Студент

Зашта je патвлогија »амен спотицања

Наставак са прве стране а неки једноставно напуштају вежбе после прозивке, уместо да „хватају“ сваки покрет старијих другова и асистената чији рад прате. И ово је питање, чијем решењу би користила тешша сарадња Института и Народне омладине. Чињеница да професори ове катедре свакодневно обилазе вежбе (што није случај на свим катедрама) и прате рад студената, показује да су они у пуној мери заинтересовани за успедс студената. Известан број студената, истиче да би им при учењу Патологије у многоме помогао патоанатомски музеј са карактеристичним органима. Институт располаже са извесним бројем таквих препарата, а и наставници их употребљавају у својим предавањима но објективни услови онемогућују да та збирка буде комплетна и достигне студентима који припремају испит Посебно питање у оквиру практичног рада претстављају пато-хистолошке вежбе. Пато-хистологија се излаже упоредо са излагањем мlикроскопских изгледа и промена на ткиву, а на испиту се посебно полаже. На вежбама студентима је у микроскопским препаратима доступно упознавање са променама ткива, Ове вежбе се одржавају тек у VTI оеместру када су, (претпоставља се) етуденти већ савладали ошпти део предмета. Но и у изучавању ових препарата један део студената греши Уместо да се уочаваlу елементи. уочава се изглел. боlа. И, због тога. један део кандидата пада на испиту; Групе за вежбу су велике (недостатак микроскопа), па ипак, ако би се студенти за њих боље припремили, осе-

тили би се бољи резултати. Катедра је у вези са тиме увела новину; да се на уводним часовима препарати пројекцирају на платну, и ово је од велике помоћи студентима. У оквиру тога требало би да се реши питање организовања предиспитних вежби, од чега се Катедре устежу, пошто се препарати не чувају, (а било је и појава крађе читавих колекција) Мишљења смо да би требало обновити семинаре У досадаштвем раду на спремању Патологије кије било других форми контрола. Оргааизација Народне омладине је ранијих година у томе смислу провидила извесне покушаје, али су школске власти ово питање до сада оставиле нерешенз. Катедра је исто тако организовала неке семинаре, са којима су, како кажу професори „стекли врло лоше искуство’ 1 , и на томе се стало. Сматрамо да је ово велика празнина, јер се истовремено ради и о указивању помоћи студентима који припремају испит. Семинари не би смели да имају форму препричаваша онога што је наставник предавао (то сматрају студенти) нити форму испитивања. већ објашњавање неких тежих партија, Тачно је да би то одузело доста времена асистентима и демонстраторима, (који би водили ове семинаре). Да има ствари о којима би требало помоћк студентима, показује чишеница да се студенти свакодневно обраћају наставницима, после предавања или на вежбама Посебно овде треба поставити питање увођења обавезних колоквијума из општег дела Патологије Катедра је прихватила овај предлог Народне омладине и она ће

организовати тај колоквијум, али тиме се неће добити много, ако се већ почетком године са тиме не упознају студенти V семестра. Сматрамо да се колоквијуми из овог предмета треба да предвиде и у Правилнику. Решешем овога питаша искључио би се читав проблем Патологије, у форми како се он го сада поставља, јер би студент већ у 111 години студија, значи упоредо са предавањима, отпочео да савлађује тако обимну материју р.акву претставља Патологија, Појачати сарадњу Института и омладинске организације Сарадн»а између Института и студената у решавању ових, а и ДРУгих питања, до сада није била потпуна. Катедра готово увек прихвата предлоге студената за решавање организационих питања око испитних рокова, вежбе и томе слично, што је ишло у прилог бољег спремања испита, али ипак та сарадња није била довољна. Дешавало се на пример да уочи испита нема довољно колекција пато-хистолошких препарата за предиспитне вежбе, а ипак су поједини студенти добијали препарате са Института приватном линијом. Исто тако међу студентима се говори о „веуједначеном критеријуму" на испитима. Ово све скупа изазива негодовање студената Јача сарадња Је нужна, јер he ее тиме удруженим снагама успешније решавати проблем Патологије, који се моментално поставља у пуној својоЈ оштрини, а самим тим допринети побољшању квалитета изградње нових кадрова на Медицинском факултету. С. Ћ.

