Студент

ЖИВОТ У ДОМОВИМА СВАКЕ СУБОТЕ НОВИ ВЕШ

У дому „Милован Ђилас“ студентски веш и постел>ина су досада прани у Градској перионици. Често се дешавало да веш није био опран no месец дана, поједина парчад се губила а често се и цепао. То се више неће догађати. Пре десетак дана прорадила је дуго очекивана домска перионица. Она је модерно уређена и у њој је запослено шест лица. Отсад he студенти сваке суботе да добију чист веш. Сваки домац има право да том приликом преда два пара веша поред ситница (чарапе, марамнце и сл.). Сваких 15 дана мењаће се креветски веш.

Отварањем домске перионице знатно су побољшани хигијенски услови у овом дому. Дом »Милован Ђилас« добио је купатило У дому „Милован Ђилас* отворено је купатило. Купање је суботом. Занимљиво је да просечно половина студената из дома не користи купатило. Од око 600 домаца не окупа их се једном недељно у домском купатилу ни 300. Студентски Монте Карло Монте Карло је чувен по својим коцкарницама. Сличну али много, много сићулшнју „славу“ ужнва бифе (који одавио не ради) Опште сгудентске мензе. У њему од јутра до мрака поједшга „вредни“ студенти играју или „кврце“ (која се игра са две петодинарке и динаром) а неки је називају и прстомет иди „превртаљке“ (прстом се баца у вис кутија од шибица и од тога на коју страну падне зависм колико се добије поена). Питање „кврцаша* и „преврташа" је ових дана решено. Нису престали да играју на новац док се нису умешали органи унутрашњих послова. Сада у бифеу Опште мензе нема више играча „кврце* н „превртаљке*. Слично могу да прођу играчи у дому на Вождовцу, зато је боље да сами престану.

Неваспитање и нечовечност или „ xepojcтвo“

Одисга диишш геримсром „херојства“ може да се подичи Тодоровић Миодраг, студент I године Правног факултета. Млади правник, дакде, човек који је одлучио да у свом будућем позиву утиче ва правилно извригење свих прописа, наредаба и одредаба, на свом првом кораку на студијама показао се не само као онај који баш крши утврђена правила, него је на нимало човечан начин поступио према домару „Гајрета*. Као у сваком дому тако и у дому студенткиња „Гајрет* постоје кућна правила којих се Moipa придржавати како онај који станује у дому тако и онај који долази у посету. Овај дом има аулу која кроз ходнике води у собе. Посетиоцима је доавол»ен прилаз само до ходшиса где ће да потраже особу коју желе да виде преко портира или неке од другарида које у дому станују, а затим да пристојно причекају у аули клн испред дома. Иедавно је Мнодраг Тодорошћ ушзо у дом „Гајрета“ да позове другарицу Мирославу Оимић. Осгао је да ју сачека у ходаику без обзира на сва упозорења хшртира Милована Николајевића, који га је веколико лута замолио да изиђе у аулуТо исто му је рекла и другарица Мирослава Симић, али је он тврдоглаво остајао при свом. Портир Милован је тих, миран и бо лежљив човек. Немоћан пред осорношћу Миодрага Тодоровића остао је и даље на свом месгу вршећи дужност. Кад је Миодраг зааршио разговор са другарицом Симић и кад је она отишла, пришао је портиру и почео је да га псује најпогрднијим из разима зато што ra је о«ај „в.ређао“. Николајевић му је одговорио да, ако је то била увреда обавести Управу дома а не да се понаша неваспитано и грубо. Студента је то још више дирнуло и увредило те је почео физички да се обрачунава са портиром: раскрвавио му је лице, ухватио га за косу и онако слабог бацио нспод себе на степенице и наставио да тучс. Другарице из оближњих соба чувши како Милован кука ухватиле су овог „хероја" и избациле из дома. Чудновато је како је Милован Тодоровић одлучио да студира баш правие науке. Наше правие норме, па према томе и правници, имају између осталог задатак да васпитавају све грађане како 6и савесно обавл>али своје дужности по одређеним правилима и прописима. Уколико овај студент не увиди свој недостојни и ниски поступак, заиста даје мало повода уверењу да ће бити добар социјалистички правник. ПРВИ ФЕБРУАР (Наставак са irpee стране) стало хапшење. Затвореио је било 3—400 студената. Вишеград је примио нови транспо.рт интернираца. Реакдија јс триумфовала. Но, за мало. Све студенте »ије било могуће похапсити. Борба .је насгављена. И уз подршку целог народа студенти су победили. Интернирци из Вишеграда ипаж су били пуштеки. Реакција ни>>е успела. Јединсгво студената је очувано. Оно је јачал 0 и калшо Се у дал>им борбама. Студентски покрет на нашем Унивсрзитету постао је значајан фактор у општенародној борби против не* народних режима. Још су много пута револуционарни београдски студенти покварили планове реакцији. Предвођани Комунисгичком партијом. онн су у данима рата и народне револуције исписали још једно велижо поглавље на страницама часне прошлости наших народа.

