Студент

ФИЛИП ЗИЛИ у редакцији .Народног студемта*

(Насгапав са првв еттмше) Питање: Да л« ће ” Светска универ зитетска помоћ“ понудигги извесну поагоћ југослоаенсккм стЈ г де:штма? Ако одгозорите гкгтврдно, можете ли рећи неопто блткс о тој помоћ«? Одговор: Главна скуппггина ”Светске универзитетске помоћи“ одредила је суму од 20.000 швајцарских фр&нака југослозенским студеитима за буџетску 1950/5! годину. Утврђено је да се овај новац утроши за медицинске набавке и техничку опрему југословенских уннверзитета. Признајемо да Је то само симболичаа дар спрам саших широких потреба, али то је речити дсжаз добре воље и солидариости студената других земаља према вашим студентима. Готово цео овај новац долази од студсната и у већини случајеза дарови значе стварну жртву од стране студената који су их дали. Пнтање: Какви су вацш пр«и јтмсци из Југославије? Одговор: За време посете на мене је деловао значајан послератни развитак могућности за образоваше у Југославији, као и ентузијазам и озбиљност с којом ваша омладина учи. У име ”Светске универзитетске помоћи“ изручујем вам топле поздраве и много добрих жсља.

ПРЕДЕСТИНИРАНИ ГЛАСНИЦИ МИРА

Пароле Стаљину и "мирољубивом Совјетском Савезу" тутњале су двораном, кадгод је говорник појачаним гласом завршавао "мирољубнву* тираду и прикупљао снагу да би наредни пасус изрецитовао у патетичком крешченду. Поновно награда: аплауз, повици Стаљину, миру и слично све тако, из пасуса у пасус. И мање талентовани говорник 6и се овде могао замислитн о својим говорничким способностима. Пет дана се све ово понављало (од 13—18 јануара о. г.). Заседао је вршни комитет Међународног студентског савеза. Церемоннја је одржана у свечано нскићеној салн Академије наука у Берлину. Цзролс, слмке и декорација као што се може залшслЈТГи. "Теглшсе. Руидшау “, лист Контролне совјетске комисије, пратјго је из дана у да« рад састакка, истичући са масним словима сваки пут споменуто име Стаљнна, реч *мир‘, и целе реченице у чијем су се саставу налазиле ове и овима сличне речи. Варшавска церемонија други Конгрес присталица мира претходила је овоме. Њена резолуција већ се остварује, а форме примењивања, јасно, различите су. Инфорагбироозске земље створиие су "за коне за одбрану мира“. Врло оригнналан поступак непознат у историји свих доданашших пацнфиста. А ван Европе? ”Мирољубиви“ марш кинеских *добровољаца“. Још једанпут је пређен 38 упореднпк, по другн пут од севера према југу. У Берлину, пак, сваки топовски плотун са бојишта у Кореји попраћен је "мирољубивим* декламацијама. ”Мн ћемо победити изјавно је на састанку униформираии преггставник севернокорејских студената јер имамо подршку светског табора мира, под руководством Совјетског Савеза. Историја је доказала да се не може угушити светски покрег за мир на чијегм челу стоји генерздагшмус Стаљин". Оваквом логиком обиловао је свакн говор. Поготово ако се односно , на прву и најглавнију тачку дневног реда: Резултати другог Конгреса бораца за мир и даљи задаци МСС ] и студентских организашЈЈа. Совјет- ; ски претставник Шелјепин је пово- ; дом ове тачке "одЈчневио* присут- 1 па велнким достигнућима совјетске ] науке и техннке, великим победама \ Совјетоког Савеза, који под руковод- • ством ”мудрог“ Стаљина спроводи ; план комунизма. На крају је позвао ; покорне студентске организацнје да ј подрже одлуке другог светског Конгреса за мир и да се боре: за повла- , чење "интервенционистичкнх трупа“ нз Кореје (како би 'мирољубиви ј блок‘ могао мирним путсм решити г судбину Кореје), против наоружања ] Западне Немачке и Јапапа за апсо- Ј лутну забрану атомског оружја као и бактериолофких, хемиских и лругих сргдстава за маоовно убијање (ових средстава можда још није ” произведено довољно у властитој * кући) и слично. Многи су присутни дали свој допринос овој дискусији. Кинески је претставник иашироко описао напоре академске омладине Кине и њихову потпору у "мирољубивој” корејској мисији. Но, ни у једном фннишу нису недостајали изливи захвалностн 'мирољубивој* политици Совјетског Сазеза и ”генијалностн“ Стаљиновог руководства. Отприлике, у стилу једног недавног чланка из "Лвангарда", у коме је боравак дво:цс совјстских компознтора у Паг»нзу рсгистриран као велики дотринос јачању и учвршћењу мнра у сгсту. Највећи део рада састанка Извр• !ног комитета МСС био је посвећеи рвој тачци дневног реда. Али, пн-гтн»е је колико их још има у свету гпремних да остварују закључке ових "предестшшраних гласннка мира* (тако је делегате иа састанку поздравио н оквалификовао један источно-берлински профссор). То се чаробном игром бројева, всшто успе ло заобићи у другој тачци днезног