Материјал са партиске конференције МВШ

У ЧАСТ 39 НОВЕМБРА ОТВ0РЕНА ПРВА ИЗЛОЖБА СТУДЕНАТА РУДАРСТВА

У оквиру прославе 29 новембра на Техпичкој великој школи, Комитст Народне омладкне Рударског и Геолошког факултета отворио је прву изложбу. Изложба обилује интересанпшм предметима са подручја рударства и геологије; разним минералима, узорцима рудача, бушилицама, рударским лампама, миниЈатурним прссецима рудника и јама итд. Нарочиту пажњу привлаче многобројни минерали који су кроз, неколико година сакупл>ани од студената ових факултета, а сада претстављају неопходну допуну оштећене збирке минерала. нужне за успешно вођење наставе . | Изложба је створена у прост оријама Гсолошког факултета а трајаће до 10 децембра.

Нашој земљи су потребни само спремни стр учњаци

Огромна већина студенат а свакодневно доказује. својим самопрегорним радом, да јој је изгралља социјализма на срцу и да се труде да стекну знатве које he им сугра бити погребно. Вежтки део студената не само да су добри него су и одлични ђаци. То се најбоље види по великом броју оних студената који су били награђеии приликом прослава 29. новембра и 1. маја. Такође, м>и смо испунили број дипломираних лекара у току прошле године. То све говори да се код нас учи, да велика веђика другова стварно настоји да са своје стране одговори свим задацима, посебно оним у вези одлука Ш. Пленума ЦК КПЈ, где се на прво место поставља учење и квалитет студија. Рад научних груп а је достигао у пр>ошлој годттни завидан ниво. Формиране су групе готово на свим институтима и клтгникама и у њима Је обухваћен известан броЈ студената. Међутим, недоетатак научних група Јесте тај што се теоретско знање наших другова слабо повезује са свакодневним задацима наше проблематиие. Ми Још увек немамо научне групе из оних грана медицине које имаЈу велики значај за нашу соција тгиотичк v праксу, кзо што су: еттидемиолоттпа. хигијена. извесне хирушке дисциплине, итд. У том правцу требало би још више ангажовати партиску и омладтшску организацију за даље учвошђивање наших назгчних група. Из њихових редова, у догледно врсме. очекуЈемо љЈгде који ће бити база за наш наставни и научни калар. Као резмлтат оала научних група јесте и наиз чзсопис „Медицински подмладак” који излази веђ пуне две године. По ошггтоЈ оцени он се налази на веома завидном и стручном и идеолошком нивоу, што наЈбоље потврђује интересовање и углед који он ужива, На партискоЈ организацити Је да и даље помаже и прати настоsан, а студевата око уређивања наших часописа. Би ло би неправилно кад би се задржали на поститнутим резултаптма, Јер би могли да дамо и више, само ако отклонимо извесие проггусте орта низа т птоно-тех нич к е природе. Пооебно је питање развијање љубави према своЈоЈ струци. ПовезмЈући tv љубав са пртгнципима сомедицине. ми треба да васпитавамо наше другове и дпу гапгитте да воле своЈ позив, да буду сппемни да се жптвуЈм за и>ега, да cvrpa v народу буду прави иаролии лекари. Ворба за н&учну истину Је оно питање, коме сваког дана посвеђују све г.ише пажње како студенти Тако и наставтгици. Ми морамо учинити краЈ разноразним причама чиЈи корени вуку у идеализам и бегпринципмтелност. које се поЈављуЈу У добронамерним а понекзд и непријатељским поставкамз предавача. И зато по свим спопним питањима треба у наЈкрађем времену организовати јавне расправе. акгажуЈући читаву партиску и омладинску ооганизшшЈу на нашоЈ школи. Али бгтрба за научну истину треба. у првом реду. да појача 6op6v з а квалитет знања. Јер је у пракси немогуће извршити прво ако се не сагледа важност ДРУ” гога. Било Је процуста и у извршаван»у нашег најважкијег задатка. Разлог томе јесте што политички рад на МВШ ниЈе на завидној висини, и што се питање учења поставља апстрактно, без повезивања са изградшом социјализма у нашој земљи, са напорима наших трудбеника и са улотом и задацима наше сопнјалистдгчке отаџбине данас У свету. Оно се кије поставило тако, а понајмање спроводило и кошролисало, да студеит, као члан омладинске оргавизације. треба и мора сваког дана интензивно да учи и поред свих своЈцх других обавеза. Наши другови. у првом реду комунисти, треба да ликвидирају опортунисти чки став када је у питању учење и полагање испита. Унити и згспешно полагати истгге значи свакодневно седеги над књигом, сатима и сатима. то значи оно као када се у производњи каже за неког да је одговорио н а свом радном месту. Када би се питању учен»а пршпло са пуно комунистичке критике и самокритике од стране сваког појединца. када би се отклонили они многобројни субјекпгвни моменти онда би сигурно има тш мно ро боље резултате у учењу и полагању испита. Смешно је слушати нашег студента, па и по којег члана Партије, како мотивише понављање или падање на исттиту. У свим тим причама уопште се не оceha самокритичност и одговорност пред својим народом и Парти Јом; њима све смета и недостаЈе, сви су криви само су они у праву, ... Поставл»а се питање urra су предузеле основне партиске оргаиизациЈе у погледу учења? Мићемо навести неколико примера. Наше основне партиске организациЈе су углавном на својим састапцима највише третирале проблеме учења и знатно су догтринеле да се што правилниЈе схвате, како код партиског чланства, тако и код чланова Наросгне омладине. Огроман број наших чланова Партије и Народне омладнне заист а предњачи у томе: нарочито наша рхководотна спадаЈу у ред најбољих ђака. Међутим. ми ђемо у учењу и даље заостајатм дотле док сви комунисти не 6vav добри ђаци- Komv иисти то мераЈу постати, Јер ће се тек на нвигтм примерима угледати наши друшви