Земља се затресла...

СА НАШИХ ИНСТИТУТА

Ташмајданска пољаш. Место где су доскора боравили и живели „дивљи клубови“, где су се подизали многи данас познати футбалски талвпти, било је пре четрдесет година гробље. Познат под именом „Старо гробље - , Ташмајдан је у оно вре. ме био далеко, далеко на прифернји Београда. На њему је маја 1909 године подигнута прва зграда Сеизмолошког завода- Његов оснивач, о« дашњн асистент Геолошког завода а сада директор, професор Јеленко Михаиловић, појавио се као такитир нове науке у Србији. Прва зграда мала и ниска, нмала је у својнм подрумима шсгрументе конструкције професора Белара из ЈЂубљане. Необичан случај веза« је за почетак рада у Заводу. ... Инструменти раде тек неколико часова. Одједном, Земља се затресла. Игла је убележавала катастрофу која се одигравала у западној Анадолији. То је било пре четрдесет годиш... И ДОК ЈЕ ЧОВЕК ТРЕНУО ОКОМ •.. Петнаести август 1950 године. Дежурни чиноввик обилази апарате. Баца поглед на велики Вихерт за хоризонталне потресе. Крећући се по нагарављеној листи, сеизмографска игла је остављала криволинијски траг Велике амплитуде означавале су катастрофу. Сензмограм је скинут. Лаборант односи листу на фиксирање. Провлачи је кроз раствор шелака и шпи. ритуса како се rap са ње не би скидао. После кратког времеиа она је сува, може се анализирати. Математичар сада има реч. На анализатору, израчунава сат, минут и секунд, појаве труса. Пран, други, трећи удар. Последњи је био најјачи. Озиачаза ra велика амплитуда, већа од осхалих. Уз помоћ ходогра-фа учггановљена је даљина епицентра. Још један поглед на велнку Меркаторову, карту света и он је пронађен. Про винција Асан, предео Хималаја у Индаји- Земљотрес катастрофалан. И док је дежурни чиновник хиљадама километара удаљен од места несреће пратио ток потреса, у Индији је приоода мењала лице ове покрајине. До пре неколико тренутака огромни градови сада су разорени и