реда. Претходно иступање из МСС студената Француске, Енглеске, Данске и Фннске још није расходовано у билансу чланства ове организације, која доста тврдоглаво и надаље претендује да претставља светске студентске масе. Западно-немачке студентске оргзнизације, на цример, позивају се да гласају против ремилитаризације Западне Немачке. Интересантан је један тетаљ, у вези с овим позивом, који, захваљујући прагматистнчкој логици совјстског делегата Вдовина, открива једну нову ”истину“ нз недавне нсторије. Наиме, Андре Колии, претставник студентског Удружења Слободног универзитета у Брислу, нзјавио је да неки студенти са његовог Универзитета одбијају да ступе у контакт са немачким студентнма. Због овога је Колин жестоко критикован. А очн му је ”о-творио“ совјетски претставник Вдовпн, кад је између осталог рекао да су 'највеће жртве у току рата поднели совјетски и немачки народ“. Берлински састанак обиловао је многим дискусијама, јер заседзо је пет дана. Али, евентуални неспоразуми брзо су били ”објашњени“, као и споменути случај Колнна. Уосталом, то су ретке појаве у редовима "предестинираних гласннка мира“, јер су и њихове мисли одапно предестиниране у ”мудрим“ совјетским мозговима. *

ОБАВЕШТЕЊЕ РЕДАКЦИЈЕ

У последње време примећено је да се по аулама на фаултетима појављују разнн огласи у којнма студенти обавештаваЈу другове о разним питањима. Сматрајући да ће се много боље користити ако се ти огласи нзђу на једноме месту, редакција ”Народног студента“ је регаила да у сбоке листу, почев од следећег броја објављује огласе студената. Студенти могу своје огласе доносити у редакцију свакога дана од 12 до 14 часова. Адреса: Редакција ”Народни студент" Бажанска улибр. 4/IV. Цена огласима крстаће се; до десет речи два дннара, преко десет речи, три динараАдмкнистрација ”Народни студенГ‘

ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА „ИВО ЛОЛА РИБАР“ ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ "ВОДА"

ПОЧИЊУ БОРБЕ ЗА НАЗИВ НАЈБОЉЕГ

КО ЂЕ БИТИ ПРВАК 1951—?

Кроз неколико дана, у разннм кра јевима наше земље, отпочеће борба за наслов футбалског првака државе за 19.51 годину. Као « досада и овог пута ће се она највероватешје водити између "водећих": "Партизана“, ”Динама“, "Црвене авездв* и ”Хајдука“, ”Партшан“ је појачан са неколнко млађих пграча, међу којнма долази и талентовани Херцег из ”ВојводЈше“, ”Динамо“ и ”Хајдук“ су знатно подмладнли своје екипе, док ће ”Црвена звезда* у првом делу првенства наступнти са својим познатим играчима. У досадашњнм првенствнма, којих је бнло четнри, од водећих су прва-