Научне групе, база за наставни и научни кадар Учење више повезивати са нашом стварности На примерима комуниста васпитавају се чланови Народне омладине Нови моменти у режиму студија Стипендије нису плате студентима, већ награде за њихове напоре.

чланови Народне омладине. Било је и врло лепих примера. На основној партиској организацији старих апсолвената често се дискутовало о учењу, и што је важно, оки су врло успешно спроводили контролу учен>а и полагање исоита. Или, основна партиска организација П године медицине показала је релативно добре резултате због тога што су се тим проблемима често бавили и што је баш сам биро основне партиске организације био тај који је полагао испите са успехом. Али има и супротних примера. Ево доказа: у септембарском испитном року студенти I године медицине тако су слабо полагали испите да их Је 322 изгубило годину, од тога због неположене биологије 149; или. на IV години медицине, где патолошку анатомију у овом року није положило 410 студената, што чини скоро 50'/* од укутгног броЈа на тоЈ години. Треба додати да међу њима има огроман број људи који нису ни изишли на испит. Па, има ли ту оправдања њиховом неуспеху? Партиска организација је предузимала извеоне кораке у смислу одлука Tpeher плеиума ЦК КПЈ, Одржано је неколико саветовања партиске и омладинске оргакизације о квалитету учења. Још увек се схвата квалитет као нешто спореднo и узгредао, те отуда и ки.је чудо да се на ишитима чују свакојаки одговори. који по свом незнању и неозбиљности запањују посматрача. Посебна питања у лолитици школства јесте режим студија и уредаба на нашим факултетима. Режим студија коначно је реше« тако што he студије на Медицинском факултету трајати 12 семестара, и што he наставни пла« за Медицинске факултете у земљи, почев од ове године, бити једнообразан. Друто питање уредбе лмају много веђу практичну важносг. Наиме, ради се о томе да се Уредба и треба и мора спроводити у живот онаква каква је. Ми не можемо дозволити кршење Уредбе и њено мењање сваке године. Ми смо социјалистичка земља која се, када Је у питању рад, држи социјалистичких принципа и према томе је опортунистички бранити нешто што очигледно не може да се брани. У интересу је наше земље, посебно у интересу наше пжоле, да не проваљујемо Уредбу, просто из разлога што је нама потребан не само довољан број стручњака него, исто тако, и још важниЈе, велики број квалитетних стручњака. Друтм речима, не треба се плашити чињештце што Је на прошлогодишњој првој и четвртоЈ години медицине велики број сгудената изгубио годину. Било би по литички потгтуно потрешио попустити тим људима, сцдносно прекршити Уредбу, клко 6и се задовољиле њихове жеље. У вези са горњим, Мииистарство је, на предлог Комитета, донело одлуку да се свима који не полажу испите, а то су у првом реду о ни који губе годину, одузму стипендије. Према оиима који покажу задовољавајући успех, висина стипендије кретаће се сходно Уредби Савџзне владе о стипендијама. На партиској организацији је да о ствари контролу и евиденциЈУ Успеха студената, како би се Уредба Савезне владе што доследније спроводила током читаве школске године. Тиме се хоће да употпуни Још више смисао и суштина Урсдбе о стипендијама, јер стипендије нису плате студентима. већ награде за њихове напоре. Овде не треба испустити оно што Је основно: најефикаснија мера је и даље по Л7ГГИЧКО објашњење значаја изградње наше земље и повезивања наших прилика и задатака на факултетима са општим задацима наше социјалистичке изградње. • Објављујемо један део аз Извештаја комнтета КП Србпје МВШ о своме раду у коме се товори о учењу студената . Конфереиција ва којој )е под• нет извештај одржапа је половивом прошлог месеца.