претворени у прах. Земља је пуцала, раздвајала се и гутала читава села, а затим се поново затварала. Исушена речна корита, нестанак читавих планина, безброј људских жртава, били су последица ове трусне катастрофе. Трећи пут у својој историји провинција Асан дожнвљава овакву несрећу. Шсстог априла 1667 годинс слична катастрофа задесила је и наше крајеве. Тога дана око 10 часова пре подне земљотрес је уништио Дубров ник. Летопнсац вели: „... И док је човек оком тренуо, Дубровни« је сав лежао у рушевинама. Велике камене тврђаве које су на обалама мора пркосиле бури и ветровима постазе су гомиле камења. Страдун је прекривен циглзма и кршом. Трм хиљаде Дубровчана изгубило је животс, а нрежнвелн су остали без крова над главом. Несрећа је задесила Дубровник.. .* 4t Каква је ово сила, прсд којом је човек немоћан ма шта да учини? Још у перптоду csora стЈварања Земља се постспено хладила, стварајући на површини чирсту кору- Овај процес хлађења врши се и дан-данас. Хладећи се, житка и ужарена маса мзгма у дубокој унутрашњости непрсстано смањује своју запремнну. У створене празнине упадају огромни блокови изазивајући потресе на површини. Од величине ових покрета завпси јачина земљотреса. Сагдедатн очима науке дубоко у земљину уиутрашњост, проналазити узроке ових гигаитских покрета, пред видети места подложиа . земљотресима задатак је Сеизмолошког завода. Проучаваље потреса на територији Југославије и Балкаиа прати се преко специјалнс картотеке, у којој свако место има свој сеизмолошки историјат. Располаже се са подацима од 561 године па све до данас. СЕИЗМОЛОШКА КАРТА Инстнтут има Још један иил>. На np. у околини Мостара подиже се велика хкдроцентрала. Пре почеиса грађења затражено је мишљењс Сеизмолошког завада. Какав

је геолошки састав терена, да л« је околина подложна земљотресима? Сваки терен није подесан н>у, мора се знати мишљење геолоra и сеизмолога. Да би се користило привреди израђена је детаљна сеизмолошка карта Југославије, на којој су убележени најјачи интензитети свих потреса. Карта треба дз служи као путоказ о теренима склоним земљотре снма. Иако је готова још пре две године и предата у штампу, карта се још није појавила, ма да је преко дневне штампе у своје време п»сано о љеном скором изласку. Карту је израдила Ружица Недељковић, мл. геолошки техничарЕПИЦЕНТАР СЕ НАЛАЗИ... У специјалиој саграђеиоЈ ипструменталној сали, одвојеној од самог темеља зграде, 6 метара дубоко под земљом, налазе се апарати који раде даноноћно, без престанка. Инстру мевти типа Вихерта и Маинкс, прецизни часовници Рифлер, Штрасер и Лероа служе ссизмологу да прати покрете на целој земљиној кугли. Преко „масе* учвршћене ва здравој стени, потрес се сеизмографском иглом превоси на вагарављену лвсту сеизмограм. ... „Епицвнтар će налази 1300 километара североисточно од Београда. Помераи>с тла у Београду износило је 17 михрона. Уписивање је трајало педесет и два минута~.‘ Ове речи се често срећу у извештајима Севзмолошког завода у Београду. Инсталирани ка Ташмајданској стени раде анарагги Завода, пратсћн и бележећи сваки дрхтај земљиие коре, сваки н>ен покрет. Ови пружају сеизмологу масу података за упознавање свих узрока појава, које се збивају у пространој унутрашњости наше лланете.

Зоран Димитријевић

ПИТАЊЕ ИСХРАНЕ СТУДЕНАТА

Нова менза Капацитет мензе је 250 абонената

У једној малој просгорији (бившој продавници „Текстила* на Лекином Брду) отворена је 8 јануара менза за студенте Новинарске и дипломатске високе школе. Сада студенти НДВШ не морају два пута днсвно да иду из дома да се хране у друге мензе у граду, јер је нова менза удаљена неколико корака од дома школе. Капацитет мензе је 250 абонената, али се засада у љој храни 200 студената. Иако су у мензи само 4 велика стола и 40 столнца гужве за време јела нема. За обед се не чека више од неколико минута. Персонал мензе је услужан и готово редовно има додатка. Прилично мали број абонираца делом допрнноси да се за ову мензу у погледу квалитета храие може рећи да је једна од најбољих од студентоних мензи. Према изјави главног економа квалтггет храпе ће се још побољшзти. На питање како је то могуће да сс на бази истих контингената хрзне које добијају све остале студентске мензе ова менза не само да је једна од бољих него ће бити још боља.