Беара, голман државне репрезентације пет пута је капитулирао пред разиграном навалом ”Црвене ззездс". Наш репортер га је сним!?о непосред ио после петог гола. ци били "Партизан" два пута и *Динамо“ и ”Хајдук в ,по једанпут. Иначе, пре рата је првенство одржано 17 пута. Бво предратиих првака: 1923 године м Грађакски“ Загреб) 1924 године ”Југославија м (Београд) 1925 године "ЈугославиЈа* (Београд) 1929 године "Грађански" (Загреб) 1927 године ”Хајдук“ (Сплит) 1928 године ”Грађански м (Загреб) 1929 године ””Хајдук“ (Сплит) 1930 године ”Конкордија“ (Загреб) 1931 године ”БСК (Београд) 1932 године ”Коккордија а (Загреб) 1933 године БСК (Београд) 1934 године БСК (Београд) 1935 године Кије играно 1936 године БСК (Београд) 1937 године ”Грађански“ (Загреб) 1938 године ХАШК (Загреб) 1939 године БСК (Београд) 1940 годкке ”Грађаиски“ (Загреб) На првом државном првенству 1946/47, када је учесгвовало 14 екипа, постигнуто је било највише голова 612. Горњи део табеле: ”Партизак“ 26 23 1 2 77:17 47 ”Динамо а 19 4 3 81:26 42 ”Цроена звезда” 26 18 3 5 66:23 38 ”Хајдук“ 26 16 4 6 57:21 36 У 1947/48 години првенсгво државе је прнпало "Диналгу" из Загреба: ”Динамо“ 18 14 I 3 56:20 29 ”Хајдук“ 18 11 2 5 40:15 24 lB 10 4 4 46:22 24 ”Локомотнва а 18 7 5 6 21:18 19 На такмичешима 1948/49 г. поново је победао "Партизан*;

''Партизаи 18 14 1 3 39:14 29 ”Црвекз ЗЕезда м 18 11 4 3 37:19 26 ”Хајдук“ 18 10 5 3 41:20 25 ”Дннамо а 18 7 5 6 29:25 19 Прошлогодншње првенство, које је би.то нзјинтересантније досадашње такмичење, донело је "мајстору с мора“ наслов првака после 21 годину: ”Хајдук“ 18 10 8 0 28:13 28 ”Црзена звезда а 18 12 2 4 44:18 26

Атлетски клу(s "Црвене звезде* један јб од најбол>их колектива спорт ског друштва београдских студената, чији се члановн налазе међу нај бољим у> држави. Имена Пецеља, Шарчевића, Мнлакова, Илића, Радосављевићеве и других нису само иозната кашој нублнцн већ и миогобројним љубитељима атлетике у ииостранству, где су атлетичари „Црвене звезде” са успехом настунали и бракили боје своје земље. ШЕСТ ДРЖАВНИХ РЕКОРДЕРА Мсђу државнпм рекордерпма налазе се и шест атлетпчара „Црвене звезде”, док резултати осталих не заостају много иза водећих. Држав ни рекордери су: Мушки Мотка 3,91 М. Милаков Кугла 15,66 П. Шарчевић Копље 58,53 Б. Станковић Жене Кугла 13,36 М. Радосављевић Копље 42,43 М. Радосазљевић Диск 42,43 Ј. Матеј Милаков је свој резултат стално побољшавао. Док је у 1948 пмао висину 3,40, у 1949 3,90, у 1950 г. је поставио државни рекорд 3,91. Према мишљењу руководства клуба верује се да ће током ове године Милаков имати резултат око 4 м. Шарчевић је 1948 бацио куглу 14,62, док је у 1949 поправио на 15,35, да би прошле године поставио рекорд —■ 15.66. Резултатом од 58,53 у бацању копља млади Станковић држи омладински рекорд ФНРЈ. Код жена се нарочито истиче државна рекордерка у бацању куглеи копља Марија Радосављевић. Својим резултатима 12,82 и 38,33 (у 1948 г), 13,27 и 39,30 (у 1949) и 13,36 и 42,43 (у 1950), сталио се налазила као прва на табели. Резултатом од 35,87 у бацању диска Радосављевићева је прошле године била пета у држави. Јулија Матеј бацачица дпска све тои године била је као прва (40,47 41,89 42,43). Од жена још се истиче Милена Пејић бацачица кугле, која је свој резултат у 1949 10,99 поправила на 11,09 и тиме прошле године била трећа у држави. МЕЂУ ИАЈБОЉИМА... Као и ранијих година тако су се и прошле године скоро сви атлетичари „Црвене звезде” налазили по дисциплинама међу десет најбољих. У трци на 100 м Пецељ има, заједно са још неколико атлетичара-