ДЕБАТНИ КЛУБОВИ

Проблем уређења сељачких шума у прелазном периоду

Око 120 студената Шумарског факултета присуствовало је 27 новембра првом састакку централног дебатног клуба. Референт инж. Милојковић одржао је првдавање са темом: „Проблем уређеља сељачких шума у прелазном периоду*'. У прелазном периоду истакао је предасач. поред задружне и друштвене постоји и приватиа својина шума која захвата 38%. Сељачке шуме у прелазном периоду, док не постану друштвена својина, треба организовати, пристуттити издавању и установити однос између прираста и искоришћавања. Кад би се на сељачким шумама правилно газдовало принос довне масе би се повећао на 3.3 кубна метра по једном хектару. Знатан део сељачких шума улази у социјалистички сек. тор т. Ј. преласком сељака v радне задруге. Са спровођењем социјализације села долази и до преласка свих сељачких шума у друштвене руке. Али, с обзиром да тема за обрађивање на дебатним клубовима треба да буде стручно-идволошкор карактера, реферат шцје у потпуности успео. Поред тога што је био и сувише стручан (за млађе студенте и наразумљив), референгг није посветио довољно места марксисгичкоЈ анализи односа државе према инокосном оељаху, сдтецифичносгги и тактике рада Ca сељаком, итд. итд Ако се томо дода мали број присутних, неакустичиост сале у koIoJ је састанак одожан и преобимност референта можемо ређ.и да овај први састанак ниЈе задовољио. Руководство цеитралног дебатног клуба, које је на краЈу изгласано треба да користи искуство са овог састанка и да наредне боље припреми. (В. М.) Фа^мац^џиики

Објашњење неких физичких и хемиских законз са гледишта дијалектичког материјализма Професор Лудвиг Габровшек слушалац Ииститута друштвених наука одржао је предавање о овој тешл на првом састанжу дебатног клуба фармацеутског факултета. Предавач је успео, служећи се обимшш проналасцима хемије а нарочито физике да зашггересује студенте и пробуди код н»их жељу за размишљаше и повезивање природких наука са филозофским гледиштима. У свом излагању предавач се је. с обзиром на виво знања студената, задржао на објашњешу осиовних физичких закона Са гледишта дијалектичког материјализ-

ма. Објашњавајући појам тежине, масе и силе, комбинујући те законе и појаве са основним поставкама дијалектике предавач је успео да слушаоцима прикаже исте и осветли са гледишта дијалектичког материјализма, тако да су студенти видели све ове законе, које проучавају у својим предметима и слушају у предавањима наставшгка, у новој светлости. Предавач Је доказао на познатим примерима нашег свакидашњег рада и изучавања, да се све ствари у природи као и ггојаве мењају, крећу и условл>авају једна другу, да не постоје вечни системи теорије и поредак. Нарочито се задржао на сталној борби између идеалистичких теоретичара с једне стране, и материјалистичких с друге стране. Буржоаски теоретичари корлсггећи тековине природиих наука у циљу оправдавања постојећих режима билн су побијени дијалектичким ту мачењима и радовима Маркса, Бнгелса и Лењина на објашњавању еатапсехчи utu