главни економ је дао објашњење: „Управа студентских домова и мензи, а и појединачио Општа студентска и менза „Иво-Лола Рибар I *, много су нам помогли тиме што су од својих резерви одвојили јсдан део за нову мензу. Њихова помоћ послужила је много за почетак ове мензе. Убудуће менза студената НДВШ добијаће Iкту количину хране као и остале студентске мензе. Извссни бољи квалитет хране у овој мензи долази и од тога што Народни одбор VI рејона, на чијем се подручЈу менза налази, у материјалном погледу помаже мензу. Факат је да помоћ овог одбора утиче на квалитет хране*. Да ли ће ова помоћ трајати док се менза не устали или ће она прећи у сталну бригу VI рејона видећемо. Одбори других рсјона моглн 6л поћи за примером VI рејона, који издашно помаже студентску мензу, те да и они помажу студентске мензе у свом подручју било са просторијама или другом материјалном помоћи. Нова менза је за сада добра. Да ли ће таква стално остати и то ће се даље видетн.

Шта је тачно?

Прошлогодишњи први део „Економске географије света" имао је низ грешака Реч је о првој и другој свесци другог дела „Економске географије света“ у издању Новинарске и дипломатске високе школе. И не би, можда, било вредно да се више задржавамо на тим свескама, али..« Прошлогодишњи први део „Економске географије света* је имао ннз грешака, како коректорских тако и непрецизности и колебања у бројкама. Сада се то поновило у много већој мери. Ретке су странице које не откривају неку омашку, разне контрадикторности у цифрама нтд. Узећу, онако на дохват, неколико npifMepa. На три разне странице, н то близу једна друте, говори се о учешћу СССР у светским резервама нафхе. Разлика између првог и трећег процента изиоси 27 процената. Или, напрнмер, на једној истој страни го®ори се у двема различнтим цифрама о просечној густини настањености у Мађарској. Сличне супротности појавиле су се на многим местима у погледу броја становнжитва, површине и густине настањености зсмал»а Централне и источне Баропе. И то све на неколико страна. Читалац стварно на тим местима не може бити нигде поуздан у цифре. За К* ну овај други део „Економске географије света* каже да има рсзерев угља 244, а нешто касније да има 235 милијарде тона. Читајући књигу намеће ми се пнтање: шта је тачио ? Да ли СССР учествује у светским залихама нафтс са 32 или 59 процената? Да ли Шанraj кма 3,7 (стр. 59) или 6 (стр 43) мнлиоиа становника: Да ли Пољсжа извози кромпир у Немачку или не? Професор Маријан Хубени на испиткма тврди да Пољска не извози кромпнр у Немачку, док у другој свесци „Економске географије света‘, која је рађена искључиво no његовим ггредавањима, на страии 107 лепо пише: „Пол>ска је била и јак извозник кромпира у Немачку*. Слично је и са коректорским грешкама. Чини ми се да је ретка страница у којој не би недостајала аегде заЈпета, негде тачка, негде с*ово итд. На многим местима су редови измешани тако да им се не моаке ухватити никаасвог реда. Бво једног прнмера: на страни 105 друге ceeске један ред гласи: „...добија стара словенска подручја у површини од 103.000 км.**. Тај ред нема везе са претходним ни са следећим редом, нема везе ни са 105 ни 106 страном. Тако се никако не з«а mxa то значи, ко добија ко губи итд. У свескама, поред свега, има прнлично несистематичности у излагању материјала и много понављања истих ствари по два-три пута, те се из свега овога може закључити да сУ прилично небрижљиво рађене од стране издавача. Економска географија је за студенте НДВШ важан предмет. Прва генерација ове школе изучава је две, а млађе he је изучавати по три године. За садашњу трећу годину ове две свеске претстављају основни материјал за проучавање економске географије. А пркпремљене онакве какве јесу губе у свом значењу и вредност им је половична. Хартија и труд око штампања доста је упропашћен немарним одиосом према материјалу, некориговањем и непроверавању цифара. У нареддагм месецима припрема се издавање више књига и уџбеника на НДВШ. Зато бн било нужно да се обрати пажња на њихово уређење, јер су и досадашње књиге, нсгина у мањој мери, имале грешака. Издавање књига обављају студен ти НДВШ. А постоје велике могућности да се међу њкма пронађе до вољав број студената који ће моћк одлично извршити бар једну коректуру и дати, на тај начин, много солидније књиге.

Д. Ђоковић