Студент

Пред сусрет са Француском Тимове су саставили БОБЕК, ТОМАШЕВИЋ, ЧАЈКOВСКИ, ПАЛФИ...

Кроз неколико дана на стадионнма у Паризу, Лиону и Безјеу састаће сс одабране репрсзентације Југослави}е и Француске. После сусрета у Фиренци, где је Југославија у оквиру Светског купа, елиминисала Фран цуску са 3:2, ово ће бити девети сусрет најбољих футбалера двеју земаља. У овом броју доносимо неке детаље из првог сусрета из 1926 године као и изјаве наших истакнутих футбалера о саставу тимова. ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА... Тринаестог јуна 1926 г., пре 25 roдина, у Паризу су се првн пут састале репрезентације Југославнје и Француске. Неслагања Загребачког и Београдског лоптачког потсавеза одразила су се н на састав нашег тима. Десило се да су одлични играчи, Микица Арсенијевић, Моша Марјановић и други, седели у Београду уместо да појачају наш тим у Паризу. Навалу нашег тима водио је Душан Петковић „Сенегалац", док је центарфор Француске био данашњи савезни капитен Пол Никола. Ево кратког прегледа тока игре према писању ондашње штампе: У Паризу испред 20.000 гледалаца на терен су изашле репрезентације: ЈУГОСЛАВИЈА: Фридрих Врбанић, Ивковић Боначић I, Премрл, Марјановић (из ХАШК-а) Бенчић Боначић 11, Петаковић, Циндрић, Гилер. * ФРАНЦУСКА: Котснс, Вале, Кан тели Деди, Домерг, Вилаплан Девакез, Лио, Никола, Акар, Галеј. Почетак припада' Југословенима, али се Французи брзо ослобађају и прелазе у напад. Југословени имају идеалну шансу да постигну воћство: Циндрић неометан туче поред гола. После једне навале, која је почела негде са средине игралишта, Галеј постиже првн гол за Француску; неколнко тренутака каеније Никола Повисује на 2:0. Клизав и расквашен терен смета да се игра развије. Једна успела акција Југословена уроднла Је плодом; Бенчић смањује на 1:2. Очекује се изједначење, али погрешно упућена лопта долази до Леваксза, којн Николи. Из .пуног трка цецтарфор домаћих оштро туче. Гол. 3:1 за Француску. Почетак другог дела је равноправан. Опасна навала Југословена. Шут —али изврсии голман Котене боксује У поље. Лопта долази до Николе који је спроводи Галеју- Лопта је пбново код Николе, који, сада потпуио слободан, постиже и четврти гол. Код Југословена се осећа нервоза, играју све оштрије. Навале су све опасније. Темпо напада Француза попушта. Једну опасну навалу гостију прекида звук судијине пиштаљ ке. Крај. У првом футбалском сусрету репрезентација Француске је нзвојевала високу аЛИ заслужену победу. ДОСАДАШЊИ СУСРЕТИ У другом сусрету одржаном 1928 г. ЈЈТославија је успела да се усред Париза реваншира за први пораз и

да победи са 3:1. Четири године касније Југославнја је по други пут поразила Франиуску. Резултат 2:1. Четврти и пети сусрет одржани су у Пармзу 1934 и 1936 г. Оба пута победила је Француска са 3:2 и 1:0. После ослобођења, у оквиру елимннаторних такмичења Светског купа, сусрети у Беогрзду и Паризу су завршени са 1:1, док је одлучна победа постигнута тек у Фирении и тиме се Југославија пласирала за дал.а такмичења. Биланс: из 8 сусрета с-