”Партизан а 18 12 2 4 46:19 26 ”Динамо а 18 9 4 5 23:17 22 Прве године тзкмичења постигнуто је највише голова укуттно 612, 1947/48 286, 1948/49 290, док је иа прошлогодишњем првелству посгнгнуто најмање голова свега 256. Државно првенство Прве савезие лиге почиње 5 марта. У првом колу се састају: БСК—"Црвена звезда", ”Партнзан“ —”Спартак“ или "Одред* (играју квалнфнкациону утакмицу), * Вој в однн а “ —” Ди«ам о "Напредак “ *Сарајево ”Локомотза“ ”Бо-. рац“ и ”Хајдук“ —”Мачва“,

спринтера, најбоље послератно време 10,8. С обзиром да редовно тренира очекује се да ће у овој години изједначити или оборити државни рекорд Ковачића 10,7, постављен још 1937 г. Резултатом од 22,3 ка 200 м Пецељ је био најбољи спринтер у држави за 1950 г. Од спринтера се још истичу Попов (100 м 11,1, даљ 6.84) и Постељинк (100 м - 11,1, 200 м— 23 и даљ 6,69). Резултатом 6,98 у скоку у даљ Милићевић је биодруги за 1950 г., док је у троскоку имао дужину од 13,59. У скоку у даљ бољи резултат има Радовзновић 6,96 (други у држави) и троскок 13,80 (шести). Међу осталнма, велики напредак у "Црвеиој зсезди* постига 0 је иВе лимир РГлић, који је за свој клуб наступао од оснивања. Ево његових резултата: 1948 1949 1950 1500 4:00,8 4:00,6 3:57,2 3000 9:02,6 8:43.0 8:36,6 5000 15:28,2 15:12,4 14:58,8 Нарочито је добар резултат Илића у прошлој години био у трци на 1500 м 3:57,2, по коме је био пети у држави. Успешним резултатима још се нстичу Дангубић копље 64,50 (дру

ги у дрисави за 1950), Радић кладиво 48.59 (пети), Јефтовкћ кугла 14,08 (четвртп), Симић диск 41,08 и Живковић внс 180 (осми). ЗА НАСТУПАЈУЋУ СЕЗОНУ Екипа „Црвене звезде” пласирала се прошле године као друга на државиом првснству после „Партизапа”. Ове године екипу ће појачат« неколико нових чланова клуба. То су Илић (кугла и диск), Повлашевић из „Младости” (кугла, диск, кладиво), Поповић из „Сарајева* (100 и 200), Крстонић из „Железничара” (кугла, диск). Женску екипу ће појачати Бранка Јовановић из „Подриња” која ће имати две дисциплине: даљ и пис. Да би се што боље приттремшхи за наступајућу сезону атлетски клуб ће током године организовати пеколико такмичеља, међу којима и наградни атлетски митинг на комс ће учествовати најбољн атлетичари ФНРЈ. У току јуна или јула 10 најбољих атлетичара „Црвене звездс” ће гостовати по Грчкој и Турској као и чптава екипа по Турској. Клуб сада води прсговоре са Атлетскнм савезом Италије н Аустрије за организовање неколпко сусрета. Сл. Ш.

Петар Шарчевиђ, рекордер ФНРЈ у бацању кугле

Петар Пецељ је међу најболим спринтерима у земљи

Одговории уредник Сима Беговић; Уредништво и адатнистрација Београд, Балкаиска 4/IУ, теасфон 23-464; Чековнн рачун 103-903213. Штаипа ”Политнка“, Стаљинградска 31