељаке, трговци раднике ма да су ситне кафеџије и трговци склони у прво време да им помогну у борби Јер због штраЈка остаЈу без потрошача. Али ако Је разголитио односв капиталистичког поретка, Нексе у роману ниЈе нашао правилно решење за излаз из њих, или то ниЈе смео отворено да саопшти читаоцима. Ипак се иза Дре Јера и његових другова назире револуционарни пролетариЈат, али је он описан бледим боЈама. Сам Дре Јер као лик не делуЈв привлачно, магловит Је и недовољно снажан. Можда се иза свега тога криЈе еволуцинистички или бар неопредељен став писца. Мортен, у суштини сам писац, каже Пелеу: „Ти си нашао богатсво и своЈу срећу”. Чини нам се да Је Пеле само трагао за богатсвом и срећом, Јер са иза тога крије алегорични поздрав зори и победа над мраксм, а стазама П интернационале се томе ниЈе могло доћи. Замерамо писцу и што дозвољава да сс ту и тамо кроз дело провлачи нит фатализма. Пелеу већ у детињству причзЈу да је позван за нешто више. То му и даље говоре многе личности на које Је у животу наилазио. Он и сам веруЈе у своју предодређеност. Често Је можда баш тим веровањем условл»ена његова непресушива енертиЈа више него свешћу о неизбехсности пропасти капиталистичког поретка, а са тако постављеним решењем не можемо да се сложимо са писцем. Хуманизам Је основна одлика дела. Човекољубље ц вера у човека дубоко прожимају дело, избмЈаЈу, тако рећи, из сваког реда романа. Доволшо Је да наведемо само примеро пожртвованости оца Ласеа и сирочета Мари Је. Али Је ту можда наЈизразитиЈа смрт мајке Ласеовог брата Калеа. Она на умору говори: „Да, да, зубе сам тешко добила а и тешко изгубила, своју сам деиу с болом родила и са жалошћу у гроб положила. .. али иначе ниЈе ми никада ништа недостајало, а имала оам доброг мужа. V њега су биле отворене очи за све оно што Је бог створио, па смо уста Јали с птицама у летња Јутра. Онда смо заједно изашли напоше у пустару и проматрали како ce сунце дивно диже из мора, прије него што бисмо пошли на своЈ дневни посао. .. Нећу никако да чуЈем да се каже да сте одржали тродневну пијанку! Ти ми, Мари, обећа) да се нећете упр< naoTj*vi.: г.игт icvi,aззли почаст. Али најближе можете позвати на поподне Ласе и Пеле не смеЈу се заборавити ... Борба радничке класе као костур тематике дела. човекољубље као нит која се провлачи кроз готово све односе личности у делу, богата и разноврсна галериЈа ликова освежена малим догаћ 3 )има свакодневнот жЛвота, чине Нексеов роман. ма да Je остао више у границама великог покушаја, ппак кориским остварењем коме не недостаЈе извесна снага и емотивност.

Ua алку-лла сСпуџената-аллапГера

Вук Филиповић—

Милорад Благојевић

село под Шаром