кипе су имале по 3 победе и по 2 неpetuene игре, голдиференција 14:13 за Француску. ПРВИ ОВОГОДИШЊИ СУСРЕТ НАШЕ ДРЖАВНЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ Прошле године наша рспрезентација одиграла је 11 сусрета. Биланс је бно повољан: 7 победа, три пораза и једна нерешена игра. Овим успесима з.натно се поиравио биланс државне репрезентације који је npe рата био негативан. У перноду од 1920—1941 државни тим је имао 116 сусрета: 45 победа, 18 нерешених игара и 53 пораза, голдиференција 244:269. Од ослобођења до данас одиграно је 36 мећународних утакмица. Наши футбалери забележили су значајне успехе, победивши Чсхословачку, Енглеску (аматерску репрезентацију), Швсдску, Француску, Данску, Норвешку и друге земље. Када се предратном била«су дода послератни биланс, шлази да је Југославија у периоду од 1920—1950 г. одиграла 152 утакмицс и имала: 69 победа, 22 иерешене игре, 61 пораз са голди ференцијом 345:324. БОБЕК: ОВА УТАКМИЦА НИЈЕ ТРЕБАЛО ДА СЕ ЗАКАЗУЈЕ Моје је мишљење, каже Бобек, да сада није време за одржавање ових сусрета. Код нас Је првенство завршено, утакмице за Куп одигране,

већи »рој играча је на одмору а тренннзи престали. Французи су у иного бољем положају. Куп и првенство још су у току, играчи уиграни. Ваше мишљење о саставу тима? Па... мислим да би овај био најбољи: Беара Кокеза (Станковић), Чолић Чајковски, Хорват, Ђајић Огњанов, Митић, Томашевић, Бобек, Вукас. Станковић би требало да игра, али је кажњен. На место н»ега мора доћи рутинирани бек. Мислим да је то Кокеза. У обзир би можда дошао и млади Колаковић. Што се тиче центарфора, Томашевић је данас најбољи. Не слажем се са предлогом Jb. Вукадиновића, објављеном у „Политици". Он ставља Лазаревића који није играо скоро 4 месеца. Затим сматрам као некорисно да поједини одлични играчи (Мркушић, Палфи и др.) буду резерве првог тима .Они би морали свакако играти у једној од две друге екипе. Јер, повреде су ретке, а уколико до н>их дође, ми располажемо са играчима који би дошли у обзир као добре резерве. Исход сусрета? Шта да кажеи. Верујем да ћемо победити. 3:1 за нас. ТОМАШЕВИЋ: ДВА ТИМА ЋЕМО СИГУРНО ПОБЕДИТИ-.. Пред лретстојеће сусрете центарфор „Црвене звезде* је оптимистички расположен. Мислим да смо сада бољи од Француза. Верујем да ћемо два њихова тима сигурно победити. Први тим би требало да буде уствари наш стандард тим. Многс ће интересовати шта мисли Томашевић о вођи навале за први тим. Без миого размишљања, био је кратак: За мене је Велфл још увек наш најбољи центарфор. На наше питање какав би требало да изгледа наш тим, такође иије било размишљања:

Стјепан Бобек

Беара Брокетв, Чолић Чај ковски, Хорват, Ђајић Огњанов, Митнћ, Велфл, Бобек, Вукас. А /кзултат? 3:1 за нас. ЧАЈКОВСКИ: ВЕРУЈЕМ У ПОБЕДУ А ТИМА, А ЗА ОСТАЛЕ... Када бих ја заказивао утакмице, каже популарни „Чик“, не бих сада уговарао ове сусрете. Французи су уиграни и ми морамо створити три најбоља тима. Са њима ћемо имати посла. На голу је њихов најбољи голман Вињал. Ипак верујем у победу А-тима, а за осталеВаша прогноза о исходу? 4:2 за Југославију. И Златко Чајковски је дао свој тгредлог о саставу тимова који се не разликује много од досадашњег: Беара Колаковић (Станковић), Чолић Чајкорскн, Хорват, Ђајић Огњанов, Митић, Томашевић, Бобек, Херцег. А шта мислите са Велфлом? Читао сам о њему доСта, посматрао га толино пута, али када сам га видео противу «3везде“, рааочарао сам се. Гомашевиђ |е даиас иного бољи и налази се у одличној форми. Да ли бн могли сасгавити и иаш Б-тим? Узео је оловку, мало се залшслио. Па ево! Шоштарић Кокеза, Брокета Палфи, Белин (Јовановић), Мантула Валок, Михајловић, Велфл, Чајковски П, Стрнад. Шта мислите да ли је добар. Не чекајући одговор, брзо је додао: Мркушнћа сам „ставио“ као резерву за први тим. ПАЛФИ; ПРОЋИ ЋIМО БОЉЕ НЕГО У ДОСАДАШЊИМ СУСРЕТИМА Мислим да ћемо проћи боље него досада у сусретима са Француском изјавно је Палфи. Ако будемо створили први, други и тре ћи тим, верујем да ће само први тим имати успеха. Напротив ако будемо имали три тима приближне вредности, верујем да би успех био на све три утакмице. Бела Палфи је такође саставио два тима. У обзнр је узео и игра-

Златко Чајковски

Бела Палфи

НАЈВИШЕ ГОЛОВА ЗА ДРЖАВНУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ ПОСТИГЛИ СУ...