природких закона. На крају предаван»а предавач је изразио оправдаио чуђење, што признати ауторитети у СССР-у у својим научним радовима кз области физике и хемије заступају/ и идеалистичко и материј алистичхо схватање неких природгаих појава. Циљ цредавања био је да се студентима фа рм ацеутског факултета, ко|и изучавају физику и хемију, већ у првим годинама студија да дијалектичко тумачење физичких и хемгиских закона и да се потстакну на дајалектичко размишљаше о њима. У том смислу предавање је и Јчлтело. Међутим врло оскудаа дискусија, у којој није дошло До борбе мишл»ења и већих расправа, као и рела/гивно мали број слушалаца (око 200), показује да рунаводство дебатног клуба на Фармацеутском факултегу у своме будућем раду трсба овв састаике боље да организује. М. С.

0 партијности филозофије, науке и уметности

У циљу сузбијања буржоаске паролв (која у ствари и претставља део буржоаске идеологије). да инжењери не треба да се баве политиком. да техника, ц наука уопште, немају никакве везе са политиком да су надкласки итд, референт се посебно задржао на питању партијности науке. Посматрајући развој појединих научних мисли, указујући на примере из појединих области науке („криза" савремене физике крајем гарошлога и почетком ооога века. аполотетски став буржоаске науке а посебно социологије, економије итд;) подвучево је да „објекттшне” „чисте”, „непристрасне” науке. науке ва« политике иема и не може Да буде. Исто тако је истакнута партијноот уметности а нарочито на примерима из филмске умегности и књижевности. Потом је у реферату третирано питање пролетерске партијности; за разлику од буржоаске, подвучена је обЈектвност и оиште човечански карактер партијности кла се пролетаријата. ДискусиЈа је била врло жива и бурна. тако да се о појединим питањима из реферата дискутовало и два дана касније. Поред осталих питања дискусија се нарочито одвијала по питањима партијности науке (Дарвин. техни-

ка и математика, атомока енергија) и партијносгри умегности (класна позадана уметности. оцена уметничког дела, случај Мештровића итд.) Но баш због тога што је дискуоија текла овим током, састанак је завршен, а да нису обухваћена сва питања о кој-има је мотло и требало да се даокутује. И поред тога састзнак је усоео, јер су другови отишли са њега са добрим утисцима, задовољни и заинтересовани не само за ову тему, већ уопште за овакву форму идеолошког рада. Састанку су присуствовали и чланови поједигаих секција дебатног клуба са друтх годана и факултега Т. В. Ш. (технолози Ш год. техколози аиоолвенти. електричари IV год.), који су се обраћали секцији дебатног клуба апсолвената електротехнике Са жељом, да им се исто предавање одржи у оквиру њихових годана. Треба истаћи да су се читава партиска организација и организација Н. О., схватајући значај зчгпеха првог састанка дебатног клуба, у потпуности заложиле, како би о« уопео. У том гтравцу била ie сакупљена и литература за ову тему. Она је стајала у сали апсолвената. те су ie другови могли да користе, како би се систематски припремили за састанак клуба. С. А.