! Бобек (23), Митић (13), Чај- ! ! ковскн I! (11), Михајловић (7), ! S Језеркић (5), Томашевић (5), ; ! Велфл (4), Чајковски I (3), | ! Пајевић (3) и Огњанов (3); ! ; по 2 гола постигли су: Мато- s • шић, Симоновски, Сандић, Ци- • ! мерманчић, Крнић, Атанацко- ! ! вић, Вукосављевић. Херцег и S ; Живановић; по 1; Рупник, ; ; Сенчар и Хочевар. • • • • '•••••••••••••♦••♦•••eeeeeeeeee»«**e«*eeeeeeeeel

че који сада нису у Загребу, али који би no његовом мишљељу требали да играЈу: А-тнм: Мркушић СтанковиЦКокеза), Чолић Чајковски, Хорват, Ђајић Огњанов, Митић, Томашевић, Бобек, Вукосављевић. Б-тим: Беара Колаковић, Ожеговић Пукшец, Милованов, Јаковетић Режек, Михајловић, Велфл, Такач, Чајковски П. Резултат у Паризу? 3:1 или 4:1 у нашу корист. 3. Д. иСл.Ш. %

СПОРТ

Завршено је Светско студентско првенство у смучању РАЗБОРШЕК ПРВИ У СКОКОВИМА највећи успех југословенске репрезентације

Прекјуче је завршено Светско студентско npeeifCTßo у смучању одржано од 22—28 јаиуара у Бад Гашта|ну (Аустрија). Ово је био првн наступ југословенске студентске репрезентације после ослобођења на једно овако велико такштчење, где су учествовали најбољи студенти смучари Аустрнје, Италије, Немачке, Нор«вешке, Запздне Немачке и Швајцарске. На првом такмичењу трка на 14 км. наши смучари су пријатно изненадили; Бем и Новак су заузели друro и трсће место, остављајући иза себе 28 осталих такмичара- Победник трке је Шулц (А) са резултатом 54,41. У велеслалому за мушкарце Југословеки су имлли слаб пласман. Најбоље се пласирао Кноп као осми. Фаворити Хладшж и Бизја« узели су сувише јак темпо услед чега су скреиули са стазе и изгубили много у времену. У такмичењу жена, првак је Клекер (А).

Такође слаб пласма« наши смучари су имали и код смука. Први наш репрезентативац Киоп стигао је тек седамнаести. Прво место nprniaло је Јамнику (А). Код жена прво и друго место деле Гартнер (Н) и Клекер (А). Наша такмичарка Амуш пласирала се као девета. Приликом одржавања скокова за класичну комбинацију на 40-метарској скакаокици, победио је Jerep (Н). Кавчић (Ј), после успелог скока и сабрзне трке на 14 км., заузео је пето место. У штафети 4xB км. наша штафета стигла је после штафете Швајцарске и Италије. Последњи дан такмичења донео је југословенској репрезентације најзначајнији успех прву победу. Разборшек је својим скоковима (49 и 43) заузео прво место. После овог такмичења Разборшек, Бем, Бнзјак, Хладник и Дернич, отпутовалн су за Западну Немачку, где ће учествовати на међународном студентском првенству.

СПОРТСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ НАЈБРЖИ ПРЕПОНАШ СВЕТА млади црнац, студент „Балдвин Валас универзитета "

Млади црнац са обале језера Ерик, Харисон Дилард сматра се за “звезду број 1“ америчке атлетике. До 1946 године Дилард има преко 50 победа на стазама САД. Значај његових победа био би још већи да 1945 г. није побеђен од Портера (Калифорнија). Међутим, Дилард се убрзо реванширао за овај пораз и до 1948 r. је већ бројао 80 победа. Откривен је у трци на 100 јарди са 9,5, временом само за 1/10 слабијим од светског рекордера Џеси Овенса. На турниру савезничке војске у Аусгрији, постигао је на ctaзи 100 м време 10,3, опет само 1/10 слабије од Овенса. Ја бих на стази без црепона вероватно имао успеха, али не бих био толико брз, каже Харисон. Препоне су му сада главна днсциплина. Ево шта каже Боб Фининган, његов треиер: Увек остављам Харисова да ради по својој вољи. Научили смо да критикујемо Један другога, али мислим да је овде он у праву. Харисон треба да трчи преко препона. Ја сам његов тренер, његов саветник, али Харисон ипак остаје мој учитељ. За време од две године, колико сам са њим, ја сам од њега више научио него у целој својој каријери.“ И човек, коме је свака дисциплина сем 110 м препоне била споредна постиже у Лондону на Олимписким нграма огроман успех. У финалној трди на 100 м. коју су неки листови назвали „Триумф црнаца", Харисон стиже први. Изврсни резултати: 400 м 20,6, 60 јарди (55 м) 7,1 и 7,2 показују његову велику класу. Жеља му је да на стази 110 м препоне постигне време 13,3. Француски лист „But et club“ донео је после завршених Олимпијских игара у Лондону следећу табелу најбољих спринтера света под насловом: “Харисон Дилард најбољи спринтер 1948“: 1. Дилард, 2. Патон, 3. Евел (сви САД), 4. Ла Бич (Панама). Харисон Дилард дзнас марљиво вежба, тренира као спринтер, трчи као спринтер. Главна дисциплина му је 110 м препона. Како он постиже такав успех и у чему се састоји његов тренинг. Сваког дана 20—30 мииута успореног трчања. То је почетак тренннга, Затим IS— 2O минута нешто брже, ради загревања мншића. После овог долази 200 м трчања у пола снаге, затим све брже и брже, док не пређе у спринт. Иначе, Харисон своју главну дисцишшну не тренира свакодневно. Два пута недељно он трчи преко препона. Свега 4—5 препона су на стази, између којих прави пет корака у трку. Ово је изврсна вежба за постизање брзине, каже Дилард. Недсљно једаниут трчи 400 м и 800 м у пола Јер, како је недавно Харисон изјавио:

400 м. препоне спремам за Олимпијаду 1952. Биће изненађења.

Харисон Дидард

Најбољи футбалери Европе

„Ил Кориере ди Триесте* у једном недавном броју донео је вест изПариза, према којој је један фински стручњак оојавио листу најбољих европских футбалера у протеклој години, пошто је имао прилике да посматра најбоље европске екипе: Голмани; Беара (Југославија), Земан (Аустрија), Вилијамс (Енглеска), Гроситс (Мађарска), Хуг (Швајцарска), Сентименти IV (Италија), Вињал (Француска). Бекови; Нилсон (Шведска), Неру (Швајцарска), Јунг (Шкотска), Стан ковић (Југославија), Хапел (Аустрија), Марш (Француска), Коск (Шкот ска). Халфови: Ханапи (Аустрија), Чајковски l (Југославија), Кисард (Француска), Парола (Италија), Баруфка (Немачка), Оцвирк (Аустрија), Ђајић (Југославија), Росен (Шведска Италија), Лакат (Мађарскз), Вудбур (Шкотска), Комптон (Енглеска). Навални играчи: Пушкаш (Мађарска), Матјус (Енглеска), Барат (Француска), Митић (Југославија), Г* Нордал (Шведска Италија), Бобек (Југославија), Гудмундсен (Исланд Француска), Мерменс (Белгнја), Форд (Енглеска), Лундберг (Данска), Менион (Енглеска), Скоглунг (Шведска Италија), Палмер (Шведска), Шандор (Мађарска). Чејп (Чехословачка), Лидел (Шкотска), Ф. Валтср (Немачка), Бонипертн (Италија), Мелхиор (Аустрнја), Мортенсен (Енглеска), Вагнер (Аустрија), Ј. Хансен (Данска. На основу овог избора донешена је лнстз ЈО нзјбољих футбалера Европе за 1950 годину: !• Ханапи, 2. Пушкаш, 3. Матјус, 4. Барат, 5. Беара, 6. Менион, 7. Земан, 8. Нилсон, 9. Чајковски I, 10. Кисард.