ЗА ДИСКУСИЈУ

СЛОБОДНИ РОКОВИ ЗА ЗАОСТАЛЕ ИСПИТЕ

Слободни рокови су данас једна од актуелких тема о којој се дискутује и усмено и кроз универзитетску штампу. Иако користи које би донели слободни рокови нису многобројне, ипак су до сада поменуте главне, међу којимз је најважнија она која предвиђв овим путем, тј. слободним роковима, ликвидацијУ појаве заостолих испита. Не треба занемарити ни оне остале користи које се предвиђају од слободних рокова у виду темелшије припреме за испите, спровођење у дело потребе студирања предмета а не њихово учење за испите, подизање квалитета знања, бољо екоиомисање снагама и временом и правовремено завршавањв студија. Несумњиво да о горе наведеким аргументима за слободне рокове треба водити рачуна и где год Је то могуће узевши у обзир услове и општу природу студија усвајати их у циљу подизања квалитета студија. То значи да се питање слободних рокова не сме и не може решавати генерално, а да евентуални преседани у садашњем моменту не треба да значе почетак општег и униформног решења овог проблема. Пре него што би прешли на расматрање могућности примене слободних рокова на Шумарском факултету сматрамо за потребно да c© унеколико осврнемо на опште н>ихове недостатке, већ и због тога што су начелне користи од слободних рокова горе поменуте. Слободни рокови У смислу да се користе током редовких студија. на пр. у Ш и IV години имали би у одређеним условима баш супротно дејство од онога што им се сматра добром страном. На факултетима, на којима због природе материја које треба проучити, влада систем курсне наставе, тј. слушање и полагање већег броја појединачних предмета и испита, слободни рокови доводили би до кампањског учења и учења за испит, сем тога до ненормалне појаве да се испит полаже и пре завршеног слушања предмета, тј. до негације потребе наставе. Јасно је да се у оваквим случајевима уопште не могу узети у обзир добре стране система слободних ркжова (економисање временом, равномерно распоређивање времена и снага итд.), јер су све оне слаба накнада за неправилно третирање корисности наставе и у овом случају фактички подрживају тенденцију учења само за испит. Сем тога у многоме би олабавио режим студија, што би утицало на време завршавања истих. По нашем мишљењу ситуација се битно не мења ако се проблем постави тако, да се слободни рокови (уствари ничим не везано време полагања испита) заведу за заостале предмете претходне године студија (у Ш и IV години за предмете П и Ш године). У овом случају практично би се постигло то, да се већина испита оставља за слободне рокове, односно исти систем учења, са истим последицама као и у првом случају. Слободни рокови много више одговарају факултетима са системом циклусне наставе и могло би се, на основу детаљније анализе услова, закључити о њиховој применљивости. Но ми одустајемо од ове анализе, пошто не познајемо детаљне услове извођења наставе на тим факултетима, На Шумарском факултету настава је по систему појединачних предмета, који повезани међусобно правилно организованом наставом пружају целину и преглед целокупне струке. Шумарске диециплине су прилично разноврсне тако да, с једне стране, баш том разноврсношћу привидно наводе на закључак о корисности слободних рокова, док с друге стране баш захтевају систематско не само слушање појединих предмета, него и њихово полагање. Неконтролисано спремање испита неконтролисано обострано, наставом и практичним вежбањима свакако би изазвало врло велике тешкоће у погледу правилног повезивања знања из појединих дисциплина У заокружено стручно знање, које Једино може бити корисно стручњаку. Систем слободних рокова и начин припремања испита за полагање у њима свакако би јако слабио потребну повезаност, уколико је студенти у овим угловима и могу да успоставе. Искуство је показало да примена с чободних рокова за апсолвенте не дохоси очекујуће резултате. Иако се скраћује време потребно за дипломирање, добија се слабији квалитет знања, што показују просечни успеси таквих рокова који су редовно слабији од оних на ридовним испитним роковима. Но и поред тога, објективне околности су данас такве, да се слободни рокови (или боље речено још један рок између редовних) апсловентима дозвољавају, јер ипак помажу да се студије завршавају у што је могуће краћем року без велике штете по квалитет знања. Из горње кратке и, свакако непотпуне, анализе излази да садашње проблеме наставе и учења а у првом реду проблем заосталих испита на Шумарском, и њему сличким факултетима не треба ре- . шавати оријентацијом на готово ничим не ограничене термино за полагањ« испита, него на решење путем редовног праћења наставе и систематског учења и струдирања, при чему заостале испите ликвидирати ванредним напором уложеним од стране свих угрожених и то по моо’* ћности још у току овог семестра. Иначе he се десити да оба пита*Ј,а, слободни рокопи и таостали ихптити, буду проблем још за дуже време.

инж. Д. Мкрковмћ

црофесор Шуамрског факултета

штштшштзшлт ЦЕНТРАЛНИ КЛУБ ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ: б. ХП. „Економски развитак САД за време и после Другог светског рата” предавач Иванка Вучковић. Сала бр. 65. Почетах у 20 час. ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ: 5. ХП. ЈИаксим Горкиисоцијалистички реализам”. предавач Спасоје Костић. Дебатна секција V год Отсека слабе струје. Сала 62-а. Почетак у 20 час. 6. ХП .Дијалектика у весконачно малим величинама” предавач проф. Инж Бора Лилић Дебатна секција П и Ш године, сала 65. Почетак у 20 час. ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ; 8. ХП. „Бирекратизам као друштвена појава”, предавач Марица Антонијевић, Дебатни клуб факултета. Сала 170. Почетак у 20 час.